Употреба речи враголан у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Трандафил није Павлу испричао то јасно. Понављао је само да му је жену одвео калфа у комшилуку, Бркич, враголан. Велики враголан. А није знао како је то Бркич удесио.

Понављао је само да му је жену одвео калфа у комшилуку, Бркич, враголан. Велики враголан. А није знао како је то Бркич удесио.

Седи, каже, увече уз свећу и понавља да је Бркич велики враголан. Успављује децу и пере им пелене, својеручно, а не може да заспи ни у зору.

моралу, причао је сад, о браколомници, госпожи Фемки, Трандафилки, срдачно, радо: Јесте луда, Футошкиња и по, а онај враголан Бркич успео је да је обрлати, као ајгир ћору, али се ето вратила, ипак, деци и мужу, па ће сад опет живети лепо.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

, с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“. Враголан тај молер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини, са

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

кругова млађих нараштаја јављају се нови листови, сатирични или књижевни, који развајају и примењују нове идеје, као Враголан (1871—1872), Врзино коло (1872. до 1874) и мали књижевни часопис Преодница (1873—1874).

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

1843, 5. дек. ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је кâно лепи дан Што кроз гору вири. А са горе крај потока Стазица се дала, Једна мома

9. децембра ујутру ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је кâно лепи дан, Што кроз гране вири. А са горе крај потока Стазица се дала, Једна мома

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Бр. Радичевић ВИИИ ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је ка'но лепи дан, Што кроз гору вири. А са горе, крај потока, Стазица се дала; Једна мома

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

је грли свим жаром груди, Сад је дрвењак плам врео; Сањач се буди, блед му лик руди, И стидни посве је смео. Враголан вила опи га цела, Тихо по глави спусти му бела Свој бели драгуља вео.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности