Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Година шесет друга беше мршава претходница страховитој шесет трећој години... Беше то као оно црна врана што над мртвом лешином најпре гракне, да јој после, подмукло ћутећи, месо раздире...
Коса седа, а пре три године беше врана. Од радена човека постаде нерадан; каткад ће само узети пушку, прејуриће преко ових планина, или уловити ил’ не
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Магарац и његов господар 50 40 Магарац који промењује господаре 51 41 Магарац и коњ официрски 52 42 Магарац, врана и овчар 53 43 Магарац идола носећи 54 44 Магарац у лавовој кожи 55 45 Магарац, петао и лав 56 46 Магарац и жабе 57 47
Лисица оњуши месо, притрчи под древо, и почне хвалити врана говорећи: „Мили боже, красне птичице! Лепа перја што имаде! Да јошт има какав глас, не би над њом птице на свету било!
Једним словом, ако је само трудољубив, паметан и поштен, он је блажен човек на земљи.| 42 Магарац, врана и овчар Магарац с рањеним леђма пасаше на ливади међу овцами. Долети му врана на леђа и почне му кљуцати рану.
| 42 Магарац, врана и овчар Магарац с рањеним леђма пасаше на ливади међу овцами. Долети му врана на леђа и почне му кљуцати рану. Магарац се стане бацати ногами, бежати по ливади и дречати.
Курјак, однекуда на то сматрајући, рекне: „О, јадни ми курјаци, несрећни ли смо ти на свету! Врана му једе живо магаре, а он се смеје. А нас како од далека упази, стане га вика као да се помами”.
услади нам пролеће појањем својим, излеже своје пилиће и отхрани, и свак воли једнога славуја чути да поје него хиљаду врана и сврака. Ове ће кракати и крекетати колико ти драго, али појати неће никада, ако ће јошт толико живити.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Под пламеним небом на обали Рајне кише су појеле гробље до костију. На Александер плацу јато врана гости се на руском официру. А Грк из Турске у Сибиру сања да коприву нађе у тањиру.
Нит јесен лечи, нит рана сраста, сви су ме редом клали и јели, врана на сувом костуру храста добиће мозак мој у шлему, као у здели. з.
МИТСКА СЛИКА НАД ДУНАВОМ Шта је оно што прелеће Дунав? Шаран, који има вранина крила, ил врана, која има шаранов реп?
Док кишу проткива суснежица, и вук, риба и врана крећу на нас, у лов, бескућнима у вејавици, Тројеручице, Твој трећи длан нека нам буде кров!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже. Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве. Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.
— Вала, јакако! — вели чича Мирко. — Да се смиримо једном! — додаје Ћебо промукло. — Него где ћемо наћи врана, непочишћена коња и воде аџијазме? — упита Мирко. — Богами, јест! — рече Пурко. — То ће нам требати.
— упита Мирко. — Богами, јест! — рече Пурко. — То ће нам требати. — Аџијазме имам ја — рече Ћебо — али врана коња? — Имам ја неког вранчића — рече чича Мирко — али је почишћен... А твој вранац, Пурко, и ти имаш једног?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама ја сам теби сто пута казао да ми не попујеш и да ми не слиниш без невоље! Није мени, ваљда, врана попила памет, да ми треба жена тутор! Ћути племенита душа. Гуши се. Ни суза нема више.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ни једна врана није прелетела, преко Темишвара, док је Гарсули одмотавао писмено. На даскама павиљона, који је био истесан у предвечер
Па зар ја да се осрамотим и молим Венецијана и австријског шкопца? Је ли ти је, Петре, врана мозак попила? Његов братучед, док је Павле говорио, пребледе, и био је блед као крпа. Осмејкивао се љуто.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Шта мислите, децо, где спава врана? - упитао је, а оштри дечји гласови почели су да сецкају тишину на резанце. Она мала још је млатарала ногом по води,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Појако грбав, повећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела,
Као год врана кад осећа мирис какве стрвине. Лепо га укопају, метну га у гроб с десне стране покрај покојне госпође Соке.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Велико јато врана мора да је пролетело однекуда, јер њихово грактање испуни ноћ и поче да се диже у висине. И тек што је, онако тргнут
Над ритинама и врбацима почело је да се ведри и крај кола зачуше се прве шеве. Видик је био пун јата врана и све више светао од безмерних, равних поплава и бара.
Кас копита, шкрипу точкова, дечји глас, у који се спуштаху и клик шева и грактање врана, слушао је као кроз сан, који га је мешао са кишовитим облацима што су се све више испаравали, јер је иза њих било,
под великим кандилима, а на дну дворишта, иза дрвећа, звоник од балвана, на коме се, у висини, беше населило неколико врана. За звоником висило је чудно, дуго уже, пало по земљи као клупче неке беле и дебеле змије.
Снег беше нападао до колена, завејао голе гране и стабла дрвећа. У сивом обзорју грактала су јата врана. На месечини, појављиваху се чопори вукова.
Није могао да спава од грактања врана. Коњи су му цркавали од зиме. И шта још? Чуо је да се у логору заповедника говорило да ће, у пролеће, кући.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁹⁰ Заправо, у нашем народу верује се да зла сила не напада злу силу, по оној народној „Врана врани очи не вади“, а како су и Турци представници хтонског света, то онда деци која носе њихова имена демонска бића
медведа, срна, јелена, оваца, коза, коња, говеди, кокоши, голубова, сеница, препелица, кукавица, јаребица, сврака, врана, чавака, славуја, крагуја...
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
буде гладних путника из даљина, ако се оглуши о бескућништво птица, да се лиши свештеничког чина и погна да се као врана од њиве до њиве туђе скита.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
до 1870. То је било доба када је, по речима једног руског писца, »Рус нематеријалист био бела врана«. Од Руса то се преноси и код Срба, и Светозар Марковић сматра као један од главних својих задатака да врши пропаганду
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ То је био, драги, твој — Благо мени, да си мој! 2. Ен' одунда бучи трка, Сваки свога коња жури, Који врана, који мрка, Ал' пред свима један јури, То је, драги, зека твој — Благо мени, да си мој. 3.
53. Ја виђе драгу као за живота Што је она умиљата била: Коса врана сада се милота Као и пре по зрацима вила, Снежна лица и сад је белота Као и пре на ме смехе лила, Смехе лила, на
„Да то је она, ја се не варам! О како лепо врана коса лети! Наслонила је красну своју главу На руку, белу као Алпа снег, Ал' образ видит ја не могу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Испадао је тако бијела врана која диже грају у недоба, бескорисно, да му се свак смије и чуди. Млин је, на примјер, за дједа одувијек био као неко
Дјед Раде био је добродушно и честито сеоско момче, права бијела врана међу пустопашном и распојасном гомилом својих вршњака, личких спадала и лопова од сваке руке.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сјакти стакло: Свилеува. У невести гуња пева. Пукне пушка: Коцељева. Зују, зуји с оба ува. Гракне врана: Свилеува. Равно поље тајну згрева. Звек оружја: Коцељева. Од урока глог ме чува. Пршти фитиљ: Свилеува.
А све потом што се чује муња палцем потписује. ЧУДО У ГЛАВАЧИЋИМА То што врана с коца гаче, То се неко чудо гласи. Бео рубац са крстаче лепршањем свећу гаси.
октобра 1705, руском посланику у Бечу І Јаблан-пера, рит до рита. Јато врана са ракита. У зев Куће рашчлањене маховина с црепа блене. Тмурно тоне придев зиме у окрњак месечине.
ИИ ВИСАРИОН РАЧАНИН: РАЧОМ О ПОСТУ ЧАСНОМ По церов-горју гдегде врана, гачак, пламенак траве да ми светли тмуша. Ни хладов хладак ни од влакна влачак а гладан што сам, то ме ђаво куша.
Крај глогов-трна кукурек и свлачак. У лањске Цвети увире ми душа. По церов-горју гдегде врана, гачак, пламенак траве да ми светли тмуша. Колебљив ходим - у јединству тродел. Теготу своју увијам у рондел.
Окрепи, Боже, макар душин подбел... У доба поста Христос је маслачак. По церов-горју гдегде врана, гачак. ПРОХОР РАЧАНИН: ЛИПА РАЧАНСКА У цркви липе липов бог се светли, а дружба пчела, приљежно, у срху, имање
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Овуда — ево — видиш, јутрос, у освит дана, прошла је, важна и тешка, гракћући, — госпођа врана. А за њом, корака лака и дугог репа — сврака.
Сипа и веје са свију страна, чује се тужно грактање врана. Прозбори Жућа погледа сетна: „Ох, алај сипа мећава цветна!
Силази сунце, сенке се дуже, чује се граја поспаних врана, сова се јави, спушта се вече, лагано, тихо, без падобрана.
Псето пешице каска, човек на коњу лепом, врана крилима маше, а штука весла репом. У граду Стрмоглавцу чудан је вашар јако, продавац, купац, роба — све ти је
“ Око кинеског змаја буљук се деце плете, а он за динар — за два изводи ватромете. На зиду чучи врана, важна, сјајнога врата, поучно клима главом, женама у длан гата.
“ Од тога дана делија стара изгуби славу мудрог лекара, руга се данас и врана с коца какав је лекар Јоца. Чак је и кришом, низ мутну реку, пустио апотеку.
Здраво! Извини!“ Сутрадан поштар, делија знана, доноси вести с афричких страна, шаљу ми, каже, дечака врана. „Ово је, друже, у писму веле, најбољи дечак Африке целе црнци вам листом успеха желе.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дахћу.
И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Краљице су дошле; Дај, да дарујемо; Не ћеш млого дати: Краљу врана коња, А краљици венце, Венце и обоце, Младом барјактару Свилену кошуљу, А белој дворкињи Бурму позлаћену.“ 37.
196. Вино пије Дојчин Петар, варадински бан, Попио је триста дукат’, све за један дан И још к томе врана коња, златан буздован. Карао га краљ Матијаш, земљи господар: “Бог т’ убио, Дојчин Петре, варадински бан!
Буд ти попи триста дукат’ све за један дан. Зашто попи врана коња, златан буздован?“ Ал’ беседи Дојчин Петар, варадински бан: “Не карај ме, краљ Матијаш, земљи господар: Да си
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Милује голу жену што спава, тврдо, ко плећа гојних крава, у житу, куд ноћи пуне црних врана, падају. Свет је прошла самохрана, у крвавом плашту шережана, ко убица.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сву ноћ је мрак чекô одушку Сабијен у котлину као у пушку Да се, с освитом јесењег дана, Распрсне у јато крилатих врана.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Како би им запâ, да те могу, главу би ти онај час посјекли ал' ти живу руке савезали, да те муче, да срце насладе. Врана врани очи не извади; брат је Турчин свуд један другоме. Него удри докле махат можеш, а не жали ништа на свијету!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ће тако, најзад, да се стиша У последњу јесен једног дана, Стална, ситна док засипа киша, Уз одјеке црне песме врана.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Из свега тога усели им се у душу мржња према постојећем реду и тежња за поправком. То им је уселио гроф Павле (бијела врана у своме јату). А што се тиче знања, то су пребирали понаелак али постојано и добро сложено од „чике“.
Што га преостани то је жућело и капало само на земљу. Јата врана и гавранова гакаху по пустијем пољима и по сивијем голијетима. Дивље патке и врањи падаху по мочварама.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
човекове нарочито се пореде са оним животињским (Вредан као пчела, Лукав као лисица, Брљив као ћуре, Крадљив као врана, Ради као кртица итд.). Успела поређења налазимо и у заклетвама (Тако се не савио као срп!
Као да је голуб зрно по зрно бирао. Као да су га гује пиле. Кољу се као жути мрави. Крадљив као врана. Кротак као јагње. Кука као (сиња) кукавица. Лаје као пас на звезде. Љуља се као вук из гвожђа. Љут као рис.
Провукао се као пас кроз росу. Ради као кртица. Раширио се као жаба на води. Ретко као бела врана. Сед као овца. Сиромах као црквени миш. Слабо као сврачији мозак. Слободан као птица (на грани).
Шути као мрамор. Б) СУПРОТНА Батли кô бјели зец. Бијели се као тава на снијегу. Боји га се као врана скелеџије. Боји га се кô наковањ чекића. Боји га се кô свећа помрчине. Боји се као девојка од удаје.
! — Ја овај-ти онај! — Ја овај-ти онај! — Ја овај-ти онај! — казује врана гаврану на разбојишту, показујући лешеве, а гавран јој на то одговара: Ја скраја! Ја скраја! Ја с краја!
— Ђаво ни оре ни копа, већ све о злу мисли и ради. — Ко са врагом тикве сади, о главу му се лупају. — Врана врани очију не вади. — Вук на вука ни у гори неће. — Зла шиваља дуг конац удева.
— Док је човек здрав, и вода му је слатка. — Дошло вријеме да се море у ријеку дави. — Ђе је врана излегла сокола? — Ђе нема крви, нема ни млијека. — Ђе ће крушка но под крушку? — Жена је врагу с удице утекла.
— На цареву љебу има седам кора. — Небојшу најпре вуци поједу. — Не буди свакој птици кобац! — Не може једна врана на сто колаца. — Некоме и гвожђа плутају, а неком и плута тону. — Нема лоја у роговима, ни памети у брковима.
Најмио се зао у горега, Жље га храни а горе му ради. Никад зао на горега неће; Врана врани очију не вади. 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ Синџир гвожђе мука је велика, Дȁ велика мука на јунака; Тавница је гора од
Док ђевојка, дур ђевојка; Кад невјеста, баш ни смјеста. Ђегод руча сив — зелен соколе, Ту и врана море вечерати. Ђе се коњи бију и играју, Ту магарцу нигда мјеста нема.
Дува преко јаребица, преко препелица, преко кукавица! Преко врана, сврака, чанака, вивака, славуја, врабаца!... Дува ветар! Дува ветар!
— Немој, ујо, плакати: Данас, сутра Видов-дан, Па ћемо те женити: Сврака плете чарапе — Оће’ кума да буде; Врана пере кошуље — ’Оће девер да буде; Миш препаса кецељу — ’Оће кувар да буде. Гледи мачак с тавана.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
изгубила по заповијести твоје безбожне жене, него тражи у војсци црна коња без биљега, бијелу бедевију без биљега, ата врана пријед нејахана и ждребну кобилу, и од свакога узми по три длаке репне, изгори на огањ, па онијем прахом поспи ране
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Нога би да крене — ал јој санта не да. У белу ме неку пустињу сакрили. Покаткад крај мене црна врана сине И ја зурим у њу прљав од белине. У МАГЛИ Магла влада светом (ил се спрема). Од ње се више одвојити нећу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да је Симка ту, грдио би је. — Нека чека! — рече и запали нову цигару. Коњ дешњак се пропиње, а врана грива му поседела од снежне прашине. Зашто му бар писмо није послао? А и та писма... Све су краћа.
Не умем да ти испричам, али вадим“, говорио ми је отац и рукама млатарао по мраку. „И теле, и прасе, и зец, и врана, и кукавица познају своју мајку. Кад год се сретну, љубе се. Својим очима сам То гледао.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— сети се царица једне старе вране, и плесну рукама. Без успеха! Нико није знао где је врана. — Па, она је већ одавно у пензији! — сети се један од дворана. Ко зна да ли је и жива? — Нека се извиди!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
На високим тополама виде се јата покислих врана. Гледам ја Ивана Илића, видим, велика га туга обузела. Прилазим ја, али ме он и не опажа.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Између осталог, прочуо сам се као јединствени шампион у хватању врана у нашем крају. Начин на који сам их хватао био је врло једноставан.
Отишао бих у шуму, сакрио се у жбуње и подражавао вранин зов. Обично бих добијао по неколико одзива и убрзо би нека врана долепршала до мене у шибље.
На тај начин бих ухватио онолико врана колико сам желео. Али једном приликом догодило се нешто што ме је натерало да их почнем поштовати.
Али једном приликом догодило се нешто што ме је натерало да их почнем поштовати. Ухватио сам диван пар врана и пошао сам кући са пријатељем. На излазу из шуме сјатило се хиљаду врана, дижући ужасну грају.
Ухватио сам диван пар врана и пошао сам кући са пријатељем. На излазу из шуме сјатило се хиљаду врана, дижући ужасну грају. Кроз неколико минута птице стадоше да нас гоне и убрзо нас опколише.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Навалила сила, уочили силници, узаврели по шумама и друмовима арнаутски разбојници. Врана врани очи не вади: арнаутске буљугбаше не окрећу пушке на своје, турске власти као да желе да се тако продужује.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Жуборику биљно песмом дозивају И дан иза леђа ко потоњи цвет. Бела им врана на језику. Знају Са лажном сликом да помире свет.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
всја, ти и моја „Ружа“. А кад су Сергију објаснили која је то „Ружа“, он нареди да се доведе његов коњ. Врана кобила, крупних, закрвављених очију, подавила сапи и гази опрезно.
Брана саветује „Фикусу“ да коњима командује „мирно“. Али „Фикус“ га и не слуша, већ гледа како се извлачи врана кобила... Као да одахну. — Но, извуче се... Замало да нам „прима марка“, Пера „Шефрек“, остане у рупи.
За њим је јурио на зекану Сима „Јаребица“, онда Сергије, па Фјодор. А за њима врана кобила без јахача. За часак су се нашли пред варошким кућама. Али ордонансу није речено где је циљ.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1843. Никола Боројевић НЕМАРНОМ ЧОВЕКУ Нека гаче или пева Врана, славуј или шева, Нека куди или хвали Дух велики или мали, Што је боље, што је горе, Хлебац свој ил’ туђе коре,
уместо страшила на сламу метеш, да вране растерује, али и ту не би био од велике користи, јер се каже: да сиромаку ни врана не сврће с пута!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
би рукама слабине, окренуо би се према торовима, око којих се разлијегаше језива писка орлова и студено грактање врана и гавранова, па би као упола јаукнуо: — О ви црни врани и орлови, наједите се, науживајте се, и напијте се крви моје
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Кријемо прошлост с похлепношћу врана, Грцамо у сну вечних маскарада, А чини нам се да здерасмо маске. Разлупали смо богове и горди Слушамо голих речи
БАЈКА О ЖЕНИ Љубичастом паром дише Земља сана, Модри су чемпреси сагли главе тужно, Врх мртвога мора крикне која врана, У златноме бакру тоне сунце јужно.
(1916) XXXИИИ Игра пустим гробљем тежак дах багрења, А два стара врана на црквеном крову Гракћу кô да мртве из гробнице зову. И чу се громор кô ломњава стења.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Но удахни мандрагоре, кô целов опија. ПЕСМА ЖЕНА У МАХАНАИМУ Шумо Ефраима, где кобних врана лет, Побрали с грана страшни плод што висио, Твој плод, руком што згњечили: крвави плод За један целов мој даће ми
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(еротичан) начин, жене помажу рад на њиви испуњавајући прописане дужности у кући: на пример, »не врте вретеном, да врана не врти семе у њиву«; не дају ништа из куће (ни оно што је позајмљено); ако месе, не додирују ништа црно; на софру не
Ћипико, Иво - Пауци
Домало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели: — Не би ђаво попа Врана стигао! Бијесан, па разиграо вранца... није већ божји вјетар... Их!
Раду прође и дивљење и језа; глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговјетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.
Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховитији је од њега: чињаше
Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора? А, да, врана врани не копа очију!” Ипак вели суцу: — Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по
И, гладећи му дебелу руку, смијала се оним своди разузданим смијехом који попа Врана јача и дава му наде да ће га ипак Маша једном завољети.
Опрости ми! — Бог да нам прости! — рече у плачу Маша к крене низ цркву. Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се богу, остаде у исповједници. ...
Радин адвокат опомиње свога колегу да се држи ствари. У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ето тако. Ако му буде боље! Врана врани очи не вади. Димитрије Да бројим разбојнике?! Да чучим на врху Куле и да зверам по пределу?
Лицемери ови се поређали око моје постење плачевних лица као низови црних врана, мешкоље се у тескобној одаји, улазе и излазе на врховима прстију, погледају се да би један код другога, ако већ не
Димитрије „Овде, овде!“, узвикнуо је Матија, поскочио и гракнуо као врана. Био је одушевљен. Одмах је извадио из торбе брадву, прилетео стени, замахнуо и ударио. Сечиво је лако ушло.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Са сурих гора магла стиже, Мрачан, јесењи дан је то, Јато се врана с криком диже У опустели, тихи дô А суро небо сузе лије, Досадно, мирно тече дан...
Бићу твоја.“ Пан Љубецки диже очи И погледа коња врана, Па на коња хитро скочи, А на другог млада пана. И у једно исто доба Са дворишта оба језде, И јурнуше, као звезде, На
“ На огњене своје очи Сад натуче шапку с чела, Па се изви као стрела И са врана коња скочи! Три пута се преметао Пан Љубецки у висини, А четврти доле пао И нашô се у прашини.
Засмеја се млада дама, Па окрете коња врана, Удари га мамузама И прескочи младог пана. Ал' је пану снажна воља, А љубавне муке тешке, И Љубецки јурну пешке Као
А Океана пусти тада На пољану хата врана, „Бољег имам“ рече млада И загрли свога пана. 1890. ГЛАСНИК СЛОБОДЕ У тврђави београдској стара кула и сад
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Себична нисам; један Бог зна да нисам. Имање ово чувам као очи у глави, а појешће га 'ала и врана; ја сам се на њему само хранила, али што сам појела то сам зарадила... Никакву радост ми не да Бог, не даду ни људи.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако једнога дана, одлете у небо више него икада. Није ни опазио да се под њим као злокобна крила врана — гомилају облаци. Изби брз и жесток пљусак.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И кунем се, што је ђула и бехара, Све би својим лицем застидила Мара, — Па још коса мека, она коса врана Би мехлемом била и најљућих рана!...
Мјесец гори... Прах се диже Кô прамење магле густе. Но гле! Јунак самац није, За њим сједи цура нека; Врана јој се коса вије Кô просута свила мека.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Против те заповести побунило се цело њено биће. Али како да помири несрећну браћу која су се љуто завадила „око врана коња и сокола“?
поскочи на лагане ноге, опасује мукадем-појаса, а пињале остре за појаса, и ту бритку сабљу припасује, а све врана коња погледује. У то доба бане пристасао.
Он издаде честитога кнеза, господара и мога и твога“. 21 СЛУГА МИЛУТИН Долећеше два врана гаврана од Косова поља широкога, и падоше на бијелу кулу, баш на кулу славнога Лазара; један гракће, други
“ То из куле нитко не чујаше, већ то чула царица Милица, па излази пред бијелу кулу; она пита два врана гаврана: „Ој, бога вам, два врана гаврана, откуда сте јутрос полећели? Нијесте ли од поља Косова?
нитко не чујаше, већ то чула царица Милица, па излази пред бијелу кулу; она пита два врана гаврана: „Ој, бога вам, два врана гаврана, откуда сте јутрос полећели? Нијесте ли од поља Косова? Виђесте ли двије силне војске?
Виђесте ли двије силне војске? Јесу ли се војске удариле? Чија ли је војска задобила?“ Ал' говоре два врана гаврана: „Ој, бога нам, царице Милице, ми смо јутрос од Косова равна, виђели смо двије силне војске; војске су се јуче
И ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила. Кад ујутру данак освануо, али лете два врана гаврана: крвава им крила до рамена, на кљунове б'јела пјена тргла; они носе руку од јунака (и на руци бурма
О мало се браћа завадише, да око шта, веће ни око шта: око врана коња и сокола; Дмитар иште коња старјешинство, врана коња и сива сокола, Богдан њему не да ни једнога.
О мало се браћа завадише, да око шта, веће ни око шта: око врана коња и сокола; Дмитар иште коња старјешинство, врана коња и сива сокола, Богдан њему не да ни једнога.
Ал̓ не слуша злосретна ђевојка. Викну једном, па га не довикну; другом викну, доке га довикну. Максим врана коња поврнуо, ослушкује шта ће бесједити, а ђевојка грдно проговори: „О Максиме, немала те мајка!
Кад то зачу дијете Максиме, то Максиму врло за јад било, — врана коња натраг приповрну, опаса га троструком канџијом: пуче кожа коњу по сапима, а покапа крвца по копити; но му љуто
Ал’ да видиш и чуда и фале, каква дара тасте зету даје! Гиздава му поклонио вранца, врана коња, брате, без биљеге, а на вранцу чултан до кољена: чисти скерлет златом извезени, златне ките бију по
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
„Репоње“се зачуђено згледаше. Стричев дјед Алекса гракну као врана: — Па мој унук сваки дан порани још прије сунца. — И мој Ђоко увијек одјури трком, све се за њим прашина диже —
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
није с раскида за какав добар крканлук па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако... Врана врани очи не вади... Тешко сиротињи!