Јакшић, Ђура - ПРОЗА
а, овамо, кад нам дође, ја бих хтела да побегнем некуда, али не могу: стојим и гледам ону врану косу што му густим праменовима кружи бело као снег чело; гледам му у велике грахорасте очи, и само кад ме он погледа,
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лепа перја што имаде! Да јошт има какав глас, не би над њом птице на свету било!” Врану то | није мило било да га лисица при толикој његовој лепоти за мутава држи, отвори кљун пак стане гакати.
Падне месо доле, уграби га лисица и прождере, говорећи и посмејавајући му се: „Е, мој врану, имаш свашта, ал' памети нејмаш!” Наравоученије Какви смо ми људи на овој нашој земљи?
То гледајући лисица, помисли у себи: „Ја би' пада знати да ли је зато врану слободно месо са алтара узимати што је он пророк; или га зато за пророка почитују што он посвећено месо, ником не
Слаткопјевни славујак, ако ће само једну годину преживити, вреднија му је него врану сто; услади нам пролеће појањем својим, излеже своје пилиће и отхрани, и свак воли једнога славуја чути да поје него
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и у бекству, мучен ко леднички цвет, разазнах у мраку још страшнији свет: жена с брадавицом ко исисан црв доји врану млеком црним као крв; а жохаре људи једу, улов тих, и бдију, да жохари не поједу њих; ено и у небу, уз шумарка
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
овце повратисмо сваком своје, а турско робље пошљемо у Немачку” (И ја сам ово робље турско видио, кад су и дотерали на Врану, где је логор био, и где су сада виногради. Шанац и логор на Кличевцу доцније основан је.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ја нећу да ми се рекне да узимам мит... Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану... Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!... Само ти буди паметан. А већ трећа пара твоја и божија!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити. Све устало на њих као на бијелу врану. Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... На Станкову душу као да планина паде...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
По путу никога; по њивама никога, а дудови оголели, па им се црне покисле гране. Тек на неком видиш врану или парче репа од дечјег змаја, који је бог те пита с које стране пао и заллео се у грање са којега је лишће давно
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Већ у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити. Пред огледалом чешља лепу врану косу, гледа се, види своје увенуло лице, руке суве као перо. И опет се сама обукла.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Он га затим повезује у врану мараму и иза себе измери на кантару (не гледајући у кантар), а онда га носи породиљи на постељу међу гребене.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Стигло вас је преко ноћи, прешло преко првих златних мостова у вилици и бора на врану. Сазнали сте то оног јутра пред огледалом када сте утврдили да вам је све више времена потребно да повратите своје
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Наслонила је красну своју главу На руку, белу као Алпа снег, Ал' образ видит ја не могу. Сад она гура натраг врану косу, Њен образ блед — то чини ваљда месец Што своје зраке на њу сада баца.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Знаш ли да ме је сад стид проћи кроз варош, сви ће да намене пружају прст к’о на белу врану... Но Јула није могла и даље слушати да јој ч’а Глиша чита лекцију, већ се и она придиже и отпоче изнајпре говорити
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да падне с дрвета, однео би кући грања. Да разапне мрежу за сокола, ухватио би врану. Да се ослони на планину, и она би се срушила. Дебља је његова длака, него нечија ћускија.
Ето отуд пресвете матере Богородице на врану коњу, на златну седлу. У рукама носи бојно копље: Гдје те стигне да те жигне, гдје починеш да погинеш!
се с њима поносио као жарко сунце на истоку љетњом врућином, као мјесец зимном вједрином, као јунак на равну пољу а на врану коњу! Златнијем се штитом заштитио, на плећима му ћурак, а на глави калпак. Што ће њему ћурак и калпак?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Затијем млинар искочи, вичући колико га грло служаше: — ноге!... А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!... Берија! Бее-ри-ја! Амо-те, амо, бее-ри-ја! — У звона, у звона, и пуцајте!
Е, сад се зар тâка душе, па би тâка за св. Врану? Би, кâ и мој покојни ћаћа! Он би приказивâ рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како
Млого си примија од вратрина у мало вримена! Али, јопет, надам се у бога и светога Врану да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима... А питаш за стричеве шта раде? Шта и несриће једне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дела, жене киселе — вели Брана „Махер“. — Оћу, али да јашем зекана — захтева Сима „Јаребица“. Пера хоће да јаше врану кобилу. „Фикус“ једва објасни Сергију и Фјодору њихове жеље. Ови најзад пристадоше да јашу коње својих ордонанаса.
На уском простору коњи се тешко крећу, и онда сударају и пропињу. Фјодор удари корбачем свога коња, који налете на врану кобилу те ова западе задњим ногама покрај пута, одакле се једва извуче.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Скочио свијет на ме кô на бијелу врану: „Твој прасац, Давиде, упропасти и тебе и нас!“ Од уста до уста, док и царевина не дочу.
Ћипико, Иво - Пауци
Ха, ха! Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи... —Зашто? Реци! —Путем мислила сам на попа Врану: може бити да би он... —и устави се на по ријечи. —Што? —...Био боље за ме. Бих, да се мајком назовем, све учинила!
нити да ја пред свијетом улазим у што ... Раде се чуди што се газда Јово оборио на попа Врану: оно јест, раније били су душмани ради тога што поп завргну сеоску благајну, али откада се говори о некој слози између
Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. И старија власт уважи уток и ријеши тужбе попа Врану и све трошкове свали на Раду.
заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама: хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме , домољубљу.
Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи. Млади калуђер испитљивим, радозналим погледом погледа на попа Врану; и фратри загледаше се, али ипак побегенаше доктору.
народа; његово је мнијење: ко није поштен човјек, није ни добар свештеник; зато нека бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но како гођ што се онај магарац лавовом кожом увио, тако и ми с туђима мислима враније перо наше увивши, врану с туђим перјем представљамо. »Г.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ПОД ВРБАМА Сјај ђурђевске зоре ране Падао је преко страна, А ти крадом газила си У ријеку, испод грана. Врану свилу твоје косе Мрсио је вјетар ти'о; Ја, дршћући као трска, Под врбом сам скривен био.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДУХОВНИЦИ Ово је свештеником речено, а није камену... Доиста, бакали и винокрчмари, А не духовници! На врану коњу садиоци С двомерилом ценећи Закон за динар и по два — Што рад следи за њима смртна коса!