Употреба речи врат у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

“ рече прота мећући петрахиљ на врат. А уствари није тако било. Наш кикиндски прота је толико богат да би могао на овако оскудној години и педесет

— То је, вели, чинио и док је ђак био. Пут му је преко Липара, а он торбицу о врат, па, лепо, преко Орашја, хајд’ у Сремчев браник. О, виђала сам ја њега!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” — ово се сваки дан чује, а мало ко паметнији бива. „Проклет час кад сам то рекао!“; „Да сам врат сломио кад сам на тај пут пошао!” - ево како млоге чујемо да говоре. А зашто?

” „Нико му је од мене неће боље чувати”, одговори курјак. И тако пођу. При освитку упази курјак да је псу огуљен врат. Пита га шта то значи. „Ништа, не питај.” — „Та кажи истом, нека знам, свашто је добро знаши.

„Ништа, не питај.” — „Та кажи истом, нека знам, свашто је добро знаши.”— „Прекодан вежу ме ланцем за врат, а обноћ пуштају ме слободна.” „Шта то рече, јађан! Ланцем за врат?

”— „Прекодан вежу ме ланцем за врат, а обноћ пуштају ме слободна.” „Шта то рече, јађан! Ланцем за врат? Дакле начаст ти твоја господска храна, ја се томе нисам научио.

и онда кад сам из Хопова утекао, или по каменитој планини Вучјаку за Јариће водицу светити, него да ми таки дође на врат.

Боље је и озлобљеније гдикоје и обиду претрпити, неголи већу беду себи на врат привлачити. „Два лешника ораху су војска”, вели пословица.

и упита га да му каже ако зна, је ли врабац жив или мртав, с намјеренијем: ако рече да је жив, да га нама' стисне за врат и покаже мртва.

Неки реку да их привежу старешини на врат или за реп да му звече и чине поштење. Старешина обаче захвали свима за такову учтивост и отменост, али у исто време

Напоследак, падну на то умишљеније да их домаћем мачку привежу на врат; ал' ево невоље: неће нико на се да прими ову чудновату експедицију.

Мишеви нису посмјејанија достојни зато што нису јошт мач|ку прапорце на врат обесили, него што су се о њима невозможном делу совјештавали.

зао, подај му само власт у шаке, пак ето ти Нерона и Калигуле заједно, који су желили да сав народ римски само један врат има, да им се с једним ударцем све главе смлате.

” Онда и петао, чинећи се пун радости, викне: „О слатких вестиу веселих гласова!” Пружи врат и поиздигне главу, као да нешто из далека види: „Ево и наших паса гди управ овамо трче, и носе нам новине мира!” „Паса!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ЂАВО НА СЕЛУ 1. Спавам на тавану штале, у црној ноћи, у слами Која мирише на њену косу и врат, и бива Тесно у овој горкој несаници и тами Док небом ветар носи пловеће крошње шљива Доле дише мој вранац, вран

5. Пуче кичма змији коју ми је брат чврсто као уже везао о врат и са гране пљуснух у пун крви чун. Бежим. Рог ме гони, сачекује кљун, и у бекству, мучен ко леднички цвет,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Заиста морао сам врло млад бити, јер кад су ме хтели попити, врло сам се био уплашио, а особито кад су ме за врат у̓ватили и олтару повели, јер онај један ђакон што ме је водио рече ми полако од шале: ,,Реци збогом бели свете, сад

љеву, одма Фочић сва три метне у апс (кнеза Алексу, кнеза Илију Бирчанина и Милована Грбовића) и свима метне синџир на врат и обе руке заједно у једно гвожђе, штоно се зове лисица, које је Фочић са собом донео.

У Жичком Пољу побију се, где је Карађорђа тане у врат ударило, но свилена марама није дала пробити; те се Карађорђе уклони под Видојевицу.

ноћ сним ја, где идем лепо на ногама, али моја глава одсечена, и ја је носим у рукама, па се сети̓ да је метем на врат не би ли прирасла, и мету̓ је, притискујем одозго, не боле ме, али неће да прирасте, скинем опет и држим у обема

скинем опет и држим у обема рукама, а идем; опет лепо је управим да не би брада накриво остала, и опет метнем на врат гди је и била, притиснем, а она прирасте. Пита ме један који је близо мене и гледи: „Прирасте ти?” вели.

је била осечена глава и у рукама сам носио — то је што сам отишао у Турке, однео је сам у рукама; што први пут мета̓ врат, притискива̓ и не може да прирасте — то је оно што нас први пут Турци изведоше, пак се не променисмо, но ме Турци

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Рога је страшна ствар! Ова се овако гради: осече се рачвасто дрво, али се гледа да врат може таман стати између оних рачава; онај крај у дну рачава остави се подужи, колико већ затреба; рачве се пробуше

рачава; онај крај у дну рачава остави се подужи, колико већ затреба; рачве се пробуше напремасе, углави се између њих врат и удари се клин, који некад стоји за вратом а некад испод врата, и сад се живинче не извуче одатле лако.

Кад се на волове или краве удари да не чине штету, онда им се то обеси о врат: дужи крај виси низ груди а рачве су за вратом, и тада се зове клечка.

Кад има шта видети! Ђаци ударили учитељеву ћурану малу рогу на врат. Сиромах ћуран запурио се, мучио се да смакне, па све отреса вратом и брбља, а рога се окреће унаоколо...

Ћурке се слетеле, па пућкају и кљују у рогу — хоће да му скину, али све промашују те мимо рогу ћурана у го врат. Кад му, ваљда, додија мука, а он ти заокупи ћурке тући, оне опет њега...

Кад тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто. Нешто мере један другоме врат ивером, па опет мере на ономе дрвету, а смеју се да попуцају од смеха. Сима хајде те к њима: — Шта ви то дељате?

с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати! То начине да те бог сачува и саклони... Начине од здрава и читава човека накараду!

— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат. — И ти ћеш са мном... Реци нек окрену кола.

— Ето какав ти је тај твој красни Среја! — Откуд мој? — Па ти си ми га и натентао на врат. — Зар? А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја или ти? — Оно јес'... али, опет, и ти си мало крив.

Поп Вујица стаде насред винограда, скиде читу и метну је на један чокот, одмота петрахиљ и натаче на врат, отвори требник и стаде читати молитву... Поп Вујица је често читао молитве кад му се деси кака недаћа у мâлу његовом.

И ево овде сам најтањи (ту Марјан показа прстом свој замашан врат), ако вије само упркос наредио да се то дете у наш потес закопа! — Јес', господин-попо душе ми!

Ја ћу то све с Марјаном... Шта ћу, господине, сиромах човек... Еј, бог их убио, куд и то да ми још натоваре на врат! Мало ми је зар моје нужде и невоље!... — окупи Симица јадиковати.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже... Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога

Лазар виде да су близу хана... Напреже сву снагу и јурну да побегне... Али га Маринко стиже и ухвати за врат. — Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... Лазар се предаде судбини...

— Што? — упиташе сви. — Зато што је тамо Станко. Настаде тајац... Све обамре. Крушка осети као да га неко ухвати за врат. — Станко?!... — Јесте, Станко са дружином. Пуна кућа хајдука!... Тамо је и поп, и кмет...

Ја те молим!... Турчин ћуташе. — Жива згода да их похватамо, драги ага! Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат! Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... Реч је учинила своје.

„Познајеш ли ме?!...” — „Јок, бива!” „Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... Он се копрцао, отимао — не помаже.

Он се копрцао, отимао — не помаже. Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне... Изгуби и глас, руке му се узеше...

Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. Сви поскидаше капе. Иван се прекрсти и целива крст.

Он је дрхтао као прут. Станко му приђе. — Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!... Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. Лазар се окрете и оде из авлије... Он није видео куд је ишао.

— Ти нећеш ићи!... Ја те молим, не иди!... Сутра, прекосутра... Кад хоћеш иди, само данас не!... И он се обеси оцу о врат... Иван одуста од намере, само да би га умирио. — Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...

И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. — Тако... А сад, устај!... Онај страшан поглед диже Маринка. Он је бленуо сад у једног, сад у другог.

Станко пружи пушку на њ. — Стој!... Да се ниси макнуо!... Шта тражиш ти овде?... И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.

Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Они ударише весело као три нова часовника. ПРИЧА О ЈАКОМ На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби.

Она је дечку извадила оба његова плава ока да не би видео на коју ће страну она отићи. О врат му је обесила један свој лажни ђердан и послала га у град да каже мудрацу: да она служи законима природе а не законима

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Или се то мени само тако чинило? Да видим: — Море, шта ти је данас? Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.

Анока њу где стигне, Петрија њу за врат и у чело. И месец као да је надигао оне његове обрве. — Петрија, срце моје, ја ћу да умрем!

Не зна се да л' њему више дркћу руке, ил' Аноци срце. Обриса је својим убрусом. Обеси јој ђердан о врат: Све она сирота! Ал' ја вам кажем, пазите што сам вам и синоћ казао: „Ко је и у чем увреди бог га убио!” *** Људи!

Попу се одсјекоше ноге. Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати „молитву од крвотеченија”. — Све залуд! Она отвори још једном очи.

остављам вама на аманет... Бог вам, а душа вам! Кум Нинко испружи врат, хракну мало, па рече: — Гледаћемо га као своје!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— тера свакога да пева песму: »А-а-а, драги брате комшија, ако ’оћеш весео бити, а ти мораш с нама пити«, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан), — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога

— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к’о корњача.

Аћиме, Аћиме! Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!

А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гéциници касирки, и гђи апотекарици, да види да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле, да

и крило их од оне несносне контроле коју је бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.

Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће свога брка омастити. То је остављено за укућане, а понекад и за вертепаше

!... Ето, пре три месеца кад су оном Нéци украли коње, па мало им што су одвели коње, нег’ му још метли улар на врат, па отишли с коњима, а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су га укућани курталисали они’

! — Хе, — вели Аркадија, па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о... Учио сам, те још како учио!

Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно. — Иди дођавола; врат скрјала! — вели, гледајући за њом, љутито гђа Перса.

Него ника комадара и бећаруша! — Јеси, точио си! Познајем ја! А велиш: »шљивовица«, а?... убила би те у врат. — А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попио што ми је од добре воље дато?! »Точио«! ...

« с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола, па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.

Али сватови навалише, и она мораде да продужи: О врат’ се, нево, врат’ се — Зар нису сеје миле Доста ти нежне биле? Куда ћеш? Врат’ се, ој!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Била је сува, као спечена а још млада. И да јој није био спреда јако нарастао врат, гуша, била би и лепа. Па и овако, кад се повеже шамијом, пребаци је преко врата, те јој се не види та нарасла гуша,

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Госпођа Цифрићка је тако наместила Љуби под главу да Першуновић и госпођа Перса на врат на нос оду кући, само да се са Љубом не састану.

— Фатермердер — ја га никад не би’ носио. Не може човек у њему врат мицати, па ни зато га не би носио што тако гадно име има, јер фатермердер значи оцеубица.

Шта мислите, док мало образ уредим и друге хаљине навучем! Фрајла Варвара се на врат на нос приправља. Оде у другу собу, свуче се, па на огледалу образ дотерује; затим обуче другу хаљину, метне ланац на

Оде у другу собу, свуче се, па на огледалу образ дотерује; затим обуче другу хаљину, метне ланац на врат, бразлетне, прстење, па онда оде у велику собу и стане сасвим обучена пред огледало. Ту намешта уста.

Мици је мало жао, боји се да није берберин скрхао врат или ногу, а с друге стране мисли се: о томе ће се приповедати што је Марко њој за љубав учинио.

Сад сам независна, а богата. Прва љубав никад се не угаси. Врат’ се, врат’ се срцу мом, раширеним рукама те ишчекујем.

Сад сам независна, а богата. Прва љубав никад се не угаси. Врат’ се, врат’ се срцу мом, раширеним рукама те ишчекујем.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Крећите напред! Пролазите напред! На размрсканој глави са лицем окренутим земљи, белио се широк снажан врат испод крвљу улепљене, црне и кудраве косе.

Африка

Доста је да им само неколико минути буде изложено теме или врат, да се голим оком гледа у њин одблес и преламање на води.

Његов је врат био укочен и велики ожиљци видели су се по рукама, врату, прсима. Сваки час он је склапао очи и отварао их опет као са

Био је повијен и имао врат увучен у рамена. Лица скоро сублимног од трагичности. Очи огромне, светле, раширене од страха, уста од увета до увета.

Ово је потпуно једна друга раса. Високе, атлетске, широких рамена и ратничких руку, жене имају врат као тамни стуб, а цела лубања је необично купаста као у египатских статуа.

У сну сам се сетио да сам главу приклонио на груди и да су ми доњи део потиљка и врат тако изложени сунцу. Ја не знам уколико екваторски зраци уистину убијају; причали су ми да је било људи који су

Либанац, блед од хладноће и туге, држао је руке у џеповима и врат у ременима. Једини сам ја лежао смешно насред пута, на постељи, са сточићем крај ње, као да је нека олуја однела целу

“ Прелазимо. Негро се стиди и иде поиздаље за нама. Гледа као животиња искоса. Његов снажни врат пламти на сунцу. Ја се уистину грдно забављам овим својим смешним предузећем: доћи са краја света, као, једино, да бих

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ти си ону Езопову лисицу што вичи: „Цили мили, кир Јања!“ А овамо му метиш штранга за врат. ЈУЦА: Забога, али шта имате сад опет против мене? ЈАЊА: Што имам, анатемата, што имам?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Чинило му се да види њихове ноздре, дугуљасте, унутра црвене, њихов дугачак врат и мршаве чељусти. Њихов врат, што иде увис, из гребена.

Чинило му се да види њихове ноздре, дугуљасте, унутра црвене, њихов дугачак врат и мршаве чељусти. Њихов врат, што иде увис, из гребена. Чинило му се да види њихову главу, њихове танке власи и реп, дуг и пун.

Варвари је шешир, сламни, био пао с главе, за врат, тако да се чинило као да јој нека котарица са цвећем виси, на врпци.

Мислиле су да је мучен у затвору. Прва му приђе, са сузама у очима, Ђурђева жена, Ана, која му се обисну о врат и пољуби га, као што сестре љубе.

Хоће да је види на свом самртном часу, крај себе. Морали су да му мећу пијавице за врат. Проклињао је дан, кад је Исаковиче упознао. Дабогда, Петар никад среће више не имао!

Кад се удавала, била је то висока, стасита, девојка, са тешком, тамном, косом, око главе, која јој је спадала за врат. Курјуци су јој имали боју црних змија. Имала је лице бело, као у Туркиње у харему, а лепо, као у буле.

Кад би Сунце зашло, или кад би кола зашла у неки шумарак, њена би се коса, разливена низ врат, чинила као нека црна, дивља, грива.

А треба се чувати коња коме штрчи уво напред, а друго заостаје – као вештице. Најбоље је обратити пажњу на врат у коња!

Најбоље је обратити пажњу на врат у коња! Врат, у телесној конструкцији коња, игра ону важну улогу коју, у конструкцији телесног састава жена, играју – да извини

Треба пазити, рече Божич, кад се коњ купује, да нема дебео врат. То му јако отежава главу. Такви коњи не вреде много и рано цркавају.

Њен отац га је затекао, једне кишне ноћи на њеном прозору, па га је, са мердевина, стровалио, али Андреас није врат скрхао. Она се удала за њега и живели су, тако сретно, тако лепо.

Пао јој је на груди. Павле је хтео да викне, али га је она већ обухватила, као да има врат лабуда, и притиснула га је уз пећ, хладну, и плаву.

Теодосије - ЖИТИЈА

Јер знам, што молиш у Бога даће ти се. Овај пришавши са сузама обисну се о врат његов, и рече: — Пре се ја, теби припадајући, молим, господине оче, да као што сам се за живота твога, окриљен топлим

А Стефан, видевши од безумља несавитљиви железни врат његов и како доводи мноштво народа против њега, недоумицом биваше одасвуд стешњен, напусти да тражи сваку људску

одмах отац ка Господу отиде, а мати разумеде цина својега, осетивши да помишља отићи, и као свака мати обисну му се о врат и плачући говараше: „Не остављај матер своју, чедо, смилуј се на удовиштво моје, сажали се на сиротство сестре своје,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Глава, врат и руке су украшени низовима од ђинђува. Богатије младе носе тзв. венчани тепелук. То је као капа од новца, са жутим

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Још као дијете дошао с планете! Казат ће ти сат кад ћеш сломит врат! Једног дана стиже на тај вашар бос и необријан скитница са џаком преко рамена.

Због тога је био веома зле воље, па чим стиже до Шарова, он га зграби за врат и тако га продрмуса да му се тресла свака кошчица у тијелу и свака мисао у мозгу.

— упита један млади миш. Миш пророк замисли се дубоко, дубоко, па одговори: — Мачки треба објесити о врат звонце, па ћете је увијек чути кад вам долази у госте. — Тако је, тако! — заграја читава скупштина.

— Тако је, тако! — заграја читава скупштина. — Дедер, браћо мишеви, ко ће мачкама звонце о врат вјешати? — упита онај ћорави миш.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Биле су то рупе величине песнице, а жуто-зелена корњача батргала се по соби извлачећи и увлачећи свој наборани врат. - То су урадили мишеви!

оно што ће једнога дана бити роман Слободана Галца, она би се прикучила малтене на пет сантиметара и, испруживши врат као у старице, буљила у мене.

- Ако будемо имали децу, Рашида, обећај ми да им нећеш навући на врат некаквог друга директора! Обећај ми да то нећеш учинити, Рашида!

А ипак ће она једнога дана бити збрчкана и рожната као Гретин врат! Осетих како ми се утроба грчи и сажаљење за самога себе.

Свет неће сести на неко место због тога. - Мислиш? - шапнула је а онда ми се обесила о врат изјављујући да сам генијалан. Зелени зечеви!

— рекох. — То о самоубиству. То. Јеси ли заиста хтео да ми се скинеш с врата, битанго? Рекох да нисам хтео. Његов врат је изузетно пријатно место. Био сам на крову и оклизнуо се. То је све.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

човека, нег’ младог ветропировића, који ништ’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако банкротира, да јој дође кћи на врат. Ја сам победу одржао, а девојка врати прстен Милорадовићу, који после наскоро од жалости за Софијом умре.

Коса му се спустила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, играле и миловале. Већ Шамика иде у школу.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Жена, која му је била заспала на руци, дисала му је на груди. И шум што изазва, протегливши врат, чу, јер толика још тишина била је пред кућом.

И тек тад, кад га угледа, врисну и поче да кука, павши на њега, грлећи га и љубећи му груди, раме, врат и уво. Већ скоро две недеље дана, откад је дошла порука од маркиза Асканија Гвадањи, заповедника града Осека, да

Чим је узјахао, вративши своју ћерчицу, сав умор од последњих непроспаваних ноћи, од спремања и јахања, седе му као за врат, на коња.

Мада јој није било до песме, и мада беше уплакана, пила је и певала. Скривала се са мужем и љубила му врат, груди, уста, уши. Аранђел Исакович, сасушен и жут, проживео је то неколико недеља као у паклу.

Нису га се тицала управо ни та његова деца, коју је хтео да му натовари на врат. И он му то и рече. Што се тиче снахе, и она је Аранђелу Исаковичу била сад досадна.

Нек скрха врат са коњем тамо негде у Италији, али при том уопште нек не мисли да се то њега, као брата, нешто тиче. То му је рекао.

Руке своје, које никада није спустила још на његов врат, пуштала је да му се крај врата провлаче, клизе, превијају као змије.

И као што је она превијала се у грчевима, од жуди за мужем, љубећи му груди, врат и уши, безумно и покорно, желела је сад да види како ће њу љубити његов брат, савијајући се над њеним рукама, коленима

на постељи, и руке и зубе свога девера, и његову ретку браду, чу његов смех и обухвати рукама уплашеним његов танак врат.

Под левим раменом беше натакла киту цвећа. Врат јој је био сав наборан, а на левој страни разголићених груди, видела јој се дуга, модра, танка, кривудава жила.

Пужеви су им падали за врат и лепили им се уз образе и руке, кад су спавали. У месечини, после поноћи, морали су да леже непомично, да се не би

Укопани у земљу, они су ноћу лелекали уз гусле, подупрвши леђима земљу ископаног јарка, која им је ронила за врат, а спустивши ноге у бару, међу трском, по којој су скакале жабе Певали су, јер многи изгибоше и јер се многи

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Лужници и Нишави сматрају да мало дете не ваља љубити за врат, „да не буде љуто (срдито)“. Дете, бележи Миодраговић, не ваља љубити ни у табане, „јер неће проходати“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Амијевим живцима попут пеливана — да би час касније измислили некакав блесави виц, па су се церекали док се њему кочио врат од гледања искоса у девојку коју је изабрао, плашећи се да му не клисне у сасвим други крај сале, где би лов био

— Не бој се. мала... — режао јој је момак у врат и ухо. Не отимај се! Биће ти фино! Ниједна се још није пожалила... — Пустите ме, молим вас! — шапутала је.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

- Вуци се па узми од мога, али немој све! (Привезује наново кецељу.) Па кад идеш, иди људски. Врат исправи, шта си се погурила као баба. Кад дођу, изнећеш слатко и ракију; старог пољуби у руку.

Кажи ми како ми можеш у очи погледати? МУЖ: Да га ђаво носи, и који те је донео на мој врат! ЖЕНА: Бог убио, који ме је везао с тобом! МУЖ (тресе главом): Боље да сам врат сломио, кад сам по тебе пошо.

ЖЕНА: Бог убио, који ме је везао с тобом! МУЖ (тресе главом): Боље да сам врат сломио, кад сам по тебе пошо. ЖЕНА: Камо среће да те нисам ни познала. Муж, пак ни капу жени!

Милићевић, Вук - Беспуће

лице, пуно понизне и претјеране љубазности; његови гвоздени и чврсти покрети омекшавали су, његов јак, космат врат, иначе вазда усправљен, погибао се; уза све то што је био тврдица, он није жалио да, сваком приликом, почасти и

земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви.

Изгубићу и ово мало памети. — И предаде се својој судбини, мислећи да избије малог Илицу што му је овог објесио о врат. Он већ помишљаше да се с њим завади и тражаше само коју ријеч.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

О како је леп!“ Рече дете, па упусти, Утече му тица лепа, А мачка се за њом спусти Па је за врат јадну шчепа. „Јао мамо, удави је, Однесе ми тицу, јао! Не дај, мамо, да поије, Не дај, мамо, јао, јао!

57. Ја јој видим косе расплетене По лабудни пловити рамени, Румен-усне, образе румене, Видим снежни њезин врат милени, Очи благо на ме упраљене, Очи доле говориду мене: Живи сретно, па не тужи више — Анђели ме сретно удомише.

Та све је, веле, у његака дично, Све у њег' једно уз друго је слично: Уз врат витешки она коса дуга, Уз око сјајно она тија туга.

па то око живо У њега упре млада бојажљиво, А он је слуша, осменут се ћаше, Ал' брзо смисли, па дар доваташе, О врат га веша и спушта у недра, Па љубну злато посред чела ведра.

18. Ти запева од Милоша Што Мурату за врат стаде, Спомену му друга лоша, Прокле Вука што издаде. Ал' тек песму што одгуди, Сам издаде, срам те буди! 19.

стиже, види ручка пуста, Мило му је, облизује уста; Већ докрочи, ха да првог лати, Ал' се трже и гори обрати... Врат' се назад, врати, мрки вуче, Не бој ми се, тај те не утуче!

(8) Ја знам, брате, шта би рећи тео Још је лепше њено око драго, Усне, образ румен, а врат бео; У недељу Бог је то наслаго Па на земљу послана ти благо О, она је са неба анђео И лепша кажи да је драга

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Бацам се у ћошак по оне наше најдуже грабље, а стари самарџија полако исправља ноге, исправља леђа, врат и окреће се дједу, сједећивом и зачуђеном. — Нас два одосмо, а ти чувај казан, старо млинарско кљусе.

Шта ће кукавни туђи слуга, свак само гледа како ће га шаком за врат, а један је само бенасти Раде Ћопић, па ударио у школање да му се спрда село.

Пјевање је момачки посао, а ожењен човјек — јарам на врат па тегли и ћути. Опробао дјед најприје да се посавјетује са својим рођаком Савом, познатим лоповом и згубиданом.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Карика је готово овална и целом површином обрађена орнаментом стилизоване лозице у коју су смештене розете! Врат прстена је такође орнаментисан, а на глави прстена налази се стилизована представа лава у ходу!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Имао је велику, дугуљасту главу са меснатим ћошкастим лицем, дебелим устима и сивим, округлим, без израза очима, јак врат са кратким, напрегнутим жилама. Беше кратких руку, дебелих ногу са врло великим, пуним, стопалама...

Густу плаву косу никад не могаше добро очешљати већ се увек она дизаше испод марамице и у нереду покриваше јој цео врат и мале, ситне, припијене уши. Уста јој беху мала и танка, к’о парицом прорезана, очи светле, тихе и чисте...

Једном руком држаше га за подбрадак, а другом поче марамицом брисати му лице, врат и груди из којих је била силна јара... Брисаше она ону крв, прашину и зној а све му се ближе и ближе примицаше.

Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, нежна румен.

Продаде им све њиве и винограде. Он се пропи, пропаде — узедоше га душмани на врат! Сад је кријумчар. По недељу дана дома не долази нити што доноси...

У том поче она да се превија и грчи. Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче... Сви скочисмо око ње. Једна баба ми приђе и благо рече: — Изиђи сине, да не гледаш. — А што?

и старим шамијама, испод којих су падале њене проседе косе у увојцима низ лице јој, а лице јој ћошкасто и смежурано, врат издужен, смежуран, груди црне, голе...

у такође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, изболован врат нежно обавијала... Ошишан, обријан и обучен у том стајаћем оделу, изгледаше као да ће на причест, у цркву.

У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима. Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су се му јаче жиле. Био је намрштен, љут.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави. Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину откуда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао

мешчић, којим се ватра пири, па му рече: — Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати, те се неће моћи с пауницама разговарати.

Несретни слуга тако и учини: кад изађу на језеро, он нађе згоду, па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах заспи као мртав.

Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему

Али опет слуга некако нађе згоду те му дуне из мешчића за врат, а он одмах падне по коњу и заспи. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница; како дођу, осам падну у језеро, а

— Ја нијесам, него да није Грбо више нас? — рече жена. Одмах краљ скочи с постеље па на таван, те Грбу за врат. Краљ се мало зачуди па рече: — Ту си, лопове, сад си ми зап'о шака! — па с њим доље.

Он рече цару: — Кад он неће ту кожу теби да дâ, гледај да му скрхамо врат, заповеди му да учини што не може бити. И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади виноград и да за седам

Дете скочи у воду и стане пливати с мајстором упоредо. Кад су били насред воде, узме мајстор дете за врат па с њим у воду на дно. То је био ђаво.

а од њега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму, а слуга се уједанпут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад сва зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али од зрна

сва зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али од зрна уједанпут постане мачка па врапца за врат!

Једном се, тако, дигне цар да иде у лов, а синчић му обисне о врат и удари још јаче у плач. Цару то буде врло жао, па намисли да се ради дјетета ожени поново, а та друга жена нека чува

па са стварима крену у воденицу, и гледајући како гори кућа свете се: — Охо, охо, нека, нека, вала му скрхасмо врат! Утом дођу у воденицу. Таман они сели и то говоре, а Угурсуз из ствари те на врата: — Добро вече, Ћосо!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Знам, знам; само с лица нека је чисто, а иначе, како је бог дао. Тамо мердевине леже, оће човек врат преко њи да сломије, али је прече собу прати, него којешта спремати. СОФИЈА: Ти си казао да ти јошт требају.

СОФИЈА: Заборавио си ону пословицу о столици? МАКСИМ: О, проклето ђаволско колено, и ко те доведе на мој врат! СОФИЈА: Срам да ти буде; напао чинити, да му се свет смеје. Што си тражио честиту жену, кад си такве нарави?

СОФИЈА: Та ја и не могу добити награду. МАКСИМ: Добићеш, враг да те носи, и онога, који те је донео на мој врат! (Одлази.) СОФИЈА (смешећи се, Николи и куму): Радите ли и ви тако? КУМ: Ја би радио, али не помаже.

ВЕЛИМИР (извали се на столицу): Тако носе Французи. СТАНИЈА: Французи, и Французи дојдоше Београду на врат. Куку, ко ће га још покварити? ВЕЛИМИР: А који је народ просвјештенији од француског?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ни два дана нема од кад си дошла, па већ си ми се попела на главу. Убио Бог и онога који те је довео на мој врат! Али зна он шта ради, жао му је да ми и један сат, један минут прође у миру без једа. ПЕРСИДА (О, боже, боже!

СТЕВАН, ПРЕЂАШНЕ СТЕВАН: Милостива госпоја... СУЛТАНА (мрдне главом): Сваки ђаво мора да ми се попне на врат. Да сам нека друга жена, да му с оним стаклетом расцопам главу. СТЕВАН: Мени јошт није нико главу расцопао.

Помагајте! (Туче се по глави.) ТРИФИЋ: Ова је с ума сишла! СТЕВАН: Пијана је. СУЛТАНА: Опио се ти и врат сломио! (Трифићу.) Слепче, зар ме не познајеш?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

ваниле, чоколаде и цитрона, мешано; они што су стајали тик уз тебе у тролејбусу који је био полупразан и пиљили ти у врат и у груди кад се нагнеш малчице напред, и они што су звиждали за тобом, и они други што су под руку водили угојене

била тешка око два вагона живе ваге, све неке као снежне куле од вате „цик-цак“, све неке јелке чије иглице падају за врат, а прича никаква; трубијановић --- као Деда Мраз нашао сирото дете без иког свог па му организовао шоу, и оно се

Ту почесмо да се грлимо и љубимо, да скачемо и да се „сликамо“ у снегу, да трпамо једни другима грудве за врат — који је то био провод!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ИИ Не престај, теци, диктатуро с гаја: о врат ми грлен ласте бришу крила у суноврату. Треште гнезда, јаја по зраку звоне. Глувог доба свила у ћуку гуди.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Прену се Пијевац, истегну врат, прогунђа гласно: „Стао ми сат!“ — па клепну крилом и кукурикну, у само уво Мачково викну: „О, кукуррику, зоррице

“ Огњена вила смешка се тужно и рече тихо у позни сат: „И ове жеље узалуд беху, ваша им свађа сломила врат.“ Жућа и Тоша још десет пута шапућу жеље у сутон снен, и десет пута жестока свађа збриса им наде за један трен.

“ Он ујки каже весела лица: „Ја сам ти коњска подморница!“ Пред саму зиму замумла медо, поспано чешућ дебели врат: „Спавати ваља до фебруара, навиј ми, Саво, будилник сат.“ Змијскоме цару вечито зима, прашуму сања и црнце неке.

! Јел троспратан?!“ „Докторе, јесте, то није варка, зовемо, знате, из зоо-парка. Жирафу једну боли нам врат, а то је — други и трећи спрат.

Зачас ти кожу са леђа скину. Замисли: челик, дрво! Овога, богме, не чека брат, иначе — оде врат!“ Побеже вујо, ал гледај чуда, сада се медо јави: „Каква је ово поноћна луда, неки будалаш прави?

ОГЛАС ПСА ЖУЋЕ Ево вам једне понуде вруће Тришиног џукца, скитнице Жуће: Већ ми се на врат попео пост, продајем чичу за добру кост, само нек буде повећа она, може од вола, кита ил слона.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги — И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. СУМОРНИ ДАН Киша сипи...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Храбро сам поднео смрт, но каква је у томе врлина? Остаде врат мој ко суви пањ у пољу. Претеча, рекоше ми, но смрћу сам и реч своју претекао, а зар је врлина то са речима

рамена па звоник и неки праотац клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је тај врат који љубим и одлазим с њом у шуму кажите ми како се зове док свиће ни пијан ни трезан земље ове жамор нешто лети на

кукавно извија сад хоће да и њега сви чују доста је слушао наше кукумавке изгореше му нокти од силних свећа и врат му је придављен од пешкира које везујемо око храста ништа му наше теменање не прија он нема гушобољу ни шугу те

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Сине, молићу се Богу за тебе, да ми те чува — и покри лице рукама. Сестра ми се обисну о врат. Дуго ме љубила, па ме онда ухвати за руку, да ме испрати.

— Онда се грохотом насмеја и удари ме по рамену, да ја полетех на врат свог коња. — Је ли, не би се љутио? Изгледа ми да је помисао на жене олакшавала све тегобе овога марша.

Неки коњи пливају и нечије руке се очајно хватају за врат и гриву, али животиња стреса људе, који се у самртноме страху хватају за ноге животиња и сви скупа тону.

Предњи возари се нагињу на десну страну и свом снагом належу на врат дешњака, мењајући тако правац из места, док су се задњаци кретали на једну страну и заносили готово до уличних јаркова.

Најзад удахну дубоко па, онако нарогушен, зађе иза леђа девојке, стави јој леву шаку на врат и поче великим прстом десне руке ударати. Као прави лекар.

Кроз шкрипу сељачких кола чујемо како пљушти киша, јесења киша, па нам хладне капљице силазе низ врат, као да нам се у тело змије увлаче. Наиђе капетан Јован и поче да нам разлаже ситуацију.

врзине и, када је вепар био према њему, искочи, једном руком га шчепа за њушку да не цичи, а другом му забије каму у врат. Други прихвате одмах вепра и баце га на предњак... Све се свршило за десет секунди.

Снаге немам ни руку да дигнем, тело се клати и ја наслоних главу на врат коња... И као да узлећем на неку висину њишем се, као да ме неко љуљушка... Пријатно је...

Размишљам чиме бих могао да растерам сан. И у том премишљању опет наслоним главу на врат коња, али сада му пребацим руке преко врата и прикопчам прсте... Неко ме је дрмусао... Прва је мисао била: командант!

Пребацих се на лествице, окренем се леђима зиду и наваљам буре на врат, те га једва спустих на земљу. — Ајде, молим те, откотрљај га иза куће, и бака ће те частити.

али коњ учини неколико крупних скокова, као да набија земљу, и стаде, као укопан, на самој обали, те најахах на његов врат. Командант је већ окренуо свога коња и чека да и ја прескочим...

Несвесно затегох дизгине, док Груја протрча и викну да бежимо лево. Опустих дизгине, коњ опружи врат. У трку налетесмо на живу ограду, коњ поклецну, ја се одвојих од седла и, као бачен, треснух са оне стране ограде о

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља. Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка: — Ово

се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда... Једва изиђоше и дахнуше слободно.

Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку. Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу. Ја, братићу, тако је то. А ти се не бој, што се тиче... — Море шта ти је, кога имам да се бојим...

се руком за плот да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету ; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.

Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати. — Имам посла... овај... Веља!...

А ти опет иди те праштај и моли. Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!... Све би је ’вако песницом, па за врат... — Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дрхћући делим телом све јаче.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Премештали смо је, са десна, на лево, на леђа, о врат, па смо је најзад као дете на крилу носили, и гледали забезекнуто, као да смо га ми родили.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

А Ева би их брала, брала, задевала их у косу, плела од њих венце и њима обвијала главу и врат и бедра своја па их давала и мужу. И они би се заједно радовали цвећу и радовали се животу, хвалећи Бога.

Једна мушица долете и стаде облетати око старчеве главе па му час улети у уво, час у око, или га пецне у образ, у врат, час покуша да му уђе у нос. Старац се бранио обема рукама, пљескао се по образу, по врату, љутио се и псовао.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Шеф нареди те ми на брзу руку метуше две-три звезде, једну ленту; три-четири ордена обесише ми о врат, неколико прикачише на капут а, сем тога, дометнуше још дваестак разних медаља и споменица. — Тако, брате!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А ми, грешни, не одликујући се Сократовим стрпљењем, ручамо на врат на нос, па бежи у механу. За нама се сипа читав град псовке, те се тиме у неколико и општи мир ремети, али на крају

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Незнам, господине, ни читати ни писати! — Хм! Дакле не знаш? А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! — Како да нијесмо чули, господине!? Чули смо све.

— Ташула, гумари! Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! — Ех, само кад ти се допада! Уосталом, истина се само тиранима не допада.

— Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!

ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!

— Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. — У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!

Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Блиста сребро, сева злато, све крцато, све богато. А бисери а бисери — то већ нико не измери! Судопера врат свој криви: Боже, ал се овде живи!

На прстима наступа, стопу по стопу. Жуња је био у биоскопу. Синоћ се умио, врат испрао И на капију се малу искрао: Па пошто са брзином не кубури У три скока нађе се на Чубури Где се, као што

Сад у небо, а сад надоле! (Гледајући, врат сам ушинô, И срце ме, због змије, заболе.) О, страшна орлушино! Где ли је само ишчачка? Шта је: смук или поскок?

Краве, телад, бикове и волове У камионима као робље спроводе! А ја мислим на ужасне болове Вола, кад оштар нож врат му прободе... Наравоученије Човек ком су во и крава пуко средство Као звер је забраздио у месоједство!

Минут по минут, па и сат по сат Пролазе — време тајним током тече. Смрзли ми се прсти, укочио врат, И, неосетно, прође вече. У поноћ, Месец обасјава село. Зец се, у шуми, подвлачи под камен.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Погибосмо овђе чекајући, нестаде ни арча у торбице, а духана неста у тобоце; врат искривих уз поље гледећи да ако се низ њег' помолите.

Били ово ђеца пословала? Не смијемо чинит што чинимо, не смијемо јавит што је јавно; неке мисли на врат товаримо кâ да посла до мислит немамо, кâ да чинит што треба не знамо.

Овде људско запире познање. Вук на овцу своје право има кâ тирјанин на слаба човјека. Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к позванију права, то је људска дужност најсветија!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Од немирна сна и главобоље почињу јој бивати тупа. Она би мислила да је то од умора и великог напрезања. Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.

— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се

— И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!

виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.

Најпосле нађе то. Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката. Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.

Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат. Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом

Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. ј Уста јој се никако нису могла да смире. Једнако је гутала пљувачку.

тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат. А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.

А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече. И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се

Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат. Али када виде како се он упути право њеном | сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.

И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне. И заиста то би, јер он, надносећи се над њу,

— Ах, Ахмета! Ах, црни сине! Ах, псу!... И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Људи, пошто посједаше, стадоше пунити чибуке. Јока се прислонила уз брата, загрлила му врат једном руком. Толико га жељна бјеше.

цјеливом, кога не бјеше осјетила, Бог зна откад, румен се проли по њеном жутом лицу, па та румен сађе и опточи јој врат. „Е бруке наше!“ рече она дижући се. „Да ово ко види?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

које се употребљавају као унапред спремљени клишеи — фразе (С мéне па на уштап, с брда с дола, с неба па у ребра, на врат на нос, на једвите јаде, итд.). Претежан облик говорних израза је реченица о чијем значају за језик уопште проф.

тела (Изгубити главу, Чувати као очи у глави, Има више дугова него косе на глави, Вући кога за нос, Скрхати коме врат итд.).

— Лијепа ријеч гвоздена врата отвара. — Гора је рана од језика, нег’ ли од мача. — Ко хити врат ломи. — Хитња је вражије плетиво. — Брза кучка слепе кучиће рађа. — Хитар буди што чути, али тих говорити.

— Јамац и штета кô нокат и месо. — У повратку добијања нема. — Залуду ми је бисер, кад ми врат откида. — Ко за туђом вуном пође, сам острижен кући дође.

Већ ти удри управ у мог драгог Петра главу; у главне жиле, у врат, — у вратне жиле, у руке, — у ручне жиле, у ноге, — у ножне жиле, у срце, — у срчане жиле!

од Сане, нити горе од Стране, ни у земљу од плоче, ни у небо од драче, већ се попео на један велики храст па уломио врат; низ храст летио, па у камиш улетио и у лули ноге прекрстио — и ту му широко мјесто било!...

(Гребени за гребенање вуне) 70 — Две се владике вуку за кике? (Гребени) 71 — Двије козе, један врат, / и тај један прорезат? (Бисаге) 72 — Док се мати роди, / син по кући ходи?

(На колену) 274 — Зашто људи виноград копају? (Јер га не могу орати) 275 — Зашто људе вешају? (За врат) 276 — Зашто човек иде? (Што не може да лети) 277 — Зашто човек има два уха а један језик?

За клобук добије замашну перјаницу пиетлова перја. Кухачице објесе му о врат на канапу пробушен сух сир и низ (гровачу) ошапа (каланих усушених јабуках) и напирених, пак усушених цриевах.

— Још сам, душо, врат искривио, гледајући џаму и пенџеру! Та бојиш ли се бога великога што сам врат искривио, а могу нам и дјеца бити

— Још сам, душо, врат искривио, гледајући џаму и пенџеру! Та бојиш ли се бога великога што сам врат искривио, а могу нам и дјеца бити кривоврата! Дер ми сиђи са чардака свога на авлијска врата!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ И тако им прође читаво по сата, док се освијесте, и виде, шта је. Онда Турчин потрчи, на врат на нос к воденици; кад тамо, али оћеш! Еро узјао коња, па отишао без трага, а Турчин савије шипке, па пјешице к жени.

мешчић, којим се ватра пири, па му рече: „Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати те се не ће моћи с пауницама разговарати.

” Несретни слуга тако и учини: кад изиђу па језеро, он нађе згоду па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах заспи као мртав.

Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему

Али опет слуга некако нађе згоду те му дуне из мешчића за врат, а он од- | мах падне по коњу и заспи. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница, како дођу, осам падну у језеро а

” Дете скочи у воду и стане пливати с мајстором упоредп. Кад су били насред воде, узме мајстор дете за врат па с њим у воду на дно. То је био ђаво.

од нега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму; а слуга се у један пут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад сва зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али од зрна у

сва зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али од зрна у један пут постане мачак па врапца за врат. 7. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ.

” Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави. Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину од куда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао

Он рече цару: „Кад он не ће ту кожу теби да да, гледај да му скрхамо врат, заповеди му да учини што не може бити.” И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади виноград и да за седам

отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.” Јадно ждријебе превари се па отвори врата, а вук њега за врат те га ували и свега поједе, само главу и реп остави, па онда отиде а врата се на кошари за њим затворе као што су и

Кад подобро умакне, а она поједе два сирца одмах, а трећи натакне на врат, па онда пође даље. Идући тако сукоби се с вуком, који јој је ждријебе ујио, а вук кад види у ње сирац запита је

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

и смерно учини три метанија пред Светом Богородицом и кључеве нека узме својим рукама, затим игуману приклони свој врат и од њега речени благослов прими. А који немају кључеве, свету икону целивају.

А милостиње и вера да не остављају вас, привежите их о свој врат и напишите на таблици срдаца својих, и наћи ћете благодат. И помишљајте добро пред Богом и људима.

(Приче 8, 32-34, 9, 6-11) И подигавши руке своје блажени, положи их на врат мој грешни, и поче плакати жалосно, слатко своје целовање дарујући ми, поче говорити: „Чедо моје љубљено, светлости

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Говори да то није истина или, ох, све ћу да побијем! Говори брзо, брзо, јер ево већ ме души (хвата се за прси, врат), стеже, хвата... Говори, кажи да можда, можда... (Измиче се, престрављен.) МАРИЈА Убиј!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Много би[х] пута пошао тражити какву развалину и пештеру; но, како би к вечеру било, а ја ти бежи на-врат-на-нос у манастир.

Тресавица, како ми узјаше за врат, нипошто целу јесен и зиму неће да ме се прође, но сваки трећи дан ето ти ње. О празнику воскресенија на Стањевићи

идем којекуд лекције давати, као да сам свему Бечу дужан, и све погледам, кад на десно, кад на лево, да ме ко за врат не шчепа и не викне: дај плати што си дужан! Пак да ме дланови не сврбу? Чудим се што ми кожа с миром на леђи стоји!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ти би све могâ што Чмањак не може, могâ и тер како да те враг није обрнуја на своју!... Бакоња, врат сломија, оћеш ли се икад оканити галијотства, оћеш ли се икад памети дозвати?... Бакоња, гром те убија!

земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугим ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница. Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гргр-гр.

је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама да их згрије, вртио је главом да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих.

Из кукуље, чињаше се да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкастије. Бакоња се зачуди како то није још одмах видио,

Бакоња се једва ослободи из сестрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима. Овај опет хтједе да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све остале, који једнако грајаху.

Барица искочи из куће. Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима. Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а да и други чују весели глас

Гуњића није имала, те, како је плела, виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше гô. На ногама имаше црвене чарапе у отворенијем мествама.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Отвори: приближи сутон косе Да пут откривам — тај врат По ком ћу да лутам с два прста. Отвори бело језеро шаке Да руке нису ми два крста Да очи нису ми две раке.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Дрхти и нејасно осећа: мора нешто. Сети се Толе: „Мушки“, викнула је. Такав глас има само кад му гризе врат у оном свом лудилу. „Мушки, мушки“, задавила се. За њим кроз незатворена врата улете и ветар у кућу.

Оне мукло лупише. Мијат му приђе са свећом, бојећи се да их не разбије. Ђорђе дуну у свећу и напипа врат. Неколико пута паде у снег док се довуче до куће. Већ свиће. Симка с Мокрим лицем још увек стоји ослоњена уз наћве.

Симка с Мокрим лицем још увек стоји ослоњена уз наћве. Ђорђе јој приђе, загледа се у лице, умором издужено, па у врат и груди. — Знам ја какве жене често мењају кошуље — промумла и, опуштене главе, с муком седе поред огњишта.

Цик-цак! Згађен, Ђорђе гурну сто на њега, а овај побеже под суседни сто. Кафеџија Ика притрча, ухвати га за врат и, као мачку, избаци кроз врата његову вриску, дуже постаја на отвореним вратима, па, уплашен, приђе Ђорђу: — Пролази

су опет људи, варошки окламиши и чанколизи, келнерај водоравно стоји, лампа право, увис дими, тешка глава жуљи му врат; Ђорђе долази себи: у кафани је, много је пио, обрукао се, мука му је... — Ико, све истерај напоље.

— Једњак си ми прекинуо. Сав ми је врат модар — једна изговори војник, па из све снаге поче да га удара кундаком у ребра, терајући га ка Аћиму.

Из кафане, дућана и радњи истрчавају луди да га виде, и шапатом довикују комшије. Аћим још више укрути врат, човек је, није ни лопов ни мечка, а они су смрдљиве капутлије што живе од сељачког зноја и грбаче, покварене ћифте,

И младу жену има! А ти певаш, а? — напипа му гусле, шчепа их и баци за врата. Певаш, мишићу погани! — стеже му врат, тресе га и хоће главу о зид да му слупа. Од страха, Мијат се не брани. Гудиш у пустој кући.

Не могу више.“ Тола је пришао и сео подале од ње. Не размишљајући, она му се примакла: „Каква су ти леђа! Па врат... Толика снага...“, руком му прошла по знојавом потиљку и задржала је на голом рамену у исцепаној кошуљи.

Чије је? Повлачећи чарапу, њени прсти додирнуше му листове. Најежи се. Ти прсти су и туђу ногу и туђи врат миловали. А ипак, иако не би хтео, сасвим јасно осећа да је воли. И То што је у њој.

Човек није ни травка па да може и од најљућег косача последње коленце да скрије и опет под сунцем да издужи врат. Мртваци су отровали земљу, па је сада јаловаци газе. То хоћу да кажем теби што ти она ноћас постаје мајка.

Као Ђорђе. Нећеш! С Мржњом му је ломила врат. Њему се учини да чује Ђорђеве кораке, па напрегну сву снагу и ишчупа се. „Ниси ме ни помиловао. И ти си човек!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Биће од тебе најлепши, најбржи галеб на сва три мора! Младунац је јео неуморно и споро, али је стално истезао врат и крила као да вежба летење. Остале су његови покушаји нагонили на громогласан смех. — Гле летача!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Између њега и живота почињала је она танка а опасна пукотина. Ослоњен коњу о врат још је, у себи, осећао младост а тело га је већ издавало.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ал' стани, шта то јекће? К'о напрег од кашља, заптивен, сух. На умору је л' ропац године? На мојим врат'ма куцну неко Збиља: куц, куц, куц! Ја нехотице дахнух: Улази!

А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги... И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. В.

Не дајте сузи да јој с ока лети; Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мр'јети На њеном пољу гдје вас слава срета!

Скрушена иде к'о погреб пун мисли; Гараве своје косе је расплела: Пале су власи к' тужни таласи, Потопиле јој врат и недра цела; Црње нег' нојца, оне крију чари Беле нег' ова месечина бела!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

облик получила по праведној над њоме разрази: црна лица, роге и репове, многима се расклопила уста, а многима за врат обрнула, јошт изрода свакога гадности.

Попа, Васко - КОРА

легало да узлети МАСЛАЧАК На ивици плочника На крају света Жуто око самоће Слепа стопала Сабијају му врат У камени трбух Подземни лактови Терају му корење У црницу неба Дигнута псећа нога Руга му се Прекуваним

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Један од њих је свдочанство Плутархово. Он саопштава: „Немој, дражјаши, да нам обесиш о врат парницу због безверја као што је то некад учинио Клеантес, позивајући целу Грчку да оптужи Аристарха Самнићанина због

Састојала се из једне мале пећи на којој је била смештена једна реторта. Имала је дугачак врат у облику цеви савијене спочетка надоле, а при њеном крају увис.

Тада се опет сетише закупаца пореза. Комисија за ликвидацију њиховог закупа би позвана да доврши свој обрачун на врат на нос. Није дала очекивани резултат.

Тим средством он тумачи очигледна прилагођавања живих створова на прилике у којима живе, на пример, врат жирафин, који се издужио да би јој омогућио да обрсти лишће са високих стабала“.

врсте, остадоше у животу само они које је природа нарочито обдарила, а од жирафа само оне индивидуе које су имале дужи врат, јер он их је оспособљавао да брсте лишће до оне висине коју друге не могоше досегнути својим вратом.

То природно одабирање вршило се од колена на колено док жирафа не доби свој данашњи облик при којем њен дуги врат ипак нема више пршљенова но што их има, на пример врат слона.

колено док жирафа не доби свој данашњи облик при којем њен дуги врат ипак нема више пршљенова но што их има, на пример врат слона. „Оно што човек у својим торовима у кокошарницима чини у малом, врши природа у великој својој башти у великом.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Онда је онај човек, на самом углу улице, хитрим и вичним једним гестом намакао ону кружну жицу о врат страшно збуњеној животињи, па је некако тријумфално одигао увис од земље, над којом се она очајно копрцала, све докле

Механичким једним гестом он прикопча оно последње, пребијено надвоје, дугме на капуту, подиже јаку да сакрије го врат, црн и прљав од крвавог блата, па се још једном окрете и погледа ону мрачножуту и мемљиву зградетину за собом.

Ослободио се већ сасвим, црвене му се и уши и врат и сва глава, и зној га увелико стао обливати, али се он и не обазире, ништа га се већ не тиче, и само гледа да му која

Коса му разбарушена, крагна мокра и изгужвана, „машлија“ отишла за врат, прслук је раскопчао, побеснео је сасвим Јаћим Меденица, нема му помоћи.

Канцеларија, меница, кућа, зар ти је то живот? Ја, ево како, одмах ћу да вам кажем, ја, вели, више волим омчу о врат него меницу да регулишем. Меница, то ти је боље пушку па се уби.

је неколико пута климнуо главом, затим одгурнуо торбу на леђа (из торбе је вирило перје празилука), онда се почешао за врат. „Но, ајде, ајде,“ подстицао га председник, „ајде ваздан.

Извадим моју кесу, господин председник, цигару дуван да запалим, ама кеса празна. Ехе, почешем се за врат па кажем: Имаш, кажем, комшија Срето, једну цигару да ми даш, уста да засладим?

заглибила негде на Косову, и газда Младен Поповић, њен командир, иначе трговац из Ниша, и не помишља ваљда да крха врат по овом кијамету. Како су, данас, дивне те ноћи, проспаване „под ведрим небом“ — како се каже у ратној служби!

Улази, дакле, газда Срећко, човек висока и јединствено импозантна и „деликатна“ стаса. Коса му дуга, врат обријан. Чохане му чакшире са туром до листова, па кад иде ваља му се и тресе за њим она туровина; онда морав фес, па

— Газда-Ико, — вели, а испружио врат и главу напред као да се у јарам потура, и држи онај галантирани бријач у крвавој руци. — Ене, шта то, море, уради?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

за те једне ноћи пробдјевене у забитном гнијезду шћућуреном под стијеном сурог, голог масива који је зајахао за врат нашем мјесту, стијешњеном на уској траци земљишта између њега и дивљачног мора.

Тачно је видим и данас: у хаљини од црног баршуна, с косом на потиљку зачешљаном узгор тако да јој је откривала уши и врат. Чинила ми се прекрасна; поносно сам је држао за руку.

Прије него би почео свирати, дуго је намјештао виолину на кључној кости, истезао врат, трзао раменом, штрецао оком, шмрцао носом, узбацивао главом.

Па онда опет дизао виолину, и изнова истезао врат, трзао раменом, штрецао оком, шмрцао носом, узбацивао главом, опробавао подбратком. И тако више пута редом.

бива с људским творевинама: људи створе нешто, често с неисказаним трудом и жртвама — и одмах им то нешто засједне за врат, и подвикне: ја сам господар! Човјек носи у себи некакве своје идеје, заносне, тежње, стремљења, шимере.

Дошло би ми наједном да се насмијем, да растјерам руком, да јој задигнем косу на потиљку, да је пољубим у врат. Али се не бих насмијао, не бих растјерао руком, не бих јој задигао косу на потиљку.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Беспослица! Какво венчање... — рече Вујо. За сваку лудост да навлачиш беду на врат. — Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч.

— Ако ли се они још више наљуте за то ? — Не смију, богме! Свакому је танак врат. »Сад би ми ваљао побратим. Шта ли је са њим, јадником?...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

мешчић, којим се ватра пири, па му рече: — Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати те се неће моћи с пауницама разговарати.

Несретни слуга тако и учини: кад изиђу на језеро, он нађе згоду па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница.

Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему

Али опет слуга некако нађе згоду те му дуне из мешчића за врат, а он одмах падне по коњу и заспи. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница.

Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави. Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину откуда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао

дана дође лисица до оног мјеста гдје су њеног побратима убили и бацили у грабу, те узеде његову главу, метну је на врат, кад он оживи. Трже се и рече: — О боже, како сам слатко био заспао!

Он рече цару: — Кад он неће ту кожу теби да дâ, гледај да му скрхамо врат, заповеди му да учини што не може бити. И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади виноград и да за седам

Онда чоек узме торбу с травом, те објеси о врат, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу, и управо у цареве дворе.

Дете скочи у воду и стане пливати с мајстором упоредо. Кад су били насред воде, узме мајстор дете за врат па с њим у воду на дно. То је био ђаво.

а од њега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму; а слуга се уједанпут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад, сва зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али од зрна

сва зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али од зрна уједанпут постане мачак па врапца за врат. ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ Била три брата, па најмлађему лијево раме било више од десног те га звали Грбом.

три камена, па се испењи на највишу јелу, и на којој страни видиш свјетлости, на ону баци камење, па ћемо онамо ићи. Врат га послуша, па узе три камена и испе се на врх јеле, гледа на сваку страну, па кад не виђе нигђе ништа, сиђе доље и

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

У њој ће све бити мило и весело! И топло, и љупко к'о узглавље њено — Као коса, уста, врат, груди и тело. 1905. ИЗ КЊИГЕ “РЕЧИ” Нема више дана, ни ноћи, ни ствари Где не видим тебе, твој усамљен лик И

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

мајка никад неће видети, јер је сигурно да нема доста анђела чувара на читавом небу који ће Вас спасити да не сломите врат.

мајка никад неће видети, јер је сигурно да нема доста анђела чувара на читавом небу који ће Вас спасити да не сломите врат.

Рекао ми је да ме иначе неће спасти ни сви анђели на небу и да ћу коначно сломити врат. Два месеца одмора у успављујућој атмосфери Идвора, била је за мене права благодет.

Његово чело било је огромно, а мишићав врат и огромни грудни кош потпуно су одговарали тако великој умној глави. Руке и ноге биле су му мале и лепо уобличене, а

Ћипико, Иво - Приповетке

Марко је шчепи за главу и потегне к себи, па је вуче према сандуку. Она се отима, но он је шчепи за врат јаче и, тетурајући с њоме, нагна је на сандук. — Ту је! Наћи ћеш је у сандуку, — говорио јој подмуклим гласом од срџбе.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Ама, зар ти мислиш, бога ти, да ја целу нашу фамилију узмем на врат? ВАСА (вади једну цедуљу): Па и нема нас баш тако много.

Нек уђе! АНКА (оде). ЖИВКА (гледа по соби): Ју, ју, ју, и где ћу да је примим у овом вашару? Скрхала врат дабогда и кад јој је пало на памет да дође.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

јако маљави сви, па и Марко; што и Марко и син му Томча имају „избачене, јаке вилице”, руке „кратке, маљаве”, „здепаст врат са ниским челом” и „са извученим, високим потиљком” - све је то само припремљена слика коју ваља ставити у покрет.

]. Обилазила га је ходом својим снажним [. . . ]. Руке своје, које никада није спустила још на његов врат [. . . ]. Груди своје приносила му је тако близу [. . . ].

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Скрши врат, протестанту ни један! — полуљутито одговори побожни Чемерикић, па натуче на прст десне руке велики капетанов прстен —

Чујеш ли?... Ту вашу малу Мораву. која се кочопери и узимље свијет на врат, а нема је ни колико добар турски вилајет. Чујеш ли, мрзим је!

И од ракије и од новога осењавања. Обема рукама се ослони о колена, врат подави, запе и подиже, дижући уза се и оклембешену избезумљену Богдану.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ао слоне, ао слоне, Ти би друкче свирô, Да се ниси тако на врат На нос цив’лизирô. Шта ће сада? Сад ће ваљда Да се слонски јави. А он, шувикс, репом у вис Па стоји на глави.

А сад плећа... та су слаба, Терет их је измучио — Нека плећа буду јача, Па ма терет мањи био. Више плећа врат се диже... Нек’ поједе много сáрмâ! А да сарме боље прођу, Не било му с поља јарма!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

И сад ме сврби кад се сетим какав сам бој за то извукао. ФЕМА: Да си врат сломио, кад си таква несрећа! САРА: Овај се момак види гурбијан бити, али зато се ви немојте љутити, него молим,

САРА: Шармант! ЈОВАН: Бре, ако он не смрси и Финески врат, да нисам који сам! ФЕМА: Мислиш ти да је он гурбијан као ти? ЈОВАН: Ајде, видићемо.

ПОЗОРИЈЕ З. МИТАР, ПРЕЂАШНЕ ФЕМА: Ух, ух! Опет ми долази на Врат. (Метне мараму на нос.) МИТАР: Богати, Фемо, дошао сам да те питам шта си полудила, те правиш комендије по кући.

Краков, Станислав - КРИЛА

Али је Ивон гледала у рањеника. — Волим твој врат јер је тако мрк и снажан, и твоје кукове јер су уски, и мршаве чланке...

Петровић, Растко - АФРИКА

Доста је да им само неколико минути буде изложено теме или врат, да се голим оком гледа у њин одблес и преламање на води.

Његов је врат био укочен и велики ожиљци видели су се по рукама, врату, прсима. Сваки час он је склапао очи и отварао их опет као са

Био је повијен и имао врат увучен у рамена. Лица скоро сублимног од трагичности. Очи огромне, светле, раширене од страха, уста од увета до увета.

Ово је потпуно једна друга раса. Високе, атлетске, широких рамена и ратничких руку, жене имају врат као тамни стуб, а цела лубања је необично купаста као у египатских статуа.

У сну сам се сетио да сам главу приклонио на груди и да су ми доњи део потиљка и врат тако изложени сунцу. Ја не знам уколико екваторски зраци уистину убијају; причали су ми да је било људи који су

Либанац, блед од хладноће и туге, држао је руке у џеповима и врат у ременима. Једини сам ја лежао смешно насред пута, на постељи, са сточићем крај ње, као да је нека олуја однела целу

“ Прелазимо. Негро се стиди и иде поиздаље за нама. Гледа као животиња искоса. Његов снажни врат пламти на сунцу. Ја се уистину грдно забављам овим својим смешним предузећем: доћи са краја света, као, једино, да бих

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Према потреби гледај, удеси! Кô дервиш, хоџа?... Ил’ ако мислиш Просијак да ће боље пристати, Ти торбу о врат, штаку под паз’о, Па путуј, брале!... Само похитај!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Хеј, дивљи и поносни сине Кавказа, зар овде остави кости! А овом јаднику неко осекао главу. Ух, како је врат утекао међу рамена, а изнутра зија грдна рупа... Ево опет једне крваве гомиле, наређали се као снопље.

Али Москов је победио. Врли кавкаски горштаци, после дуге и јуначке борбе, подлегли су. Што није хтело да савије свој врат под руски јарам — то је напустило своја попаљена огњишта и иселило се из своје постојбине.

Она је врбовала Бугаре, твоју браћу и комшије, и пресељавала их у Русију, а амо је слала теби на врат Черкезе. Прогнани из домовине, голи и потрвени, Черкези су постали бескућници, пробисвети, скитнице; од јуначких

батаљони баш тада улажаху у борбу, стао насред поља, очи му као у мртве рибе, зинуо, подигао и раширио обадве руке, врат испружио а главу малко погнуо напред, као оно човек кад чека да га поп мироше или покропи водицом — па тако стоји и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ако бих овако пошао, можемо још лако да упропастимо наш успех, да нас одбију и најашу нам за врат.“ „Али командант Источне војске тражи...“ „Бог господ да тражи.“ Трас... Неко затвори телефон.

Злу не требало. Лежим потрбушке, а бајонет сам ставио испред себе, да ми његов врх додирује врат. Мислим се... ако наиђу, зарићу бајонет и готово. Лежећи окренут земљи гледао сам једнога мрава како журно мили.

Били су Руси: Сергије, тај Фјодор и њихова три ордонанса, подофицира. Сергије дохвати коња за врат, и као кад деца играју „аниџајес“, скочи му преко главе и полете „Фикусу“ у загрљај.

Сви скинули блузе и засукали рукаве, да се јасно распознаје линија докле су опаљени од сунца лице и врат. Њихове очи су мутне, језик као да је подадуо, сваки говори за себе, и смеју се гласно један другом.

- Уосталом, данас смо сви једнаки. Бранимо отаџбину. Погледао сам га у врат, и паде ми у очи велики ожиљак. Зар му није доста — сену ми кроз главу.

— говорили су одлучно војници. Командир се обрати мени: — Сад настаје ваш посао. Могу они лако да нам најашу за врат. Ви ћете бити на објавници. Са командирима батерија држаћете отворену везу преко телефона.

— Молим, молим — насмеја се Драгиша и погледа Луку испод ока. Лука стеже Драгишу за врат. — Шалим се. Ми одавно нисмо имали кога да „завитлавамо“ па смо и тога жељни. Стиже ли једном у Рим?

Лице јој је било без иједне пеге, што је иначе чест случај код особа са црвеном косом. Врат јој млечне белине, а прсти танки и дугачки. И Полета је исто тако лепа, али више плавуша.

Са свих страна је севало, грмело, грувало... Са шлема је цурио поточић воде и сливао се низ леђа и врат. Осећали смо влагу по телу, и језа нас подухватала.

Фронт је занемео. Почео је и неки ветар да дува. Читави млазеви кише налетали су нам на лице и цедили се низ врат... Ах, да ми је сада онај кожни џак! — мислио сам на онога војника који се држао за коњски реп.

Од непрекидног цимања већ нас и врат заболео. Али нисмо још далеко. Подилазимо под црквицу. Шофер потера ауто уз једну узбрдицу, скрете нагло налево,

При изласку из аута ветар је дувао толико снажно да нам је крајеве наших мантила набацивао на врат. Окретали смо се у месту и сагињали да бисмо се закопчали. — Да ли овако увек дува? — Готово увек.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ма вишега —, Млада, взрачна, к'о Даница, накрај злачног брега; Одежд' б'јела распуштена немарно по т'јелу, Горе каже врат и груди, доле — голен б'јелу; Појас јој се црвен види, раздрежен низ страну, Низ врат власи, влажни јоште, возвјештују

немарно по т'јелу, Горе каже врат и груди, доле — голен б'јелу; Појас јој се црвен види, раздрежен низ страну, Низ врат власи, влажни јоште, возвјештују прану; С једне стране лежи жезал обмотан у цв'јеће, С друге — с биљем котарица, које

(Кукавице сиња! Ти се нађе једна Да те узме онај кој' те није вредан!) Код мога мираза и толиког блага, Узех рђу на врат и великог врага.

Ја т' не остављам весла; Одгони таласе дух. Морски различан гад све покрај мене Плива; уздиже врат; чељуст отвара; Грозно скрежеће зуби! Ал! ме прогутат не сме.

Зло најтеже Сад си га привео самим собом! Лакше је кад ти сувом на путу на Врат браћа силом варварски наметну. Ах! Аристида, Фокиона, Сократа, Милоша опомен’ се.

треба, Кад зора сване, сав ће свет већ знати Тко милост жели, тко л’ проклетство неба, Јер Мурату ногом ћу за врат стати Да не ждере насилством српског хлеба, И срце му распорит са ханџаром, То заклињем се пред светим олтаром!

и сваке милине, И сам мора Париз капу пред њиме скинут, Али крвна има два душмана, ветар и кишу, Ти су му сели за врат, па му не даду дахнут. Престане л’ певат ветар, то почне плакати киша: Еол и Плувије ту кнезују редом навек.

Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном цвет. О, враг’ се, нево, врат’ се! Зар нису сеје миле Доста ти нежне биле? Куда ћеш? Врат’ се, ој!

О, враг’ се, нево, врат’ се! Зар нису сеје миле Доста ти нежне биле? Куда ћеш? Врат’ се, ој! Из света зар је момче Од мајке слађе старе, Што сузе с вриском таре И живот куне свој?

Зар тамо, куд си пошла, Зар сунце лепше сија? Ил’ цвеће лепше клија? О врат се, снахице! Гле, друге дар ти носе: Од ружа гнездо красно, У гнезду гучу јасно Две сиве грлице!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Тако ти то мени учини, мој добри господине моја слатка душо! — објеси се Мијо о врат једном ђендару, па стаде плакати. Тешко ли је гледати, брате си мој слатки, кад стар инсан плаче!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Ај, чупао бих ти усне, врат и очи, Смрвљену до смрти засуо те блатом, На надгробној твојој урезао плочи Грифоса праћена керувимским јатом;

Зашто нисте јесен дана стрли Бисер пићем из змијскога пакла Кап последњу срчући, док грли Врат вам она што нас с неба смакла?

XXИX Ходите опет, моје ноћи миле, Ноћи лутања и винскога дима, Презрео сам вас, кô боце од лима Кад њене руке о врат ми се свиле. Тад друго вино усне су ми пиле Зенице њене. И видех у њима Сву чар, о којој тек се привид има.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

А ја само бирам. (Тобож вади из решета једно лице.) „'Ајде, голубе, најпре тебе!” Стегнем га за врат, а он само кмекне као јаре. Мора да призна, иако му се не признаје. — „Јеси ли ти сумњиво лице?

ЖИКА: Колицина су? ЈОСА: Има их тако пет-шест. ЖИКА: Ух! Да бог сачува, навикао се овај свет да се обеси власти о врат, па то ти је! Пушћај! ЈОСА (одлази). ИИ МИЛИСАВ, ЖИКА МИЛИСАВ (који је отворио фасцикулу, дреши је полако).

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Да преспава се, да претегли у Бога дан. Жеђа јер ноћнику испити себи лик. Насушје данику у јарам врат. Дотетурава ноћна нога стан. Кротина стари жуљ терету се потура. Силази низ прозоре дан.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача.

И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.

Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!

Ћутала је. Заклопила се над разбојем са рукама на челу. Рамена и врат јој видело се како се тресу. И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете

га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. Младен се осмехну. — Зашто? Зато што си луда. Што мислиш да се све једе што лети.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

л. обично кроз 40 дана (Караџић, 1, 1899, 246; 4, 1903, 118; ГЗМ, 6, 1894, 670); или јој се б. л. веша о врат или о десну руку (СЕЗ, 17, 72), или јој се ушива у капу (ЖСС, 194), или је њиме мажу кроз 7 дана после порођаја (СЕЗ,

, 296). Највише се у народној медицини употребљује б. лишће: оно се облаже на прси и врат детету које пати од глиста (ГЗМ, 12, 1900, 138; 151); на главу болеснику од запаљења мозга (СЕЗ, 13, 377); на леђа

Кроз такав венац музе се млеко од оваца (ТРЂ, 1. с.). Чобанин меће најбољој овци на врат венац од лековитог биља, међу којим на првом месту од з. (Караџић, 1, 1899, 273). Коренчић од з.

Кукута (главоболно зеље; свињавац; водена мрква; мишје зеље, Шулек). Код гушобоље обавија се болеснику врат к. испрженом на зејтину (ЖСС, 277). КУПИНА Бромбеере (рубуѕ фрутіцоѕуѕ).

на гуту ‹= крајнике› (ЖСС, 274), на пришт (Караџић, 3, 1901, 169; СЕЗ, 19, 227), и (са сланином и петролеумом) на врат код болести »жабе« = дифтерија (СЕЗ, 19, 221). П. се лечи коњ од гонтураћа (да би се натерао да кашље, иб., 333).

може да послужи и као амајлија. Три зрна п., заједно са мало страшила, треба да завеже у крпицу чисто дете и обеси о врат, као амајлију, детету које има нападе »фрашта« (ЗНЖОЈС, 7, 172).

№ 22; вештичина коса, Болте—Полíвка, 1, 554; СЕЗ, 41, 1927, 505; 507), и зато, кад хоће да га утамане, набаце му на врат замку од р. и тако одвуку у реку (СЕЗ, 40, 260).

може и да спречи појаву болести, и тога ради, у Србији и Црној Гори, мазали су воловима и кравама на Тодорову суботу »врат и груди куваним кукурузом, пасуљем и белим луком« (ГЕМ, 37, 1974, 167). П.

Дебела је »као рука и мека«, »на њој се распознају делови, као глава, врат, руке, ноге, очи«, понекад »личи на човека с децом«, па је зато овде зову: расков с̓ с децу, али не расте осим у

Ћипико, Иво - Пауци

Дође му одједном да се чуди што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа се чио као игда. А не може к својој трудној жени кад би он хтјео...

— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи ... — Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

смо наслухивати каква је њена лепота, али очи ипак не говоре мушкарцу ништа, не кажу какве су сисице, каква бедра, врат и ноге. Око тога сам се цело поподне гложио с Пипцем и Кирчом.

за славом, али остаје ту нешто што свако оправдање чини одвратним: ја сам ипак, заједно са осталим, намакао омчу на врат овоме човеку и избио му бусен испод ногу.

имућни људи говорили како је Брзан луд и како је посвојче нечастивог који му је давно, још у детињству, забио очњаке у врат и сркнуо мало крви отровавши му је при том својом пљувачком, дотле је сиротиња терала своје, измишљајући будаласте

Под теменом ми је меко, све ми урања у мекоту њезине коже, јер више нема ни оне ланене тканине, већ ми коса и врат леже на њеном голом бедру.

Али је одједном у тој момчини сазданој да сатире коње међу бутинама, ломи врат биковима и кичме медведима, проради ла душа. Тачно тако — душа, рекао бих чак — танана душа.

Могли су продужити свој бесмислени разговор. Но он је вратио. Захватио је шаком воду и сасуо јој за врат. Она је вриснула, цикнула, поново кикотање и смех, као да је ова земља нагло опустела и нико други осим њих двоје није

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

жеже, кипти зној, По какав Турчин из Зворника Спокојно пуши чибук свој И ћутећ гледа на таласе, Пруживши дуги, црни врат, Док близу њега мирно пасе С босанском робом верни хат.

А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво, малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги И кипта досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. 1886. (ТО ЈЕ БИЛО - СЕЋАШ ЛИ СЕ?

“ И поче да страшно псује. Подмигујући вазда, Ћата је стајао сметен, како га већ Господ сазда, Док за врат пуче му шамар... Шубара паде му с главе, И сад настаде призор погибли и битке праве!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Мени нешто шкљоцну у глави, мој спри залаја, скочи на плен и зграби га за врат. Упалио сам светлост. Било је сат и по иза поноћи.

фрака, белим свиленим прслуком, из чијег исечка кипте нежне чипке као продужење огрлице која му се уско приљубила уз врат; змијаст и дугачак златан ланац обилази му око овратника, па иде кроз једну златну аграфу, која придржава оба његова

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Како га је раширила! О, како је леп!“ Рече дете па упусти, Утече му тица лепа. А мачка се за њим спусти Па је за врат јадну шчепа. „Јао, мама, удави је, Однесе ми тицу,јао! Не дај, мамо, да поије, Не дај, мамо… Јао … јао!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ћерамиде стоје тако нахерено и слободно висећи, да чисто прете да падну за врат. Ниже капије, од некадашњих амбарова и штала стоје изваљени дуварови, плотови, са испуцалим и извученим, разбацаним

На прсима сахат са ланцем. Са фесом на глави. Види се да приликом шишања већ брије врат. СЛУШКИЊА О, о! Па ти баш прави момак! Да нећеш на какав сабор, међу женске, у каква ора? МИТА (пркосно): И хоћу.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Извлачио је батине Риста, и дизала је руку на њега само мајка. Мајстор Коста зарије прсте у врат и образе и бежи. Постепено ослабише живци, и он тек тресне маказама о тезгу или залупи неку фијоку коју су момци

Кад проговори, кад запева, тице заћуте и слушају га... Видим, увијате врат, велите: није то главно и најважније. И није. Али Срба добро учи! И паметан је... кад хоће.

чизме, јахаће панталоне на дугим правим ногама фино се уборале, као снег бела кошуља раскопчана и открива диван врат, глава заваљена, коса лепрша, дрзак и самоуверен смеј избацује беле зубе, а раширене руке се повијају као две танке

Дакле, окани се узрока, него дохвати последицу за врат, и, ако се игда може, промени угао живота... Кажи оном Мимићу да бежи рецимо у Бразилију, далеко од Аустрије — смеје

Стари је личио мало на Кинеза: глава велика, косе мало, врат много танак, очи без трепавица, руке мале, ситне, једнако у покрету. Јесте, не зна човек нашта ће му.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ја ћу потом потписати, док попијем кафу.« Сад, љубезни читатељи, и ви које сте ми често виле и але на врат шиљале, миле читателнице, ви ништа праведније не можете зактевати него да вам ја спасеније ове наше иројкиње, као

Његова су плећа била широка и мужествена, и будући да је врат пократак имао, то се чињаше да његова од читаве стопе состојећа се глава између рамена као усађена стоји.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

И кад још на тој стази замислите све оне силне препоне, намештене и удешене искључиво зато да тркач скрха врат? Зар вам, на пример, извлачење корена не представља већ прву страховиту препону на тој тркачкој стази?

Не можеш ни једно правило да научиш а да ти не натовари на врат и а, б, с. И онда, разуме се, ако и научиш главно правило, Ти се мораш скрхати, или на а, или на б, или на с, тако да

не би ли то, када бих говорио о свакоме предмету посебице, натоварило и мени и читаоцима једну много већу опасност на врат.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Луки заиграше мускули на вилицама. Стиже трговца, дохвати га снажно за врат и увуче у радњу. Затим, лупкајући га корбачем по рамену говорио је наглашавајући сваку реч: — Ја сам, пријатељу,

Изгледа ми да глава лакше подноси хладноћу. Али однекуд, из онога грања, као да ми неко дува за врат. Затискујем рупу шаторским крилом. Сада опет осећам како ми улази хладан ваздух у рукав.

Као да се коњ саплете, али га Коста уздржа. Вода подиђе до седла, а он пребаци ноге коњу на врат... Одахнусмо када опазисмо да вода опада те коњ пође брже ка обали. Тада кретосмо и ми...

Наилазила је пешадија. Војници су се свлачили голи, па су одело и спрему везивали о врат, а они, загрљени по двадесеторица, наилазили су у хладну воду.

— Извиднице — рече неко. Дрхтава језа прожима луде. Настаде мучна тишина. Командант спусти дурбин низ врат, подбочио се рукама, обухватио зубима доњу усну и напрегнуто ишчекује. Чује се глас: — Ало, шеста?...

Коњ је бректао. Под другим приликама зажалио бих, али сад му још јаче зарих мамузе. Његов врат се белео од пене. Чуло се уједначено ударање копита о тврду земљу. Топал ваздух ме је запљускивао по лицу.

Разапели су их иза кућа, да би се заклонили од оних са положаја. Код првих кућа зауставих коња. Он издужи врат, да бих му опустио дизгине.

Чуо сам како се разлеже топот коњских копита и тресак топова. Прва запрега као да ми је најахала за врат па ме не пушта ни стопу даље. Мој се коњ саплете. Једва га уздржах. Хладан зној ме проби.

Командир је полегао, а руке прислонио на врат коњу. — Где ме водиш? — Доњи Пожар. Пред нама се указа село Биџа-Махала. — Туку ли овај простор? — Не знам...

Господа му милог! — удари се командир по челу, да му се шлем обеси о врат. — Видиш ли шта си урадио. Очајан и збуњен сјахао сам и стајао погнуте главе.

Уплашио сам се од самога себе. Очне беоњаче биле су жуте као лимун, па врат... груди такође. Капетан Милија, кога су звали „Аждаја“, приђе важан моме кревету, и дохвати за руку као да ми

Овог нашег прободе други Бугарин некако кроз врат, те га прекоље. Тога Бугарина удари неки наш војник кундаком, чиме ли, па му спљеска пола главе...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ако те љубим под врат, шапнућу Клевету: ко ти рече мор-доламу! Мор-доламу, црна хата бесна свата, ах Коштано Многочисна, многолепа,

Не својом мржњом: обоје небо мрзи, Планина нас, долина кичевска, и грло то, и гњат; И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет! Проклет!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Баш је будала! Своје златно јајашце оставио да по планинчини врат ломи! И ко зна колико дуго! Сав дрхтећи од умора седе Ведран, и не гледајући где седа: на мекано је увек седао.

Заборави ме и нека ти је срећан пут! — Да би прикрила збуњеност, погну Златокоса танани врат и презриво се насмеја, али младића ни то не одврати: — Како да одем? Реч сам дао: смејаће ми се људи. — Па добро!

Када јој Маријан с чамцем приђе, једва је још могла пераја да покрене. — Не брини, Сребренка! — дотаче дечак моћни врат рибе и гледајући је право у очи пресече ножем мрежу. Какав ли вртлог сад настаде!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

! МАРКО Није он, газда Митко, него је млади газда. МИТКА (забацује узду коњу о врат): С’г ће батка да се врне. Неће много да ми те остави. Тики, само да надзрнем. (За себе.

Она. Она је научи и да пева и да игра. Ја не — ако сам ја што крив, овде сам... (Показује на врат.) АРСА (Салчету): Говори, вештице! Ти си за све крива! ГРКЉАН (живо, уплашено): Она је, газдо! Она је за све крива.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Плану море, поста кô црвена свила. Погорјеше једра, све засја! И луком Пловио је лабуд, а зора је била Обгрлила врат му ружичастом руком. 1911.

Не дајте сузи да јој с ока лети, Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мријети На њеном пољу гдје вас слава срета!

Напокон дођем на задња врата и ступам. На излаз врата — о боже, ко ту стоји! То беше драга, што је на врат'ма била, На уснама јој бол, на челу бриге тама; Да назад идем, знаке ми руком даје.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

као да се одиграва пред нашим очима: У грло управо њега Одисеј погоди стр'јелом, и рт стријеле одмах кроз мекани кроз врат му прође, да страну клоне Антиној, из руку му испадне купа када га згоди Одисеј, из ноздрва дебео млаз му тргне

Не да Турчин главу укинути, не да своје руке иштетити, но се брани с оном половином: половину на врат натураше, и својега врата заклоњаше, и банову сабљу оштрпкује, све откида по комат и комат.

— са шта, брате, оде у хајдуке? Каква тебе оћера невоља врат ломити, по гори ходити, по хајдуци, по лошу занату, а под старост, кад ти није вриме?

делија; пресрете их Новаковић Грујо, љуби пашу у скут и у руку, он Грујицу међу очи чарне, па говори Милутину кнезу: „Врат' се, кнеже, с мојим делијама, те им подај господску вечеру; ја ти нећу ништа вечерати!

За њим трчи Мијат харамбаша: „Побратиме, Даничићу Виде, врат’ се амо, немој лудовати! Ти се прођи бијела Лијевна, не оста ми бољи у дружини!

Тад викнуше Турци Лијевњани: „Врат’ се амо, босанска делијо! Одбаци ти Туре Малагића и одскочи скоком јуначкијем!“ Кад то зачу Даничићу Виде, поврати се

“ Сустиже га накрај поља равна, удари га мачем на довату, до рамена одс’јече му главу, па он виче слугу Шабан-агу: „Врат’ се натраг, слуго Шабан-ага, те ти скидај Његошевић-Мата, тврда вјера: ништа теби нећу“.

А то Раде и слуша и гледа, па у собу к њему улетио, за вечером агу уватио, увати га за врат до рамена, истрже му главу из рамена; па увати Бећирагиницу, па потеже клинце из њедара, удара их под ноктове

Кад кадуна р’јечи разумјела, још је јадна у тој мисли стала, јека стаде коња око двора. Тад побјеже Хасанагиница — да врат ломи куле низ пенџере. За њом трче дв’је ћере дјевојке: „Врати нам се, мила мајко наша!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Изненада Мачак се трже и викну: — Јао! — Шта је?! — препаде се Јованче. — Јао, нешто ме убоде за врат! У-ух, што боли... Јао, јао, ево га мили низ леђа!

Пећина одјекну као да неко лупи даском о даску. — Што се сад смијеш? — Аха-ха, па то ти је капља с таванице пала за врат! — Ма не може бити! — дахну с олакшањем Лазар и пипну се за „убодено“мјесто. — Е јест, вјере ми.

опасачима, уларима, шибама, бичевима; за овај посао добра је нека подугачка рука да малог одметника зграби за врат. — Ја ћу онда, значи, морати понијети једне веће љестве, мердевине — повика Стричев дјед Алекса.

ми побацали оружје из руку и непријатељу отворили пут у земљу, можемо онда пустити да нам свака швапска шуша сједне за врат. — Ти нијеси бацио пушку! — сад већ нешто веселије намигну дјечак. — Пази, а откуда ти то знаш? — блекну Николетина.

Све је ближе, све већи, све страшнији, све ниже лети. — Ето га право за врат! — дахну пољар у празновјерну страху, па натуче шешир и стуче у жбуње попут зеца.

тренутака ћутке и замукло посматрао, па кад видје да је и Луњино лице мокро и сјајно, он загњури лице под кујин врат и поче гласно да јеца. — Оде наша школа, наша драга школица! — промуца растужено пољар Лијан ронећи крупне сузе.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

зло навео, побујио, с пута добра сврнуо, и одвоумио, него и туштене побудалио, и зато стрепим да ми се не обеси на мој врат жрнов камен, и потонућу у морској пучини.

« Дочу Јуда од њих тај чемерни му разговор од свештеника жидовских. Оде под једно дрво, од јада заврзе се за врат својим појасом, те се обеси и удави се. После врло се наду и распаде се.

Тако га је била стегнула и истанчала кано руку, машајући му се под врат да га прогризе. Кад видеше многе оружате људе, утишаше се од борења. Стаде цар, гле, де што се чини!

ДЕЧИЈЕ ИГРЕ Та реци ми док нисам рекао; чим смо бољи од деце калашасте, скачући по сокаци и врат ломећи, правећи бабутке и из блата колибе?

бубе смрт се прилучује, коме пак од велике страве и уплаши се одашта ил' се што згрози, ил' врло се зацени смејући се, врат ли му се заврне, полуди ли, ил' се врло разљути, преко мере ли се забрине и нестане га, штоно су пагубне то смрти.

а кано своју кћерцу милује, и ка на слушкињу мисао на њу носи и ка девојку је чува, кано башчу је обграђује, ка врат је обгрљује, и кано о глави стара се о њој и кано младожења обриче јој се, кано свештеник опрашта и кано овца коље се,

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача да би избегао други шамар који очекиваше.

и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.

јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, ша ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.

„Несрећа дрта!“ грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф—тараф чини!