Употреба речи врапцу у књижевним делима


Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Човек треба да једе, пре свега. Да знаш, то ти је наопако: два-три зрна бадема, орах, зрно грожђа! И врапцу треба више! ХАСАНАГИНИЦА: Више ми се и не тражи. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Како си спавала?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага. Баба кад то чује, рече аждаји: — То је богме далеко, то ја не могу љубити.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

пошла четири друга да траже Врапца и његов дом: магарац Сивко и мачак Марко, псетиште Жућа и дјечак Жарко пођоше Врапцу Црвеном.

А око млина, у лудом хуку, мећава бурно ковитлац вије. У тихом гнезду, под стрехом самом, врабац се врапцу под крило крије.“ Ватра се гаси. Мачка и Жућу завија поноћ најцрњом свилом.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши. Главу ћу му као врапцу откинути. Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.

Е, али ја, Арса, ништа не знам! Арса луд, Арса пуст!... Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“... И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

); из дечјег говора (шарена лажа, прича о црвеном врапцу итд.); из писане књижевности (Кир-Јања, Ивкова слава итд.); из хазардних игара (бити у були, последњи адут, играти ва

); е) животињску (етиолишку) (о корњачи, вуку, пауку, свиленој буби, буби, кукавици, врапцу и др.); ж) биљну (ботаничку) (о јасици, јасенку, жалосној врби, папрати, ститку, имели, булки, вилинској косици итд.).

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага.” Баба кад то чује, рече аждаји: „То је богме далеко, то ја не могу љубити.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА Одмах да га ожениш, с првом која га хоће. Одмах, на мој трошак. Одмах, или ћу му као врапцу главче... и теби... АНЂА (захвално, хоће да му ноге обгрли): Ох, бато! ЈОВЧА (одбија је): Ћут!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

преко ледењака и пустиња, постајући свакога дана све већа и све лепша, све док из 3емље Плавих ветрова не стиже глас о врапцу који се претворио у младића и пошао да тражи лепотицу која му је, некада давно, превила сломљено крило.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага. Баба, кад то чује, рече аждаји: — То је богме далеко, то ја не могу љубити.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности