Употреба речи врати у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— говораше богаташким поносом занесени крчмар. Али кад оде и виде, а он се, блед као крпа, врати натраг. Мала гомилица гледала га је, поругљиво смешећи се. — Људи, што стојите? Помагајте! Избављајте!

Једнога дана стојим ја на мали врати и гледам непрегледну равницу што се од наше куће надалеко простирала; нешто сам се дубоко замислила, ко зна о чему сам

Она лакомо пружи руку, узе колачић, али га није могла прогутати: „Грлице, ја нисам гладна!“ И она врати остатак од колача натраг... „Теби је зло, тетка?“ питала сам је уплашено.

да не будеш сама, никад више да не будеш без мене!“ После тога огрну опаклију и оде да се после два сата врати, да ме више никада не остави саму! У тузи и несрећи постане човек мислилац... И ја сам почела мислити.

Бивало је те човек пође до прве варошице, па се више и не врати кући... Просто: нестане га. Питају људи: „Где је?“ „Шта је?“... Али све бадава!... Човека нема, па нема!

Стојна, она изиђе, па ваљда му нешто пребаје, врача, тек се дрекавац умири и нестане га, а моја се Стојна врати, задувана, као да је богзна неки терет потеглила... Е, — хвали се Никола, — баш сам срећан а да нема ње, зло!

— А ти иди, не смемо много дангубити. Уча оде и наскоро се после тога врати са младим Гружанином; остави их у својој соби, а он оде да види шта му ученици раде, јер су се већ сви искупили и

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Мало потом врати се лисица и упази жалосно позориште: кров која јоште врућа из гњизда тече, бедни лисичићи плачевне гласе дајy, а орао

Зец се пробуди и побегне, а јелен утече. Онда се лав врати к зецу, ал' нађе место чисто. Почне лизати усне и махати главом: „Ето ти моје памети, хоћу јелена, нећу зеца!

Покаже лаву своје рогове, пак се врати и без „Остај збогом”. „Та причекај, пријатељу, 'оди, поседи мало, сад ће част бити готова!

„Не бој се ти, рано моја, одовори баба — ако курјак дође, ми ћемо га набости на они гвоздени ражањ што стоји за врати”. Онда ти курјак стане бежати, мислећи у себи: „Међер бабе у овом селу једно говоре а друго мисле”.

уже и пође у шуму да се обеси, пак тражи и тражи и у целој шуми не нађе како би хотео дрво; а кад огладни, а он се врати у село: „дајте, чељади," — виче — „што ужинати! Мал' не умре' од глади! Проклете шуме!

А друго, не идимо гди нисмо звати, зашто: незвану госту место за врати.| 88 Сељанин и пси Сељанина затече зла зима на салашу.

Велеречив и велехваљив брат ако из Баната до Пеште оде, кад се врати, тешко оном на кога нападне! Нек сам гледа како ће га се курталисати.

А кад се врати на прво говорење, пак не може да га нађе, него нас мучи чекајући и вели: „Помозите ми казати,” зато нек вргне у кутију

” — каже им Албанез. — „Вала и јеси и бићеш”, — одговоре други, смејући се. Кажу за два просјака да су се пред једни врати инатила ко ће од њих пре искати.

из Далмације, који је неколико реди сву Мађарску обиграо, иштући најпре на Драговић, а потом на Хилендар, кад се врати у Далмацију, питали га други је ли што мађарски научио. „Јесам, како не би” — одговори: — „Иштем кућа терем-тете...

“ Стовари с себе јаре, забаци га негде у међу, пак се врати да што друго купи. Онда пандури, кад се он удаљи, однесу јаре, испеку га, и прочаја.

Ко тражи разум, разумнији кући дође, а луд се луђи врати него што је кад пође, зашто овог еспапа, једног како и другог, свуда се находи.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ДЕВИЧКОМ Молимо Те, свети Јоаникије Девички, подигни руку, заштити, заустави ово расипање, сабери нас, врати мраве у мравињак, светлост у свице, врати иње и слану у јесен, дим у зиму, рибе у Ибар, ласте у ветрове, кључ у

Девички, подигни руку, заштити, заустави ово расипање, сабери нас, врати мраве у мравињак, светлост у свице, врати иње и слану у јесен, дим у зиму, рибе у Ибар, ласте у ветрове, кључ у катанац, воде у воденице, волове у плугове

иње и слану у јесен, дим у зиму, рибе у Ибар, ласте у ветрове, кључ у катанац, воде у воденице, волове у плугове врати, и поцрнело црвенило позлати!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

— Хаџи-Мустафа-паша врати се с војском у Београд, а Пасман-оглу пошље своју војску, да Београд узме и сву Србију пода се покори, а и Босну да

” Мој отац не хтене остати, него се врати кући у Бранковину, а за њим Лазар Илић из Јабучја и Петар из Ракара, а они други остану, те су сви ишли на Француза

) Мој отац добије пензију, и врати се кући. Кад он дође кући, а то нахија остала без старешине и без суда. Паша дошао, примио Београд по трактату, с мало

Тако ти сирома Хаџи-Муста-паша пошаље, те наше војске, а и свог сина с војском, натраг врати. Сад четири дахије Мемед-ага Фочић, Мула Јусуп, Кучук Алија и Аганлија постану и преко везира почну владати, и што

попадају на колена и љубе скутове, и веће тако једва даде се умолити: „Ал хоћу”, вели Аганлија, „да ми Ха— џи-бег врати арачке новце!

врло доцкан од нас отишао по мраку, нађе турска сена и сламе и чардаке по сата испод Ваљева и све попали, пак се врати у Жубер у своју војску, пак без бриге и он покладује и легне спавати.

а ти пиши опет и одговори на то писмо; а Црни Ђорђе не зна писати, а нема ни писара, он само зна Турке тући — но се ти врати”. Ја кажем, да ја морам те морам Црнога Ђорђа наћи.

два Турчина од вас, да иду и да кажу да смо се ми помирили и да је Мус-ага изишао из града, но нека се војска босанска врати, да се више кавге не замеће”.

Онда чувши да сви устају, потера све, и који није хтео, њему Турчина обеси на врати или закоље. Но (онда) бојећи се село глобе, сви су устали (устану)”.

Немој се бринути, но гледајте ваше дело за које сте отишли”. — Ово сам писмо примио у Бечу. Војска се наша опет врати у Варну и око Добраве од Шапца чувати, а Карађорђе у Тополу.

Ово је било на Светли Уторник [3. априла] 1806. — Наша се војска врати опет Добрани чувати Шабац, и у Варну. ИX Асан-паша покупи око 1000 Турака; преко Јадра продре у Шабац.

— „Добро, Чупић може ићи; нека иде, а ти ћеш с нама”. Али се то разговарамо све у брзоме јашању. Врати се Чупић и оде; ја сам остадо̓, само један момак, Иван Бугарин, носи два пиштоља за појасом.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

па се чак и Цигани насмејаше. — А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде: — А хоће ли ове године, Дашо, бити добра

— Па што не ради пас по њему? — А знам ли ја! Неће — ето што. — Па шта ћу да чиним ја сад? — упита Милун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледај како на леп начин с њим. — Ама ето не може се.

и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, сад би мучно где нашао да стане под најам; Милун је напрасит, али повратит

Сретена, како га је тужио среској власти и тражио накнаду штете, и како су они људи тужили Милуна и тражили да им врати паре или да плати судове. Еле, заметну се позамашна парница.

Кад већ зађе у село — сустиже га Витомир, његов први комшија. — А зар се врати, Тиосаве? — упита га. — Та вратих се — одговори Тиосав зловољно. — Па камо ти восак? — Дадох оном гаду доле.

Мало сведем очи, а оно курјаци, курјаци, читав чопор, да ме изеде... — рече Трпко и изиђе некуд у авлију. Мало затим врати се па викну: — Дете, бре! — Чујем, газда! — А камо млеко? — Још није донео. — Трчи бре, млеко да се донесе!

Он се врати, и пође уз басамаке. »Прстенована, свадба, 25 гроша, дарови!« Све му се то збркало у глави и само бучи. Поче бројати

Он им се стаде хвалити како има нешто што нема ни у кога! А гости се чуде, боже, чуде, чуде! Поп једва чека да се врати црквењак, само да их изненади.

Извирују и гости, а поп им вели: — Само док видите како је то! Врати се црквењак. Чим он на капију, а поп упита: — Камо? — Не дâ! — одговори црквењак. — Ко не дâ?

И тако преместише учитеља Грујицу. Дадоше му далеко бољу школу и похвалницу за његов рад и успех. Јеина се врати учитељу, а попу чита. Како се учитељ растао с попом — не питајте! Да није било људи, било би и за кике...

Иди, не дам будак!... — рече Сава и затвори врата. Марјан опет нешто промрмља, па се врати. Док се тек Сава присети, па брже за њим: — Марјане! — Ој! — Оди, оди да ти дам.

опет, Енглез видео је у оближњој кући с прозора како се један човек хоће да убије: натегне пиштољ себи у прси, па врати, не сме да скреше. Енглез отрчи у кућу оном човеку и упита га: »Шта ћеш то?« — »Хоћу«, вели, »да се убијем, па не могу!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Веле... — И то све вели поп? — И поп, и кмет, и... сви!... — Пођи са мном — рече Крушка. И врати се назад. Маринко је ишао за њим. Турчин је био врло љут. Криво му што га тако брзо прозреше.

Онда се окрете кмету: — Јеси звао село? — Нисам. – Зови!... Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. — Шта мислимо сад? — запита он попа. — Још не знам... Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.

— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро. И хитро као јелен отрча у кућу... За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. — Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже!

И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде... Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић. Мајка јој стојаше на прагу кућњем. — Јело, рано, хајде вечерај!

Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. Обично је свршавао сам с појединцима.

— Освета. — Освета, а коме? Има их који ме задужише. Реда је вратити!... Само зла друга зајма не врати! И оприча му све. — А како ти је име? — Станко Алексић. Харамбаша поћута мало.

— Узми, попо, нек ти је алал! Поп одмахну главом. — Ја немам ситно — рече тужно Алекса. Попа му врати кусур. — Нећу да ти дугујем — рече. Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед... Али он напреже сву снегу..

Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. — Нема никога? — Никога! — рекоше. Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.

Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!... А сад: лаку ноћ! — Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... Маринко је журним корацима хитао кући.

— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори! Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?... Да му се ниси заверила, несрећнице?... Јелици јурну крв у главу.

Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: — Нико да се није макао! Предајте се! Гора одјекну и врати му речи његове. Притрчаше ватри — нигде никог!... — Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу.

— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. — Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити. Замало па се врати и позва Симу у качару. Изљубише се братски, па поседаше. — Надао сам се да ћеш ме звати. — А зар си знао?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Да стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена — Свом стрелцу ком и не зна имена.

ИЗМИРЕЊЕ И када те живот болно разочара, И када престану и жеље, и снови: Оно што нам врати једна суза стара, Вреди један живот незнани и нови.

Ти никад не позна тај пут вијугави, Пут којим извана доводи унутра, И којим све мора да се врати сутра; Као цвет у мору, у мени се јави.

Нек се само један с раскршћа широка Врати са крвавом рукавицом: ходи! Мој непријатељу с два велика ока, Сви су пути празни и мрак је на води.

Даде храму села, засеоке, паше; На стари млин врати из Злетовске воду; Даде уље, тамјан, и одежде наше; Лик Пантократора у великом своду.

А први пут звона зазвониће триста, Кад из Цариграда врати се Цар смели, И тешки мач спусти у подножје Христа. ДУБРОВНИК Сав у злату, титан, риђ и модра ока, Цар слуша реч

Светац се баци на земљу пред тим знаком с неба, и затим се крену за звездом која се истим путем врати у небо. Сутрадан су га пролазници нашли мртвог крај пута с дланом који је још био отворен.

Није се освртао иза себе, и не би више знао пут да се врати на своје огњиште. Није мислио да ли ће ветар однети семе у реку, и јутарњи мраз побити младе клице.

Он је ишао све даље, и сејао, и певао. Али кад се његов глас угасио и рука малаксала, и кад је пошао да се врати откуд је дошао, он се изгуби у мору свог класја која је сам посејао, и у помрчини шума које је сам подигао...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

” И врата се затворише. Мама се врати. Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. Још један тренутак и — све је изгубљено! — Мамо!

Па ипак, смешно је казати, али опет, опет је он био добар човек. Јесте, богами! Али тако... Једанпут врати се он у неко доба кући. Није сам! Чуди се моја мати. Прође он још с неким поред врата, нешто полако гунђају.

Ја се окретох али она не рече ништа, само тури прст на уста; онда ме одведе до врата од куће, па ме пусти. Она се врати натраг у собу, а ја стајах на вратима. Гледам за њом — не знам шта да мислим.

Звижди! — Не звижди! — рече капетан. — Та звижди, бог с вама. Благоје истрча наврат-нанос напоље. Мало после врати се покуњен: — Мора бити да је неко вабио вашке. А има и угурсуза, па дувају и у кључ.

Сви поскакаше, и сам начелник скочи! После се само вратише — и начелник се врати. Псују онога ко је свирао — и начелник псује, а не зна ко је!... Ја...

Звони! Јелте да звони? Да платим! Он опет истрча напоље, али кад се врати, на његову лицу беше нестало нестрпљења, и глупа веселост леваше из очију на које, по изразу мојих земљака, већ

Сваки дан све веће чудо и покор, а кад јој ко штогод помене, она одмах прети да ће да се врати оцу. Женама већ догрди, и кад Анока једном, кад је требала да буде редара, оде на вашар, оне се скупише у тајну

Овако не може остати — ал' шта да ради? Да се врати оцу — шта да му каже? „Ђеда заповедио да ме слушају!” — Аја, куд ће оцу?

Код куће је живио скромно и по старински. Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући. Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу.

— Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову. Поп разбуди Мића који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији. Болови наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи.

” Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод кревета.

Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна. Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете у соби запишта.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића, и шарених торбица и новаца. Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и

у Галицији, да смо сви, фала богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се богу да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.

— па узе чашицу и испи је до пола, па је клањајући се врати на послужавник. — Зар толицну чашицу, па и њу само до пола? — протестује гђа Сида. — Верујте, не могу више.

Госпођа Ћириница била је сва зелена од љутине, и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада »да има посла са језичним женама«; а не мање је у исто

? И једна и друга попадија једва је чекала да јој се пóпа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.

И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, по се журно врати у топлу собу. — Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.

Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук... Стари је то курјак... Кајафа је то! Домаћин се опет врати, и мало после га изнесе сав радостан. — Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком...

Брже остави одакле си и уз’о. Замотај к’о што је и било. Домаћин узе појас, остави га на своје место, и врати се натраг. — И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин! — Спава тај к’о заклан.

гђа Сида замолила Шацу да се стрпи за ово неколико дана, и да не долази и не пролази улицом, бар док се поп Спира не врати с пута.

епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно: никад више да се врати оно старо! Па и зетови су им се изменили.

« А затим викну најстаријега да се врати. Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола, да се вози.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Изненадно пише му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па сина код куће мора имати. Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити.

у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести. Врати се кући. ИИ Љуба је код куће време добро проводио. У матере је остало нешто имања; даће се ваљда с њим што чинити.

Она је није хтела давати у инштитут, али покојни је тако хтео, па сад што му драго. Госпођа Макра се врати у собу, па забашурује целу ствар. — Неће да уђе моја Паулина. Знате, у том врашком инштитуту научила је на мидер.

— Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражити. Чекмеџијић се није хтео задржавати, но љутит се врати кући. Ружичић је свуда приповедао шта се догодило са Чекмеџијићем. Јулка чује да се Чекмеџијић са Ружичићем у В.

Но, преко пријатеља Рогозићевих у Пешти добије дозволу, положи испите, па се са адвокатском дипломом врати кући. од старог јурата поста млад адвокат. Сад Миливој Свилокосић адвокат, а Марко Рогозић збрисан јурат! Чудна коб!

Тврди да је Марко покућство после смрти материне поделио и за се много више задржао; не да му. Кад се пандур врати без тепсије и то Марко чује, тек се насмеши, што је у њега реткост. па рече: „Алка, ухватио сам те!

Ћирковић задовољан, врати се кући, а сутрадан преда инштанцију, а покрај ње кочијаш унаша у канцеларију и тепсију. Чује то Марко, тада већ

Од Марка зависан морао је све претрпити. После смрти Јефтине наскоро Свилокосић врати Мици Рогозићевој пуномоћ, неће више да је заступа. Марко је променом том изненађен. Позове к себи Свилокосића.

Марко на то пристане, само му још препоручи да што боље Алку новчано одрапи. Марко се врати а Бабоња позове Алку. Место Алке дође Свилокосић, и он са Бабоњом ствар удеси.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Тако је Христић мислио о жени и оној цпећи све до црквене порте кад је онај сељак умолио да се врати и журно се изгубио, а он застао онде код велике капије одакле су војници с муком уклонили једну црну, надувену и

Умакао сигурној смрти, уверен да новим опасностима нема краја, Христић је одлучно и огорчено одбацио помисао да се врати у батерију. Кућа — била је његова једина, болна и рајска мисао.

војници — очевици из пешадије гадно оптужују, да се истрага против њега строго повела и да је потребно што пре да се врати у батерију и ону срамоту опере.

свет: да прекрсти руке и са наћуљеним ушима чека кад онај изнутра наручи каву, па да ону каву однесе онако погурен и врати се на прстима и натрашке пред врата. Ето ти оца. А после оно друго: „Чувај образ, синко!“ И сад шта?

Онда једна жена са човеком испод руке наиђе поред њега, зачуди се, па се понова врати и загледа га радознало и одлучно испитивачки.

Африка

Црнац, који изненада избија на светлост веранде пред нас, црнац је белаца: исти црнац кад се са веранде врати у ноћ, док иде по јела, само је црнац ноћи, дивљине и бескраја.

да ме позову да пођем с њима. Потребно је и да ме после неко врати у Боаке, где је већина мојих ствари: бар сва платнена одела, изузев овога смешног, белог, на мени.

Он је чуо наше дозивање али није одговарао да му не би наредили да се одмах врати, а каск, који се био откотрљао у траву, није могао никако да пронађе. Заустављамо се у кампману села Његромандугу.

— Добро, Ме, ја ћу ти дати два пута више, па ти врати старцу што је дао за твоју сестру, а онда је венчај са мном. — Но, мусје мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко'

Пролази два сата у чекању да се шеф села врати са прикупљеним људима. Очигледно да је узалудно чекати га, утолико пре што не желимо заноћити усред саване.

Црнац иде, да добави нешто што му треба, по неколико дана; он се или врати или не врати, налазећи свуда своју браћу и поздрављајући по другим путницима ону претходну.

Црнац иде, да добави нешто што му треба, по неколико дана; он се или врати или не врати, налазећи свуда своју браћу и поздрављајући по другим путницима ону претходну.

“ и продужава да спава. Ујутру налазим близу колибе један камион који се спрема да се врати у Бобо Ђуласо. Камион припада неком белцу у Бобоу, али је на њему сад само његов шофер црнац.

Одједном видим да једва ако будем имао времена да стигнем за аутобус који треба да ме врати из Рабата у Казу. Скоро трчим бескрајном плажом до ушћа реке у море, и после плажом поред реке.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Велико чест за моју Јуцу. (Тргне жену која је пошла Мишића испратити.) Ашаге! (При врати.) Слуга понизну! ПОЗОРЈЕ 7. ЈАЊА и ЈУЦА ЈАЊА: Анатемата, анатемата!⁷ Оћиш да ми изиш глава! ЈУЦА: Шта вам је сад?

(Виче што год може.) Што ћиш ти код мене? ПЕТАР: Та шта вичете тако, нисам ја глув! Ено неки људи чекају тамо на врати. Не знам какав разговор имају. ЈАЊА: (Тој шпекулација.) Господин нотариус, имате воља да идите у вашу кућу?

КАТИЦА: О, он је врло добар човек, верујте! ПОЗОРИЈЕ 5. БИВШИ, ЈАЊА ЈАЊА (врати се): Катицо, и ти, душо Јуцо, идите мало у ваша соба, имам једно мало разговор сос господар нотариус.

Сад да сакриим кључ, да нико не узми моји лепи новци. (Чује се лупа на врати.) ЈАЊА: Ко-ј то? ЈУЦА (иза сцене): Отворите! ЈАЊА: Што ћиш? ЈУЦА: Отворите, имам да вам штогод кажем.

МИШИЋ: Мислите ви да је моје намјереније вас само плашити? Ни најмање. Гледајте само ко је на врати. ЈАЊА (отвори врата, пак се стресе): У! Два пандуру!

Црњански, Милош - Сеобе 2

На та егзерциришта био је дошао као млад официр, а са тих, зелених, утрина треба сад да се врати у Беч где га нико његов не чека.

Не да ћерку! А тражи да Ђурђе врати мираз који је добио! Ђурђе се сиромах колебао. Признавао је тасту да се ни њему не иде у Росију, али, ето, зарекао се

Он је био пристао да се она врати оцу, а да ли ће са њим у Росију, стоји јој од воље, као капа Јусуфу. Вољ ти пити, вољ ти капу купити!

Гарсули је био дошао да отпуштене војнике, Расцијане, врати, што више њих, у рупе, и на згаришта, дуж турске границе. Зато су им одобравали селидбу у Росију.

Божич јој, међутим, изненада, подвикну да врати капетану сабљу и да се не понаша неуљудно. Затим јој узе сабљу, преврнув јој руку, тако грубо, да је девојче јаукнуло.

Варвари беше позлило и њој је било дозвољено да се врати у очеву кућу. А остали су отутњали у Футог, где је коло опет заиграло. Сватови су били заробили младожењу и младу.

Рече јој да би она требала, кад се кући врати, да се покупи и напусти Божича, и оде оцу. Он ће на свом путу, идући пут, доћи по њу, у Будим.

Звера, као да га је стра! Његова мати онда поче нешто да шапуће његовој баби, а баба се на то удаљи некуда и врати са дугим прутом у руци. Видећи га крај матере, на грудима, повика: Оће сисе је ли? – Видиш ли овај прут?

Да га је увек било у њих и да ће га увек бити. А ако се он не врати из Темишвара, плануће, колико сутра, једна по једна барутана темишварска.

Али, више воли у Росији и у пехоту, да баре обилази, него да се врати у Темишвар пардон просити. Неће да гледа своје људе, које је извео из Сервије, да копају земљу господи и ваде пањеве у

У својој кући, госпожа Евдокија проводила је дане, питајући се, не би ли било боље, заиста, да напусти мужа, и да се врати оцу, у Будим. Божич је срамоти, где год стигну.

Јесте, рече тужно, кад је престао да једе, Василије има за собом само мањину, за селидбу, али, кад се врати из Росије, претвориће је, сигурно, у већину. Мудар је Василије. Ради он чрезвичајне послове, добро!

Теодосије - ЖИТИЈА

И мати, као свака мати, загрли га и целива с љубављу, па га отпустише с миром, али му заповедише да се брзо врати. Јер не знађаху да неће тражити је лене, већ извор живота, Христа, да њиме напоји ујелењену душу своју, распаљену

А написа и посланицу ипарху солунске области, да га отргне и из саме Свете Горе, и да га нему врати. „И ако овим, мили мој, утешиш срце моје, многе почасти од нас даром и љубављу примићеш; ако ли ппезпеш нашу молбу,

Ако је тамо негде дошао син великога жупана, владара српскога, са сваком журбом нека се врати оцу својему, да не би како отац његов, због жалости за њим, љубав према нама променио у мржњу, па ћеш све нас и многе

Примивши од њих многе и корисне поуке, молитву и благослов, и стрелу ревности у срцу носећи, врати се у цвој манастир Ватопед. Поклони се и поздрави игумана и сву братију, равно до земље клањајући се свима.

А преподобни младић примивши благослов од светих врати се у свој манастир. И од тада се, осмеливши се, није бојао разбојника.

у Лаври, примивши са игуманом духовну и телесну утеху, целивавши свету цркву и гробу светог Атанасија поклонивши се, врати се кући са онима који су били с њим.

И тако се опет врати у Свету Гору. Када су посланици стигли у српску земљу, доневши стакленицу светога мира са писмом, дадоше самодршцу

на којој га свати пред многим верним поучи многим слатким Божјим речима, да престане од јарости безумља својега да се врати к њиховој ранијој љубави, и да не буде крив за проливање крви и убиство многих, тако да су се сви који су га цлушали

подигнута трпеза, опет му свети насамо говораше, ублажавајући га и молећи да се са већом љубављу него раније ка њима врати, спомињући му пређашњи пријем са љубављу и његово спасење од смрти од оних што траже душу његову, и побратимство, а

Часни старац ава Иларион јеромонах, ученик светога, који је дошао, похита да се врати светоме у Свету Гору. Благочастиви Стефан, не смејући га задржавати, отпусти га, и клањајући му се говораше: —

несавитљиву кипарису охоло узносио према светоме, не обазипyћи се нимало на његове добре речи и не слушајући га да се врати љубави. А свети, уздајући се у Бога, Не побоја се гордога хвалисања Угринова, које у пад руши.

Свесилном речју твојом пресветломе твојему и доброме анђелу заповеди да врати душу слуге твојега, брата мојега. Да буде опет жив данашњи дан до ноћи која долази, молим твоју доброту, у који ћy

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Непознати га почне гонити молећи га да му врати златно перо. Али Секула не слуша и све се више удаљује. Тада непознати ободе свога коња, који скочи у висину за три

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Унутра је мачак Тошо! Чича Тришо врати се у ону крчму невесео, несретан, жалостан, тужан, јадан, чемеран, објешена носа, смркнута чела и празних шака.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

ПОСЛЕ ПОЧЕТКА 21 ИИИ. НА СУНЦУ 22 ИВ. ПОД ЗЕМЉОМ 23 В. НА МЕСЕЧИНИ 24 ВИ. ПРЕД КРАЈ 25 ВИИ. НА КРАЈУ 26 ВРАТИ МИ МОЈЕ КРПИЦЕ 27 1 29 2 30 3 31 4 33 5 34 6 35 7 37 8 38 9 39 10 40 11 41 12 42 13 44 БЕЛУТАК 45 БЕЛУТАК 46 СРЦЕ

стално премешта своје очи Стави их на леђа И хтео не хтео пође натрашке Стави их на табане И опет хтео не хтео врати се наглавце А овај се сав у уво претворио И чуо све што се не да чути Али му дојадило И жуди да се поново претвори у

ко је где ни ко је ко Све је ружан сан прашине Чујеш ли ме Чујем и тебе и себе Кукуриче из нас кукурек (1956) ВРАТИ МИ МОЈЕ КРПИЦЕ Падни ми само на памет Мисли моје образ да ти изгребу Изиђи само преда ме Очи да ми залају на

да ти вилице разбије Сети ме само на себе Сећање моје да ти земљу под стопалима раскопа Дотле је мећу нама дошло 1 Врати ми моје крпице Моје крпице од чистога сна Од свиленог осмеха од пругасте слутње Од мога чипкастога ткива Моје крпице

слутње Од мога чипкастога ткива Моје крпице од тачкасте наде ОД жежене жеље од шарених погледа ОД коже с мога лица Врати ми моје крпице Врати кад ти лепо кажем 2 Слушај ти чудо Скини ту мараму белу Знамо се С тобом се од малих ногу Из

ткива Моје крпице од тачкасте наде ОД жежене жеље од шарених погледа ОД коже с мога лица Врати ми моје крпице Врати кад ти лепо кажем 2 Слушај ти чудо Скини ту мараму белу Знамо се С тобом се од малих ногу Из истог чанка сркало У

друго Стамен хладан кроз тебе гледам Кроз тебе пролазим с краја на крај Ништа нема од игре Куд смо крпице помешали Врати ми их шта ћеш с њима Улудо ти на раменима бледе Врати ми их у нигдину своју бежи Бежи чудо од чуда Где су ти очи И

с краја на крај Ништа нема од игре Куд смо крпице помешали Врати ми их шта ћеш с њима Улудо ти на раменима бледе Врати ми их у нигдину своју бежи Бежи чудо од чуда Где су ти очи И овамо је чудо 10 Црн ти језик црно подне црна нада.

си игру Небо да ми се преврне Сунце да ми главу разбије Крпице да ми се растуре Не шали се чудо с чудом Врати ми моје крпице Ја ћу теби твоје (1955) БЕЛУТАК БЕЛУТАК Душану Радићу Без главе без удова Јавља се Узбудљивим

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Седа на столицу и непонуђен): Ана, чашу воде! АНА: Молим! (Оде и мало затим се врати са ча шом воде.) АНТА (испија наискап): Хвала! Где је госпођа? АНА: Она се облачи. АНТА: Облачи?

И лепо је живела и са овим мужем и живела би вероватно још и даље, али, једног дана, после три године, врати се њен муж жив из ропства. РИНА (претрне, скочи и гледа га право у очи).

И она је морала да се врати првом мужу. РИНА (узбуђена, бледа): Господине, да ли вас ја разумем? АНТА: Узмите мало воде, узмите, узмите!

СПАСОЈЕ: Не! ЂУРИЋ: Јер шта ће урадити закон? Ево шта: ово је моја греда и ја молим да ми се врати. Закон као закон, нема где па вели: твоја је греда, узми је!

И зар је онај који тражи да му се отета морална и материјална имовина врати, зар је то разоран елеменат? О бедни ниткови, који не заслужујете чак ни да честит човек пљуне на вас!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Нисам успео да чујем крај. Рашида је жвакала бучније од мамута и ја је упитах шта ће јој њени рећи када се врати кући. Она само слеже раменима. Мислила је како неће ни приметити да је нема.

Кад то будеш урадио, врати Грету и ја ћу се повући! - шапутала је стојећи у сенци куће адвоката Исаије, а неки пси су лајали у баштама и месец је

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господара Софре слаба је страна била да је радо приповедао о својој женидби и како се обогатио. Кречар се врати, и већ вино носе. Господар Софра продужи. — Дакле да ти исприповедам. Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину.

Ја сам победу одржао, а девојка врати прстен Милорадовићу, који после наскоро од жалости за Софијом умре. Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта

„Вјера спасет”. Сад се врати и изјави да је готов. У срећан пут пију последњу чашу. Дозове сву породицу, опрости се и пољуби се. Крећу се.

На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши. Ту су и коњи, под ведрим небом. Један изиђе, али више се не врати. Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Софре. Мађарски говоре.

Пукао је глас по целој околини како је један три ајдука умљескао. Бирташ врати се радостан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кола по молера.

Када се Чамча натраг врати, господар Софра развесели се. Мило му било, додуше, пољске магнате видети, али онде се није налазио у својој кожи.

’Де је Шамика и девојке? — Шамика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. — Будите добре и послушне. Девојке му љубе руке и грле га.

Могу те таласи морски однети. Ако си жив, како добијеш писмо, а ти одмах натраг. Од бриге не могу да спавам, врати се. — Твој родитељ С. К.

Отац му дâ новаца и отпутује. Кад у Кошицу, а градоначелникова кћи већ се удала. Бавио се ту две недеље, па се врати. Сад поче бајати око својих варошанака. И већ једну би уловио, или би она њега уловила, да се није опет што догодило.

Опрости се, седне на кола и врати се. Оцу после приповеда како је код Полачека лепо примљен био, и опет позван, како им је жао што отац није дошао, и

Већ је и ручак готов. Поручају. Шамика се још мало забави, па се препоручи и кући врати. Полачекови ће доћи на бал. Стари Полачек вели да му је угодније „пургербал” него ли „ноблбал”. Ту је и дан бала.

Господар Софра са Полачековима опет на саоницама врати се кући и одмах сви полегају. Око подне сви устану, и још пре ручка Лујза и госпођа Матилда праве „физиту” Катици.

Црњански, Милош - Сеобе 1

ТАКО ДА ЈЕ МОГАО ДА СЕ ВРАТИ И ДА СЕ ПОЈАВИ, ПРИ УЛАЗУ У СЕЛО, НА ДРУМУ, НА ИСТОМ МЕСТУ, ГДЕ СЕ РАСЦВЕТАН ЈАВЉАО, У ПРОЛЕЋУ, ПРВИ БАГРЕМ 118 X

Тада кинувши громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта, где га жена дочека још увек плачући.

Када је први пут пао, полише га водом и гурнуше даље. За тренут, вода што му је пљуснула у лице, на главу и груди, врати му вид и снагу и он као безуман, гурнут, поново потрча.

Ни рођена мајка, да га је узела на крило, не би га била више познала. После извршења казне, пук се врати у логор. Поставише појачане страже не само око логора, већ и по логору.

Уплаши се да је не ухвати са неким слугом, лађарем, ма с ким било, и побеже. Но кад се по други пут врати и виде је са малим дететом, малне заплака. Толико беше ведрог, небесног погледа, чистих руку и грла.

Требала је ту да преживи, са својим ћерчицама, неколико месеци, па можда и година, док јој се муж не врати из рата. Требала је ту да дочека и свој трећи порођај, јер беше у трећем месецу благословеног стања, што признаде мужу

Тамо га је барон Енгелсхофен једног дана нашао, пољубио, ослободио, тако да ће ускоро да се врати и неће ни ићи у рат. Како ће са њим вратити се и она седморица што су отишли из Земуна.

неће више моћи долазити тамо где му је било добро и где га чекаху радо, него већ ни сада, за живота, није могао да се врати у места где је проживео по десетину година, па је хтео и да остане.

Тад, као и његовим људима, први пут му дође мисао и нека нејасна жудња да се више не врати. Уз слутњу смрти коју је осетио сада први пут и коју на својим одласцима у рат, до сада, никад, није осећао, придружи

глуп, воден, баровит, раван, био му је досадио и, да је могао, најрадије би био отишао, већ давно, да се никад не врати.

У жељи да спасе коње, помисли да се врати, под други брежуљак, до неког дрвећа, па да тамо види шта ће и куда ће. Потрча са коњима, али опет леже кад га меци

Све оно блато у које је требао да се врати, са својим животом лудим и празним и ништавним. Све оне послове, које је хтео још да уради.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У многим српским крајевима када неко уђе у кућу док се жена порађа, не дају му да се врати све до краја порођаја да се не би дете повратило.

Ако дете мало испрати на путу за крштење, она онда, кад намери да се врати, узме бусен земље и баци га за њима изговарајући у себи три пута: „Колико ова земља далеко од неба, толико од мог

сурове методе одбијања од сисе вероватно су повезане с веровањем да ће дете, које се после одбијања од дојке поново врати на њу, бити урокљивих очију, односно да ће постати или злоочник или рђав човек.

Одбијање од сисе прати веровање да ће дете које се, у право време једном одбијено од груди, поново врати на сису — бити злоочник.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗА НАИВНЕ За оне којима се чини да су једнаки сиромах и богати, слаб и јаки, несуђен и онај који се са робије врати, безруки и човек с рукама обема, миропомазани и одлучен од вере, звани и онај што пред вратима чека, за њих, за себе,

каравани однесу до таквих сувати где се путник више не досећа суморне станице одакле крете ни да ли би до ње да се врати. О КАМЕНОВАЊУ Да се прељубница на тргу каменује.

грешницу баци, нека зажмуре страже и џелати, нека пусте да осуђена бежи куда је воде кораци, нека нико не трчи да је врати.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Ако та нада изневери, ако се та нада не врати, њене дугове не признајемо за своје. У овом малом огласу траже се и власници оних адреса које нам још стоје по

Да нисте случајно негде видели мој џемпер? Нико ништа не зна о њему. Шта да радим? Молим госпођу Циганку да ми врати бар изгубљене мирисе. Џемпер може да задржи. ВИ Тражи се једна реч.

Друга монахиња стави на сто зделу са смоквама и флашу лозоваче са три мале различите чаше, а затим се врати до креденца и остаде тамо ћутећи, прекрштених руку. – Од чега живе? — упита човек Стоњанина.

га је у пат-позицији, не успевајући да га пребаци преко невидљиве осе равнотеже — не дозвољавајући му ни да се часно врати у нормалан положај.

претварањем, злобом својих бивших колега што га виде успелог; рачунао је са завишћу, тако природном кад се човек врати са тешко стеченим европским именом, али Београд, изгледа, изабере увек најнепредвидљивији начин да нас повреди.

Салате, ако може, одмах! Келнер одшепа до шубера, викну кроз њега наруџбину, а онда се поново врати за њихов сто, носећи вазу са два каранфила. —Добро изгледаш! — рече. — Само си се мало угојио. —Године...

Он јој се стидљиво осмехну и слеже раменима. —Отишли су да га зову... — врати се Поп. — Дај ми грудву! —Кад имамо воз? —У шеснаест и четрдесет. —Има времена . . .

рече гардеробер одмеривши њихове тешке зимске капуте. — Одмах идемо... — рече Чиле. Младић се врати из рецепције са кофером у руци. Кренули су заједно преко снега, испод међународних застава на ветру.

— Бог те мазо! Чиле не рече ништа. —Је л' мора са лисицама? — упита младић. —Не мора — рече Чиле и поново их врати у џеп. НЕДЕЉА Устала си у пола седам. Он је још спавао.

Оборио је грубо на хаубу. Нина покуша да се усправи, али јој у том тренутку пуче потпетица. Врати је на косину метала одлучан покрет дланом, који је једноставно приби за »дијану«. Ова се благо заљуља.

Матавуљ, Симо - УСКОК

и требати, али, ево одмах ти кажем, ако хоћеш, остани одмах са мном, или, ако ти се не буде стојало на Цетиње, врати се: мој дом биће и твој, и што имам, дијелићемо довијека!

Кнез се врати у кућу вичући: — Оро, ђецо! Оро! Сви нагрнуше за њим. Милица припали зубљу. Поп Марко, Рако Мргудов, Крцун Сердарев

и спусти се у Виталину, где им је био пошљедњи логор, ту им заглави топове и отме руске заробљенике, па се опет врати к нама! Можете мислити какав је умор савладао те људе! И ми бјесмо мртви сустали, а притиште мркла ноћ.

Јан је имао ујака, који је младост провео у Француској и који се средовјечан врати у завичај, запојен новим мислима, противним старинском властеоском реду и обичајима. Звао се Вацлав Н.

То је било у Ријечкој нахији. Владика прокуне лупежа рекавши: „Дабогдâ се огубао и лијека не нашао, док не врати украдено и не прида још три оке вуне!

Оли да ти донесем чашу вина? Јанко се насмија и рече му: — Донеси метлу и крпу какву. Кад се дијете врати, запита га одакле је. — Добрљанин — одговори ђак. — Гдје је то?

, чему се Јанко од срца смијао. Тако му протече први дан на Цетињу. Сутрадан врати се Крцун с Његушâ. Послије ручка њих двојица појахаше коње и отидоше путом што се пење уза стране близу брда Вртијељке

трећега се упутише ка Ђинову брду, кад их на пола пута стиже у трку њеко момче бајичко, које једва изговори: — Врати се, господару!... Погибија! Владика преблиједи, те и он једва изрече: — Шта би, дијете? — Погибе наш Илија Драгов!

— Он је трговац! — Јест, рукотворина и јестива. Јанко се опрости и врати се. Затече кнеза пред кућом гдје поправља седло. Драгић посматраше што дјед ради.

Па се брзо раздвојише, нити се већ састаше насамо ни за трајања свадбе, ни сјутрадан, ни дан трећи, кад се око подне врати на Цетиње.

Иличковић се, послије смрти старог Медиковића, врати у своју постојбину Црмницу, и отада до данашњега дана та кућа њиви видаре.

— рече кнез, па преметну разговор на друге работе! Владика се пред вече врати у манастир. Послије њеколико дана кнез отправи Стијепа Мркова у Ковску крајину да доведе зидаре.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Како је што крив, а он, да га не би жена питала, јошт с врати почне викати. - Гди си био синоћ, а? Јеси ли имао у џепу осам цвандика, гди су ти новци?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

чијом је свешћу отворен несавладив бескрај, може да оцени драгоценост дечје визије света, и да јој се, као мелему, врати. Даровита деца, она која показују неке знаке књижевног умећа, не пишу дечје песме.

Ал зачуђен стаде, када спази да му сада није ни до колена. Па задивљен, што је тако нарасто врати се храбро на сеоски пут. Сад га више заплашити неће ни мрки ловац, а ни кер љут.

Због своје ненадграђености дечја песма је могла да оваквим исказима подари изворно звучање, да им врати нешто од њихове бесповратно изгубљене свежине. ИИИ Вучо је преусмерио нашу дечју поезију.

Несретни, осветољубиви пољар Дане Терзија исмева снове детињства управо зато што нема снаге да их ослушне, да им се врати; наивност се сусрела са окорелим безнађем: Окамењен и нијем, дечак је остао сједећи онако како га је старац гурнуо.

на лирског чудотворца Петра живе у песнику као вапај, и буде се снагом вапаја: Велики чобанине, сиђи с планине и врати нам одузети сан и радости одавна прежаљене и заборављене.

У тренуцима клонућа он је помишљао да се врати топлом родитељском дому, али ове разборите мисли живеле су у мени само док је беснела бура.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

(Одлази.) ЖУТИЛОВ: Гледај им ти посла! Председатељу одбора сто форинти! НАНЧИКА (врати се): Снуждили се кад сам им новце вратила. ЖУТИЛОВ: Јеси л’ им дала на знање? НАНЧИКА: Већ уредила сам.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Вићентија Јовановића, школа, напуштена и без средстава, престане, ђаци се разиђу, а велика већина руских учитеља врати се у Русију.

1756. је у Москви и у Смоленску. 1757, путујући пуну годину дана преко Пољске и Угарске, врати се у Карловце. Не добивши место за наставника у »Покрово-Богородичиној школи«, увређен и разочаран, он напусти

Оставши ту неколико месеци, преко Македоније и Србије врати се у Карловце исте године. Тек 1759. добије место за наставника географије и реторике у »Покрово-Богородичиној школи«

Ради поправке здравља врати се опет у северну Далмацију, за учитеља у селу Голубићу крај Книна, а потом на Косово Далматинско и у манастир

путовао је у Париз и Лондон, где је остао три месеца. Преко Немачке, где се опет неко време задржао, врати се у Беч, где је остао од 1785. До 1787, дајући часове из француског и талијанског.

оде на Шклов, добро у Белој Русији, где га је генерал позвао за наставника своје војне школе. 1788. врати се у Лајпциг где штампа своје Басне. Од 1789. све до 1802.

постао владар, он је добио титулу »народа црногорскога секретар«. И ту није дуго остао. Побегавши из Црне Горе, врати се у Србију. 1831. је полицајац у Београду, заповедник (»бимбаша«) 2.

Оженивши се у Будиму са једном поштоватељком своје поезије, врати се у Србију и ту постане директор основних школа. Политичке уставне борбе тада у Србији почињу, он улеће у њих, у

1850. се разболи, ради лека оде у Италију, где у Напуљу проведе зиму. Тешко оболео врати се на Цетиње и умре 19. октобра 1851. КАРАКТЕР. — Његош је био владика особите врсте.

Неко време био је ради учења немачког језика у Петрињи, у Хрватској. 1807. врати се у Србију, постаје писар код ваљевског војводе Јакова Ненадовића, затим писар у Правитељствујушчем совјету у

У јесен 1819. налази се у Бечу. Без сталних средстава, живећи тешко у туђини, реши се да се врати у Србију. Средином 1820.

да продужи тај живот, породичне обавезе позивале су га натраг, и после једногодишњег бављења у Немачкој, 1824. врати се у Беч. Ту га је очекивао стари оскудан живот књижевника без сталних и сигурних прихода. 29. децембра 1825.

Милићевић, Вук - Беспуће

се журио кроз ту гомилу свијета, не марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, да поздрави кога или да коме врати поздрав.

Како би,он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу. Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико празнине и пустоши у животу; у кући би га чекала

И он помишљаше, да се, ма на који начин, врати староме начину живљења, да поново потражи своју стару наслоњачу, своје старе снове у полумрачној соби, да проживљује

сада кад је све било касно, кад је он био немоћан да ту могилу крене, да је испод ње ослободи и да покуша да је поново врати младости и животу.

Потапка Гавру Ђаковића неколико пута по рамену, назва га пријатељем, али му не врати добивени новац. Тако се прекиде играње, и Гавре Ђаковић није хтио више никада од тога доба да попусти толиким молбама

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Прави комедије, а ја не гледала, а он крадила — прича Шваба смејући се од срца. А Јова се полако на прстима врати од врата, па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.

« Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој. Живо се ради у Јовановој кући.

— чу се из комшилука. — Извол’те да ручамо. — А, хвала, постарали смо се и ми! — одговара Јован, и врати се у собу. Док је Јова напољу поздрављао Божић, они су унутра, по божићној песми, манифестовали мир међу људима и

Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, тј. Кају, да ми се у року од данас за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.

А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења, госпоја Кајо, »фантазијо«

После неког времена врати се у школу, али не сам. Пред њим уђе један оџачар у потпуној униформи са плеханим туром и капом која је негда бела

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Близу двора гле менека, А на врати оно ко је? Мила моја мене чека — Чекаш и сад, злато моје? Брже доле, сунце благо, Брже амо, ноћне таме, Амо

Тако даље сјајном стазом пођо, И до златни врата веће дођо, Ал' на врати ко је оно? ко је? Она — она — злато сунце моје — Уједанпут — реко: помоз', Боже! Чу Бог ово, али не поможе.

давно је, ма ја те не дочех: Четир пута веће зима љута Пограбила лишће са дрвета, Четир пута сину прамалеће, Лишће врати, окити дрвеће.

десет за белце растуриш, Ваља једну у тор свој да сјуриш, А за малту што се дегод плати, Све ће тебе побратим да врати. — „Ој чудне књиге, шинула је гуја! Чудна стада, надр'ô га вуја!

Он се наже, пити оде, Ал' тек што се напи воде, За срце га туга вати, Не мож' дома да се врати. Оце гледат бистро врело, Чини му се невесело: За водицом вода гони, Кô да неко сузе рони; Вода јечи и жубори,

8. Ала, брацо, само гледни, Није л' тако кâ сам рекâ: Све ка врати гледи једни, Није л' канда кога чека; А то ко ће друго бити Него какав кицош вити? 9.

34. Ал' му вели златна сека Да он иде сам у дворе, А она ће да причека Док се врати одозгоре; Јер поштена де ће мома Страном момку ић у дома! 35.

“ Ал' он с пута тури баку, Те ка врати, па за кваку. 95. Врата чедо не забрави, Ваљда беше то случајно, Он с' у избу плао сави, Згледа своје сунце

Окле тако?... А ти, Мина, ајд' унутра, Да је готов вез до сутра!“ 68. Пође цура, па ми стаде, Стаде мало на ти врати, Глену драгу свом назаде, Ал' је спази брижна мати; Погледа је, плану оком, Шта ће цура, мора скоком! 69.

Опет слуша, ал' све ћути, Па се к врати сад упути. 105. Затвори и, па назада, Кабаницу о тле фура, Јоште на њу трудан пада, А под главу камен тура, Да

111. И напољу вијар дуну, Дом кô да се с места креће, А кроз избу ледно дуну, Утрнуше с' обе свеће. Глену врати — за час тили Кô мрави га свег промили. 112.

123. Но већ мора да с' растави: „Збогом!“ рече, па ти брже, Оде к врати, па одбрави, Ал' како се млада трже: Тек одбрави, ал' на врати, Помоз', Боже — њена мати! 124.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Већ сљедећег јутра дједа отјераше жандарми. Одсједи старина седам дана у среској „бувари“, а кад се врати, ублиједио и мучаљив, он ми навече попријети прстом.

За недавног рата човјек је толико њих заувијек испратио, па нек се сад бар неко врати. — А је л жив мој Радоја, моја весељачина? — опет гракну путник ширећи се на улазу у двориште.

Заплакаше загрљени камарати, изљубише се, а онда умусани дјед удари у своје спасоносно комедијање и тако поново врати у двориште мудри смијешак зреле јесени.

Крстарио калајџија најприје кроз она села ближе вароши, па чим напуни кола, он се врати у „Отпад“, преда робу и опет у село.

— задављено опсова Микан губећи наду у било какву помоћ од брата. — И ја теби двапут! — у пола окрета врати Јоваш и срце му весело заигра кад крајичком ока спази како се ониски Козарчани, омладинци, пребацују преко ниске

Опрости зато, кумашине, и ничем се не чуди кад ме видиш с оне друге стране. Пантелија се врати иза рампе, намршти се и суво рече: — Друже, кад немаш легитимације, не може. Окрећи коње натраг.

Окрећи коње натраг. Сад се и сељак уозбиљи, замисли се, неодлучно се обазре око себе, па се врати колима. Шушкао је тамо нешто са женама, па онда сви сиђоше с кола и с легитимацијама у рукама приђоше рампи.

— Да ми га је негдје приклонити док се само куварица не врати — бринуо се командир. Шта ћу с дјететом у канцеларији? А треба то, вјероватно, и хранити.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГА: Или сам ја луд, па нејасно говорим, или си ти глуп, па не разумеш? Хоћу да се Хасанагиница врати мајци! је л ти сад јасно? Никад више ни у сенку моје куће да не уђе! Разумеш? ЈУСУФ: Ма ајде!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши. После си учила да шијеш и кројиш женско одело. И затим се опет врати кући да ту останеш. Али не! Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.

Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још неосушену велику сузу, кад се врати и рече: — Свршено је!

Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас. — Ја, ја! А ти? — Ето, хвала Господу! Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом. — Где је? — упита ме.

да наиђе на врата собе; како је ломила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову бојећи се, да се не „пометем“ од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и

Одједном се ти појави из куће. Брзо остави нешто и упути се капији да је што боле притвориш. Затим се врати. На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми

Стојан као да се уплаши од његова нагла одласка, јер се и он брзо диже и пође за њим, али се опет врати, седе, и узе да чупка суву траву, слушајући Цветине ударце мотиком.

докле би то тако трајало, да родбина младина, кад виде у чему је ствар, не поче искати да им се девојка, иако венчана, врати натраг. Јер, веле, нису они њу дали за њега старог и његову кућу, већ за Стојана...

и саже се, узе је у наручје, однесе до међе, положи, скину са себе гуњ и покри је, да не озебе, затим брзо отрча и врати воду... — Ама доста, не плачи. Не бој се.

Кад дође пазарни дан, узајми ма од кога два- три динара, па тргује ситнуријом препродајући је. Узајмљено врати, а „ћар“ попије.

А видиш какви су! Шта ће они после без мене? Уто му се мајка врати. Она, као увек кад је улазила к њему, преплашено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са

није имао ништа друго да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се отац с ручка врати, дође кући на ручак; увече, да после оца легне, ујутру пре њега да устане, оде и отвори дућан, попрска га, почисти,

А кад празником оде у цркву, да целу службу тамо одстоји, чека да нафору узме, онда сву родбину да походи и врати се кући и одмах пресвуче у старо, свакидашње одело, да не би ново прљао, цепао.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Знаш ли како си са мном управио кадно прођо(х) последњи пут преко Трста? «Иди у Венецију, пак се опет врати, пак ћемо тако и онако урадити.» Ја ти верова(х) све, од точке до точке. Ко не би Србину веровао?

Ко не би Србину веровао? Пак ти одо(х) шетати се по граду на води; пак ти поарчи(х) све што имадо(х); пак ти се врати(х) го, наг као мали прст, с пуном кесом надежде.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

самостана, и самостан истог мал' да се не боји, јер син један мрака и пред њиме стоји; турски један телал стоји пред врати, балчаком врата хоће да смлати: „Отвори, море, ђаур-дервише!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

онда овако проговори: „Да бог дâ да се овај мој ножић не да ником извадити без моје руке“, па онда похита да се натраг врати.

моју повратим, па ако ми буде до невоље, онда ћу пера да запалим да ми зетови у помоћ дођу“, па се одмах дигне и опет врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову и, кад издалека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, а она се зачуди

Онда царевић оде кришом и дође жени, па је научи да куша Баш-Челика ђе му је јунаштво, па се врати натраг. Кад Баш-Челик кући дође, жена га стане питати: — Бога ти, ђе је то твоје јунаштво?

Потом ходајући дуго по планини, не нађе ништа, па се онда врати у ону рекавицу, кад тамо, али у рекавици једна баба. Царев син јој назове бога: — Помози бог, бако!

Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је, „него — вели — сутра да идеш с чобанином на

и храбрити: — Не бој се, кћери моја, видиш, ми променисмо толике чобане, па којигод изиђе на језеро, ни један се не врати, а он ево два дана како се с аждајом бори, па му ништа не науди.

Па се дигне у облаке и надлети се над онај град и све види како је онамо, па се опет врати у галију, па им рече да им се ваља сутра рано кренути, како ће моћи до подне приспети у град.

Змај кад то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!“ — па се врати натраг и узме буздован па с њим кући.

Кад змај то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!“ — па се врати натраг и узме буздован па с њим кући.

Увече у саму мрклицу, кад се царев син дома врати, истрчи му матер и јави, да му је жена родила троје мачади. Он одмах заповједи да је у исти час понесу насред онога

онда га испита ко је и шта је и откуда је у ову апсану доведен и зашто, па потом му каже нек се опет у своју собу врати. Ујутру кад сване, поручи царска кћер оцу да још толико јела и пића пошаље доказујући му, како су јој слушкиње гладне.

Он сиромах пође мало, али не могавши срцу одолети, врати се натраг па сутрадан опет у змајев двор, и нађе царицу, а она седи сама у двору и сузе рони.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Ја мислим, боље је тако, него да краде гди што дочепа. МАКСИМ: Дакако! Мора кључ од подрума да стоји у врати; зашто је милостивој госпођи тешко сваки час затварати и отварати. СОФИЈА: Од кућнога пустаије не можеш сачувати.

Како се то у философији зове, казаћу вам док ми се разум кући врати. ШАЉИВАЦ: Сад вас разумем. Тако, дакле, ви ћете доказати да је дух Аристотелев ушо најпре у змију, из змије у лисицу,

ШАЉИВАЦ: Украли су му разум. ПУТНИК: Шкода, иначе човек млад, мого би од ползе бити. ШАЉИВАЦ: Док му се само врати изгубљени разум. ПУТНИК: Треба га лечити.

ПУТНИК: И тјело канда није с овим газдом задовољно. ПОЗОРИЈЕ 7. (ДОКТОР ВРАТИ СЕ, ПРЕЂАШЊИ) ДОКТОР (Путнику): Је ли то благодарност што сам вас са стањем Србије упознао?

С тим ћу мирније моћи на пут отићи и спокојније спавати. (Обзире се најпре, отиде и сакрије новце, да се опет врати.): Света земљо, шта ти сакривенога имаш, за које нико не мари!

Ми ћемо сад у ортаклук ступити, твоји новци и мој џеп; а добит ћемо делити. (Отиде.) ПОЗОРИЈЕ 3. КУЗМАН (врати се) Право сам ја казао, да су новци као жена.

(Да Станији, она пије.) Је л’ добро, мајка? СТАНИЈА: Добро је. ВУЧКО: Ама сам гу пеко за један ћеф. СТАНИЈА (врати му шољу): фала, синко! ВУЧКО: Са здравље! (Одлази.) ЉУБА (смеши се): Па шта ћемо, мајка, с фигурама?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕЛА: Таки, Стево. (Узме велику мараму, Персида јој намести, потом са Стеваном за њом и малочас врати се.) ПЕРСИДА: Ово не може бити да је она. Од онакове аспиде да се таково јагње претвори, то није ни помислити.

Орјатине, сам ме ђаво морао овамо довести. Сав се у ћириш претворио дабогда, колико си ме мучио! (Тресне врати и споља забрави.) СРЕТА: Шта? (Оће да отвори врата.) Море, Пело, отвори, мало ти је било? На моју душу, полудила жена!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

И таман кад одлучисмо да се она уда, а ја да најзад постанем озбиљан писац, неко се врати и каже, на пример: „Хеј, нисам ти још ово причала!“ или „Реци, а шта се догодило после тога?

Толико ми се спава, немате појма! Пробудите ме једино у случају да се мала Ана врати. Иначе, уједам! Аутор ГЛАВА И Ана сусреће писца ове књиге и чаврља с њим у огромним количинама.

Где мислиш да совишеш? — Питајте ме нешто лакше ... Снуждих се изненада. Момак ишчезну на тренутак и врати се са два сока од парадајза у која поче да сипа као шашав со и бибер: — Моје је име Миодраг.

Чекајући да се врати, размишљала сам о томе јесам ли фригос или нисам? Ту бубу ми је посадио у главу неки шмекер, неки Тика Фијока.

Пошто се сетио да у куполи нема отварач за флаше, Мишелино се врати поново унутра, као стари Тарас Буљба по своју лулу, те мазну и отварач.

И још сам му казала да је епоха мистификација већ одавно прошла и да има да попричека док се поново не врати, или да сања о добрим, старим временима када му нико ништа није смео да каже.

Никада то не бисте погодили, чак ни у сну! Више се никада не врати у штаб! Е, па можете ли уопште замислити све оне официре, на челу с командантом, како га чекају стојећи, окупљени око

с командантом, како га чекају стојећи, окупљени око стола као нека жива слика, а њега — Мишелина, нема па нема да се врати!

Чекајући тако да се Мишелино врати из војске, режала сам на све и свашта, ронила кроз суморне понедељке и четвртке, да бих у недељу поново испливала на

Наравно, никоме не пада на памет да нам је врати, јер је матори у силном милионарском ентузијазму пола рачуна погубио, а на пола лежерно одмахнуо руком, као: „Шта ће

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

(Зането радан дактило-трохеј расклапа разбој, празни колица уморних дана.) - Негде нас одвеј, пахуљо шумна, врати нам лица. Голи, и празни, крећемо кротко, основе друге Божија потко! Седмо певање Издише пејзаж.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Кад смо примили визиту, сад не би било галант да му абсагујемо. (Куцање на врати.) Херајн! 5. АЛЕКСА, ПРЕЂАШЊИ АЛЕКСА (поклони се): Ја молим за извиненије што сам се тако непознат усудио мојим

Моју су бабу његови одржали, удали и потпомогли, пак оће отац да им врати. АЛЕКСА: То је благородно; премда таква жертва.

Догоди се једанпут битка с Турцима, наши изгубе и почну бежати. Сви би билн поватани, али Голи Син врати се натраг, улети међ Турке и самог великог везира убије.

Мој лепи трбуве, нећеш ти мени више музике правити! МАРКО (врати се): Ево овде имате две хиљаде форинти. Ако вам устреба јошт, само ми јавите. АЛЕКСА: Ја ћу имати чест вами вратити.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Од синоћ Мјесец код куће није, а бака чека... пролазе сати... Мораће, богме, и да га бије када се зором у дворе врати. Нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. „Ала ће сјутра шиба да ради! Сврби ме рука!

Ко млину дође у сутон сив, отуд се више не врати жив. Удара вода из бадња уска и силном снагом у точак лупа, врти се коло, зујећи пљуска, под њим се дуга шарена

Рудара три.“ И потпис има: пијук рудара, стријела са луком и котва стара. Још прича каже: стазама тајним врати се Рада с поклоном сјајним, живјела отад срећна ко вила у шуми често код браће била, печурки ишла по послу свом,

Зашто је тужан самотни дека? Коме се нада, кога ли чека, ко ли то има с пучине доћ`? Никога нема да му се врати, а старац чека, пролазе сати, ниже се ланац дуг; нада се мачку, славноме ловцу, рибару смјелом и морепловцу,

срећа рибара чичу погнутих плећа, старост га брзо мине, рибица дође, не треба звати, одмах му снагу и младост врати, док само репом сине ... О доброј риби што чуда твори слушао мачак, око му гори.

Заплака старац за ноћних сати: „Младости моја, врати се, врати!“ Плакао рибар, а мачак слуша, жао му старца, боли га душа, тешку му тугу блажи: „Мачак ће поћи — тако

Заплака старац за ноћних сати: „Младости моја, врати се, врати!“ Плакао рибар, а мачак слуша, жао му старца, боли га душа, тешку му тугу блажи: „Мачак ће поћи — тако је рекȏ

малом барком галеб се вије, познаје бурне дане, види Мачак у пропаст лети, па, оштро виче: „Потоп ти пријети, врати се, капетане!“ Не слуша Мачак, већ кличе жарко: „Повратка нема, напријед, барко, рашири једро-крило!

около јечи, капетан чује старчеве ријечи, тужаљку друга драга, прати га шапат из ноћних сати: „Младости драга, врати се, врати, давно ме изда снага.

капетан чује старчеве ријечи, тужаљку друга драга, прати га шапат из ноћних сати: „Младости драга, врати се, врати, давно ме изда снага.“ Сјети се Мачак старине драге, па јури напријед са више снаге, вјетар га пјеном пљуска.

“ Касније газда у гневу љутом, по густој магли шибао прутом: „Ни од кога ја се варати не дам, врати ми, магло, гусака седам! . . .“ У подне у вис магла се диже, однесе гуске месецу ближе.

Од тога дана путује време, бескрајни теку сати, а Жуће нема, заувек нема, никада да се врати. Понекад само угледам сенку пољем се снежним жури. Све ми се чини: вечити Жућа вечитог Вука јури . . .

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Ивона, шта си учинила са својом косом? Путоваћеш! — Куда? — упита девојка поред мене и диже руку да врати прамен који се одвојио. То је први пут да је проговорила.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

А заступник вечног Бога Кад последњи зачу крик, Са светлошћу лица свога Обасја му бледи лик — И онда се с њиме врати, Где га брижна чека мати. Бог је тако испунио Сиротиње слатки над, Син је њезин срећан био, Јер је мајка срећна сад.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Моје кратко ћутање део је твог великог ћутања, и збивања које се у ћутњи обавља. Све је спремно да се душа врати у тело, и да се тело врати души. Али после божанске правде, човек није само искупљен, није му само опроштено.

Све је спремно да се душа врати у тело, и да се тело врати души. Али после божанске правде, човек није само искупљен, није му само опроштено.

Његова плот, више пута препорођена, почиње да живи у својој драгоцености. Слово нек остане у словљењу или нека се врати у сам простор Слова. Но шта је његово тамо? Је ли далеко, ил је у средишту што куца у нама, радосно и неисказано?

Сава стане пред мене каже: ко си овде је вече никога нема сенке све раде по својој ћуди гладуј ево ти хлеба врати се кући проповедај друге исцељуј себе лечи Атос ће да остане где је што ти тражиш дубоко је у пећини у пећи врати

се кући проповедај друге исцељуј себе лечи Атос ће да остане где је што ти тражиш дубоко је у пећини у пећи врати се пази на свом путу држи се речи КЊИГА СТАРОСЛОВНА Изгибоше Србљи на Голију (не зна се од кога зашто и од чеса ...

Почињу да моле да се свако врати на улице града на улице мрачне и оне светле па ја их добро знам узвраћа онај што лута знам куда треба бежати кад

се последњи камен одвали прст што блиста посвећено и сведочи да сунце пролази под земљом покуњено ал ће да се врати као каженик леп на неименованом пропланку и други: вечерас настаје осека лепоте испод ногу се извлачи млаз за

Хвала ономе што долази пуцкета његово стопало у шуми преко грања Хвала му ако ће да се врати хвала свакоме ко наше говоре прекине или скрати и ко нас у лепим пределима око срца помилује и позлати хвала

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

последњи пошао уз степенице и попео се већ на први степеник, па кад спази Даницу, која долази кроз средња врата, он се врати): Ах! ДАНИЦА (доноси пун служавник кафе, па кад види да су гости отишли уз степенице, изненади се).

АДВОКАТ (врати се узбуђен): Али, господине, хоћете ли већ једанпут умукнути! АГАТОН: Па да, зато баш и кажем: не треба говорити о

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Сестра ми се обисну о врат. Дуго ме љубила, па ме онда ухвати за руку, да ме испрати. Отац је помилова: — Е, врати се ти, имам нешто да му кажем... — Па што? — и напући уста. — Е, још једном до виђења!

— заусти потпоручник Александар. — Јесте ли разумели? — запита још строже командир. — Разумемо! — Батерија да се врати у бивак. По ручку да се изврши детаљни преглед људи, коња и возова, и да ми се о томе поднесе извештај у четири часа.

А тамо напред се нешто одиграва. Рапортирају ордонанси и опет се враћају. Одјаха и командант дивизиона. Када се врати, он одазва командире батерија. Тек пошто се ови вратише, пук крете.

Војници нашли своје познанике и у пролазу чух једнога рањеника где вели: — Вала, ако се ко од оних врати Фрањи, нека се пофали... Из кукуруза износе мртвога војника.

Он дође до обале, па се нећка, као хтео би да се врати, још једном га ударих и он се осула, те се сручисмо заједно у воду. Коњ потону, а мени вода до носа.

штаба дивизије пређоше тамо не би ли они умирили војнике и ставили им на знање да ће сваки бити убијен ко покуша да се врати. Страже су одмах постављене на нагној страни дуж обале и наређено им је да све бегунце похватају.

Траило вели, ако се врати жив кући, нигде неће кренути без чутурице пуне воде. Сунце једва зађе за нека дрвета и нишанџија Милован одмерава

Дохвати чутурицу, застаде мало на отвору, онда потрча бунару. Али са пола пута врати се задихан. Вели, како на мотки ђерма нема кофе... Треба ићи на Саву, али са оне стране вребају стотине пушака.

Ми се згледасмо... Командир отрча у дивизион да пита шта да ради. Када се врати рече нам да су Аустријанци преко парламентара тражили дозволу да сахране наше мртве.

Ваљда последњи вапај... Или опомена живима. Свештеник се врати и отпева последње: — Вјечнаја памјат... Многи су од наших рукавом брисали сузе.

— А, то не!... Можеш да вириш кроз кључаоницу. Наредник се врати. — Изволите, можете ући. Само, тамо је њен брат од три године. — То си га ти увео! — разрогачи очи Александар.

— Али, молим вас, без милости! — Разумем, господине капетане! Александар се хитно врати у земуницу и нареди посилном да скува чај без шећера.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место. Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог

Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно. Настаде прави лом.

Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана. Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се

— Види се да је нису знали досад: ено још их учи како се то игра«. Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.

премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.

Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист. Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.

И Љубица одмах уреди своје малишане. Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.

Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће. Стојан му са прага од стана махну руком.

Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...

оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и њу обузима очајање, ужас. али ипак она се креће напред и улази у школу.

али ипак она се креће напред и улази у школу. Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост. Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!.

— Ето га! Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

68. Одби се грана од јергована, И лепа Смиља од своје мајке, Од своје мајке, и од свег рода. Врати се, Смиљо, мајка те зове, Мајка те зове, кошуљу даје.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Последње што смо имали, дали смо за закуп кафане! ЈЕЛИСАВЕТА: Кафеџија није хтео ништа да ти врати? ВАСИЛИЈЕ: Није ми пружио прилику ни да га питам! Једва сам и ствари извуко...

То ће да остане у мени, док ме не удави! СОФИЈА: Зашто бар сада све то не оставиш? ДРОБАЦ: Не море гуја да се врати у јаје... ни ваш у гњиду из које је измиљела! СОФИЈА: Треба што пре да побегнеш! ДРОБАЦ: Од чега?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

на војничким школама и напустио је академију Винернојштата, да би могао да се врати и брани Иланчу. Он се у тим борбама у Војводини био толико одушевио командантом србијанских добровољаца, Стефаном

Међу њима је био и чувени комичар, Буца. Поменута млада жена, са своје две мале девојчице, покушала је онда да се врати својима, али је граница, код Земуна, већ била затворена.

Са судским актима. Таквом човеку, обично, да се врати жив, није било лако. Тако сам и ја убачен у батаљон, први на реду, који је полазио у Галицију и тако сам ушао у вагон,

Један: здрав, млад, који је одлазио на бојишта, да се врати у болнице, без руку, ногу или глава. А други: богат, крезубав, шкарт, забушант, који се парио код куће са остављеним

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Земља се плачући молила анђелу да је не дира. Анђео се сажали и врати се. Бог онда пошаље Михаила арханђела, али се и он, ганут молбом земљином, врати на небо без земље.

Анђео се сажали и врати се. Бог онда пошаље Михаила арханђела, али се и он, ганут молбом земљином, врати на небо без земље. Па и трећи анђео, ког је Бог послао на земљу, врати се на небо и дође пред Господа празних руку.

Па и трећи анђео, ког је Бог послао на земљу, врати се на небо и дође пред Господа празних руку. Тада Бог заповеди Анђелу смрти да сиђе на земљу.

“ Старац заврши говор, а кад Агатон хтеде још нешто да га запита, њега нестаде. Агатон се врати у ћелију, седе и стаде да размишња о том што му је говорио старац. „Истину је говорио он“ — мишљаше Агатон.

Него, да се ја вратим у свет па да дубље орем њиву, као што ми каза старац.“ И Агатон остави пустињу и врати се у своје место. Али то сада беше сасвим други човек.

Сељак је молио Бога да му причува краву док се он не врати, па оде неким послом натраг у село. „Ето!“ — мислио је ђаво — „овај моли Бога да Му сачува краву, и сад, ако крава

На његову кукњаву дотрчаше комшије, али кад га видеше побегоше од страха. Предвече се врати жена кући и запрепасти се кад код куће нађе, место мужа, некакву грдну птицу. — А-а-к-ко си ти?

он не купи ниједног, не го би застајкивао и, посматрајући магарце, дубоко би се замислио, и, најзад, нешто смислио. Врати се газди без магарца. Газда га срдито запита где му је магарац и зашто није купио.

А газда оста на месту, гледајући дуго за њим, а потом се врати у кућу да размишља о оном што му је слуга рекао. „То је он говорио за мој живот“, сину му у глави.

тамо је моје јединче... Сироче: И моја је мама тамо... Госпођа у црнини: Не иди на гробље, чедо моје... Врати се натраг... Снег је гробове завејао, нем можеш их познати... Сироче: Ја добро знам где је моје маме гроб...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

ске гимназије да у њему проучи граматичке облике, синтактичке и стилистичке особине, па да га са својим мишљењем врати што пре Министарству просвете на даљу употребу. По наредби министра итд.

(Ту су нашли да је стил Омиров много бољи). Према свему овоме — веле — мишљења смо да се овај акт врати директору ....

” После читавих месец дана састане се Савет и размотри реферат, а затим донесе одлуку да се акт врати директору да га према примедбама стручњака исправи и наново пошле Министарству на дали рад.

министру на дали рад. И акт се потом из Министарства (уз њега реферат у прилогу под ./.) врати директору да га исправи по напоменама и замеркама стручњака...

(Многи су, додуше, говорили да чича лаже како је угануо ногу, већ се само претвара, јер је рад да се врати натраг). Најзад, мало ко да нема трн у руци, или да није огребан по лицу.

— Лаже чича! Лаже чича, претвара се само да се врати! — чуше се гласови са свију страна. — Коме се, браћо, не иде, — опет ће говорник — нека се врати, а не да кука и буни

— чуше се гласови са свију страна. — Коме се, браћо, не иде, — опет ће говорник — нека се врати, а не да кука и буни друге луде. Што се мене тиче, ја ћу за овим мудрим вођом ићи док ме траје.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. — Ко то дирка ћасу? викну Благоје. Перо се ућута и поче да срче из своје чаше.

заљуби се. Зорка учитељка није му излазила из памети. Он се врати у своју резиденцију, али други човек. Подручни персонал одмах опази промену на своме начелнику и тајна постаде јавна.

Осети се за тренутак лак и ведар. Хтеде да се врати у кафану, беше већ устао, ал' се предомисли и седе. Повуче дим и пусти га на прозор.

Био је у војсци каплар, па сад цело село зна, како му је једном командир дао да врати чету с Врачара у град, па је »Теразијама« прошао генерал, и Ђокић целу чету ставио у »вронт« и »дао чест генералу«.

Лево крило одвуче писар, да га веже с Бањанцима, а на десно оде кмет. После пет минута кмет се врати на средину и нареди нам да пођемо. Кретосмо се.

Али зар овај мој сусед мисли тако? — Не. Он зна само то: когод оде у гору и не врати се на позив власти, дићи ће се на њега потера, и он ће, кад-тад, бити убијен. А онај Ђокић до њега то зна боље.

Ко зна где он сад очекује резултат потере. Кмет обилази често цео ланац, прелазећи у ходу од једног до другог. Кад се врати с левог крила, зауставих га да иде мало уза ме. — Бога ти, докле ћемо ми 'вако? — упитах га.

После једног сата поп се врати. Бејасмо готови да »искочимо из коже« од нестрпљења. — Шта би? — салетесмо питањима. — Питао депешом окружног, а

За њим одмах оде и попа, који се после кратког времена врати и каза нам, да се господин капетан помео кад је слао писмо у новине: место написане и готове исправке он савио и

« Живко се упути чекаоници, али видевши тамо Много народа, а он сад не беше расположен да слуша свачије разговоре, врати се и продужи даље да хода. — Кога чекате, господине капетане ? — викну неко из неосветљена краја. — Ја... чекам ја...

све горе... После недељу дана Станко пође да звони на вечерњу, али не може да изиђе уз степенице. Врати се кући и поручи Марку да одзвони.

Свако ми јутро она, кад се врати с пијаце, донесе поздрав или од поп—Симе или од поп-Петра, па често и од самог господина проте.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Јест, и сам сам то мислио СЕКУЛИЋ: Е, 'ајде, у здравље па на посао! (Пође, па се врати.) Јес', бога ми, мало не заборавих. Но, још ми се и то може десити да заборавим.

(Оде до Ивковићевих врата и ослушне, оде и до других па провири и опет се врати Срети.) Читај лакше! СРЕТА (наставља):...

МАРИНА: Па то, што хоћете да будете народни посланик. ЈЕВРЕМ: А, то? (Врати плакате под мишке.) МАРИНА: Ми кад смо просили ваше дете, ви нисте казали да хоћете да будете народни посланик, а то

СПИРА: Шта имаш ти да ми кажеш, као да ја... ДАНИЦА: Али... СПИРА: Ево идем... (Пође, дође до врата и врати се.) А то је, је ли, извесно да ће Ивковић добити већину? ДАНИЦА: Могу, ако хоћете, и написмено да вам дам.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ох, ала је ’ладно! Види, види!« Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг. Допало му се, па остао. Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.

— Ост’о му тако адет! Али се Срета не даде ни осолити. Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.

С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати. Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу. Опет стаде преправљати депешу.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Тек сунце, у светло раздање, Врати му самопоуздање. А небо, плаво ко лан, Потврди да је све био сан. Ал опет, до краја дана, Загледа се у лица

спретне и младе, Научио да лови, да се туче, да краде, Па, вођа дружине, или члан неке банде И не помишља да се врати оданде. Ево и зиме: прве без доброг мачора...

Никог да је узме, кући понесе: Шта ће му лева, кад нема десне! Лева, на улици, горко пати: Не уме кући да се врати; И десну чека крај неславан: Забациће је негде на таван.

Ђак са књигама, коњ пред бичем, Лампа што светли ником и ничем. Мали аутобус у седам сати Оде, да се никад не врати. Једног дана ја ћу, збиља, Доћи о тог коначног циља, И спроводити лета вечита С књигама које нико не чита.

— Доста си савета дао Унеску! Врати се отаџбини, то јест, мени!” „Овде је укинуто свако призрење, Ко црв се увија биће ташто!

) „Ех, да ми је да одем до Пљеваља Да удахнем ваздуха и слободе, Живот да ми се врати... ех, да ми је! Не вреди: не дају харамије, Поборнице ропства и моногамије!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

од морског дна: звук од кратке експлозије, пошавши са брода, продире у воду, допре до морског дна, одбије се од њега и врати се на брод; тачно измерено време од тренутка експлозије до повратка на брод даје податак из кога се лако израчунава

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ал̓ авај! песма залуд покушава Да врати чари старинскога доба; Дубоким санком прошлост ова спава, И поређани стоје гроб до гроба.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Бјесмо пошли двјеста Озринићах, и толико поћерали коњах, да узмемо пуње аранђелско. И врати се с пићем из Котора. Поју људи, гађу из пушаках.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Стрепила је да их, како је почео а знајући га какав је, напослетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.

Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати. И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад

— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка! Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком. Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.

После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме. Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла

Али баш зато никако | више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.

Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна. Уђе и она у собу код матере. У кујни је већ Магда радила.

Силом би је натерали да однесе и врати у бачву. И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала како су они тамо горе све слободнији.

у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити ако би их ко дирао, покушавао да отвори.

Она нека остане, а ти се врати. То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по

А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија. После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.

И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све. Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.

због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!... Софка ипак промуца: — Ја не могу! — Ни ја не могу.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Још зора неће плави свод да злати; Нама је добро, и нама је рано Да се дан опет с хуком својом врати: Свет наших мисли сад је тихо дан’о.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Рањеник отвори очи и уздахну. Она потече да потакне огањ и да припали луч, пак се брзо врати. Поглед Јанков бјеше мутан и расијан с почетка.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Комад хлеба не би заискао да зла не помисли. Ко од њега узме иглу, има ћускију да му врати. Кусалом га закусује, а дршком му очи вади. Лак је испод капе. Лези, хљебе, да те једем.

— Кажу да је овако миш рекао кад га је љешник у главу удрио, — Овако се рече и ономе који се из боја мало рањен врати. Танкије’ је ушију као вук.

да му игуман каже зашто ће ићи иза Браиће, узме пушку на раме па управо у Браиће; и проведавши онамо читав дан, врати се пред вече опет у манастир.

и то ће проћи“. Путник се нађе у чуду па окрене својијем путем. Кад се путник послије дугога времена врати натраг, и дошавши опет у оно село дозна од сељака да је цар, чувши како је господар свога роба мучио, господара

Ако тада сагледа своју сенку, врати се одмах натраг у јазбину, и спава још шест недеља; ако ли не види своје сенке, то јест ако не буде сунце уранило да

4 Један, два три, Побили се фратри Пред црквени врати: Један другог туче И за браду вуче: Један другом виче; „Помози ми, стриче!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

изишла твоја жена!“ повиче ђаво, па скочи из цареве кћери, и утече чак у сиње море, и више се никад не врати међу људе. ИИ. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ.

ја матор човек, па сам дошао ђетету, да ме свјетује, како ћу се женити;“ па се врати на траг, и отиде оном старцу, да га пита, коме га је послао по свјет!

“ Говедар каже опет: „Е! ако не зна никаква заната, ја му не дам моје кћери.“ Везир се врати, те каже цару, шта говори говедар. Сад постане чудо још веће.

“ Кад се и овај везир врати, те каже, да говедар неда ђевојке, док царев син ке научи занат какавгођ (само нек је занат); онда царев син зађе по

Кад ђаво чује сврачиј глас, онда већ види шта је; па се брже боље врати натраг. Кад горе, али се море заледило, не може на поље!

Кад горе, али се море заледило, не може на поље! Онда се брже боље врати опет на дно мора, те узме камен и њим пробије лед, па онда потеци за св. Аранђелом! Онај бјежи, а овај за њим!

Пошто скине сланину и упрти на леђа, пође гредом да се врати натраг, па се некако омакне, те падне на сред куће, ђе је спавао човек са женом и с ђецом.

” Дијете спопадне букву, па повуци тамо повуци амо, али не може да је ишчупа; онда се опет врати с оцем у пећину. Кад послије некога времена дијете опет навали да иде у свијет, међед га изведе пред пећину и каже му

Онда се Брко врати натраг. Чоек онај сијући жито заборави за Међедовића, и узме га један пут са житом у шаку, те метне у уста.

Све ово обишавши и виђевши врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче на поље и баци на земљу, а браћа кад га виде, умало их

мени друго не треба ништа.” Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: „Стани! ходи овамо, кад баш то хоћеш. Зини.

” Он сиромах пође мало, али не могавши срцу одолети, врати се натраг, па сутрадан опет у змајев двор, и нађе царицу а она седи сама у двору и сузе рони.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

путни труд и сви се разболесмо и на Божије расуђење остависмо живот наш и смрт нашу, и ко буде од нас жив к вама да се врати, а кога смрт потребује, молитва ваша нека буде са њим.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

(Излази. Иследник за њом. Просјак коракне за њима, збуњено, али се предомисли и врати се натраг.) МИЛЕ: Скресо би ја њози, да није женско!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И, нећу душе да грешим, покојник све на време тачно врати, а од тога виде вајде, добро заради, купи баш тај виноград и ту њиву. А и она (показује на Анђу) и она му је помагала.

) СТОЈНА (улази за њима, преплашено одговарајући им на питања): А, неће он још да се врати. Нарочито кад је оваква ноћ студена, ветровита, онда и дуже остане.

Ја више не могу да издржим. Цео дан спремам, стрепим да ће сваки час да се врати, рупи, и да одмах, знате какав је, не почне да нас бије и грди. А оно, целог дана не дође.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

зауставити да се он не нађе у време правила; и више пута, пре правила и пре него би се црква отворила, пред црковни врати стало би га вика, и љуто би грчки псовао и ружио попове што закашњавају.

има првородно чадо своје при сиси, кад отиде гди у комшилук на част, ус|павано у колевци мило чадо оставивши, и кад се врати, носећи пуне прси нектара чловеческог живота, и нађе мили плод утробе своје гди плаче и тужи за сисом, узима чадо

би[х] ја рад овде описати, а не могу, нека само оде од пролећа до јесени, кад му драго, у [Х]опово, пак кад се дома врати, видиће [х]оће ли моћи све што је чувствовао исказати.

Каже ми да ме мој баба Никола поздравља, који да није болестан и он би дошао био, не да ме натраг врати, него само да ме нагледа; да он већ види како сам ја тако наумио да мене нико не задржа, а да је од све невоље млого

Бог преблаги милостив му био за његову к мени отеческу милост! На ови на|чин мој Ника врати се с матером својом и мојим братом, а ја останем миран и покојан.

Притом чувајте се да му ништа не дате у зајам; то му је сва мана: узајмљује, пак неће да врати. И док се год добро с ким не познате, чувајте се свакога.

По исполњенију године, предраги мој данил Мораитски воз|врати се у Корф, отечество своје; а ја пређем у Тријесте и одавде у наш славни царствујушти град Беч.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кâ да мени с неба пада! Еј! еј!... Уто се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни најбољи кревет. Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине,

— Јето јест... Ајд’ учини своју дужност! Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто обрћући капицу међу прстима. — А колико му је година, Брне? — Дванајс... — Шалиш се, човиче!

Али, свр свега не буди кâ ови твоји другови. Ајде сад тамо, одмори се. Бакоња, збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху оних пет, те га опет ночеше задиркивати.

“ Тада вра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи. Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“ — Зар још пет талира! — викну кнез. — О Исусе! О Дивице! О Јозефе праведни!

му воде, одастајао јутрењу поспремио стричеве ћелије, онда би чекао свога „вра“ (тако укратко зваше фра-Брну) да се врати са доручка.

Види злу игру фратарску, али је ред слушати. Кад је био према школској дворници, стаде га дрека пак се врати. — Шта је? — питају га. — Ајме мени! Видија сам га... — Кога? — запита Срдар, па скочи и стаде према њему.

— да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар! Е, ово је за приповист! Сви се чуђаху. Домало се врати Букар. Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата ни ватраљ иза паса! — А витеже!

— Могло би и то бити, јер вода није велика. — То ћемо најприје видити! — рече Срдар, па се врати истијем путем натраг. — Је ли све коње повело? — запита Бакоњу. — Не... остала су два товарна! — Ајд... соколићу...

— Тако је, боме!... Јето, тако је! А камоли да ће се приковођани припасти од Шкоранце... Лис се врати. — Кључ је понија Јерковић! — Јето ти сад! — вели гвардијан...

— и пође лагано уза стубе у своју ћелију. За њим оде и Дувало. У томе се Лис врати са оруђима, те он, Мачак и Бујас почеше развраћати мала врата. Фратри се шетаху око дворишта.

— Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати. Ако те фра-Баре (Вртиреп), или стриц, или који други мисник буде устављâ, реци им да сам и’ ја молија нека те пуште,

) Бакоња се врати ка своме Балегану. У повратку све је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле се

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

УСПАВАНКА Садржај САМО ЈЕ БУДИЛА МИР 2 РУКЕ БОЛА 3 ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ 4 ОПРОСТИ КАМЕНУ ШТО ЋУТИ 5 О ВРАТИ СЕ 6 БУКЕТ 7 О ДАЈ МИ 8 ПЕСМА И СМРТ 9 ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ 10 ТУГОВАНКА НАД ВЕЛИКИМ СИВИМ ПРЕДЕЛОМ 11 УСНУЛИ

Загледај се у танке влати И реци нечем малом: ходи Шумно као што птице слете Са плавог мира на сунцокрете. О ВРАТИ СЕ О врати се у собу Из блата под бели кров. Глупи те уморио лов По пољу и по добу.

О ВРАТИ СЕ О врати се у собу Из блата под бели кров. Глупи те уморио лов По пољу и по добу. И све док живи у дубу Безгласни тихи

А трубу Младости нек затрубе Други за друге и грубе. О врати се о врати. Ломи се већ твоја трска На ветру. И киша прска По голом месу што пати.

А трубу Младости нек затрубе Други за друге и грубе. О врати се о врати. Ломи се већ твоја трска На ветру. И киша прска По голом месу што пати.

Можда и нисам моро стати: Јер зраком то тек пуче свила Да ме у касно лето врати? ЧАС Као шећер у воћу Или на стаблу смола: Јави се сенка бола У неки свој час, ноћу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Женско се за другога рађа. Ђорђе брзо врати ниску ђинђува у џеп и грчевито стеже кундак пушке. Кеса с дукатима жуљи ребра, као да је белутак.

уз каву одмара у овој соби, све је сладуњави мирис Симкине ланене кошуље, коју она увек чисту облачи чекајући га да се врати с пута. Чврсте, крупне и топле дојке. Моје, увек би помислио. Сада се ничему више не радује.

Годинама он ту бригу понесе од куће, а губи је по путевима, механама, вашарима, у трговачким пословима. Кад се врати с поклонима, донесе кући у грудима и парче љуте туге, које излижу и испију женина силовита миловања.

Руке јој опуштено, лако лупише о црну даску. Једва је дочекала да се врати. Три недеље није био код куће, па га се љуто ужелела.

Снег, ситан и густ, засипа тишину на средини ноћи. Ђорђе загази неколико корака у целац, па се нагло врати под стреху куће и наслони на зид.

Онда се полако врати себи. Скиде рукавице и кресну шибицу да припали цигарету. Обешена изнад кревета, приђе му фотографија из Париза, из

Не би се угрејала ни да ја легнем у огњиште. Идем да украдем. Изиђе напоље, начупа коље из плота и с великим нарамком врати се љући но што је изишао, набаца дрва на огњиште, раздува га и опет повуче ракију.

Јок. Свет је широк. Србија ће бити мала мојим синовима. Попи неколико крупних гутљаја ракије и врати се до корита. Пази како намигује овај десни! Тај ће бити нека велика лола. Томе, мајци, неће се ниједна отети.

— Терај! Симка пође ка санкама, па се нагло окрете и врати у кућу. Никола из вајата гледа Вукашина, обема рукама држи се за браду и споро клима главом: огњиште растура, али врућ

А сада? Куд ће и шта ће? Пошао је ка Толиној кући, али га плач преживелог близнака, коме су дали име Алекса, врати натраг. У подруму је напипао Николин лежај и сео поред његових ногу, не обзирући се на његова мрмљања.

Те к кад Лука врати чамац и викне „одоше да дођу“, жене смеју да приђу обали. Поседају и ћуте. Река иде и односи: некад звезде, а некад

“ повикаше остали. Само што је Лазар исправио колена, зачуше се два праска, и сви му видеше чађаве образе. Василије се врати и седе уз багрем. Лазар се, кажу, клатио, клатио, па се окренуо без речи и полако изишао на пут.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Једна од суседа посаветова старицу да девојчицу врати тамо где је и нађена, али старица одречно одмахну главом. Тако протеку три године.

Чим је чуо за бисере, младић је схватио да су то њене сузе, и одлучио да побегне, да јој се врати, али то је било лакше помислити него учинити. Стражари су будно мотрили на сваки његов корак.

— Па, овде има неког? — узвикну и стрча се низа степенице. — Еј, ти тамо, врати ми лопту! — малишан нахрупи унутра и, угледавши девојчицу, устукну, запрепашћен, зграби лопту и побеже.

Девојчица приђе другом прозору. »Сањам ли ја то?« помисли. »Татага нема никог! Откуда ова деца?« Девојчица се поново врати првом прозору. Оно малено, светло биће несташно јој намигну. — Па, Татагина кућа је пуна деце!

Како је и могао да се врати? Пут до села није знао, а и своје куће се сећао тек као гнезда на врху брда. Да проси, ипак, није хтео.

Од ње се постаје Златоусти, цар прича и исцелитељ, али и као патуљак светом лута. Боле се врати у своју улицу! — Од додира звездине руке дечак осети како тоне у сан, и ужасну се.

Баш смешно! Тражи је у рибљој чорби! »Можда ме је звезда преварила?« — помисли мали чистач, решен да се врати у свој град, кад на пустој стази изниче старица толико повијена под теретом да јој се чак ни лице није видело.

— Нисам ти потребна, Златоусти! — Сребрна ружа нежно дотаче дечаков образ. — Врати се међу луде! Сребрне руже нестаде, а мали чистач се осмехну.

— седео је уз море све до вечери, али Краба му се не јави, нити зазлати. Погнуте главе, дечак се врати кући и замоли мајку да му скрати ногавице.

Научи лепотица да се смеје, да страхује, да брине, да се радује. С нестрпљењем је чекала младића да се уморан врати и он се враћао испуњавајући кућу сјајем и смехом. Али једне вечери не дође. »Да се није песак обрушио?

»Да га није неко чудо под земљу одвукло?« помисли и зарече се да ће га и испод земље наћи, ако треба. Затим се врати у кућу, али никако да се смири. Заједно с мраком све брже расли су у њој немир и туга.

— Нећу га вратити ако се ти не вратиш осим ако у пустари нађеш воду... Лепотица се на тренутак замисли. Ако се врати јајету, биће мирна, биће вечна, заборавиће сјајнооког. Али шта Же јој онда вечност?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Господар Јеврем протрља образ (мало га је, ипак, ошинуо тај сковитлани век), врати се, узјаше коња и полако стигне до Француске улице.

Онда, врати се у своју сенку, тамо. СИМИНА УЛИЦА Данас би се рекло да је Сима Нешић симултани преводилац; у његово време звали

Тада је изговорио речи које су постале чувене: да нико од њих није дошао да се врати, него да погине. (Тако је, у пролеће 1815.

тако могао да влада оним тренуцима у песми кад Хасан-паша, кажњен за своје силништво губитком вида, преклиње: Нек ми врати моје очи чарне!

Чим је Милош почео да измиче, настојала је да га врати, а што је више настојала он је брже измицао. Колико је бивао даље од ње то га је она присније доживљавала а све јаче

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

“ Поведе ме сретњи дух небесни, како мајка устрашена синка што га води њежно милујући док га себи врати и утјеши; на брежуљак један од топаза изидемо и на њем сједемо. „Ето небо куд ћемо лећети!

У двор сјајни уђоше војводе, а војнство се с славом хучном врати. „Ах, преблаги оче бесмртија, - рече Богу Михаил архангел - беспрестано твој ум пресвијетли творителном блиста

име неба и славе Господа; док свакоје небесно свјетило теченије своје заустави и свјетлости своје половину свако врати под пламену круну.

Попа, Васко - КОРА

ноћи Кад нестане из улице Ко зна куда иде У шуми би се изгубио Али се увек пред зору У дрворед на своје место врати ПУ3АВИЦА Најнежнија кћи Зеленог подземног сунца Побегла би Из беле браде зида Усправила се насред трга У свој својој

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

вода почиње да опада, а огромно језеро које се створило над долином Нила стане се сужавати док се, напослетку, вода не врати опет у корито реке, остављајућу за собом плодоносни талог које обећава богату жетву.

Али се његов бистри разум врати на време на прави пут, и он доврши прекинуту реченицу речима: „...када сам на обали мора принашао Посејдону своју

Али ћу до ујутро остати овде. Идем до капије да о том известим изасланике номофилаксове“. Он оде и врати се убрзо, насмејан. „Знаш ли шта сам рекао вођи моје телесне гарде?“ „Шта?

„И ти“, рече он самом себи, „хтеде да се овде испољиш у свој својој простоти, и сировости? Врати се сместа у свој родни крај на Стримонском заливу и не љуљкај се у сновима који се никад неће испунити!

“ Он се подиже на ноге да се врати у Пиреус. Но пре тога хтеде још да погледа изблиза све ове грађевине које га потсетише на његово ништавило.

Ожалошћен, обесхрабрен, презирући самог себе, пође право Пропилејама да онде сиђе са Акрополе и врати се у своју отаџбину.

И заиста, његова машта понесе га у недогледне висине. Али јурњава људи, у којој се убрзо нађе, врати га у земаљско царство. Осети глад и жеђ, а зраци подневног сунца почеше да га жегу.

Архимедес прегледа тачно ту лађу, запамти све њене мере и појединости њене конструкције. Одмах после тога врати се свом послу. Осмог дана била је лађа спремна за полазак.

Кад се тај гнев у њему помало стиша, рече он свом ризничару: „Дај ми прстен, а круну врати у ризницу!“ Кад Еразистратос оде, обрати се Хијерон Архимеду: „Како мислиш, рођаче, о овој ствари?

бедном телесном састојанију и душевној утучености попе се Архимедес на узвишицу вароши где се налазио краљев двор да врати свом владару круну и да му призна неуспех свога посла. „Тешко мени!“, закука краљ.

Но као што се мачка, како год је бацио, дочека на све четири ноге, тако и наш Георгиус издејствова своје помиловање, врати се у Рим и отвори овде своју школу грчкога језика која се убрзо напуни ђацима из целога света.

После скоро осмогодишњег боравка у Италији, прекинутог на кратко време два пута, Коперник се врати у своју отаџбину. Од године 1505 па до 1512 бавио се на бискупском двору свога ујака, да би после његове смрти остатак

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

извештачене узбуђености студента који се спремао да протестује: — Аксентије — примети она прекорно — кумим те Богом, врати ту реч натраг.

— Ресимићу, еј Ресимићу, друже! Он застаје и жмирка за колоном. — Ено оста кујнско казанче: врати се, понеси га, бога ти. — Ресимићу, бато, подигни ту чутурицу, вере ти, изгуби, видиш, нека џукела.

А кад то проверише и официрске патроле, па се извештаји послаше где треба, дивизија сместа доби ново наређење да се врати одакле је и дошла, после неколико дана узалудних, нечувено заморних маршева.

се уверио да је казна била претерана, умири и покаја, па кад му Секула обећа да ће све десетоструко накнадити, он га врати и предаде ствар забораву.

— Хвала. И мајор клима својом лепом, насмејаном главом у знак захвалности на изузетној пажњи. Затим трза узде да врати кобилу, која се усудила да [се] поравна с ђенераловом.

друг пуковников, а „на здраво“ га заболео табан, па га читаву годину дана гадно спречава да се, поред најбоље воље, врати на „Добро поље“.

А у тај мах, један задувани гонилац, гологлав, разбарушен и изгребан, врати се, одгурну оне што су му сметали, па ставши коленом на изврнуту мишицу, преломи, снажним једним покретом, укрућену у

застао био код капије и пошто је збуњено прешао преко фабричког дворишта, онда кад је застао код гвоздене капије да се врати у фабрику и протестује због безразложног отпуста пред надзорником, она шкрипа и трескање натоварених кола старом

разумео, само се плашио бледих усана иследникових и све већа забуна и страх га обузимали шта ће бити кад се у ћелију врати.

рече ми одмах после поздрава, седи; седи ево овде поред мене и неизоставно учини ми ово што ћу те, пре свега, молити: врати ми оно писмо, молим те, врати ми га одмах.

седи; седи ево овде поред мене и неизоставно учини ми ово што ћу те, пре свега, молити: врати ми оно писмо, молим те, врати ми га одмах. „Добро, рекох, лако ћемо за то, него реци ми, је ли, животињо једна, шта је с тобом?

„Добро, рекох, лако ћемо за то, него реци ми, је ли, животињо једна, шта је с тобом?“ „Слушај, навали он понова, врати ми оно писмо, пре, пре свега врати ми писмо.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Ако човјек ни по коју цијену не би желио да се врати у дјетињство, ако би чак пристао да се врати у ма које друго доба и ма коју другу ситуацију свог минулог живота радије

Ако човјек ни по коју цијену не би желио да се врати у дјетињство, ако би чак пристао да се врати у ма које друго доба и ма коју другу ситуацију свог минулог живота радије него у дјетињство, мислим да је то највише и

Побуђују на размишљање. Била је задовољна. Обујмила је књиге руком и притисла их на груди да их врати у своју бијелу собицу.

Скакуће по плочнику пазећи да угази тачно на сваку трећу плочу: ако промаши, врати се и покушава поново. Осјети ли на себи туђи поглед, прене се: баш као да се замишљао окружен празнином.

Делта могућности! И како су многоструке, како разносмјерне!... Покуша поћи једном од њих, и било је добро. Врати се натраг да покуша оном другом. Зашто ради једне одрицати се друге? И било је добро и то.

И можда тек под старост нека се врати да у њему умре.” Отимао сам се и одлагао, па сам најзад послушао тај позив и запутио се у моје мјесто.

Већ ми је помало доста свега тога. И мали је слијепац напустио болницу. Предао сам болничарки виолину да је врати у „полог вреднота”. Имам осјећај као да се завршава сезона а гости један по један напуштају плажу.

Бори се, одолијева провали из нутрине. Јер треба бити јак! Човјек мора да буде човјек. Да сад ко уђе, да се врати онај по рукавице па да га затече овако у сузама, што би помислио?

У сваком додиру остала је по једна честица мене. Да ми се ишта из дубине ноћи врати у крило! Али никога и ничега нема. Сад сам празнорук и го, пун бијеле празнине.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око

После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна. Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова

Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца. И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му

Иза куће стајаше нека стара вајатина. Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг. Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што

на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду... Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави.

— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. — Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. — Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица.

Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. — Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. — Из среза, велиш ? Тсс... петљају нешто...

Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. — Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. — Јуче ти је био последњи дан.

— И нестаде га у кукурузу. — Шта си му то говорио ? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. — Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. — Па шта вели он?

— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. — Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке. Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза. Њих двојица стадоше да ручају.

Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. — Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили.

па погледаху где би се могао још који напад извршити. Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Петар је гледао у девојку, а кад је ова поред њега прошла, он онда скине капу да га види кад се натраг врати. Кад је девојка набрала цвећа, окрете се, па кад опази Петра, дрекне од страха и падне у несвест.

Потом се свети Петар врати, па дође опет к староме па му рече: — А би ли ти хтио мени овце продати? — Теби бих, — рече старац — али цамо ако

Мени друго не треба ништа. — Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: — Стани! Ходи овамо, кад баш то xоћеш. Зини.

прозна, а то чу једна стара баџа-вјештица — па од града до града, од врата до врата, док је нађе и позна, па се одмах врати цару и погоди се с њиме за велико благо да му кћер живу доведе.

Он сиромах пође мало, али, не могавши срцу одолети, врати се натраг, па сутрадан опет у змајев двор, и нађе царицу, а она седи сама у двору и сузе рони.

Све ово обишавши и виђевши, врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче напоље и баци на земљу, а браћа, кад га виде, умало их

Потом ходајући дуго по планини, не нађе ништа, па се онда врати у ону рекавицу, кад тамо, али у рекавици једна баба. Царев син јој назове бога: — Помози бог, бако!

Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је, „него — вели — сутра да идеш с чобанином на

и храбрити: — Не бој се, кћери моја, видиш, ми променисмо толике чобане, па који год изиђе на језеро, ниједан се не врати, а он ево два дана како се с аждајом бори, па му ништа не науди.

Потом он остави ону земљу и царицу, а с првом се женом и дететом врати у пређашње царство своје. БАШ-ЧЕЛИК Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке.

” па онда похита да се натраг врати. Пређе преко бедеме, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу. Кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па

жену моју повратим, па ако ми буде до невоље, онда ћу пера да запалим да ми зетови у помоћ дођу“, па се одмах дигне и врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову и, кад издалека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, и она се зачуди

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

' Сви јураху пољем, ал' брат његов заста, Кроз паклену кишу врати се и стиже Месту где смо били, и крај брата клече.

И уместо ратар сад да пушку скине, И овенчан славом историјског хода Да се врати у дом, он и данас гине За одбрану земље и част свога рода.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

особу, са њом разговарали, испитивали, расправљали и одлучили да сијалица треба да се помери два инча, односно да се врати на место које сам ја одредио.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

којима сам се спријатељио на жељезничкој станици у Бечу и који су ме спасли од чиновничке аждаје која је претила да ме врати у тамнице Војне границе.

Једне од тих вечери шетао сам по четвороугаоном дворишту Тринити колеџа очекујући да се Нивен врати са своје вечерње молитве из капеле Колеџа.

Ћипико, Иво - Приповетке

Тргом се однекуд вуче старица; уљегне у отворени дућан наврх улице и из њега се врати с купљеним хлебом у руци. Уто двојица младих варошана изненада приступе Загорцима. Приближе се некој женској.

Помогао би јој, али како? Дошао је да стече новаца, па да се врати, а она, ето хоће да га омете. Гледа кроз прозорчић на улицу и премишља. — С тобом бих и на крај свијета!

—Ма ето, — прекине за час низ мисли, — ни ја не познајем ни оца ни мајке.... И настави: — Па стари пар опет се амо врати; и тако иде док их негдје не снађе смрт, а онда је свему крај! — доврши старица тишим гласом.

Арнаут замаче у шумарак. Миливој се устави, домаћин махне за њим руком и врати се к речици. Затим седе на земљу, изу се и пређе преко воде.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Од овога симболистичког настојања да се поезији врати изгубљен углед започиње велико прибирање и преиспитивање које задире у сам песнички кôд.

Вукове књиге под бројем 571: Соко лети високо, Крила носи широко, На десно се окрену, Граду врата угледа; Ал на врати девојка; У средишњем су делу слике по пореклу из Апокалипсе: сунце, месец и звезде у које је жена обучена.

га је у овај свет послао и коме се на крају враћа: Да стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена „ Свом стрелцу ком и не зна имена.

срце такође се враћа у сан: Ил осврни се на вече што заста да гледа још у дан, И расветли се нагло ко да би сунце да врати; Осврташе се тако тад да нам и погледом плати Тај Час; о срце, будно већ, што се враћаш у сан...

Куленовић као да је хотимице хтео да се врати тој обликотворној језичкој делатности и да је реактивира у Стојанки, у Писмима Јове Станивука и, на посебан начин, у

У том смислу је разумљиво његово настојање да „музику речи“ врати, да је повуче у унутарњи језички простор, где постоји исконско и реверзибилно превођење гласовне, као и сликовне,

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Ето, то је све што ја тражим. Ујка-Васо, запиши молим те: Пера Каленић да се врати у службу са сатисфакцијом. (Завирује у Васину књигу.) Јеси ли записао „са сатисфакцијом”? ВАСА: Јесам, де!

ЖИВКА: Па да, да! (Погледа значајно Васу.) Васо, телефонирај оно што сам ти казала. Реци му слободно да ми се не врати кући! (Оду.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

бира управо тренутак када тај исти отац усред ноћи одлази оставивши јунакињу саму; нешто касније, када је желео да нас врати у још даљу прошлост, све до јунакињиних предака, он опет - и то у назад једном већ помереној приповедној садашњости -

И као што то бива при човековом суочавању са граничном, самртном опасношћу, она тражи мајчино крило и недра - да се врати првом извору милости и заштите.

У овом случају, међутим, лик се у суштини трансформише - постаје други - чим се „ослободи“ и врати „тамо у Турску”, заузме место које га је већ чекало: место суровог старешине и братственичког „бате”, место „новог

То што Томча, чим пожели да се врати, одмах тражи очевог коња, затим и очеве чизме, представља чин синовљеве идентификације с оцем: симболичко преобраћање

их, погледао шта се напољу збива, и: „Тада, кихнувши громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта, где га жена дочека још увек плачући. Облачећи га брзо, она му је љубила чохе [. . .

напротив, свлачи и леже у постељу: „Тада, кихнувши громко, неколико пута, заигравши по земљи, тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта и тресну се на постељу, колико је дуг.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Со јунаштина. Даде му хата за дете и многи ћемери со злато... Таке ли је? — Па, ага... — Убаво!... Врати ли ти тој стари потурски пес? — Вратио ми је све. И паре и коња.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Да л’ је жив још или не? Године су пролазиле — Поток, сузе, уздисај: Путник-патник, сит даљине, Врати с’ у свој завичај. Остала му душа чиста, Срце здраво, живи плам. „Срце моје — он сад вели — Роду, својти поклањам.

Кол’ко с’ већ пута брука та Над тобом јадном ширила, И ти се увек поново Са неверником мирила. Врати се драган раздраган, Заборави се све, И луда с лудом лудује Поново, кâ и пре. ЗИМА Слава теби, убаво пролеће!

(А ђаво се опет оном крају врати Где тај занат давно у вел’ко занати). Пуче брука кад се та работа откри; Кривцу се не прашта, ни брука с’ не таји,

Било срце лепоте девојке, — Одох к њојзи молит’ да ме прими, Слушкиња се за час тили врати, Поклони се и одговори ми: „Молим лепо, срце ћемо данас Ставит’ овде на ово сиџаде.

Па како је лепо пио, Лепо плати, Пошô ј’, ал’ је преумио, Па се врати. „Дај, крчмару, бокал вина О поноћи! Да не морам, вели, сутра Опет доћи.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

и пољубиш ме осам пути, пак опет напишеш 8, трећи пут пољубиш ме двадесет и четири пута, пак као и пређе напишеш на врати велико 24. С отим се окренеш мени и рекнеш: упамти, Васо, добро ове пољупце, биће ти некада слатки, и одеш.

ВАСИЛИЈЕ: Ах, моји лепи дванаест хиљада! ЕВИЦА: Ујо слатки, немојте га пуштати, није мала сума. Натерајте га да нам врати, даћемо и њему штогод, је л’ Васо? ВАСИЛИЈЕ: Сто форинти. Само да нам да. ЕВИЦА: Видите како мој Васа добро мисли.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ту се скрива бол без одјека и реч без одзива. О, дај ми снаге над силама грубим. Врати ми сличност да усним, док страва Тишти ми чело и ниче на столу. Она је део предела што спава.

) Неиздвојен појавом још нико није Открио себе, свете, у твојим призорима Врати ми дан ако га негде још има Земљо поново непозната кад у лобањи легу се змије.

Понови дан због незахвалног тела Што сунцу узвраћа сенком и песму квари. Врати човеку усамљеном птицу: Под празним небом плачу соколари. Дозови утве с гора у предање.

слично сунцу дубоком и празни Забрањени славуји славни ал без моћи Твоје је срце узрок дана и ноћи Да све што прође врати се по казни Тужна посестримо чемера и буне Пелен је једини лек и горка нега Срцу још горчем што се тобом куне Тужна

искуство: пресипање једног света у други Зелене враџбине биљни ђаво цвет а не свест Њена безболност додирнута чудесним Врати зрно у заборав Ослобађа ме бога њена провидност Слична птицама које прелетају мора (Конфузне птице не схватајући

ружу белу За потонули пламен у мају За потонули пламен у мају Сјај који себе не упозна Горким стварима благост врати И пролеће години.

Што је високо ишчезне, што је ниско иструли. Птицо, довешћу те до речи. Ал врати Позајмљени пламен. Пепео не хули. У туђем смо срцу своје срце чули. Исто је певати и умирати.

и кучину своје чаробне месечине, псећу ружу и своју гадљивост, да ослепљује предео извађен из туђег ока, да врати ноћ у име нежности.

Сањајући ја сам све празнике преспаво! И гром је припитомљен певао у стаклу. Не рекох ли: ватру врати на место право, А пољупцу је место у паклу.

Краков, Станислав - КРИЛА

Сергије се насмеши. Одабра неколико новијих и стави их себи у џеп. Остале јој поштено врати. Жена је смакла одело са њега. Тада је он оплете зналачким рукама као омамљивом мрежом. — Меѕѕіеурѕ...

Петровић, Растко - АФРИКА

Црнац, који изненада избија на светлост веранде пред нас, црнац је белаца: исти црнац кад се са веранде врати у ноћ, док иде по јела, само је црнац ноћи, дивљине и бескраја.

да ме позову да пођем с њима. Потребно је и да ме после неко врати у Боаке, где је већина мојих ствари: бар сва платнена одела, изузев овога смешног, белог, на мени.

Он је чуо наше дозивање али није одговарао да му не би наредили да се одмах врати, а каск, који се био откотрљао у траву, није могао никако да пронађе. Заустављамо се у кампману села Његромандугу.

— Добро, Ме, ја ћу ти дати два пута више, па ти врати старцу што је дао за твоју сестру, а онда је венчај са мном. — Но, мусје мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко'

Пролази два сата у чекању да се шеф села врати са прикупљеним људима. Очигледно да је узалудно чекати га, утолико пре што не желимо заноћити усред саване.

Црнац иде, да добави нешто што му треба, по неколико дана; он се или врати или не врати, налазећи свуда своју браћу и поздрављајући по другим путницима ону претходну.

Црнац иде, да добави нешто што му треба, по неколико дана; он се или врати или не врати, налазећи свуда своју браћу и поздрављајући по другим путницима ону претходну.

“ и продужава да спава. Ујутру налазим близу колибе један камион који се спрема да се врати у Бобо Ђуласо. Камион припада неком белцу у Бобоу, али је на њему сад само његов шофер црнац.

Одједном видим да једва ако будем имао времена да стигнем за аутобус који треба да ме врати из Рабата у Казу. Скоро трчим бескрајном плажом до ушћа реке у море, и после плажом поред реке.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А сад, опрости... глад!... ГЛАВАШ: „Нахрани гладног И душу врати телу немоћном!“ Бога је живог строга заповест; Па кад је, ћутећ, гази калуђер, Нека је горски врше синови...

Тамо да водиш ову старицу. А кад се бака добро увери Да су је старе очи варале, А ти се врати с њом... (Ћерим са Станом одлази.) СУЛЕЈМАН (сам): Ја не знам шта је то?

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ура! ура! пр.. пр.. пр.. пр... Комаров посла једнога коњаника да види шта је. Још це коњаник и не врати, кад дотрчаше два коњаника из београдског батаљона (Бајлони и Никола Ђорђевић, чини ми це помоћник Терзибашићев).

Затим официр брзо одјури друмом пут Житковца, а Комаров се врати к нама. Борба око Тешице једнако је трајала; рањеници су једнако пролазили.

« После овога подвига Комаров се врати месту где је ђенерал »отпочивао.« Још не бесмо стигли тамо, а већ по шуми се овде онде чуо прасак пушака.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ИX Рузмарине, не мириши туди, Да се моје злато не пробуди, Само цвати на дикини врати, — Дођу л’ свати, ти ћеш мирисати. X Девојчице, немилице мала, Што си моје срце оковала?

Тако се дигох И — до тебе стигох. А Бог ми рече: „Сад се врати доле, Па поштуј јаде, Поштуј своје боле, И носи свима Земским патницима С поруком божјом Најлепшега дара: Бол

Многи дођу, ал’ су још неспремни, А анђели тад запоје кругом: Иди, иди, па се скоро врати С пречишћеном, с узвишеном тугом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Но, хвала богу! Мој командант батаљона оде некуда, и после пола часа врати се. „Разапињите шаторе“ — наредио је. Каже да ћемо овде вероватно заноћити. Питао сам како се зове ово место.

Наскоро га изгубисмо из вида међу мртвим и рањеним Бугарима. Било је прошло одавно време откад је требало да се врати. Већ сам се био забринуо. Али десетар ми рече: — Не брините. Сад му је упалило да их мало претресе.

Али зарад боље предострожности склонили смо се мало удесно. Поднаредник оде да види шта је са капларом. Мало после врати се. „Посред чела!“ — рече. И не прилазећи му више, ми пођосмо журно уназад, да поднесемо извештај.

Река ми је остала за леђима много даље. Не потраја дуго, а онај се врати сав задихан. — Господине потпоручниче, доле на реци су Бугари. Претрнуо сам. Тачно иза мојих леђа.

Наредио сам једном од мојих људи да допузи до онога у црној пелерини и види да ли је официр. Војник се врати носећи једно писмо, које је ономе вирило из џепа...

Сви заграјаше. — Заборавио сам да се прекрстим — као да се правда и наново се врати. Опет се залете, али сада потрча поред стола, удари десно на неку децу која повикаше, у великом луку дође на старо

— Шта хоћеш ти од нас? — запита Радослав већ црвен у лицу. Ветеринар се врати и, руку забачених позади, стаде пред Бору. Његове уснице биле су стиснуте.

— грмну Бора. Војник истрча. — Хуууј! — уздише гласно Радослав и брише зној са чела. — Боро, друже, послушај ме... врати ове војнике. — Они су моји ратни другови. Кад нешто згреше изудараћу их.

— Како?... Душа је замрла. У људима као да је нешто прегорело. Чаме у рововима мислећи на своје, и гину... Лука се врати. Тада баш груну хаубица. — А-ух! — узвикну Драгиша, увлачећи цигарету у муштиклу. — Да л’ ће овоме доћи крај?

И верујте, људи, да је онај официр питао: ко хоће да се врати, јавио бих се први. Официр нам објасни како ћемо сада испловити на пучину.

— „То су Французи. Сад се не бојте!“ — Он се диже и јуначки се протегли. Затим сиђе низ степенице и отуда се врати са упаљеном цигаретом. Шаком је заклањао жар.

— Отворите! — заповедих. Она ме је посматрала равнодушно, и уместо одговора лупи три пута песницом у врата. Затим се врати на старо место. Заустих да нешто кажем, али неко дохвати за браву и тада зачух мушки глас: — Апрі ла порта!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ил, пред врати седи, подвезе веже, Да се ноге виде, штримфе натеже. Баци ногу преко ноге, гледи на стране, Сад прекрсти, сад извија,

Цар Мурат лежи. С мачем у десници, Назад горд спеши Обилић к својима. Опет га реч задана врати К султану. Гњечи му петом шију. То не зна војска. Ослаби храбри дух. Кнез силним словом зачас га подигне.

Оде моја сва милота, Оде цвеће и красота; Црвенило и белило Из мог лица одлетило. Мора срце да ми грца, Јер на врати куца смртца, Које око увек суво, Које уво сваком глуво. Пре 1833.

Да сујетне моје жеље! Без ње нема живота, Без ње цео је свет пустиња И сва земља тамница. О, врати се, зраче дана, И хоризонт осветли, Волим видит моју драгу И у себи тужити. 1828. Јован Ст.

Мало л’ од векова с неслоге крви с’ српске? Побуне, претње се прођи, и врати с’, о врати се амо. Гди нам је божије сунце осветлило путове довде, Ту ћеш зар ти се упињати црни навлачити облак?

Мало л’ од векова с неслоге крви с’ српске? Побуне, претње се прођи, и врати с’, о врати се амо. Гди нам је божије сунце осветлило путове довде, Ту ћеш зар ти се упињати црни навлачити облак?

Сироте пиште, ах, небесна страши се гнева и стрепи! Вечите правде, знај, око је будно. О, врати се натраг!” Не слуша родитељ молбе ни совјета млађана сина; К планини већ је окренуо лице и Турцима спеши.

Јошт потрчи мало, па стане, и врати се натраг. О, зар може и ход слатко говорит тако? Хоће л’ -неће л’ иде; на страну очице гледе; Цена је права у том

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Ишô је чак и у Сарајево пјешице Земљаној Влади. Свађе је нашао затворена врата. У зиму, неђе пред Часне Вериге, врати се с дјететом у село. Ђе си био — ниђе. Шта си радио — ништа. — Шта ћеш сад, Мијо? — питају га људи.

Наредио сам био да се и ручак спреми, ама кесеџијски ручак: погача на копрен, печен крмак и десет ока вина. Кад се врати' — а оно све стоји готово на 'ној равни пред џамијом. Рушим ти ја крметину, пијем вино, а 'оџа једнако учи.

Више се, вели, овај зулум не мере трпљети. Про'ода се горе до млинâ, па се пред мрак врати: — Још, вели, није дошô земан за крст часни крвцу проливати, за 'Ристову вјеру умријети.

Сад ил' никад! А ви знате, кад Вла', штоно веле Турци, у'вати вурсат — мјере му нема! Кад се ја трећи пут врати' од Брадаре, затекô и' у Партениној соби. Вргли руке, прошћете, остраг, па 'одају гор' и доље по одаји.

Ако и туј ништа не буде, одма' се врати, па ћемо видити шта ћемо радити. Видим ја, вели да ће То доћи и до самог цара.

“ „О, добре царевине, крст јој љубим!“ — лијепо ја од радости, а жена и дјеца заплакаше. „Брате, кнеже, врати ти та три воринта царевини.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

јој се скрију, Да пехаром крви сваки целов плати, Истрошену снагу да у неврат проспе, Да у вечно ништа пољупцем се врати. Јер празан је живот, кад у јесен доспе, И замућен поглед црвени од суза, Пахуљице модре старост лицем оспе.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Вратићу се ја. (Пође, па се код врата сети и врати се.) А јест, бога ми: реците господин-Вићи, чим дође, нека изведе онога из 'апсе и нека отпочне саслушање.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

/ Где си расла, гдје л' си устргнута"). Пушта је а се врати у прошлост, да сагледа малену руку синовљевог детињства и да укрштањем срећних успомена и трагичне стварности

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Сад је час. Ом. Ом. Зовем те и заклињем: Изиђи из црног бездана Шеола, Врати се у храм са деветоро врата. Појав’ се, појави. Дај твоју крв, Омириши крв, омириши живот. Отргнућу те од земље.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: — Младене, треба ми (то и то). Ако ли да узмем?

Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту

Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају. Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих

Бог Господ! Бог! И ако је Бог! Бог нареди да се пати, мучи. [Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.] Понекад се устумара.

[После Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.] Младен осети како би баба чак више волела да он то учини,

куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. Младен зна све то. Осећа.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Његов корен мора се копати каменом; кад се опкопа, баца се камен у вис, и онда треба оман ишчупати пре но што се камен врати на земљу, иначе неће имати толику моћ (ГЗМ, б, 1894, 373) ОМОРИКА Фіцхте (піцеа еxцелѕа). Оморика; омора. О.

Вратич. У Лесковачкој Морави зове се »поврат« и употребљава се у врачању да се одузме млеко туђој стоци и да се врати својој (СЕЗ, 70, 1958, 382). Врба. У многобројним веровањима објављеним после ИИ светског рата в.

, поред које ставља »дар у новцу« свако ко честита, а онда стари сват спусти на тањир своју ј., која му се врати пошто се пронесе од свата до свата ради даривања, а »затим, по истом поступку, пуштају своје ј.

), па се, тако окићен, врати у кућу и стави у чело софре ради даривања, и свадба траје »све док се саборник ритуално не изломи« (СЕЗ, 83, 1971,

У Ливањском пољу, пред младожењином кућом, невеста баца три ј. преко крова: ако се која врати, верује се да није добро за невесту (ГЗМ, н. с., 15—16, 1961, 215).

Нађу се њена јаја и ограде да не може да им приступи. Кад то види, опа се врати, нађе р., донесе га и метне на ограду, која се од њега сруши, и она дође до својих јаја. Али тешко ко може уграбити р.

»Домаћин подигне колач увис, да буде висока пшеница, пољуби га и преда другом госту«, а овај му га врати пошто га »унакрст ножем« засече. Затим домаћин и најстарији гост три пута окрену к.

Ћипико, Иво - Пауци

Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. Стигавши је у пољу, вели јој: — Врати се, Машо! Удараш у образ мени и Ради .... Куд си накастила? — Својој кући... Не могу даље издржати...

—Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... Чините ви, нећете се преварити! Војкан се врати из вароши кући по навади пијан.

Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи.

тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.

Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца. И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?

Тако у говору подоста су од села поодмакли. Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио. И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Долазе слепци са просутим очима, моле га да им врати вид. Без гађења загледа у њихове ране, гнојаве чиреве, пипа натечене трбухе, превлачи дланом преко згрчених удова.

Ето, дошао је овде твој слуга Доротеј, као да си га сам послао. И учинио је да се у многе врати пламичак вере, мала светла тачкица што шета зеницом обзнањујући да се у души поново разгорела ватра животодајна.

дубока ноћ и да нас остале ухвати тврд и дубок сан, да би могао кришом изаћи напоље да се ратосиља беде па да се опет врати и жестином молитве надокнади своје кратко одсуство. На жалост, те ноћи, као за инат, никоме се није журило да спава.

Кирча се врати носећи воду у бакрачу. Калуђер покваси крпу и стаде да пере рану тако вешто и пажљиво да бих то све време гледала да

се око њега окретао неколико дана, док му није издалека ставио до знања како је он ето и од тога вешт, те зна да врати мушкарцу оно што му је најпрече.

Да ли ће од прве остати трудна? Кад се Лауш врати, а она трбух до зуба? Хоће ли њу отерати а Дадари (Дандари) отфикарити муда? Хоће ли макар бити мушко?

Прошла су читава два месеца откако је отишао на тај поход и требало би већ да се врати. Дадара је дигао према мени свој тврди, непријатни поглед, престао да угриза кокошији батак и процедио кроз зубе нешто

— И шта? Само то да ће рат бити краткотрајан и да ће Лауш убрзо да се врати. — А ако се не врати тако брзо? И тада сам налетео.

— И шта? Само то да ће рат бити краткотрајан и да ће Лауш убрзо да се врати. — А ако се не врати тако брзо? И тада сам налетео.

Рекао ми је да би ме врло радо обесио о највишу кулу, али неће, чека господара Лауша да се врати. Осим тога, каже, твоја би мрцина сувише смрдела, подавио би ми тим смрадом ове честите људе.

и осам стотина и деветнаесте, индиката пет, сунцу круг деветнаести и луне деветнаести, месеца јула деветнаести дан, врати се Лауш, пронијер, властелин крала Стефана Уроша Другог Милутина са војне краљеве, разби разбојнике што беху опколили

И врати мир пољима и шумама плодне моравичке долине и поново би оно што је некад било. То ћу морати написати у летопис.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И сваки онај који тамо сврати, Никада више натраг се не врати. Пећина дању у камен се ствара, А у ноћ опет у стакло претвара.

Силвије, чувени лекар, ученик мисирских мага, Увеза пробијен трбух и насу мелема блага. И свест се Катону врати и крвца преста да тече, Он поглед обрати сину и сталним му гласом рече: „Нека је проклет и презрен лукави избраник

8. Сури споменик старих поколења Над сниском хумком угажена гроба Живо ме сети страсти и мучења, И мисô врати у минуло доба. Тужни гробови, где вас јоште није? И ко да прича историје ваше?

И утом, са свију страна, Јекнуше весели звуци у сусрет гранулог дана, И свест се кравару врати. Он се је сећао свега, И стид га толико узе: дође му да чисто бега!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И сада иди ти у цркву до намесника, па види да ли има што да ми нареди, поручи за гробље, и онда се врати да ме водиш натраг. СЛУШКИЊА (прилази и љуби га у руку): Благослови, дедо. (Води га ка чешми, до клупе.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

И деси се чудо. Нога ојача, Сека оживе и пролепша се, и врати се кући у сељачком оделу оног краја, као нека фина лутка. Али се и мајстор Коста вратио преображен.

Састао се само са женом, одмах јој рекао да оцу нипошто неће да се врати, и отишао некуда да поново нађе живот. Онога истога дана кад је дошло писмо с вешћу да је Риста изишао из затвора,

А кад око подне момак врати непродату, свелу зелен, старац је опет граби обема рукама, меће у воду, прска, мирише. Суво семе стави на длан и

— Ти се шалиш, Нано, а не знаш како се све у кући преврнуло без тебе... Одлутала и моја керуша, и нема је да се врати. — Твоја керуша, буди без бриге, тамо је иза порте где су и керови, и доћи ће кад огладни.

Донеси, Јулице, новине, да видим шта ме чека у свету и међ живим људима. — Јулица се врати с новинама и с три писма у рукама. — Нисам хтела да ти говорим док си била болесна. Сва три писма су од матере моје.

Тешко се и споро поправљаш. — Јулица удари у плач. Госпа Нола устаде, изнесе малога у ходник да се игра, и врати се. — Говоримо пред дететом што не треба. Деца све памте и разумеју. Не плачи, Јулице.

И не смеш очекивати да ти се доброчинство врати. А ипак ти се ништа тако сигурно неће вратити као доброчинство, ништа, никакво потраживање, никаква интабулација.

Џепови браца-Мише, кад се с пута врати, пуни су лекова и лекарских упутстава, за господин-Васу, али паланка зна да су пуни мириса за госпа-Јелку и за Агницу.

И тако заслужила да се опет врати у оно што јесте. — „Кад добро промислиш шта је било: због оне неваљалице, пропалице, страдали су толики људи, и чак и

Еј, Нато!... Отац ти прима милостињу! Срце ми се кида док га гледам како се спрема да иде по милостињу, и кад се врати срећан што доноси милостињу... Милостиња, кућа, ора' — ето то је сад моје све...

судија који се озбиљно бавио историјом, па и историјом градића: трудио се да студијама и неким урбанистичким уређајима врати успомене на прошлост, успостави ранг варошице.

— Па то и јесте: ожениће га Матић својом кћерју, и даљи Замфири ће бити Срби... Нека се Замфир врати у Грчку, нека почне сасвим скромно, од једне драхме. — Тешко је натраг у Грчку, нисмо ми више онај народ, друго смо...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

су у кући данули душом, уверени да је школа калуп у који се дете, као прокисло тесто, метне, па му школа да форму и врати га родитељима печено. Моје школовање, то је управо моја борба за опстанак и самоодржање.

он преви један чист табак хартије и на њему исписа десет тачака и петнаест запета, придружи то своме рапорту и врати га команданту с молбом да командант, својом наредбом, изврши распоред приложених тачака и запета и сваку од њих упути

и замоли наредника да их навуче и да му направи место, како би он могао лећи, или, не узнемиравајући наредника, да се врати у кафану и потражи себи утехе.

– поче госпар Сима – ријеч је овда о томе: треба ли Нушића оставити још да живи, или га треба већ једном позвати да се врати својој генерацији. Ја велим, господо, гријешите ви који бисте прекратили му вијек.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ама види, види ипак, да није нечије лежиште празно. „Знам сигурно, господине капетане“ вели ми он. Мало после врати се. „Сви су наши коњи овде.“ — Ама баш сви? „Сви, господине капетане!“ — Добро — велим ја, и нешто ми лакну.

— Где ћеш? Назад, наредниче! — викнем што могу јаче. Без иједне речи, он се врати, успуза се на један обронак, па се окрете. „Ево их Бугари код топова...“ Истрчах горе...

А приче бујају... На граници ћемо се зауставити, и онда ће се издати прокламација: ко хоће, може да се врати својој кући. Па зашто се не бисмо још и сада вратили.

Тек тада видесмо како војници замичу у село, међу арнаутске куле. Капетан Радослав прати једнога поднаредника да их врати. — Дреница је ово... Могу лако да припуцају пушке. — Ко... Арнаути? — окрете се поручник Бранко.

као неки шеф над посилнима, изузев оних командантових, који су се понашали достојанствено и држали по страни. Врати се најзад и Исајло. — Нигде нема, господин поручник...

Вођа коначара је поручник Коста „Турчин“. Гледа мрко Коста у мутну реку... Па се врати своме коњу и појаха. Хтедосмо и ми. — Останите!... Ја ћу први.

Сав је мокар, и стоји збуњен. Довикнусмо му да се врати на старо место, па нека пређе пешице преко недовршеног моста, а један ће прећи одовуд да му коња преведе.

Ако се на преноћишту утврди да некога нема, обично веле: „Стићи ће“... Јер где би иначе?... Истим путем да се врати назад?!... То више није ни издајство, већ лудо самоубиство. И онда, нека му је богом просто!...

Не оде Живадин по сено, на један мах полипсаше коњи. А поп Момчило упропасти морал. Тада се и Душан врати. Поручник Протић се уозбиљи: — Баш данас, када нас глад сатире, људи умиру на сваком кораку, данас треба да смо

те ово, те оно. Е, то му је сада. Али задуго се не врати Лука, а ни поп Момчило. Питамо се, шта ли урадише. — Да није збила отишао? — пита мало узнемирен благајник. — Сумњам.

Затегоше конопац. Коњ се одупре предњим ногама, па се пропе и покушава да се врати. Војници загаламише. Неки размахнуше штаповима. Преплашена животиња омаче се низ обалу н река је понесе.

За њима оде и капетан Душан. Мало после врати се. — Потпоручник Јовча — исприча нам он — из неког пешачког пука, онако уморан легао поред ограде и заспао.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

”Ожеднели коњ залетео се извору, У журби га је претрчао, Мрзело га да се врати Него лего па умро!“ Ај! ај! ај! Да ли разумеш то, или не?

Јер рођен после седам месеци трудноће, Претурив све несреће, жели да се врати мајци; И, не излазећи више никада, хоће Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци. Ал залуд!

Претрнух, зар ће изделити ме свег њен стас, У болу крикнух имена њеног глас Па све, што ми оде кад, врати се страсно у тај час; Задрхтах, учини ми се, у даљини, њен ход!

морати да наиђе На ову жудњу и на кобни овај глас: ”О ти, о, ти, учешће чије заструји кад-где у мени, У стварност врати лик свој сатрвени, И не спречи, не спречи, једини за мене спас“.

Ил осврни се на вече што заста да гледа још у дан, И расветли се нагло ко да би сунце да врати; Осврташе се тако тад да нам и погледом плати Тај Час; о срце, будно већ, што се враћаш у сан...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Време поласка дошло, а њему се не остављају ни грабић, ни бреза. Али, како да се оцу и мајци као наказа врати, као патуљак век векује? Белим и стрмим путем пође дечак.

Можда му се то само приснило? Само у лудоме сну приказало? Ко је он сада? Шта је? Када би бар могао да врати лице војника, па макар истога часа погинуо? С тугом се сећао чак и ђаволова лица. Помоћи није било.

Шта то од њега хоћеш? — Да ми врати моје лиде! — рече Дрвосеча, а старац се наглас насмеја и рече да човек једино сам себи може вратити лице.

Али, нико Незнанца са црном капуљачом није знао, нико његово право лице није могао да му врати. Нико му више име није знао, чак га је и он сам заборавио. За све, па и самог себе био је: Смешно Лице!

Оклевајући, пође дечак. Оклевајући, врати први ударац. И, гле чуда! Други су сада пред њим узмицали. Престаде изругивање и гурање, али читање и писање и даље су

— рече строго Сунчева мајка. — Боље се врати одакле си и дошла. Претешка је цена коју би требало да платиш за срећу свога сина.

Лети, а испод њега промиче сребрна плоча воде, мравињаци ситнији од камичака, крошње липа! Сав у грозници врати се Белко свом дому, али читаву ноћ није успео ока да склопи. Можда му се летење само приснило?

Поглед младића, светао, и врућ измицао јој је тло испод ногу. Но Златокоса се прибра и рече: — Врати се тамо одакле си и дошао, момче! Ко може сунчану зраку да присвоји? Ничија нисам, ничија нећу ни бити!

— Сребренка, проклетница! — шапну старац у себи и врати се у колибу мрачнији од олујнога неба. Зар да му риба краде унукову љубав?

Читаву ноћ је ловио. Пред зору, врати се старац празне мреже на обалу и зарече се: — Уловићу Сребренку, или ми нема живота!

Кад, наједном, као укопане стале вештице, пиште. Куну и моле да им врати мараме, али се Варалица само смеје: у његовој је руци моћ — сто корака је претрчао! — Дај ми мараму, људска душо.

Али, могу да вас бацим у казан и потпалим добру ватру... Схватају вештице да одлагања нема, па рече она старија: — Врати нам наше мараме, открићемо ти тајну... — Вештица утиша глас и рече нешто Варалици, али је ни сетна ни ветар не чу.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

забележио, и у којој Марко смртно рани Андријаша, и овај му на самрти поручује да не казује матери о томе кад се кући врати, а кад кроз гору пролази, да „кликује“ Андријаша не би ли се разбегли од његовог страшног имена „клети гусари“ горски.

Једни веле: „Јесте претурио“. Други веле: „Није претурио“. Трећи веле: „Јесте, те високо“. Кад се врати перни буздоване изнад б'јеле цркве из облака, он удари у банове дворе, те полупа срчали-чардаке, и ту уби два банова

госпу на бијеле руке, однесе је на танану кулу; ал' свом срцу одољет не може да не иде на бој на Косово, већ се врати до коња лабуда, посједе га, оде у Косово.

Кад је био чардаку на врати, коб га коби Стеванова љуба, загрли га, па га и пољуби: „Богом брате, Ваистино слуго, вишњим богом и светим Јованом!

била, да од срца сузе не пустила, већ узима девет добри коња, и узима девет љути лава, и узима девет соколова, пак се врати двору бијеломе, Далеко је снае угледале, мало ближе пред њу ишетале: закукало девет удовица, заплакало девет

Тад се беже безистену врати, оде Марко с агом на кадију. Како иде царев Алил-ага, папуч' скиде, седе код кадије, па извади дванаест дуката, те

Арапин се у сватове врати, па одоше низ Стамбол-чаршију. Тада уста Краљевићу Марко, он изврати ћурак од курјака, и изврати калу од

црни као јагње од пола године; како стиже, он заметну кавгу, и прогони стражење мимо прве, погуби ти кума и ђевера“. Врати Арап сиву бедевију, па говори Крањљевићу Марку: „Зла ти срећа, незнани јуначе!

Он се врати кроз Стамбол-чаршију, ал' од свата нигђе никог нема, сама стоји лијепа ђевојка, и око ње дванаест товара лијепога руха

од свата нигђе никог нема, сама стоји лијепа ђевојка, и око ње дванаест товара лијепога руха ђевојачког. Врати Марко лијепу ђевојку, одведе је у цареве дворе, па говори цару честитоме: „Ето, царе, лијепе ђевојке, а ето ти од

Па он врати својега Шарина, оде право бијелу Прилипу. Кад ујутру јутро освануло, спрема царе седам товар' блага, а ђевојка седам

“ Марко њима три товара врати, што су дали Ђему Брђанину, па он оде бијелу Звечану. Ту господа српска излазила: „Богом брате, Краљевићу

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Први се врати Лазар Мачак и донесе танану стабљичицу зечјег купуса. Боко грицну и рече забринуто: — Ово не, испало би много невесело

Одлазио је поносити храбри Јованче, кога ће она носити на срцу чак ако се више никад и не врати. — Ако се не врати? Као да јој одговара на то њезино тајно питање, Мачак одједном проговори: — Вратиће се опет наши

Одлазио је поносити храбри Јованче, кога ће она носити на срцу чак ако се више никад и не врати. — Ако се не врати? Као да јој одговара на то њезино тајно питање, Мачак одједном проговори: — Вратиће се опет наши дјечаци, треба у то

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Виде га у телу на земљи море и од страха му пробеже. А Јордан заустави се од извора свога и потекло му врати се натраг, да није дубока и голема вода докле се у њему крсти.

Тим доби сама је света Богородица њих од те му смрти одбранила. Тадар Јулијан с Перси се бијаше и говораше док се врати, по Кападоћији све христјане да погуби.

добрих и ваљалих речи гнушајући се, по пророчем изречењу, мрзимо с мрштањем на те, што нас за нашу укоризму при врати изобличују.

Кад се станеш богатити, тек ћеш онда скупљи бити.. Којом но мером мерите, со том ће вам се одмерити... Ко куца на врати отвора му се. Слепац новаца иште а не очију. Трпен, спасен. Ласно до после врло отежа. Слабо с бољим променише...

Док имамо, да гумамо... Бог је сиротињски отац и удовички судац. Пред врати вам стоји судија, за вратом је смрт. Никад није био златољубац чловекољубац. Непродато га продаде, без цене, нескупо.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“ тако брзо да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав. Тога дана је Мане био сав блажен.

А ако понесе, он колико понесе толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео. Једном кад је пошао у „Апеловац“ на стрелиште, дао му отац седам гроша.

— Али, на несрећу, Дена није била ту. Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар. Јевда се врати у кућу с тешком слутњом. И наслутила је. Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.

о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те. Врати се опет мислима синоћњем догађају.

био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац, и да служиоци истине у

Тетка Уранија оде, али се не врати. Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана. Код Замфирових одмах осетише да није добро кад не сме да дође, зато

Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев

— вели Замфир правећи цигару и мећући је у једну муштиклу. Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што ти отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!

Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане не уловив ништа.