Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Не знам кога да погодим! ’Оће л’ Пера Боцкалов? — Ман’те га врагу! — одвраћа га Аркадија. — Скуп је. А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.
— вели и тапка га задовољно по рамену. — Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија. — Али, како само, врагу, да ти то падне на памет, кад ти ниси учио никакве школе?!
— Е, е, е! Па извол’те, извол’те. Роксо! Глишо, та ди сте се завукли врагу!? — раздера се домаћин, и устумара по авлији. Утом истрча и Глиша и Рокса, и почеше скидати с кола.
Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљда за ћерку, треба нешто удавачи... — Па ди је, врагу, метнуо! — рече замишљено поп Спира. — Види да није у ћоршу од појаса? Има он један као џепић у појасу самом.
Та шта се, врагу, смеју, мислим ја, а екселенција ме запита: »А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?« — »Да, ваше преосвештенство, —
— вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће! Ваљда ће га поп Спира о своме трошку послати! — И бијаше! — Та ман’те га врагу! Није тај сирома’. Све некакви »ербшафти«. Има тај новаца! Кажу да је дупли вирилац. — Може бити!... Утјеха!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
УГЛЕД 9. ДЕВОЈКА, МАТИ ДЕВОЈКА: Шта ме зовете? МАТИ: Довече ће ти бити прстен. ДЕВОЈКА: Ала врагу... МАТИ: Зар ти није по вољи? ДЕВОЈКА: По вољи, кад нема бољега. МАТИ: Шта ћеш, ћерко, доста си и седила.
ДЕВОЈКА: Богами, нисам ни знала. КУМАЧА: Море, је ли млад, је ли леп? ДЕВОЈКА: Мани га врагу, велики је. КУМАЧА: Ћути, лудо, шта ће ти прапорац. ДЕВОЈКА: Ђаво га знао, нисам нимало задовољна.
Море, док си девојка, бар знаш што живиш; а кад се удаш, богзна како ће те муж држати. КУМАЧА: Е, мани врагу, опет је боље кад си удата! Своја си госпођа и себи радиш. А овако код оца... ДЕВОЈКА: Сад како му је, тако му је!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
МИЛЧИКА (гледи на пенџер): Јао, мами! Ено је сокаком, сигурно ће к нама. НАНЧИКА: Нек иде к врагу! 2. ЕДЕН, ПРЕЂАШЊИ ЕДЕН: Идеш ањам... НАНЧИКА (на њега): Еређ поколба! ЕДЕН (побегне).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Збогом, мати, збогом, брате, драги, Чувати ме оће Боже благи. Идем врагу злобу да наплатим, Као јунак да се дома вратим.
Широка твоја снажна плећа, За отечество каква срећа! Ти оћеш њему ото бити, У врагу као и ја рити. О кад се сетим они боја И премиленог оног зноја, У груди ми се срце смеје И већма ми се крвца
Али нешто друго тедо, Куд се врагу у град дедо? 86. Из града се он исели, Досели се у подграђе, Као што сте већ видели, Јер у лето ту је слађе:
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
и које чине да човек на човека мрзи, један другога хули, гони, удручава, озлобљава, проклиње, у вечну муку шиље и врагу предаје; а што је најгоре, под именом вере и закона, преваћајући и толмачећи закон свој по злоби и по (с)трасти срца
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
постати стуб, него грејући светску грехоту у пепô спалит' срце и луб; тонут' о броду, трунут' у плоту, ђаволу јелу а врагу дуб? Зар није лепше вековат' у те, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАГА: Ето, жао ми је, кад се једиш, а ја ти желим угодити. НИКОЛА: Ено се и краставци покварили. МАГА: О врагу! Ваљда, ето, не ваља сирће. НИКОЛА: Не знам, како си метнула, тек видим, да је дело буре пропало.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА (покаже му стакло): Видиш ово? Ни речи, зашто ће ти се одма прекинути језик! Кад ниси за служитеља, а ти к врагу, немој ми живот јести. Шта срљаш у собу као говече? Шта ћеш са мном? СТЕВАН: Ви сте казали да се упрегну коњи.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Врагу ти кости! — дере се Тоша — Мрзим их више од Креке жапца. Пронађи, вило, Сланину-царство где риба чува печеног врапца.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Богу се моли, али ни ђавола не срди. — Ужежи богу свјећицу да ти поможе, а врагу да ти не на’уди. — Кад враг бога моли, приварит’ мисли. — Кога бог чува, онога пушка не бије.
— Ђе је врана излегла сокола? — Ђе нема крви, нема ни млијека. — Ђе ће крушка но под крушку? — Жена је врагу с удице утекла. — Женска је суза пасје храмање. — Зрело зрно — готово стрњиште. — И бел коњ једе зоб.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Однија ти памет, бештијо мушка! — рече тихо Осињача. — Зар се канделорица придаје врагу? — Право кажеш, невисто! — рече гласно Ркалина.
— Јето, мој добри дивере! Јето какви су видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача. — К врагу сви! сви! сви! Уф! — стењаше једнако фратар. У зору, по наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Не знам да ли да бежим? (Ја се помало бојим На овом песку где лежим.) Да ли да кренем Богу? Или окренем врагу? Да макнем некуд ногу Ил стојим у свом трагу?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Старина мила тамо ме зове, Ту морам једном оружан поћ'. Онамо, 'намо - са развалина Дворова царских врагу ћу рећ': „С огњишта милог бјежи ми, куго, Зајам ти морам враћати већ!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Брата сам звао душманом клетим, и кликтао сам кад се у мраку напред хрли, и онда лети к врагу и Бог и човек и ров!... И данас мирно гледам како ми жељену жену губави бакалин грли...
Ћипико, Иво - Приповетке
Дај, брзо! Жена се скањива. Најпослије смисли се, развеже мараму и пружи му круну. — Ча? 'Ајде к врагу! Двије круне и двадесет! — понавља агент љутећи се. — Ето све! прегори се Цвета и истресе новаи у његову руку.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На развали сам света Мисли одмарао, И светове сам нове За тренут стварао. И врагу сам се ругô, У пакô слазио, И дуго сам га дуго Ногама газио; И док сам ногом тако Врагове нотирô, Главом сам,
траје звезде, ма и за облаком, Што и кад не светли оглашује сваком: „Не малакши, роде, слогом јачај снагу, Одолећеш врагу!“ И док год се гласак ове звезде слуша Донде ће с’ и твоја благосиљат’ душа.
И Јун може проћи без икаква лека А твој вапај срећа јоште није чула, — Ти га мани врагу, крепи своју снагу Па се хватај Јула. Питаш: шта ћу онда ако и Јул слаже?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
— Видиш и ја како сам се променила. Да знаш, ја ти више нисам мајсторица. Госпођа, фрау фон, или ма... ма... како, врагу, француски кажу, не могу од љутине да погодим. ЈОВАН: Шта сте ме дакле звали, ма... мајс... госпођа, оћу да рекнем.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Уједаред, изненада Може куцнут’ час, Јунацима на милину, Врагу на ужас. Викне л’ време да скидамо Старе окове, Неће требат’ нико да ме Двапут позове.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
рече: „Ево, браћо, згоде, Смертју се само може смерт отерати, А дух пун жара, чести и слободе Не трпи љаге, нит ће врагу дати Да скорпионским једом оно трује Што човека од звери одликује.
Ћипико, Иво - Пауци
— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим.
Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао. Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се
За њима плашиво вуче се стари „фратар” и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му. — Пусти, грдобо!
— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринуг надода : — К врагу, зашто је и долазио! . — Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Заћута и тужно климну главом. Запитах Ђуру да ми објасни шта је говорио. — Ман’ се врагу... пасја вјера... Каже да смо му поробили сто миљуна оваца. Научило за турског земана да роби, а сад не може.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
двојицу од једног грађаше; кога Марко коппљем удараше, преко себе њега претураше; док с' окрену неколико пута, оде к врагу млада катанија. Побјеже му Вуча џенерале на његовој танкој бедевији, поћера га на Шарину Марко.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Спазивши човјека с пушком, пољар само у страху диже руке. — Предајем се! — Иди к врагу, какво предавање! Бјеж овамо да се сакријемо. Пољар збуњено затрепта и једва познаде Николетину. — Ух, па то си ти!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
метежа одрекли и Богу су се на службу сами од своје им воље обрекли, крошто да шарају двострука се пута држећи Богу и врагу служећи? Која им је тешка мука, ко ли што од њих пита и истеже да им је несносни јарам о светскоме старању?
Пре невоље се од зла лечи. Докле на тихом времену плаваш дотле лађу чувај. Ноћно путовање о злу је надање. Врагу пшенично брашно, а Богу трице! Сами себе не можемо надлагати.