Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Био је ту оглас једног чиче који је јављао да је негдје у ракији изгубио памет, па потјерница за неком враном која је другом чичи попила мозак, па оглас неког пијанице који тражи дане изгубљене у крчми, па онда опомена гостима
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Подмукла гозбо златних тањира, с враном у граку, с перјем од жуна, не једеш вола - ждереш Пастира! Како се птиће, како се множе стооке цвасти
Ћипико, Иво - Пауци
И жао му што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном. А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.
Раде је раздраган, весео: — Видиш, — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи: петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се. — Али ма'нимо то! Де, ти, прихвати боље!
А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном: био је и црковинар, и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са „фаљен Исус”, што није прије у обичају
Изишао је преда њ начелник, газда Јово, иако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.
Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и затим наступи проповјед. Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у
кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и, увевши га у дућанску писарницу, упита га што оно бијаше са попом Враном. Раде исприча, а он га тада наговара да попа суду тужи, и вели му: — Ако ћеш да будемо пријатељи, тужи га!
Званице се љубе са попом Враном и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.
— А парнички трошкови?... подигнувши главу насмија се газда. —Какови? —Они са попом Враном... Пали су на те... а ја их подмирио ... —Па тако је и право... Ти си тако хтјео ... — Право?! — зачуди се газда.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Каква ли је на њој таласија ткâна, Што јој њедра крије са два ђула рâна! Какав ли је онај над повијом враном Црвен фесић нусти са бисерли-граном!