Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ „Како нашто? Да ти пробушим чело и набијем ротове.” „Да ми пробушиш чело? Како ћеш ми бушити чело, бушиле ти вране очи! Иди без трага, начаст ти рогови, носи их сам, ја их нећу! Хе, ја луд, и трипут луд!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И опет ће за исти свет убијати и мрети. И све ће ове отрове: јесен, зиму и земљу, вране и врт, ко лек, под капком да понесе У туђину, сан или смрт.
Пртеном врећом огрнут Неготин, Београд са шлемом на рањеној глави, Ужице с рана разгонећи вране, Обреновац на носилима.
Са пекарнице откинута фирма. Војска, иза трубе која свира, кроз спаваће собе маршира, маршира. Снег и вране попали по свему. Увија се војник у мушему и ћути, ћути, ко рупа у шлему.
брезове шуме, и букове, кроз бежаније, кроз разбијене пукове, касом и галопом, низ пољане, дижући увис препелице и вране, ноћевајући на месечини, крај жара, на коњу једући, будећи добошара, с Лима и Увца на Повлен и на Маљен, кроз
граду деспот подиже кулу, с које се прате сви путеви и знаци, и с које звона, на најмањи знак, подижући чавке, вране и гавране, буде мужеве да бране бедеме!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
виде ватре испод Ваљева и пламење, они помисле да је наша војска ударила и са дну Ваљева почела палити, па један из Вране у српску варош, а други на Брђане у турске куће слете и почну палити Видрак.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Позн’о је оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.
Црњански, Милош - Сеобе 2
За мајорски чин и душу дају. За полковнички би дали и своју жену. Нижу дукате на учкур, а не чују како вране, на гробљима у Сервији, гракћу.
Они су се јављали, један другом, као сове, кукавице, вране, свраке, па и као пси кад се људи приближују. Нико није могао прићи, неопажен, кући Исаковича.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сви се диве. Каже шта је јео, све што год Талијани, само не мачке, вране и бумбаре. — Шта, зар и бумбаре једу? — пита га Кречар. — Салату праве од њи’ са луком и зејтином.
Па је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао прстен, а на њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика Кирић, Јуца Кирић.
Црњански, Милош - Сеобе 1
И као да је то био један други свет, тамо се није ништа догађало. Овде, над њим, грактале су вране, доле, под њим, светлуцале су широке таме и светлости воде.
Кад подиже главу, виде потпуну тишину у сивом небу и вране, у даљини, које се нису чуле. Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била жута и висока,
Неколико капи топле кише паде му у лице и он задржа коња. Над главом зачу свраку и, одмах затим, вране. У истом тренутку коњ, трзајући се, пође натрашке и стаде као укопан, дрхћући ногама.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, 1254) — Ђе је сова излегла сокола? (Вук, 1187) — Из вране што испане, тешко соко постане. (Вук, бр. 1597) — Од зле птице — зло и пиле. (М. М.
), хиперболама („Колико ти на глави длака, толико ти Бог дâ јада!“), метонимијом („Вране ти се на весељу купиле!“), синегдохом („Црни барјак му се на кући побио!“) и другим стилским фигурама.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
у гору међу јеле сиње, одакле не може натраг да се прокраде, нека се пусти да га раскомада звериње и да га разнесу вране. О ЦАРСКОЈ МИЛОСТИ Да судије пролазе кроз царство широм и буду весници милости царске.
О ПТИЦАМА НЕБЕСКИМ Да се игумани манастира и калуђери огрнути расом о птицама небеским брину, да зими хране пометене вране што се снежним пољем купе и вичу себарским грубим гласом.
плота и међе, за непабирчене њиве смеђе, за мисао му несавремену: кад човек има трпезу пуну, нека се нахране и чавке и вране, за плодове што му под воћком труну.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кроз снијег летијаху вране и гавранови и бјеласаше се Ловћен. Јанко се сјетно насмијеши вољи судбине, која га осуди да му у тој планинској
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па да т' онда дочнем срећу: Да ти главу срубим псећу, Да ти кулу њом окитим, Испод куле месо итим, Нек ти вране главу кљују, Пси се псине наблагују.
ИИИ Опет гоне данци дане, И године годинице, Беле њему косе вране, Бразде њему глатко лице. Ал' опет је превесело Вавек њему чарно око, Опет носи ведро чело Као младић он
ИИИ Ево лазе годинице, Гоне му младости росе, Парају му глатко лице, Бéлē њему вране косе. Ал' опета је весело Чарно њему вавек око, Опет носи ведро чело Као младић он високо.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
СУЉО: Биће боље да га пошљу у жито. ХУСО: А што у жито? СУЉО: Такав какав је — за вране страх н трепет! МУСА: Ћути-де! Као да чујем таламбасе! Богами, јесу таламбаси! Ево сватова!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лудо коло под орахом. Витлају се вране зраком. Одзвањају зумбул-дојке: о осмици снују тројке. Нити стојим ни путујем. Једно будим — Друго трујем.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Возови не иду, а снег пада. Идем, затим, колима до Иланче, друмом над којим гракћу вране, равницом мојом, која је сад пуста и нема краја.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
РОДБИНА 90 МОЈ ЗООЛОШКИ ВРТ 91 ПОЗДРАВ ЈУТРУ 92 ВЛАСНИЦИ ЛИВАДЕ 94 СУСРЕТ СА ЗЕЦОМ 96 КОРЊАЧА И ЗЕЦ 98 ВРАНЕ У СВАНУЋЕ 100 РАСПРАВА У ПАРКУ 101 МИШЕВО РОЂЕЊЕ 102 ШТА РАДИ МИШ ПО КИШИ 104 КАКО ЖИВИ ПОЉСКИ
Срећан ти пут у Европу, Добро ми је и ту где сам!” ВРАНЕ У СВАНУЋЕ Сву ноћ је мрак чекô одушку Сабијен у котлину као у пушку Да се, с освитом јесењег дана, Распрсне у
Јутрос, од Сурчина до Врчина, Гракће распаднута помрчина — Вране, ко нарикаче изнад рака, Црне су јер су пуне мрака.
свршетку ноћи мрачне, назадне, Помрчина се згусне и распадне, Па зато, сваки пут када сване, У небу загракћу толике вране.
Расправа о смислу постојања; Из триста грла диже се граја Око питања: има ли краја Тај свет, у којем чавке и вране Дречећи, чекају сунце да гране!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
драга, као и сви људи, У болести гнусној, у ропцу и болу, Бедни; једног јутра, кад ветар застуди И загракћу вране у пустоме долу.
Али нико неће знати Шта све с нама паде у отменом болу, Ни кол̓ко се чезне, ни колико пати, Пре но гракну вране у пустоме долу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
При заласку сунца и зора кад гране, Остављен, тужан, у истом је ставу; Једино црне походе га вране И гракћу пропаст и срушену славу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бјеше узела чешаљ. Како сједе, поче расплетати косу. Вијенац бујне вране косе, просу јој се низ плећи, по раменима, на груди.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Виле те однеле! (женска клетва у Војводини). Вилице ти се скамениле! Врагови те на роговима растезали! Вране ти се на весеље купиле! Гавранови ти очи испијали! Гвоздене опанке носио! (тј. робијашке окове).
— Није вук никоме срећу појео. — Сваком своја срећа. — Сваки је своје среће ковач. — Ко је срећан, и вране му јаје носе. — Ко бежи од прве среће, последња га рђа бије. — Бољи је драм среће, него сто ока памети.
— Права браћа без аршина чоху дијеле. — Пред немогућим нема делије. — Преста вјетар — стадоше галије. — Предње вране падају задње. — Пси зими кућу граде, а лети у копривама хладују.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Девојка стане мамити живину, кад ал Боже! скупише се еје, совуљаге, вране, курјаци, лисице, јазавци, творови, што је год у Бога животиње, све се скупи на храну; девојка их лепо нахрани, и све
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ђаци се гласно смијаху. Грго их запита гдје је свети Вране. Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао.
— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! — поче сладити Тртак. — Ми смо сви слуге светога Вране. Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али,
Мувајући се по цркви, мољаше се: — Мој липи свети Вране! Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич да
Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — Боже и свети Вране, опростите ми моје неподопштине! (Ову ријеч бјеше научио у манастиру.
А ако ли вра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!... А ти знаш ко ме навеја да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!
А ја не би никад сам на ту мисâ дошâ, никад!... Дакле, смилујте се боже и свети Вране, меника гришнику! Да је у његовој власти било, по свој прилици не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни
Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди: — И ви сте слуге светога Вране!... И ви сте поштени кршћани!... — Полако, ти мали! — осијече се на њ млинар.
Бакоња му стрча у сусрет. — Ма шта ово чине вратрине? — рече он дјетету. — Изгоне људе из куће св. Вране, људе који су, откле-докле, дошли на пожаловање!... А, ово нису липе билиге, ово...
А тај њихов страх посоколи Дундака, који настави: — Оће се Тодорина светити, тако ми светога Вране, коме је он око ископâ!...
Најљепша јој бијаху уста, месната, али ипак мала, њешто напрћена. Додуше, раздјељак вране јој, њекада бујне косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Па признаницу да сам ти исплатио твој део очевине... Ја ћу сам да потврдим у суду. Вукашин стоји уз прозор, вране гачу на јасеновима, лупају крилима, дрвеће као да пада кроз маглу, одједном посечено.
Истину зборим. Тола ће да умре у твојим оборима, крај неког корита, растерујући свињама што се гоје вране и врапце. Као што видиш, Тола је твој отац, а његови синови су твоја браћа по оду.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Можда би Црноглавка могла у извидницу? — сети се царица једне старе вране, и плесну рукама. Без успеха! Нико није знао где је врана. — Па, она је већ одавно у пензији!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Аристарха загреја тај поглед као сунчев зрак, и он поцрвене кроз своју мрку кожу све до вране косе. Аристархос поче са неколико речи дубоког поштовања, упућених краљу, па онда одржа своје предавање у којем
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке... Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И као да је то био један други свет, тамо се није ништа догађало. Овде, над њим, грактале су вране, доле, под њим, светлуцале су широке таме и светлости воде.
Кад подиже главу, виде потпуну тишину у сивом небу и вране, у даљини, које се ниси чуле. Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била жута и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
отпадају уроци као год што блато отпада од салитравог зида; ништа друго него да га уместо страшила на сламу метеш, да вране растерује, али и ту не би био од велике користи, јер се каже: да сиромаку ни врана не сврће с пута!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— вели весело Лујо, па баци пред бака неколико снопова зоби. Јаблан поједе. Кренуше кнежевој кући. Вране пролијећу из околних шумарака и падају на кукурузе, који су се истом почели зрнати. Чува ри хајкају!
Црне вране и гаврани у дугим, широким јатима кобно су и злобно грактали поврх мâла и имаћа његова, падајући на товне мрлине са
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милутин Бојић ПЕСМЕ Садржај ЛЕПОТА 2 ОНИМА ШТО ПЛАЧУ 4 ВЈЕРУЈУ 5 МЛАДОСТ 7 ВРАНЕ 9 МРТВИ БОГОВИ 11 ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК 14 ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД 20 САЛОМА 26 БАЈКА О
(1910) ВРАНЕ Гледао сам дуго како лете вране. Црне као младост кад у неврат тоне. У даљини запад каткад блеском плане, А над
(1910) ВРАНЕ Гледао сам дуго како лете вране. Црне као младост кад у неврат тоне. У даљини запад каткад блеском плане, А над њиме сиви облаци се гоне.
У даљини запад каткад блеском плане, А над њиме сиви облаци се гоне. Без крика, без циља летеле су вране. Црне, истоветне, страшну причу зборе, Како је ужасно с другим једнак бити. Тишина: пролазност И вечност се боре.
Јато за њим грну. А он је кликтао, свестан своје моћи, И водио циљу браћу своју црну. Ћутећи су вране летеле у ноћи. Ја сам задрхтао.
И, кад сунце стане, С лешина наших сите беже вране. А ватре древне, згашене и сиве, Уздахом шаљу посланице мукле. Мртваце тамо остависмо живе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ИИ (жене не раде ништа иглом, »да црви не би јели к.«, СЕЗ, 14, 26), на Чисти понедеоник (да вране не би јеле к. из земље: не једе се кашиком, СЕЗ, 14, 37; жене не раде ручне радове, СЕЗ, 19, 36), на »Црни торник« —
жене не раде ручне радове, СЕЗ, 19, 36), на »Црни торник« — први уторник после Ђурђевдана (празнује се, »да чавке и вране не једу к.
напредовао«, СЕЗ, 19, 60), на Михољдан (не хвата се к., »да га не развлаче« вране и чавке по њиви, СЕЗ, 19, 306). Кад се к.
родна ако врабац падне на прву бразду (СЕЗ, 83, 162), свраке на њиви за време сетве предсказују да ће жито издати, вране — да ће добро родити, а свака певачица — »тежачица«, тј.
Ћипико, Иво - Пауци
И, одлучивши се, пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове. Али поп Вране неће да га у благајну прими, већ му удари у образ корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у
Илија оде од попа Вране зловољан. Што попу пада на ум? Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека; његов отац и он женили су се онако,
Па да, оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме... А шта нама, хришћанима, жели, дао, брате, њему бог.. .
— Што не узе од попа Вране сијена? Он се сада за вас брине, — вели му. —Што ће мени поп код тебе?. . —Питао си. —Ко ти рече?
Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући. Пред сами сутон дојаши поп Вране, жупник, на своме бијесном вранцу. Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.
Сјахавши, вели Илији: — Проводај га, заморио сам га! Коњ се запјенио и фрче. Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.
— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву. Зовете ме кад болесник већ не зна за се... Живине!
А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се. И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме...
— Нека је на мени— одговори он замишљен. — Па се окрете прама њој: — Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле да поп Вране пристаје за тобом? —Је и — није. —Кажи чисто! —Похотан је на жене, иако је свештеник, а друкчије му није мане ...
Раде прикупи сува рака и наложи ватру. — Чујеш, Машо, — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме! ... Како се на те не љути?
—А ко ти вели да ја не видим? — љутит ће поп. —Не љути се... к'о велим тако .... —Ево, — говори поп Вране и пише у књигу, биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи.
— Али Цвијета, разумије се, одабра сама Радивоја... па ко јој што може?... — Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута. ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ђика овде до појаса, рајски воњ труловине штипа ноздрве, рајске змије се сунчају по стенама, рајске чавке, гаврани, вране, свраке, јејине, јежеви, рајске гусенице, мрави, пужеви, корњаче, творови рајски и лисице рајске, рајске веверице.
гране, напрезао вид не бих ли кроз измаглицу угледао нешто више од нејасних сенки планина, плашио скуњене окисле вране што су боловале на јововим пањевима, гледао даждевњаке како грчевито грабе у рупице у киселој земљи, петљајући се уз
Око хрбата бедема и кула кружиле су вране и пуштале дуге продорне крике. Све је то деловало некако злослутно и то се јасно видело на лицима људи и оних који
Богоради грбава птица, снуждена попут окисле вране, сикће безгласно, шкргуће крњацима зуба, пукће од немоћног беса. Хоће ли се тај балавац већ једном одважити?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па да т' онда дочнем срећу: Да ти главу срубим псећу, Да ти кулу њом окитим, Испод куле месо итим, Нек ти вране главу кљују, Пси се псине наблагују.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На кући мајстор Костиној две роде, али би прикладније било да су две вране. Ристана лежи у воденој болести и дићи се неће.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Сваки час стрепим кад ће ме звер изести. Курјак оштри зубе, а чавке и вране музику справљају. Ах, дакле, мене неће мати кад умрем лепо накитити, неће бити параде и црвене пантлике?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Заустависмо коње, са којих је одилазила пара. — Свршено је, господине потпоручниче — проговори Груја. Вране и гаврани загракташе над нашим главама... Са десне стране била је једна кућица.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал’ бесједе двије тице вране: „О госпођо, Крсманова љубо, ради бисмо добре казат гласе, не можемо, већ каконо јесте. Ми смо јутрос са Цера
Каж’те мене кад ће Кулин доћи? Кад ће доћи, да се њему надам?“ Ал’ бесједе двије тице вране: „Ој госпођо, Кулинова љубо, ради бисмо добре казат гласе, не можемо, већ каконо јесте.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ДВЕ ПТИЦЕ Ко грлице Гладне ми вилице Ко два коса Лете испод носа Ко две ласте Апетит им расте Ко две вране Хоће да се хране Ко два чворка Траже јела горка Ко пар шљука Само да се кљука Ко две сове Чак и ноћу лове
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјед и унук стигоше тако наврх дрвета и горе се смјестише као двије вране. Тек мало касније, кад нападачи порушише колибу и растурише ватру да се шума не би запалила, дјед Алекса промешкољи се