Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ужас напада на човека читајући историју и видећи колики је немир и вражда међу људе уведена; неповина и праведна крв проливена; царства и краљевства пропала и од варвара опустошена била;
крв проливена; царства и краљевства пропала и од варвара опустошена била; наместо небесне слоге и љубови, адска вражда, мрзост и гоњеније међу људе уселиле се, — из узрока немирних на авмону глава.
А они јашу на коњма како исте пашалије, држе крепко народ и чувају у простоти, јер иначе знаду да би пропали. Сва вражда међу христјански народи, неслога и љуте мрзости због њих су постале, нити ће се разве с њима заједно истребити.
Како гди дође кавга, вражда, лукавство, кабале и насилије, одатле здрави разум, мудрост, истина и христјанска наука беже, зашто | „к о ј е п р и
Она сва вишеречена укорителна и бешчесна називања, и која се из њих рађа вражда и мрзост, престала би како би свештенство једне и друге стране добро васпитано и добродјетелно постало; отворило би
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— васпитавати воспоминаније — сећање, успомена воспријатије — примање восторг — усхићеност в прочем — уосталом вражда — непријатељство вражден - уређен вразумително — разумљиво вред — штета вредан — штетан, шкодљив вредити —
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Једна од оних неколико основних антиномија, од оних латентних распора који леже у темељима свијета: исконска вражда и противстајање између човјека и жене, између сретника и злосретника, између гавана и сиромаха, између управљача и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
С тужним срцем сад ишчезне, Смртни Српству куца час; У прсима сваки носи Своје судбе горки клас. Вражда сеје љуто семе, Вера с зове невером, Вук се диже, Милош пада, Милош, дика роду свом.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПЕСМА КОПАЧА Што то гора заромори, туго? Ил’ је дажда ил’ је вражда, Завраждило не даждило, туго, За годину не кануло, А за другу не росило, Не росило покосило, Суха земља рода