Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
онда после оваког срећно окончаног дјела могу и ја казати са царем Давидом: »Да постидјатсја и смјатутсја вси врази моји; да возвратјатсја и устидјатсја зјело вскорје.« Ха, ха, ха. — Ха, ха, ха! — смеје се поп-Олуја.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ноге, руке здраве, Идем, мати, да наберем славе, Идем, мати, с врагом да се бијем, Душманина злобну крвцу лијем. Врази сужну домовину тлаче, Чујде, мати, како она плаче!
„Та зашто да нас врази тако тлаче?“ Овако они једном говораше, Па кренуше се потражити маче, И снажно враге с њима удараше.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
кад си у мијех, не оћеш пивати, а кад у ме уђеш, колико да триста врази у ме уђу.“ 14. ЦИГАНИН И ВЛАСТЕЛИН. Упути се некаква силна а при том богата делија сам у кочији на шетњу, и удаљи
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
се дан и ноћ, моју терзам утробу, јер ја нејмам помоћ: који су ми од најпре добри друзи били, сад су ми се велики врази појавили. Славни моји цареви и вожди велики, с моји храбри витези и сини толики, острим мечем падоша у својој держави.
Сав се дух мој у мени прегорко вазмути, терзајући с', утроба срце ми преврати. Врази моји проклети мене преварише, радост моју посљедњу навјек заточише.
Врази моји проклети мене преварише, радост моју посљедњу навјек заточише. Сви веће врази моји руками пљескајут, хулно звижде на мене, а злобно глас дајут: „То ли она преславна Сербија у свјету?
Славна моја сва храброст на Косову паде, а тко ће ме утјешит, нејма тога саде. Стреле своје на мене врази напрегоше, очи моје и срце најпре избодоше; покрај мене тко ходи слободно ме стреља, шкрипе зуби на мене, — то је
Косе моје на сабљу врази моји вијут и ногама тлачу ме, а по лицу бијут; чада моја прогоне, Марсу љуту дају, и тим срцу мојему жалости задају.
Цркве моје пропале от слободе своје, — утјесњени левити, жалио срце моје! Врази чада к трећему обору нагоне, различними муками к западу догоне.
Посл'је сего сн'јег преста и насташа мрази Који сут в Росији всјех животних врази. Спати легох ја в вечер и сон мене краде, Буве ми се по кожи, и старе и младе, Шетају и готове себи част из
Двоумије све ишчезне, истини су трази: С овом зором тма нестане, људи нису врази. Так' у оно свето јутро, јутро нове жизин, Кад се сресмо, мила Видо, једног духа близни, Мој је жребиј дивно рјешен
Ослаби храбри дух. Кнез силним словом зачас га подигне. Већ вриште коњи; смртоносни Севају мачеви; гину врази. Ал' изневери паклени пород, Вук.
Стреле врагова затупиће с', пашће неправедне мишце, Језик занемиће им: ти ћеш остати ти. Врази су злобом нападали тако на Рајића крепка, Живи у слави пак он, — врагове прогута тма.
Над самим собом најтежа победа! Не дај да расту заједно с’ силама Ти тајни врази твоји. Вољу Најпре под јарам подвергни ума. Ненаучена служити, владаће Немудро с тобом.
Плачушчи плаках еја По веја дин и ношчи, Прегорцје терзах еја Лишена помошчи; Друзи оставиша, Вси мње врази биша. Сама остах в жалост.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
знајућ шта је тамо, Он дозивље светог Петра: „Оче Петре, ходи амо, Неки тутањ чујем оздо и паклену неку грају, Кô да врази целог пакла на царство ми јуришају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На глави му проклета шубара, за шубаром крило позлаћено, бегенисах крило позлаћено. Не дадоше врази мировати: ја не велим: добро јутро, ђедо, већ прићерах бијесна малина, скидох њему крило позлаћено, и ја одох уз поље
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
кроштоно је аспидски јад под њиним устнами! И на ме су шаптали сви моји врази и на зло су ми мислили. Злечесту реч на ме изнеше.
Сва ствар стрепећи се боји и дрхће. А само једни људи низашто не маре! ТВРЂУ МОЈА ПТИЦА НАЂЕ СЕБИ ДОМОВИНУ Моји врази запеше ми споне, Ама те се споне искидаше, И моја душа кано избави се, И тврђу, тебе господи, Моја птица нађе себи
Устани, и помози нам да се разиђу врази наши и ишчезну ка дим, те истију кано восак испред силе ватрене.« На трећи дан по пожару паљења им села, стиже под