Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И он погледа у дирек о коме је парче конопца висило. — Па, ето, узми, то парче што о диреку виси... Враг ће знати ко му пресече половину... А ту је висило све некако до самих Цвети...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Таман они седоше да ручају, али враг, или ђаво, донесе две бабе из Подгорја. Ђипише питати откуда иду и чују ли гдегоде за какве ̓ајдуке и јесу ли виделе
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Не мораш ти све данас узорати... Е, гле ти њега! Баш оре као маторац! Каже мени Душанка... А ја мислим — шали се, враг један! И опет јој сузе ударише. Она их брише рукавом и смеје се. Огњан се чисто збунио. Неки пламен ударио му у лице.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Два момка а једна девојка! Баш није право!... Морао се ту неки враг излећи!... Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу. Она их гледа обојицу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— И-ју, господин-попо, баш сте ви враг! А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица. — Хе, хе, појео их, милостива!
У јануару... е, а сад имамо јулиј месец. Х-е-е-е! — врти господин попа главом. — Ви’ш, молим те! А-а-а! враг им баби! Ако је Ирош, баш се ирошки и владао! А, обешењаци једни!... Но, ништа, ништа; шта је, ту је!
Тражиш и ’оћеш бело месо, а кад развијеш, а оно шија с главом! Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!
Ал’ ће паор да побесни, враг му баби! И добро је, и не ваља! Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била ’рана, увек је
Рек’о би’ к’о да ти нису све козе на броју, и теби, а и поп Ћири! А? Који је то враг међ’ вама? Да се нисте на путу посвађали!
Погађ’’ се са мном к’о да сам му ја први дош’о. Обешењак паор! — Сви су они таки, враг им баби!... Ја све мислим: онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Дакле, ми смо прости увек, и такви ћемо и остати? Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња! — Ала сте враг! Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге читати!
— Још ни то не знаш! Инкогнито! — Да, инкогнито! Враг зна, већ сам позаборављао те француске речи. — Сад немој заборављати такво што, јер куда идемо ту је фрајла врло
Африка
Чим је стигао, опкољен је од људи који му певају „мокоротло“, ратну песму, док га чврсто везују. Један му се враг приближава и сече чланке на ногама. За то време дечаци све јаче певају да би загушили његов вапај.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
У слиједећем ће, вјероватно, бити превише рибе, а још даље, враг да га носи, неће ми се допасти сјенке врба или тако нешто слично.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Са својим натапираним тиквицама и грудима шиљастим као сам враг, оне су нас увек гледале тако као да виде неког иза нас.
Оно нешто био је јеж и боцкао као сам враг, иако је платно било увоштено. Кад дођосмо до скеле, предложих да га бацимо у Тису.
- Кисео си као сам враг! - рече Неда и стаде поред мене. По зидовима ходника висиле су препариране птице, таблои с насликаним унутрашњим
- рекла је кад сам затворио врата кухиње за собом и почео да се пењем степеницама, које су шкрипале као сам враг, у ону собицу на тавану. Ту сам имао нешто као кревет. Скинуо сам се и легао, али ми се спавало колико мишу у клопци.
Очи су јој биле прозирносмеђе и расејане, понекад тајанствене и лепе, иако је Грета била ружна као сам враг. Понекад ме је нервирала та ружноћа, јер ме је приморавала да мислим о себи.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Већ се малко и Чамчиница побринула, ако се и није још заплашила, јер зна она да је велики враг Чамча, особито кад на пут оде, брзо се не враћа.
Господар Софра грохотом се насмеје. — Но ти си баш враг, Чамчо. Правиш медведа и од мене и од грофа. Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, морам. Сад су сви задовољни.
Но ту још има помоћи. — Какве помоћи? — Ви нисте женска, фишкал сте, не може вам ни враг наудити. Јесте л’ одважни, имате ли куражи?
— Шта је то? Ви плачете покрај вина! Ваљда вино није добро? Они још плачу, јецају. — Та који вам је враг? — Е, мој Чамчо, ми плачемо, и знамо зашто.
Црњански, Милош - Сеобе 1
питала је за њега и говорила о њему, као присутном, тако да се бабама, а особито матором Ананију, причини као да је враг ушао у кућу.
Ту, провлачећи се кроз плот, чекао га је међутим опет враг, закачивши га гуњем за плот, баш за шију, тако да је висио као задављен, стењући, исколаченим очима, страховито
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 4899) — Од добре сорте се и пашче тражи. (Б., 1889, књ. 5, стр. 249) — Прометну се враг у шејтана (из рђава рода може бити само рђав човјек). (Љ. М., СЕЗ, ЛXВ, стр.
(Вук, бр. 3056) — Ради, па ћу ти ја помоћи, вели Господ Бог. (Вук, бр. 4605) г) СУДБИНА — Ако враг није разбио колијевку, разбиће гроб (ако се чоеку несрећа не догоди у младости, догодиће се у старости). (Вук, бр.
гледано, он је већ одређен („Мука душе не вади, но суђени дан“; „Тко се родио за вјешала, од пушке не гине“; „Ако враг није разбио колијевку, разбиће гроб“).
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ЖЕНА: Лепо ме је уредио! МУЖ: Тебе је уредио! ЖЕНА: Ни капу жени, о свете! МУЖ: Да ти враг носи капу! ЖЕНА: Па, ајде, купи, де, што не купиш! МУЖ: Доста! ЖЕНА: А, то умете!
ЖЕНА: Је ли лепо да жени ни капу не купиш? МУЖ: Ви сте ми отац! ЖЕНА: Ти си ми муж! ОТАЦ: Да вас враг носи, ја с вама не могу на крај изићи! (Отиде.) ЖЕНА: Ето и оца ми отерао, јошт мало па ћеш и мене.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Лепо и смешно два су вида чудесног. Човек проходи земљом омађијан, а већ иза првог завијутка сам враг зна шта га чека: можда збијен муслимански заселак ушушурен у зеленило, можда тијесан, сјеновит кланац, пун промаје и
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Нанчика и Милчика шћућуриле се у једном углу собе.) ЖУТИЛОВ: Куд се знам окренути? Враг да носи и војводину и све! СМРДИЋ: Убио бог који је први започео!
) 1. ШЕРБУЛИЋ, МАЛО ПОТОМ СМРДИЋ ШЕРБУЛИЋ (броји цванцигере у руци): Да ти враг носи и такву земљу и такву браћу! СМРДИЋ (ступи): Шта ви радите?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Напољу се милост поче Крај дућана на улица, У цркви се туна роче Жељан момак и деклица, Докле једно од њи двоје Враг не прими међу своје. 7.
Тандр! тандр! ука, лупа, Сад ће дивно чудо стићи, И гле напред једног ћупа, А за њиме све лончићи. Ука, лупа! враг би цркâ, Сваки од њи затандрка. 2. „Какви Срби, гле и сада!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сваком ваља у мељаву, а шта ти можеш томе што ће и ђаво тај исти пут употријебити и за своју душегубну работу, враг му гњате пребио! Ето, по томе су се млинови издвајали од осталих необичних мјеста у нашем крају.
живописац некаквим уским путем зараслим у шибљак, нит је колник ни Пјетачка стаза, а већ иза првог завијутка сам враг зна шта га чека: можда збијен муслимански заселак ушушкан у зеленило, можда тијесан, сјеновит кланац, пун промаје и
— Видидер кује, нада се госту, а овамо, тобож, плете цура, враг јој оплео штрик око врата! — гунђа придошлица и још с друма заслађено прозуји: — Добро ти јутро, лијепа моја цурице.
Сва тројица забринуто буље у тај чисти квадрат хартије као да ће отуд сваког трена искочити враг зна какав преступник, можда чак и сам комуниста, далеко му лијепа кућа.
Преокрене се понекад нешто у срцу, претегне неки враг у души ...Доста је да ти пред очима заигра онај твој плави лончић, па гурнеш куд не треба, не би те пар коња надвукло .
Одмах је наређено да се све то пошаље партизанским болницама. Није враг да ће то бити ти ораси, а? Чича је будно бдио над свим пословима око ратне интендантуре, па га ово одједном жестоко
њима и десетар Илија, дурашна својеглава момчина, коме се, као за инат, баш сад не спава, иако се посљедњи пут одмарао враг и сам зна кад.
— Како ће знати, де? — уразумљује га Бориша. — Једини командир има сат, а он је враг зна гдје у овој ноћашњој варици. — Па да викнем оне горе на цести, можда неко од њих зна?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Гледам ја и чудим се. Није она таква. Знам, и пре кад је тако мајка доведе у госте, а она живи враг. После вечере скупи око себе девојке, па дођу и младе жене. Отац, као увек, повуче се у собу да рано спава.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Бињиши су му сад крпетине, а мач и круна подсм'јех свјетине. Ал' многи други створио се враг, час ту, час тамо, свуд му видиш траг.
по том прамену, кâ да су слова у том пламену, лијепо читам што ми пише плам: „Док на ту земљу ови стоји кам, најцрњи враг је Србин себи сам!” У Сомбору, јануара 1902.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
„Други ће ту морати враг бити, — помисли маћија — њега неко потајно храни.“ Једанпут ће запитати она њега откуда се тако ухранио, и ко га
— Здраво био, путниче! — одговори мачка. Војник се зачуди мачјем говору, па јој рече: — Који враг тебе научи људском говору? — Е, научих се — одговори мачка... — Него окле ти сад, војниче, овуда?
— Кад циганин, отац му, то види, удри дијете шаком говорећи: — Полако, враг ти матери! Зар ћеш ти сву сам појести?!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Провреднила се жена шавом, а напољу како Бог да. СОФИЈА: Јуче си псовао што не шијем. МАКСИМ: Да га враг носи и с твојим послом и с твојим редом! СОФИЈА: Оћеш да дам другоме да шије? МАКСИМ: Дабогме!
МАКСИМ: Јест, нека и диже на високо, да и ни враг запросити не сме. Доста, аљину јој нећу купити. СОФИЈА: А оно ћу јој купити ја.
КУМ: Ко се не узда у песму, нека звижди. На пример: „Гди си био битанго светска; куд те враг једнако носи.“ МАКСИМ: Доста, куме Мито, доста, код мене је друга фела од жене, а фела од зли жена има толико, колико
Али за данас нек те и то прође. СОФИЈА: Та ја и не могу добити награду. МАКСИМ: Добићеш, враг да те носи, и онога, који те је донео на мој врат! (Одлази.) СОФИЈА (смешећи се, Николи и куму): Радите ли и ви тако?
МАКСИМ: Гди је та жена, која би могла доспети на бал, ако је добра газдарица? МАГА: Ето враг да га зна, друге могу. МАКСИМ: Могу, кад не маре за кућу. 3.
Тако ће бити и с купусом. МАГА: Купус сам, тешко си га мени, лепо сложила. НИКОЛА. Сложила, као враг да те носи! Видим ја моје добро јутро. МАГА: О тешко си га мени! Толико сирће! НИКОЛА: Иди, иди, не стој!
— Мислим, који је то враг, али никако ми се не пита данас. НИКОЛА: Баш би рад знати, на коју ће пасти та коцка. МАКСИМ: Зар може која друга
ЈЕВРЕМ: Опколили људи кућу, као да ће на јуриш да је узму. МАКСИМ (гледи кроз прозор). Који је то враг, та ја нисам никоме дужан. СОФИЈА: Ваљда су чули да ћемо давати бал. МАКСИМ: Бре ако те окупим, пресешће ти бал.
Биче лепо друство. ЉУБА: А ја сам, опет, поручила да се скупимо, и да пробамо франсе. Враг да га зна, што ми ова игра тако тешко иде. Оћеш ли и ти доћи? ПИЈАДА: Видицу, ако не одемо у Топцидер.
Али нека, кад си такве памети, а ти се мучи као враг. МАРКО: Купи, чича, магарца. СЕЉАК: Не превари! МИЛОШ: Зашто? Видиш како је леп.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Зашто, пиле моје, то чиниш?... С отим можеш твом здрављу шкодити. СУЛТАНА (окрене се нагло): Да цркнем, да ме враг однесе, кад немам среће! ТРИФИЋ: Шта ти фали, сунце моје! Ти си госпођа у целој кући, што ти оћеш, оно мора бити.
СУЛТАНА: Побеснио ти, кад нико не бесни. Не видиш да сам ја графица Трифичка? Персида, Стеване, куд вас је враг однео. Персида, ти! СРЕТА: Ха, ха, ха! Гледај ти ње, гди је малко налик на нашу госпођу, оће и она да дигне нос.
СУЛТАНА: Орјатине, мени тако у очи рећи? Сад ће ти пући глава на четворо! СРЕТА: Море Пело, који ти је враг? СУЛТАНА: Твоја је мати била Пела, а не ја. Моје је племе благородно, а није из ђубрета постало као твоје.
(Удари је.) СУЛТАНА: Јао, уби ме, не дајте, забога, јао! ПОЗОРИЈЕ 2. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Кој враг, каква је то вика? СУЛТАНА (удари Стевана песницом): Орјатски роде! ТРИФИЋ (увати је за руку): Но, но, шта је то?
СУЛТАНА: Пустили те у гроб, орјатине један! Тако се са женом поступа? СРЕТА: Море, Пело, кој ти је враг, знаш ли ти шта говориш и коме то говориш? СУЛТАНА: Орјатин је он, кад своју супругу тако даје бешчестити.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Онда исти репортер посети дежурну екипу за борбу против елементарних непогода и лепо видимо да су сви укокани као сам враг, мислим— до даске и обратно, а онда пронађе неког несрећног чистача, па се, као, интересује и за његово здравље, као,
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: О, из драге воље. ЈЕЛИЦА (отиде у другу собу). АЛЕКСА: Не да ми враг мира! него оћу и француски да знам. Сад не би ништа друго требало него да ме увати, пак да ми дâ пут.
Него, сад лажи, ако мислиш штогод. МИТА: А шта ти ја знам, кад нас је већ видила. АЛЕКСА: Да је враг носи, и њено познанство! МИТА: Тако ти треба. Тражи човек љубов, а не гледа да смо сити и одевени! АЛЕКСА: Пст!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
С дрвета утом, хитра и лака, пред кућу скочи брбљива сврака, закрешта злобно репати враг: „Држте га! Уа! С неба је пао! Читаве ноћи звијезде је крао! Погледај за њим — блиста се траг!
срном, од птица скреће стријелу са лука, наводи ловце на сивог вука, мота и ломи зечији траг да збуни кера, весели враг.
Вредан сам, радим, бавим се ловом и мирно живим под својим кровом. То само хуље, носи их враг, за ручак дају свој родни праг! Због тога само вас троје, знате, честите куће и немате.
“ — А ждрал ће: „Нисам из неба пао?“ „Откуда идеш, враг би те знао!“ „Слушајте, момци — птица ће мирно — дуг сам имао лет — дане и дане носе ме крила, прелетех силан свет.
“ Ждерко се трже, погрби леђа, у небо зирну оком. „Ево и дана, враг је у торби, бјежати ваља скоком!“ То рече, врећу на леђа врже, па јурну њивом што може брже.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Видиш... јединица крене, па стане, онда опет хајд сто метара, затим стој три сата у месту. — А зашто? — А враг би га знао... Заглави се нешто напред, или таква му је ситуација...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
МОРЕ 72 ДАНГА 96 МРТВО МОРЕ СТРАДИЈА У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе;
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Баш добро што си дошла! Глиша ми оде, а и онај враг се одскита, па већ ме мука увати саму. — Добро је што си сама, бар ћемо се слободно разговарати, а и онако сам имала
синко, да не буде само дар на прстену, него да се и доцније сећају баба Соке и да је благосиљају; па ето сад и онај враг код Перића, ти га знаш — Васица, од Нове Године отвара сам радњу, вредан и памет ан, а мудар, па сачувао богме леп
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Истовремено им је, јутрос, пало на ум Да продаду старца, (Враг да, Носи га у Лим, у Ним, у Рим!) — Те да тако заувек раскрсте с њим.
Некад сам са њим била срећна, А онда — целу ствар однесе враг: То се десило оног пролећа Кад му се изгуби сваки траг!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
— Утркмисмо Вука с капетаном. Знате нашу момчад озринићку: ђе год дођу, свуд замећу шалу. Враг донио на састанак бјеше и старога оџу Брунчевића; и у њега некаква шишана, лакат у њој бјеше ал' не бјеше.
домаће нападнемо Турке, свој својега никад пуштат неће; разлучи се земља на племена, крвава се исклати племена, враг ђаволу доћи у сватове те свијећу српску угасити! Зло се трпи од страха горега.
Те ја узми троструку канџију, ужени јој у месо кошуљу: враг утече некуд без обзира, а оздрави снаха Анђелија. ВОЈВОДА БАТРИЋ Турци браћо, — у кам ударило!
Видите ли онога кадије? Дрŷга нема у четири земље. У њега су медене ријечи, увија се кâ враг око крста, ама пунан губе и лукавства; крвника га ришћанскога нема — заклала га пушка црногорска! НРОЂОШЕ СВАТОВИ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Она могу бити статичка, као: бео као овца, млеко, сир, јаје, дан и снег; црн као катран, угаљ, зифт, ноћ гавран, ђаво (враг); црвен као жар, рак, вампир; плав као небо, море; модар као чивит; жут као восак, мед, смиље, дукат, ћилибар, лимун;
“1 Да им се име не би споменуло, казује се „нечастиви“ за ђаво, „вран“ за враг, „дугачка“ и „неспоменица“ за змија, „окамењак“ за вук, „поганац“ за миш, „каменица“ за вештицу, „дјед“ за месец итд.
Љут као овца. Мекано као кост, медено као жуч. Милостив као зла маћеха на пасторче. Милује као враг тамјан. Мио му је кô трн у нози. Миран као јаре. Наудиће му као врабац гуски. Пазарио као пас на вашару.
На језику мед, а на срцу јед. Накратко (накриво) насађен. Накитио се без цвијећа — (тј. опио се). Направио му враг вршај на глави — (тј. оћелавио). На рану би га привио. Не би га надлајало сто паса.
Јунак испод Јорган-планине — (тј. нејунак). Кад се његов враг родио, мој је кашу хладио. Кад се утопим у ваган воде, мора се не бојим.
— Не позна се зло, него кад дође. — Што за злом дође, с врагом пође. — Ко за врагом пође, враг га и однесе. — Од козе јаре, од овце јање, а од врага враг. Боље је празна врећа, него враг у врећи.
— Што за злом дође, с врагом пође. — Ко за врагом пође, враг га и однесе. — Од козе јаре, од овце јање, а од врага враг. Боље је празна врећа, него враг у врећи. — Зло оснуј, а враг ће изаткат’. — Ђаво је увек у свом селу.
— Ко за врагом пође, враг га и однесе. — Од козе јаре, од овце јање, а од врага враг. Боље је празна врећа, него враг у врећи. — Зло оснуј, а враг ће изаткат’. — Ђаво је увек у свом селу. — Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла.
— Од козе јаре, од овце јање, а од врага враг. Боље је празна врећа, него враг у врећи. — Зло оснуј, а враг ће изаткат’. — Ђаво је увек у свом селу. — Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла.
— Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати. — Тко зло чини, добру се не нада. — Тко зло чини, горему се нада. — Враг и сам себе није добро учинио. — Не бој се оног ком ниси добро учинио. — Нитко човјеку горе не учини нег’ он сам себи.
— Вријеме ствара, вријеме и обара. О СМРТИ — Што колевка заљуљала, то мотика закопала. — Ако враг није разбио колевку, разбиће гроб. — Смрт је чаша поредуша. — Од двије смрти нико не гине.
— Добар је Бог, али су и ђаволи јаки. — Бога не гневи, врага не дражи. — Враг би и главу скинуо, али бог ни длаке не да. — Богу се моли, али ни ђавола не срди.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ухвативши трећи дан трећу јегуљу, наиједи се и рече: „Враг узео и овако рибање, кад се ништа друго не ухвати него по једна јегуља.
Али враг који вазда о злу настоји, потакне ову маћеху да није могла своју пасторку колико крв на очима виђети, и много би је пут
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Дајем мислити какав се ту калабалук, вика и смеј учинио. Маленица псује и ружи Јању, говорећи, који му враг рече баш у време такога смеја пити!
него десеторица других): „Да т’ кажем, оче игумне, ја ћу тога малога узети, а Максиму ћу дати пут, јер је несташан као враг и јутрос ми је нов крчаг разбио.” Иг[уман]: „Оче Антоније, зар сам ја овде ага на Кареја?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ти би све могâ што Чмањак не може, могâ и тер како да те враг није обрнуја на своју!... Бакоња, врат сломија, оћеш ли се икад оканити галијотства, оћеш ли се икад памети дозвати?...
Свијећа се угаси, те Кушмељ рече: — Запали је јопет, враг је однија! — Однија ти памет, бештијо мушка! — рече тихо Осињача. — Зар се канделорица придаје врагу?
— Таа-аа-ко! Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!... — А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас бог!
Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — вели фра-Брне. Најпослије весла ударише и лађа се отисну.
— Магаре од магарета! Тако ме припаде, а?... А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод кâ господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре.
Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству! Гори сте од ркаћа. — А шта радите више, враг вас однија, а? — обрну се к возарима, који живо веслаху натраг. — Нисмо могли прије, оче!
— Таа-ко!? Који му је враг данас!? А је ли изашâ здрав? — Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана... — Таа-ко?
— Оће ли брзо бити готово то, Грго? Јеси ли мањистру усуја? — Нисам још, оче — одговори Грго зловољно. — Ма враг те однија, јесам ли ти рекâ да манастирска ура изостаје! Јево већ подне! И Тетка љутито изађе.
— А којој си то наминила, вире ти, Барице? — запита је јетрва гледајући је подозриво. — Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! — рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем.
— Не говори тако, кршћанице! — опомену је кнез. Опет се зачу лупање. — Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи. На велико њихово чудо уђе Бакоња.
“ Тада вра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи. Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“ — Зар још пет талира! — викну кнез. — О Исусе!
— А витеже! — вичу му другови. — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... — Носи те враг бештијо! — проговори Наћвар — који једва дође к себи од чуда. — Нагрди ми коња, бештијо!...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Роб глупости, враг поретка општег, свемогућства важност не познаје. Мене ли се стиди чествовати којино сам могућијем словом шар
крвави у њ је узаврио; легионах стравична кретања, славом ратном опитијех љутом, колебљу га општим движенијем; враг је неба грдни похитао да испита наказ заслужени.
Вид фамиље числа великога, кад се лиши свијетле надежде и с гроба се ухиљена враћа, представљаху полци Адамови. Враг небесни са сл'јепом јарошћу све једнако битку продужује и све жешћу и очајанију.
је Сатанине душе зла шар црни у воздух извела: ад се зове, злости мучилиште, злога цара мрачно владјеније. Враг се неки црни у њем неба горди адским самодржавијем, заслужена то му је награда и његову злобну легиону што су с'
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сам се крстио. Враг би га знао откуд му то име. Кажу из неког енглеског романа. Никола се сад окрете мени али ме није гледао у очи: — Е
га из забуне и кад се увери да светац још увек оклеваше — што се мене тиче Ја сам зато да их пустимо нека победе. Враг би га знао зашто и не знам теби, али су Мени ти Срби врло драги. Дакле нека победе, како сам казао!...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Јер и по мом схваћању такозвана поезија престаје ондје гдје је уистину, „враг однио шалу”. А моме филозофирању јасно увиђам читав низ запрека. Запрека које га чисто искључују и онемогућују.
Није од добре воље!... Кажите ми: што је рекао професор? — Ускликнуо је: „О, о, није тако лоше! Враг није тако црн како смо мислили!” — А-ха! Значи, малко претјерују у противном, у правцу оптимизма!
Да, господине!... А он само шути. Па добро, брате драги, докле ћемо тако? Који ти је враг у тој твојој ошишаној сељачкој ћиверици! А ко зна? Можда ме сматра за доушника?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то старац види, дигне се па отиде по свијету. Идући тако, намјери се на једнога господина (а то је био враг). Овај га пита шта тражи, а старац му рече да би служио кад би имао гдје.
Овај га пита шта тражи, а старац му рече да би служио кад би имао гдје. Враг му рече: — А хоћеш ли код мене служити, па ћy ти дати шта будеш тражио?
Враг му рече: — А хоћеш ли код мене служити, па ћy ти дати шта будеш тражио? Старац на то пристане, а враг му рече: — Посла никаква нећеш имати, него ћеш само ватру ложити под овај котао. — И с тим враг отиде.
— И с тим враг отиде. Кад прође већ близу година дана, врага никада кући нема, а стари једнако ложи ватру, па и не зна кад му је
хајде доље па кажи ономе староме код кога служи и кад му је година, јер он не зна ни кога служи ни кад му је година, а враг му неће хтјети казати, па ће га тако до смрти служити.
Кад му то кажеш, онда му реци нека ништа не узима за плату осим нека му враг даде ону стару кабаницу иза врата, па кад пође од њега, нека онда кабаницу замочи до половице у котао, а кад дође
Старац му рече: — Не знам. А свети Илија му рече: — Теби је година ујутру. Кад враг дође, питаће те шта радиш, а ти реци: ложим ватру; он ће те питати да ли знаш кад ти је година, а ти реци: данас.
Потом свети Илија отиде, а стари остане сам. Кад замало ал̓ дође враг, па га пита: — Шта радиш, стари? А стари се изадре: — Ево ложим ватру. — А кад ти је година? — пита га враг.
А стари се изадре: — Ево ложим ватру. — А кад ти је година? — пита га враг. — Данас, — одговори стари опет љутито. — Па хоћеш ли још служити? — пита враг.
— А кад ти је година? — пита га враг. — Данас, — одговори стари опет љутито. — Па хоћеш ли још служити? — пита враг. — Хећy, — рече старац — него ме плати, па да идем даље. Потом га враг пита: — Шта иштеш за плату?
— Па хоћеш ли још служити? — пита враг. — Хећy, — рече старац — него ме плати, па да идем даље. Потом га враг пита: — Шта иштеш за плату? Колико ћеш новаца?
А старац му рече: — Ја новаца нећу, да ме ко за њих убије, него дај ми ону стару кабаницу иза врата. А враг му рече: — Бољи би ти били новци. Али стари рече: — Нећу, него кабаницу, па ћy се покрити с њоме гдје будем спавао.
Ћипико, Иво - Приповетке
— брат ће сестри. — Берекинци! — настави, прислонивши се опег уза зид. Оним јогунцима завртило. Враг им не да мира, те ће из даљега, измичући, у један глас: —Еј, хоћеш доћи? —Ма'ни се, ђаволе, крштена чељадета!
Унеке, дјевојка се ослободи посвема и, изнебуха, обима рукама обгрли га. — Који ти је враг! — и не отворивши очију муца постиђен Дангуба, окрете се и леже потрбушке. — Али ти ниси мушко? — дочека Кате.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ти нећеш више радити као досад, само ћеш за мном ићи, мене и највеће мадаме ...мадаме, враг им матери, нисам могла отоич погодити ...њи ћеш у руку љубити и с каруца скидати. ЈОВАН: А гди су нам каруце?
Она ће све с њеном проклетом модом да спири и измоди, пак онда? — Не, не, жао ми је, ал’ не може бити... Кој враг, какав је то пандур? ЕВИЦА: То је Јован. МИТАР: Јован, пак шта се тако наружио?... Јоване! ПОЗОРИЈЕ 10.
Петровић, Растко - АФРИКА
Чим је стигао, опкољен је од људи који му певају „мокоротло“, ратну песму, док га чврсто везују. Један му се враг приближава и сече чланке на ногама. За то време дечаци све јаче певају да би загушили његов вапај.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Хиљаду осам стотина метара — додаје капетан Радојчић. — За нас је било, чини ми се, Монт Еверест... Хималаји, враг би га знао. — Он се обрати Мишићу. — И кад ме ти малопре запита како изгледа Кајмакчалан, откуда сам могао да знам.
Прошли смо давно главну улицу, затим смо скренули у неке бочне, десно, враг би га знао куда смо све ишли. Сутон је пао, и већ сам почео да помишљам како ћемо се извући из овога сплета кратких и
Арлета је замолила Полету и Тому да сви заједно дођу у мој стан и мене обиђу. А овај Тома, враг би га знао зашто, пристао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
овако је, године 1873, каљала једнога од песника ове Антологије, Јована Суботића, тада милетићевца: Црн ђаво, а црн враг — Пост'о Јован народњак, Па се сваком фали Да се добро рани: Појео је стара слова — Појешће и нова!
Оружија сва моја враг мој затупио, перо своје са мојом сабљом заоштрио: у крв моју умаче, на ме злобу пише, чада моја ногами газећ, злобом
храброст у нам’ жари, Вид је лепи, взор је драг Громом гласних кад пушака К’о што молном из облака Побије се многи враг.
Већ погибе храбри Вељко, десно паде крило, Устава се провалила, бурја продре силно. Јаук се чује, Враг ланце кује Сербији.
Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном цвет. О, враг’ се, нево, врат’ се! Зар нису сеје миле Доста ти нежне биле? Куда ћеш? Врат’ се, ој!
Оружија моја Злобње притупљајет, А окови своја На мја возлагајет: Чада удручаја Ногами топтаја Враг мој злоковарни. Исходишча водна Лијет око моје; Туга непогодна Дајет жало своје; Потемњело злато, Брошено во
Прежде веја веселена Во ужасје бјаше, Аз бјех силна једна, А враг трепеташе: Ниње же бе силна В пљењени једина Сјежу плачја горко.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Судац (изненађен): Сакрамент! Погоди! Писарчић: А, враг му баби, погоди! Давид (поносито и мало заједљиво): Бога ми, и погоди! Судац: Е, овај ми је човјек потпуно загонетан!
“ Нећеш погријешити. По говору видим да је ово дијете из Лике, па ето откуд знам како му је име. Писарчић: А, враг га однио, тако је! Мом је брату, што је у жандарима, име Мане, а у самом нашем мјесту има пет-шест Дана и Мана.
Срамотно је то 'вође и помислити, а камо ли изрећи. Ожењен је, ожењен! Судац: Има ли дјеце, враг га однио, кад је ожењен? Давид: Има. О, да му видиш дјеце и вамилије!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Гуслари, где сте? Враг наш је разбијен, Но још нам гуја плете мукло мреже И бриге наше младе главе снеже, Последњи гутљај бола је испијен.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
тешко приклопи сварење. И јесте, тма котлова у котлу. Бога ли ради пристави враг, врага ли Бог? ИИ Живоме живо крвави дуг, брат брата једе, друга друг.
Ћипико, Иво - Пауци
А домишљат је враг! Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке, особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима.
” — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити ... Однијеће ме враг али нека, — парбаћемо се. — За парбу треба новаца, — опази стари, мотајући пешкир око главе. — Има новаца, дједе!
Платићеш, Вељу ти!... — Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не дам.. Боље дати адвокатима... Оперушаше нас до бога!... Порубај ме! — Не бој се, наћи ћу ја што да одведем!
— Јесте ли вид јели' како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио.
— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кирча је тврдио како је она приблесаста и како се крила од нас зато што је неки враг ушао у њу. Кирча Не разумем те људе. Зар им њено понашање није чудно?
Ко зна, можда је помислио да га, прерушен у женско обличје, сам враг куша и наводи на грешну помисао. Богдан Никоме то нисам рекао, али не могу дуго трпети да не кажем.
Та два млада клипана хоће да раде, неиздрживо им је да леже и дремуцкају, у њима сваки дамар трепери и неки их враг тера да по цели дан расипају снагу преправљајући ову долиницу.
Долази ми да скачем и вриштим, неки ми голицави враг тумара о грудима. Април је, млада трава се разлила Сабориштем као каква зелена поплава.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1893. ИИ МОМЕ ГАРИКУ Гариче, мани занос драг, Силази с твога трона, Нек дрвен скиптар носи враг И круну од картона!
“ „Зар се тако шали?“ А кум, постар човек, срдито ме зграби: „Вратите је натраг, враг јој - вели - баби!“ Изјурена тако кô рђава жена, Дрхтала сам чисто, чесна и поштена.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тада смо отворили ватру и ми. Али Бугари су куљали као мрави. Ишли су ошамућени, враг би га знао, као да су били пијани. Гинули су као стока.
Из куће је допирао весео жагор. На улазу сретох једну Црногорку. У недоумици је запитах: је ли ту командант. — Јес’, враг га однио! — и показа ми руком на улаз. Чуо сам ларму и веселе гласове људи и жена.
Ти си нам још једном тако покварио план. Њега, побратиме, морамо да искључимо. — Па враг би вас знао кад говорите истину, а кад лажете. Ви увек имате исту мину на лицу.
Онда требуј што више хинина. — Изгледа ми да је и санитет изгубио главу. Откада су дошле нове трупе из Индокине... враг би их знао одакле, болест је узела сразмере епидемије. Свакога дана гутали смо хинин.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
стиховима наше песме Милош Стојићевић и Мехо Оругџић: Пуче пушка, запјева Милошу, Оругџићу на жалост одјекну; враг догоди, те Меха погоди. Поче Мехо дремат на ђогату, а Милош му стаде говорити: „Море, Мехо, је л' ти мало пића?
с њиме под чадором, не може ти више мила бити: бог ј' убио, па је то проклето, воли њему него тебе, сине: нека иде, враг је однесао!
Купује га Туркиња ђевојка, даје за њга два товара блага; она оде да донесе благо, враг донесе булу удовицу, удовицу Џафербеговицу, даде за њга три товара блага, и три коња што ће носит благо!
“ Одиста га Осман пустит шћаше, враг донесе од Тупана Панта, те Осману ријеч бесједио: „Ој Турчине, Ћоровић-Османе, немој пустит Перовић-Батрића: што ти
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Зар овај? А, не, не! Баш оваквим тукао ме је дјед Тодор. Боли као враг. Машио би се за други и одмах тргао руку. — Не, не, ни тај нећу!
Уто однекле испада Николица с кујом. Јованче му, сав срећан, ђипа у сусрет и... бубне с кревета право на земљу. — Враг с тобом и твојом кујом! — гунђа он у мраку и пипа чворугу на глави. — Богме ћеш сутра платити за све оно!
Сви се тргоше. — Шта је оно? — промуца Ђоко. — Па то је Жуја! — досјети се Николица. — Зове мене. — Умири је, враг с њом! — прошишта Стриц. Николица се спусти на најдоњу грану и провири.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се с душом: много ми бесови шапћу да од Бога хвајде нејмам — писмо ми каже (а слабо то држим) да не враг потера је и стигне паку земљу загребе мој живот и моју поштеност у прах учини. да се не препадам ни одскачем.
да се не препадам ни одскачем. Ама и опет, бојим се с мојом душом, да враг не попадне ка лав душу ми не имајући ми ни од кога пријатељства, избављења ни ослобођивања.
Бојим се за душу да не враг потера је и стигне пак у земљу загребе мој живот и моју поштеност у прах учини. Бојим се душом: милујући ми неправицу
7. Клисар цркве светога Димитрија И опет у једно доби свелукави враг, којино је увек злурад, а на добро мрзи, прокуси се и на то да преда изоколним злотвором солунски град, с оваквом
Јерно, жена те дражи и на зло подбада, син и кћи те брижи, слуга, слушкиња, момак једи, враг наскаче, коншија немири, друг завиди, ортак невери и заноси, достапут и судац прети и глоби, штета, сиромаштво дерти,
не одлазити вам на оне за конопреступне и безочне зурнице, где се који враг пење, заподевају се шале и шамате, кавге ли које и псовке.
на туђе ка пихтије се раслабиш, те своје ти цело поштење под ноге згазиш, — дођеш дома спуштен, невесео, гарезљив, ка враг напућен, стуштен и смрштен. Своју ти чељад костоломиш гризући.
Овча кожа а вучје срдце. Прав и добар, поготову свет! Ранио се сабљом, пробо се иглом — једна је смрт. Сваки се враг не боји Бога него боте. За свога слугу и ђавола Бог има. Што пан проси, то седлак муси.
Божију реч ти докундисах, а не да те чим варам ласкајући те. Не бој се, Марије! Не наносим ти тога умља кано враг Еви равнити се с Богом, него мати му кажем ти хоћеш му бити до мало дана.