Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Финикс и голубови 186 134 Гуска возгорђена 188 135 Свиња и храст 189 136 Коњ и зоље 191 137 Стара клисура и врапци 193 138 Лисица и пода 195 139 Орлић и сова 197 140 Бик и јелен 199 141 Магарац и Езоп 200 142 Бакарна статуа 202 143
137 Стара клисура и врапци У једној старој клисуретини обитаваше сила врабаца, који се ту плођаху. Господар места дâ је развалити, и на том
Кад се ова нова зданија саврше, сакупе се опет врапци, тражећи своја прва обитавалишта и станке, но ужасну се кад не нађу оне пређашње развалине и рупе, и међу сособом
Беж'мо, браћо, одавде; начаст ономе ко га је тако начинио кад је таке памети!”| Наравоученије Пуштај нека врапци овако говоре, њима то пролази и пристоји, јер су они прави врапци, од њих ништа друго није за ожидавање.
”| Наравоученије Пуштај нека врапци овако говоре, њима то пролази и пристоји, јер су они прави врапци, од њих ништа друго није за ожидавање.
није него сујеверије и криво предрасужденије, кад човек што утверждава или одриче не знајући зашто, баш као ови наши врапци.
места воздвиже училишта, фабрике, хоспитале и овим подобна општеполезна зданија, не марећи шта зановетају и мумлају врапци и совуљаге.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
На гроб Светога Краља сипају жито, на жито слећу шеве, сенице, врапци, слећу косови, и житна зрна зобљу, не зна се јесмо ли на гумну, ил на гробу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митровадана у својим, летошњим, квартирима. Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све су то биле само неке бубе око њега, неки мрави насред његовог пута, неки врапци у прашини, који остају иза њега. Жене су створења божија, која мисле само на себе и свог швалера, а немају суза над
Док она издише, уморна, после љубави, у постељи, види њега, како на столу седи, и како се смеје. Као да су врапци. Јест, каткад јој се чини да он њу као неку врабицу воли. Он воли, као врапци. Зато она не може да роди.
Као да су врапци. Јест, каткад јој се чини да он њу као неку врабицу воли. Он воли, као врапци. Зато она не може да роди.
Петар је сад причао да му је жена у другом стању, као да је то новост, коју сви на свету, па и врапци на крову, треба да чују. А на његовој жени се видело, да јој то није мило.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Можда је негдје на дрвећу или, наопако, сједи у ваздуху! Лакомислени врапци узеше се клети да никад у животу нису видјели џак с мачком, а да су га, кажу, и видјели, они би му, богме, показали
— Један крадљиви мачак три царевине?! —заграјаше врапци. — Та за ту би се цијену добиле, можда, и двије оке проса и још која конопље приде.
! —заграјаше врапци. — Та за ту би се цијену добиле, можда, и двије оке проса и још која конопље приде. Безазлени врапци ипак утјешише чича-Тришу цвркућући да је мачак „жив-жив“, а увече припријетише својој дјеци: — Пазите добро, чим
— Жив жив! — питали су врапци. — Жив, жив, јакако! — шепурио се Жућо. — Ено га сједи пред улазом у свијет, гребе по вратима и мијуче:
пред млином, било је уздаха да су шумјеле све околне врбе и јеле, толико причања да о томе и данас брбљају свраке и врапци. У част мачкова повратка, чича Тришо приредио је велику гозбу и на њу позвао крчмара Винка Шљивића.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Између прагова две црвене бубе изводиле су своју љубавну игру, а на жицама пуним брујања чучали су врапци. Протеглих ноге и прстима додирнух глатку врелину шина. Сви моји мишићи били су напрегнути и очекивали су нешто.
Рашидин брат, коначно, није седео на ушима и могу да будем спокојан: то о нама цвркућу већ и врапци на рампи. Клатарећи ногама, Весна је лепила својим шашавим зечевима отпале репове и уши.
Милићевић, Вук - Беспуће
сијено и трава прострта испред коња који одмахују главама са натакнутим зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајали киријаши, пијући ракију.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
«, или: »Пошто, снашо, пилићи?«, или: »Пошто ти врапци?« — »Какви врапци?!« љути се сељанка, па га грди и не осврћући се на њ.
«, или: »Пошто, снашо, пилићи?«, или: »Пошто ти врапци?« — »Какви врапци?!« љути се сељанка, па га грди и не осврћући се на њ.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сад се и ја пренем и ослушкујем. Негдје у близини гребе по крову гола грана, чују се и врапци, а у низији, долином рјечице Јапре, путује разливен уједначен хук најављујући још јачу мећаву. — Чујеш ли, душо?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Те Божић дошао до Скопља, сад је у Прешеву, па у Билачи, и све ближе и ближе к нама. На веригама осушени врапци већ се троше. Ципеле с „копчама“, минтан од јумбасме и шајкача од војничких шињела одавно су готови и чекају ме.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крај букве лежи њивица проса, по њему, јутром, сија се роса као да блиста камење драго, па врапци Ћоси мира не дају, од саме зоре подижу грају: „Ух, алај имаш велико благо!
“ Вјечно су врапци скитнице голе, па доброг Ћосу поваздан моле: „Узајми, Ћосо, бар зрно које, имамо много дјечице своје, у сваког
Зачуђен Ћоса тужно је рекȏ „Богме сам залуд погачу чекȏ, опет ћу, јадан, остати гладан!“ „Уздај се у нас!“ — врапци ће нато, па на пут крену читаво јато.
Пребрали врапци са много воље живицу сваку, шуму и поље и, ево, сваки у кљуну носи понеко зрно доброме Ћоси. Зрнце по зрнце капље
Чују се врапци, јавља се дан, а Ћосу хвата дубоки сан. Заспао Ћоса брашњава лица, ал гледај чуда, не лези враже: хиљаде звијери,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта. Под стрејама чеврљали су врапци. Из комшилука чуло се такође спремање за сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Велика дрвета дуго расту, али за час падну. — Мала сјекира велики дуб повали. — Соколове поједоше врапци. — Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују. — Ђе велики коњи играју, онђе малијема трбуси пуцају.
— Богу на глас, нама на част! Потрудила се и старосватица, те довукла и на коњи и на волови, не би могли ни врапци позобати, ни гуске попасти! Шта ја знам што је?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Како би се лекције свршиле, скупила би се на чопоре дечица око мене, како исти врапци на просо, ко ће пре са мном говорити; сви би ме учили и настављали.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
поред обале и једне и друге Мораве, стешњен врзинама, провлачи се кроз пола и шумарице, у јесен крупна роса, чавке и врапци ките трње и дрвеће, пут се пропиње кроз ретка села и ређе буљуке дућана и механа, пут недељама траје до Земуна,
Имаш и право. Сељаци, бесловесни, нек једу куршуме. — Иди, зови ми Симку! — Из Србије ће и врапци побећи. Људи ће месиштем сасвим да усмрде земљу. За Николом крцкају таванске стубе. И тог ће гада најурити из куће.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Мој врабац био је сив! — Био сам сив тамо у граду. Ово је Земља Плавих ветрова. Овде су врапци плави, али моје време измиче: узми прегршт семенки и иди, много је болесних и несрећних на свету...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
“ Глас му се не чује, али врапци и голубови са кровова и крошњи у јатима слећу на плочник, са Саборне цркве почиње да одбија подне а ветар све јаче
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
како се тешко гегају и шичу гуске по врућој калдрми, а у хладу боса и голуждрава деца играју пиљака и чаврљају као и врапци под стрејама. Па дрема, клима главом и млатара ногама.
капеле од црвених и сивих коцки, са дугим лењирастим прозорима и шупљим крстовима по којима се јуре и чаврљају врапци, осам дрвених свећарница и цвећарница плехом покривених и природним и вештачким венцима начичканих, радиле су од јутра
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА АГУ 273 РАЈА ВЈЕРУЈЕ И НЕ ВЈЕРУЈЕ (ТУРЧИНУ) 274 ВАЛАЈ, ВЛАШЕ, И ЈА — КАД МУ СУДА НЕМА 275 НИЈЕСУ ТУРЦИ ВРАПЦИ 276 ЋЕРА ТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА 277 ПОБРАТИМИ 278 О БРИЊСКОМ ГРАДУ 279 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 280 ХЕРО И ЦАР 281 ХЕРО ПЛАЋА
— Вала, Влаше, и ја — кад му суда нема. НИЈЕСУ ТУРЦИ ВРАПЦИ Дошао Далматинац у турску кавану. Један Турчин пјевао уз гусле, па у пјесми сјекао српске јунаке.
— Ма, Исукрста ти, насуо доста гмизе, па се на све стране распрштила. — Болан, нијесу Турци врапци, — рећи ће му опет Турчин. — Богме, ни јуначке главе бундеве, — одговори Далматинац.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
да вам је плитак мозак, јер кад би се и ви сад онако обукли као што се ваш дед носио, шта мислите, да л’ би вам се и врапци смејали?“ Моја лепа фрајлице, жао ми је што сте мене ради та ваша мала устанца заоштрили.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јастреб ишчет за лов к срећи, врапци гледе да б' побећи. О златоје пролеће! Рајншвалб летит по воздуху прерадостан до зјела, голубица гучет к слуху, с
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Волимо своје ближње и радује нас кад су весели и задовољени, лепо је то видети кад се сјате као врапци око чега забавног те загргољи смех место сиктавог режања, но опет нам није пријатно да баш нас два служимо ту за
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А када је, пун милине, Санак минуо, Блед, магловит, са висине Дан је синуо. И окисли врапци мали, Пуни жагора, Гласно су се церекали Поред прозора. 1883.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Јастреб ишчет за лов к срећи, врапци гледе да б' побећи. О златоје пролеће! Рејншвалб летит по воздуху прерадостан до зјела, голубица гучет к слуху, с
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Та мани, молим те лепо! Има код мене и леба и печења и за ђавола. Водићеш ти моју сермију. Та и врапци су код мене бесни што су сити. А ти ћеш госпођа да будеш, да се у каруцама возаш и да заповедаш.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Деца су ћутала и пратила сваки мој покрет. Једва се сетих да их склоним од кише, и они се као прокисли врапци шћућурише испод једне стрехе. Увиђала су деца да нешто није у реду, те су ћутала, бојећи се да ме не наљуте.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Утом стиже Краљевићу Марко, пак потрже сабљу од бедрице, и окупи Мурата везира: побјегоше по пољу делије, као врапци од копца по трњу; стиже Марко Мурата везира и русу му одсијече главу, а од младих дванаест делија он начини двадест и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати.