Употреба речи вражјих у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Дакле, они који су такови, или нек престану од такових проклетих и вражјих обичаја и дела, и нека уведу између себе поредак, законе и суд, или барем нека не лажу, него нека се и словом Христа

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

добила и грива с белих кобила, а кад се човек пропита чак и ђавољих копита и — све уз тајну строгу — прашак од вражјих рогу. Чуче испод Јоцине стреје враџбине древне Халдеје и оштро врије, зрије и бије мирис пакла и алхемије.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Противу стрела вражјих сматрај му Непоколебим взор, пак затим Несташно по пољу там’ течење. Њега ћеш видит самој у пени, а Мен’, коњаника,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

). Њега жене ушивају у појас, као одбрану од »вражјих очију« (Софрић, 171). Он се ушива и коњима у амове (иб.). Он је нарочито неопходан као чувар мушке деце.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности