Употреба речи враже у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Хтеде се лепо искобељати. Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку. Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану

« Не лези враже, оде он кући, начини глогову полицу и удљиков запонац, па запне гвожђе баш пред оном пећином. Кад дође сутра рано, али

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

А кад мро, не умро! Крвцу своју мрући пио! Сам себека врата кро! Док ти душе што уцвели Не опросте, враже бели! 14. Које Србин, хај на ноге!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— А шта ти је то медреса? — зину Микан. — Па медреса, брате. Она кућа у којој се уче хоџе. — Ето ти га враже — избечи се Микан. — А гдје му је то? Како оно рече ...мандера ... — Медреса, медреса, упамти.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

своју дужност, па је поизбацивао читава поглавља из јектанија или како се већ зове тај хит, штатијазнам, али, не лези враже — Суле са Аде је син свештеника и уз то бивши бас-баритон у хору цркве Светог Марка, па је лично натерао попа да

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Да ти посвијетлим — Мјесец му каже, па доље спусти свој фењер плави Видиш ли сада, несташни враже?“ Весело пара сину у трави, а дјечак скочи, повика: „Стој! Ово је цванцик сребрни мој!

Чују се врапци, јавља се дан, а Ћосу хвата дубоки сан. Заспао Ћоса брашњава лица, ал гледај чуда, не лези враже: хиљаде звијери, милион птица у сну му дошле да брашно траже.

Кад остарих, газда каже: — Убићу га! — О, гле враже! — хватам дим, нећу више бити с њим.

“ Прође и сељак, старина нека, напола глух, а Ћира њега цап! — за кожух. „Не дирај, враже! — старина каже — Види, будале! Та мени, старцу, није до шале.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Ваздан ведро а увече тама, Дико моја, не смем ићи сама. 254. Савио се рузмарин до страже, — Лоло враже, џандари те траже! 255. Дико моја, високи јаблане, Ја ћу теби саломити гране! 256.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

приповедања којима се скраћује или подстиче нарација (то било, то свило; обрни-осврни; повуци-потегни; не лези враже; не стој ђаволе, итд.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Док се ми томе још чуђасмо и коње товарасмо, не лези враже! ето ти пудара од онијех винограда, па узме ону главу с нама те метне у праћу, па окренувши је неколика пута себи

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Надимљи се црни враже, кâ ’но Грци по полици. Они јесу добри ловци. Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу. Из ње ваде талога, да

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Дум! — и опет испија чашицу коњака. — Кад... не лези враже, отуда трећи лаф... — Бре, бре, мене све жмарци подилазе — вели Брана „Махер“.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Пјесне моје читају се; онај оно каже, Намрштени знам да веле: „Не лукавнуј, враже!“ Има који горе мисле, и готове зубе, Но тим чине да ми други пјесне већма љубе.

Једноме не, ал’ све можно свима! 1821. Лукијан Мушицки КЛЕВЕТНИКУ Клеветај, враже, пакосну сити груд; Прати ми коња вражјим очима; Сваки му број ти скок: налево, Десно, то на брдо, то пак у дол; То

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности