Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чекај, сад ћу ја теби казати! — Затим изиђе напоље. У једна доба ето ти тридесет врагова, пред којима бијаше старјешина онај исти што га је био војник у оном двору заменђелио, па кад овај виђе војника, стаде
око војника на сласне на масне; али кад виће да му не може ништа, почне га препадати, говорећи да ће доћи више од сто врагова, те да ће га понијети у бездану јаму. — Не бојим се ја, маце моја, тије твојије врагова!
— Не бојим се ја, маце моја, тије твојије врагова! — рече војник — а ако ћеш ми напунити буклију ракијом и торбу 'љебом, и ако ћеш ме повести на мјесто ђе си ме и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад, види враг да му однесе све, скупи још око себе чудо врагова, па се стану картати на дукате, али мали и дукате однесе.
А он им рече: — Ето вам сад града, и ето вам новаца, па се више не бојте врагова. Онда му рече цар од тога града: — Немој ићи никуда, него ево ти моје кћери, па буди ту и царуј, кад си таки јунак.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Несреће бездне јоште не бој с': бесплотни те диже! Заслуга ризом покриј с', ум на бесмртна упри! Стреле врагова затупиће с', пашће неправедне мишце, Језик занемиће им: ти ћеш остати ти.
Врази су злобом нападали тако на Рајића крепка, Живи у слави пак он, — врагове прогута тма. Храбра Иракла врагова љут полк диже на небо. Љуто ту гоњеним јест красним примером он.
Много препона имаћеш даљном ти На путу. Храбри с’! Борбом се твори муж. Над вама штит мој! Много човек Тајних врагова у себи носи. На стране с’ тужи, несрећним али га Све чине своји.