Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
гомиле костију, а старина Петрак већ се мота око разваљена самара и запиткује дједа: — Која ће оно година бити вашем Вранчићу? — А што ти сад то треба? — чуди се дјед. — Четврта, пета, не знам ни ја. — Како шта ми треба! — диже главу Петрак.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Мајка ће ти ујака женити, И тебе ће у сватове звати Када стану ујака женити, На дори ће дивојку просити; На вранчићу сватове купити, На зеленку дивојку довести: Ако дођу коњи играјући, Весела ће бити нам дивојка; Ако дођу коњи
Чудне лажи, да је бог убије! 6 Поранио Хусеин владика Пређе зоре на петнаест дана, На вранчићу коњу бијеломе, Па ето га мору на планику; Даде му се нешто погледати: Морем трче два печена зеца, Ћерају га два
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Једно јутро бјеше поранио уз клисуру тврда Качаника, ал’ ето ти Мусе Кесеџије, на вранчићу ноге прекрстио, топузину баца у облаке, дочекује у бијеле руке.
Но погледај, мила снахо моја! Но погледај пољем пред сватове: штоно јунак на коњу вранчићу бојно копље носи у рукама, златан сјаје на плећима штитак, а красте му лице нагрдиле, иза краста лице поцрњело, оно ти
Ал' ето ти Грчића Манојла, и он води кићене сватове, понајпрви иде пред дружином на вранчићу коњу косатоме, буздована покрај себе њија, па га баца јунак под облаке, а у десну дочекује руку, и овако танко
свате и носи ђевојку, те он зађе у клисуру тврду, у клисуру тврда Качаника, понајпрви иде пред дружином на вранчићу коњу косатоме, на вранцу је ноге прекрстио, па удара у ситну тамбуру, уз тамбуру танко попијева: „Млав-планино и
За њима је до пет коњаника, све у црној чохи веденичкој, све у црну, на вранијем коњма, а напријед јунак на вранчићу, црних, Мујо, до рамена брка, панули му по малим пушкама, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец од петнаест
Па да видиш, мој брате Мујага! Што је младо Влашче уз кочије на вранчићу коњу од мејдана, он не има браде ни бркова, а левши је од сваке ђевојке. Па да видиш, мој брате Мујага!
Што за њима до пет коњаника, све у црну, на вранијем коњма, оно ти је све пет Мркоњића; што је напр’јед јунак на вранчићу, црни брци пали до пушака, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец од петнаест дана кад обасја кроз јелове
Што је младо момче уз кочије на вранчићу коњу од мејдана, а не има браде ни бркова, а љевши је од сваке ђевојке, оно ти је ђевер уз ђевојку, оно ти је курвино