Употреба речи вратима у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

темељ јадних колиба у своме беснилу разнесу, онда ће бити јевтина надница, онда ће бедан сељак гологлав стајати на вратима чаршилије, молиће за милост, за једно парче хлеба, а газда ће му дати... Али ће му сваки залогај загорчати.

Ја узмем једну троногу столичицу, на којој су обично пандури седели пред вратима канцеларијским, и седнем до ње. Она ми не пушташе руке из својих увелих ручица, миловаше је и љубљаше, умиљавајући се,

Њихово срце беше тврђе од гвоздених брава на вратима њихових кошева и амбарева... „Зар скитницама и бескућницима да издамо нашу храну“, рекоше, „а наша деца да гладују!...

Ено, гледај како говеда скапавају од глади: тако ће и сиротиња падати пред вратима немилостивих богаташа“. Око Светог Илије, већ си видео бледа и изнурена лица где тумарају, гладна, по сокацима.

петрахиљ, а на црној мантији заблистао се златан крст, и, прекрстив се смирено пред светим олтаром, пође тихим кораком вратима. Кад је био пред нама, ми се обојица поклонисмо и приђемо руци да целујемо...

Ноћ је... Понеки старац само кашље у својој јадној колибици, а напољу пред вратима псето режи... То је сав живот у селу: нигде живе душе! Нигде човека!... Само љубав и мрзост стражаре...

Онда приђе стреји и тури у суву кровину упола распаљено сено; после се привуче вратима, извади конопче, привеза један крај за дрвену кваку, а други за један дирек тако пажљиво да је Стојна, која није још

— Добро, господине... — вели капетанова сенка. — Други нико није пред вратима?... — Ту је и кмет Радован из Планинца, са још неким људима. Довели једно момче. Веле да је запалио кућу своме тутору.

Осам је сахати избило. Планинчани стоје у ходнику пред вратима оне собе у којој чланови мађистрата држе своје седнице... Ту је Никола Белић са својом Стојном, ту Марко Ћосић.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

и не огрејеш, И нико толико моћан да му не помогнеш, И нико толико туђин да га оставиш у невремену пред вратима.

Заслепљен, дигох поглед с тањира, преко стола: из жетве, кроз врата нагло отворена, сукну сунце, светлост у вратима полако постаје жена, та жена прилази, До пола кујне то је вила Равијојла (носи маслину златну), кад приђе

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

свега да рекнем 10 пута или мало нешто више на годину, а оно како клепало удари, онда грне сав народ у цркву и хоће на вратима да се подави, и ко пре уђе, жена или човек, тај напред и стоји.

” Ми млађи попови уредимо, и како клепало удари и народ у цркву поврви, а ми по један станемо на вратима, и људе пропуштамо редом, старије напред, а жене враћамо да иду на друга, западна врата у препрату своју.

̓Оди седи у снег па ћеш видети шта је”. — Ја се изговарам, да ако сам отворио фуруну, ја сам баш на вратима спавао, па опет сам фала Богу здрав. — А они опет: „Та ̓оди ти седи овде у снег, пак онда реци да ниси крив” и проче.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм. Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.

Адвокат изиђе у салу и махнув руком на једног момка на вратима, рече: — Пустите га! Врата се отворише и уђе један човек у турским хаљинама.

Било је већ превалило по ноћи. Учитељ Никола уморан, спава увелико. Док стаде лупа на вратима школским. Лупа — рекао би, сад ће врата иставити. Скочи Никола олако бунован и викну. — Ко је то? — Наши смо!

Све се то начети око њега, пуна воденица, па још и пред вратима. Прича он њима, а они се чуде, машу главом, узвикују: — Их, брате, забога! — Е чуда, људи! — О, бог с нама!

сва... И господин министар, уморан од великог и тешког посла, заспа као заклан... На један мах — ду, ду, ду! на вратима; лупа неко горопадно. Господин министар ђипи с кревета, протрља мало очи, па викну: — Ко је? — Ја сам. — Ко си ти?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: — Дође ли Маринко? — Дошао је... И довео некога.

— Ниси га убио! — Али, он је... пао! Турчин удари у длан. Један се пандур појави на вратима. — Је ли ту Мехо? — Јесте. — Нек дође. Мехо уђе у одају. — Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна?

Станко пређе моштаницу... Испод њега су јурили таласи. Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора. Он викну: — Еј, домаћине! Нико се не одзива... Само таласи хуче... — Домаћине!

Маринко пребледе и реч му заста у грлу. И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. — Мехо! Асо! Ибро!... Брзо напоље! Видите тко је тамо!... Момци истрчаше у помрчину. Али помрчина као тесто.

Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. Ногић закуца на вратима. Укућани се избудише чим разабраше његов глас. Дочекаше их да веселије бити не може...

Срећо моја!... И наједанпут старац занеме. Поглед му се укочи и заста на самим вратима... Сви се окретоше и погледаше. Једна прилика замаче. и изгуби се међ дебелим храстовима... — Шта је? ... Ко то би?

Он му окрете леђа. — Можеш ићи. — Добро! — рече Јова и пође вратима. — Али сутра не играј се главом... — Добро... И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо

— рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!... Ја ти јамчим! Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. — Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића. Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. — Јесте ли сигурни?

— цикну он. — Ако бог хоће — ништа!... — Мехо!... Асо!... Ибро!... Пандури се појавише на вратима. — Одвуците овог маторог пса у подрум. Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: — Немојте ме вући.

Али се не смеде маћи... Кућа се напуни димом и стаде га гушити... Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Сад опет куцам на тим вратима Са којих пођох; опет вапијем, Клица живота неповратима, На првом врелу да се напијем! Да стрела с другог копна

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима. Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама. Шта ћу? Волео сам га, па сам све подносио!

— и ја поскочих вратима. Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи,

” И опет: „Боже, ама убиј оног Зеленбаћа!” Не мислећи ништа, обучем се и изиђем из собе. И нехотично пођем вратима од велике собе, али се очас тргох, јер осетих како ме мајка дохвати за руку.

Она се врати натраг у собу, а ја стајах на вратима. Гледам за њом — не знам шта да мислим. Онда се наново пришуњам на прстима до велике собе, па провирим кроз

На једној столици за столом, леђима окренут вратима, седи мој отац. Обе руке до лаката наслонио на сто, а на руке легао челом, па се не миче.

За њом се диже и сестра. Као каки дуси! Мати брзо али пажљиво уста и пође вратима за њом приста и сеша. — Остани код деце! — прошапута мајка, па изиђе напоље. Ја скочих па и сам пођох на врата.

Уђоше у механу с масним дугачким столовима, чађавим зидовима и од муха упљуваним сахатом. На вратима која воде у авлију стоји написано облигатно „Срећна нова година”, итд., и испод тога „Италија!

Мало после разиђе се дим, и ми га угледасмо како прескочи преко греде која се пушаше на патосу, па пође вратима. — Воду на врата! Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна. Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.

Ти знаш да она није у оним годинама у којима се „проводи љубав”, стоји целу ноћ пред авлијским вратима и чека се „љубавник”, па се после цмака док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.

Свест ме остави. Ја је повукох да је притиснем на груди. Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима. Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах. — Та пењите се! — виках ја смејући се. — Зар вас није стид?

24 — Только, пожалуйста, колотите какь слѣвдуеть.25 Остали смо у соби само ми људи. И Макс пође к вратима. Ја га стигох кад беше ухватио за кваку. Ухватим га за руку и извучем до сред собе. — Куда ћеш, ти? — рекох му.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Господин попа оде у цркву да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак. На вратима га дочекује Неца гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: »Хе, шта знате господин-попо, грешни смо

Па и сам поп Спира у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас, па приђе северним вратима на олтару и провири кроз њих да види ко је то. Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.

Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају. Док се они разговарају, имаће прилике читалац да разгледа авлију.

пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо

— Ти ћеш, Сидо, тамо; ја овде, а Јуца тамо ближе вратима; она ће сваки час устајати. Поседаше сви пошто се прекрстише.

Адије! — рече и пољубише се и растадоше. Гђа Габриела удари у Кабаничарски сокак. На авлијским вратима затече Пелу, Леке кабаничара жену, нешто љуту, где грди шегрте. — Да се нисте и ви тукли с ким гођ?

— Е, а сад збогом снаш’-Пело. Журим се! Збогом! Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено. — Ју, та шта вам је; умал’ нисте љоснули! — Ју, »хозл«, гром их спалио!

Он (тј. Аркадија) био је тамо пред вратима, и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у

Кад га узе на кола, прекрсти се још једаред онако махинално, видећи гђу Сиду како се крсти на вратима, па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.

Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали »Шецко-једно«, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима, и коме је у његовом Коњичком правилу стајало да хуланер треба неустрашиво да дочека бар десет бâка (пешака), — и он

И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!! — Јесус-Марија! — викну запрепашћено

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— И показује на цркву. И заиста, од свега што напроси, ништа не узима. Већ тамо, у цркву, вуче и расипа пред вратима. Испочетка клисари и попови били га и терали што тако пред вратима црквеним чини ђубре, али пошто су увидели колико он

Већ тамо, у цркву, вуче и расипа пред вратима. Испочетка клисари и попови били га и терали што тако пред вратима црквеним чини ђубре, али пошто су увидели колико он сваког дана донесе, навуче: хлеба, брашна, пустили га те они после

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

” — била му је лозинка. ИИИ У селу Х. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима. На крају сокака јако је запрашено. Иду нека кола арњевима покривена. Кочијаш бесно тера.

Како је фрајла Марта са канабета ђипила, отрчи к вратима, па тек што је казала: „Молим, изволите се мало претрпети”, истрчи напоље. Срећа њена што су фиранге спуштене биле!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А чим је она замакла, на вратима се појавила нека друга жена, висока, лепа и дражесна фигура па је лако поздравила главом не гледајући ни у кога и

Доле по сувој, песковитој земљи, однекуд баш испод његовог пољског кревета па тачно средином земунице ка вратима, милела је једна танка, вијугава и црна колона са свим ситних, на први поглед и невидљивих, мрава.

Па се она танка колона, докле год се добро не загледа, чинила као да мили у једном истом правцу, тамо ка вратима. Али је Јуришић на то био обратио нарочиту пажњу и уочио: да се она црна колоница управо комеша и измотава на једном

то па се мучи и криво му је што се та колона једном већ не престане измотавати, те или пође сва тамо под кревет или ка вратима, куда се њему чини да треба и мора да буде смисао и циљ онога покрета.

Африка

Сликам га поред вратница од тешког вајаног дрвета, којима се улази у двор. На вратима су изрезани фетиши: крокодил, корњача и змија.

Не бојте се. — Не, не бојим се, — одговорих му постиђен и пођох натраг по хартије. Звери више није било на вратима. Сви смо се заслужено одмарали необично дуго.

Неки Арапин, који чучи у доколици на вратима, зграњава се да дечаци уопште и питају могу ли ја ући, те најенергичније објављује: да се то не може, не може и никако

Овде су три ћелије у једном реду а четврта је преко пута. Све четири су са решеткама на тешким гвозденим вратима. Пространије су, можда мало светлије и више, у њима се може и исправити.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Нити да ушоре своја села. Зато је у поменутим, црним, путничким колима, из Беча, освануо, у Темишвару, пред вратима Енгелсхофена, оберкригскомисар Гарсули, и ту је ова прича почела.

Са четири дебела каиша. Али је био, за толике људе, уједно и црна судбина. Гарсули се био зауставио пред вратима Енгелсхофена, међу старим топовима и пирамидама топовских ђулади, али је био отишао на јутрење у цркву капуцина.

Ко зна шта ће измислити сутра.“ Енгелсхофен је, међутим, био викнуо свог хусара, који му је дремао пред вратима. Наредио му је да сиђе доле до канцеларија и да каже да ће оберкомисар доћи у затвор, да визитира.

Официри, око топова, били су у недоумици шта да раде, да ли да стоје ту, у вратима, или да изиђу на ледину, са топовима.

Тек кад се на његовим вратима почеше скидати локоти, он се трже и чу како неко удара метлом, по мишевима, и како шкрипи брава на спољним, гвозденим,

почеше скидати локоти, он се трже и чу како неко удара метлом, по мишевима, и како шкрипи брава на спољним, гвозденим, вратима. Одмах затим указаше се фењери профоза, који је био дошао са ковачем и два хусара.

Кирасир је затим са профозом потписао неколико папира, а затим је пошао вратима. Павле му онда довикну да жели да се тужи због аришта и да тражи да га изведу пред Гарсулија, а ако то неће, онда пред

На небу је била остала само последња кришка Месеца. Кирасир је био разместио своје хусаре да спавају на вратима. Терцини је био весео, те ноћи, и смејао се Исаковичу, из гласа.

Ако Исакович, каже, учини само корак, два, према вратима, убиће га из пиштоља, као пса. Павле је причао да му онда рече да хоће се покорити, као што смо и дужни, царској

Капетан је био смештен у приземљу. У приземљу је била и једна изба, из које је заударало, а на чијим је вратима био насликан бео зец, који је био чучнуо, на жута јаја, у трави.

Исакович је имао памћење, за чудо. У полусну, њему се чак чинило да је тај женски корак пред његовим вратима застајао, да је неко локот пипао, на његовим вратима, па чак и то, да је неко, тихо, куцао. Можда га је слух варао.

У полусну, њему се чак чинило да је тај женски корак пред његовим вратима застајао, да је неко локот пипао, на његовим вратима, па чак и то, да је неко, тихо, куцао. Можда га је слух варао. Памтио је, међутим, да му се то неколико пута причинило.

Теодосије - ЖИТИЈА

Беси са гневом великим огорчише се на њ и јурнуше да га убију. А старац на вратима пештере стаде испред њих и с мочугом их спречаваше да уђу к њему.

Одовуд ћемо ући да га закољемо!“ А они који се налажаху пред вратима пештере, вичући и оружјем клепећући на њ наваљиваху, и скакаxy да га копљем и мачем убију.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Све те куће имају пред главним вратима сувоту или доксат, на коме се у јесен суше поцрвенели низови паприка, а гдешто су и зидови покривени њима, ређе и

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

то зна само мачак — Нестанак џака Јурећи друмом, чича Тришо убрзо стиже пред једну врло стару крчму, над чијим су вратима била насликана два магарца, испод којих је писало крупним словима: КРЧМА КОД ТРИ МАГАРЦА Чича Тришо избечи очи на

— Жив жив! — питали су врапци. — Жив, жив, јакако! — шепурио се Жућо. — Ено га сједи пред улазом у свијет, гребе по вратима и мијуче: „Жућове-јуначино, пусти ме да уђем!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(Спази Рину на вратима.) Уосталом, ево моје жене, она ће вам објаснити. ИИИ РИНА, ПАВЛЕ и АГЕНТ РИНА (у елегантној јутарњој хаљини):

РИНА (Пошто је бацила један презрив поглед на Павла, полази у своју собу. На вратима се задржава, окреће, наглашавајући): Полицијски агент је констатовао да је крадљивац у кући. ПАВЛЕ: Да, чуо сам!

РИНА (долази из своје собе обучена за излаз, упућује се излазним вратима и не осврћући се ни једним погледом на Павла).

Разумете ли? МАРИЈА: Разумем! ИX ЉУБОМИР, ИСТИ ЉУБОМИР (у том тренутку појављује се на вратима носећи једну велику књигу): Је ли слободно? ПАВЛЕ (мало збуњено и отежући): Да, да... изволите! Уђите!

НОВАКОВИЋ: Разуме се! Разуме се! (На вратима се пољубе и он оде.) РИНА (још увек на вратима говори напоље): Ана, испратите господина!

НОВАКОВИЋ: Разуме се! Разуме се! (На вратима се пољубе и он оде.) РИНА (још увек на вратима говори напоље): Ана, испратите господина!

) РИНА (још увек на вратима говори напоље): Ана, испратите господина! ИВ РИНА, АНА РИНА (остаје на вратима још неко време поздрављајући, затим улази). АНА (долази). РИНА: Отишао господин? АНА: Отишао.

Човек је просто пребледео. Покојник му је пришао, руковали су се и дуго су разговарали на вратима радње. Кад се растали, ја сам пришао газда-Ристићу, и питао сам га: Је л'те, молим вас, који је то господин који је

(Рукује се са Антом, па са Спасојем.) Како, зар ти сам код куће? СПАСОЈЕ: А, не, ту је Вукица. (На њеним вратима.) Вукице, 'оди, 'оди, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија! АНТА (дигао се већ раније): Па 'ајде ја да идем.

СПАСОЈЕ: Ах. па да! Пустите га одмах! СОФИЈА (оде). XИВ ПАВЛЕ МАРИЋ, СПАСОЈЕ СПАСОЈЕ (кад спази Марића на вратима, непријатно се изненади). Ах, ви? Откуд ви? ПАВЛЕ: Зар моја појава још увек тако изненађује?

XВ ЉУБОМИР, СПАСОЈЕ СПАСОЈЕ (гледа за њим као човек који не зна шта ће и одакле ће поћи; најзад прилази вратима Вукичине собе и довикује): Љубомире! Љубомире! ЉУБОМИР (долази). СПАСОЈЕ: Био је овде Марић, сад је изашао.

„Илирија”! (Одлази Вукичиним вратима.) Децо, господо, овамо, овамо! СВИ (долазе): Шта је? СПАСОЈЕ (раздрагано): „Илирија”! „Илирија”! „Илирија”!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Узех једину своју свеску и пођох ка вратима, а Новак упита је ли то све што имам. - Зар отац нема новаца да ти купи књиге и ташну и све што иде уз то, Слободане

- Укапирао сам! - окрећем се, иако је то излишно: ја знам да је то мама. И јесте. Стојећи на вратима, она изгледа као слика оне жене коју сам видео у музеју сву начињену од плавих и златних боја, као перунике које смо

- Причекајте! - викнуо је Тимотије и изашао и не погледавши ме. Пред вратима га је чекао аутомобил, иако је до фабрике конзерви једва шугавих десетак минута хода.

- Опрости, мама! - узео сам своју школску торбу и пошао према вратима, а онда сам застао оклевајући: мама је нетремице зурила у мене, а очи су јој биле пуне суза.

Био сам сасвим сигуран да ће Станика засути оца тањирима чим се појави на вратима. Доле је још било мирно, иако је сада и очев кревет био празан.

Скупио сам пецаљке, стрпао у џеп комад хлеба и пошао ка вратима. - Мислим да ћу данас бити на пецању! - рекао сам. - Он мисли! - рекла је Станика - Питај га где је био ноћас?

Рашида се издигла на прсте, узела кључ и пошла ка вратима. У брави се кључ окретао споро и са крцкањем, затим се пред нама указало нешто што је раније морало бити башта.

- Јеси ли икад звонио? - упитала је и притиснула електрично звонце на адвокатовим вратима, а у унутрашњости куће одјекну безобразно дуг и гласан звук шупље се одбијајући од зидова. - Спавају као стока!

Већ сам видео себе како се након последњег часа враћам кући, а отац ме сачекује на улазним вратима с причом о поправном испиту, о његовом свакодневном коњосању, о перспективи да читаво лето проведем над алгебром и

Бар у Весниним очима је била, док је стајала на вратима и зурила у мене. Да је Рашида била ту и тако зурила у мене, не бих имао ништа против да се још једном смандрљам с

- Ја то нисам намерно урадио, мама! - рекао сам кад је она пошла ка вратима. - Зар мислиш да јесам? - Знам да ниси! - застала је за тренутак.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

ИВ Сутрадан после ручка ето Кречара и Чамче код господара Софре. Већ су ту. Клопкају на вратима. — „Херајн“. — На здравље ручак, Софро! Ето нас код тебе, — рече Кречар. — На здравље! Седите.

Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. Сад клопкају на вратима. — Отварајте! Не одговара им се. — Развалићемо врата! Почну врата издизати.

Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа. Мачак умиљава се, али све и отшкринутим вратима домиче, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су фрајле.

Јуца, кад је чула врата отварати, држала је у руци зборник и молила се богу. Затвори зборник, али ето на вратима место Шамике, брат. Брат је гледа како је обучена, јежи му се кожа.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Жалећи је, помилова је по леђима, гунђајући, кад она бризну још јаче у плач. А кад се појави на вратима, обучен, па му слуге приведоше коња, настаде такво ђипање, кукњава и дрека, на утрини, притрчавање његовој руци,

Одоше, и не остаде за њима ништа. Ништа. Понеки међутим упадали су и у куће. Кад би се појавили, на разваљеним вратима, они би весело урлали нешто што нико није могао да разуме.

За све то време шиљбок, пред вратима, са пушком пред прсима, истурених груди, уплашен, стајаше укрућен и непомичан, то јест љуљајући се лагано на петама.

Чекаху, тако, пред црном зградом, на дну великог парка, пред вратима, над којима су анђели носили грб Бискупије. Однекуда је допирао мирис јоргована и месечина једног фењера.

Поноћ је била одавно прошла. „А кад се погледа овако у ноћ? Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини... град, кровови... тамо облаци... сазвежђа...

Била је лепша него пре икада. Тиха и друкчија, она га руком често додирну, а једно вече, при отвореним вратима, тако да је могао да гледа, пресвукла је своју нову, млетачку хаљину. Лагала је.

Пробудила се, кад јој је девер тихо одшкринуо врата. За један тренутак она га виде, као да је био закорачио у вис, у вратима, која постадоше видна.

кафтан, жут лик, са пљоснатим носем, брадица, ретка коса, за часак стајаху, као у продужењу сна, у светлости зоре, у вратима.

Плачући на јастуку осећала је да свањива и да се поједине ствари већ јасније појављују из мрака. Под вратима је продирала светлост, а прозор у мрачној соби светлео се већ као нека отворена, а застрта врата, под решеткама.

Она, у Београдском граду, уопште, и није имала љубавника. Видевши га лепо израслог, и младог, чешће, пред вратима свога мужа, приметила је ускоро како је задивљено, чежњиво и уплашено гледа. Гледа, као да је с неба сишла.

месеци преболео ћутке све: и самоћу под њеном ложницом, слушајући њен ход, и пробдивене ноћи, седећи пред њеним вратима, видевши како јој слушкиње износе хаљине и доносе кошуљу, и заносан мирис траве и земље, ископане копитом, сутрадан,

сетивши се оног што је јуче било, изгубивши памет, сва упаљена од чежње, сујете и ината, она уклони прво официра пред вратима Исаковичевим.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Када жена роди последње дете, а више не жели деце, она се „ухвати на вратима за горњи праг и љуљне се трипут па онда пређе преко прага и рекне: ,Ја рекох и пресекох, да више порода немам.

Ево како то изгледа у магијској пракси. Фрејзер наводи да је на Суматри трудној жени забрањено да стоји на вратима или на горњој пречаги кућних лествица, с обзиром да би тако могло и новорођенче застати и успорити ток порођаја.

¹⁵ Да би дете проговорило, у врањском Поморављу, пошто га запоје водом из звона, заљуљају га на љуљашци закаченој на вратима собе.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

и онај који се са робије врати, безруки и човек с рукама обема, миропомазани и одлучен од вере, звани и онај што пред вратима чека, за њих, за себе, за свакога човека тражим помиловање.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Тако је Бел Ами бацио књигу под лежај и наставио да изиграва заводника. Привукао се на врховима прстију вратима купатила и нагло их отворио. Она га је очекивала.

— Надам се да знате када ћете је вратити кући? — испраћа га ледени глас на вратима. — Знам. —Па-па, срце! Сада је његова! Читавих девет сати који представљају неокрњени комад раја.

Видело се још из његових покрета да је некада имао сопствену кафану, да је дочекивао госте на вратима у тамном оделу и седео са њима барабар за столом, причајући недељом пре подне о политици.

Матавуљ, Симо - УСКОК

?... Помагај, свети Трипуне!... Опет стари јади!... Кад граја утоли, слободнији грађани потекоше ка црногорским вратима, гдје кроз маглу видјеше на бедему збијене и уврстане солдате.

Пред кутњим вратима стојаху: кнежевица Крстиња, снаха јој Јоке Милунова с дјететом у наручју, Милица, пристав и њеки Шуто Мирков, младићак

Милица запали зубљу и диже је високо. Крстиња са здјелом пуном пшенице ста према вратима, Јоке с дјететом стаде са стране уласка.

Силан лавеж и тутњава корака у дворишту прекидоше причање кнежево. Момци потекоше к вратима. ИВ Уђе око двадесет браственика.

Сви заграјаше: — Ела, молим те! А-ну почни! Без требе нећемо ни ми! Он натегну малу пушку, па потече к вратима, вичући: — Ха, за мном! Огањ! Огањ сви! Сви истрчаше за њим у двориште, те стаде грмљавина пушака.

Ја сам им ове године полажајник. Сутра иду женске. Хајд сад умиј се. Ја ћу ти посути! Ено воде пред вратима. Јанко обучен и у димлијама изађе и опра се.

Десно бјеше преграђена одаја, и врата на њој бјеху отворена. Према вратима, за столићем, сјеђаше човјек и читаше њешто. Он устаде кад се походиоци упутише к њему.

— Па то је лијек њеки? — А и јест лијек! — Причали су у нашем племену — настави дијете — да се ноћу пред вратима његове ћелије може чути разговор, баш као да двојица разговарају!

који простираше своју пустину, леже, покри се и одговори: — Ја не кажем да није, а није ми обичај да прислушкујем на вратима! Добра вам ноћ!

“ Седмога јутра након тога нађе баба пред својим вратима све своје и још три оке вуне!... — Једном се нађе у планини убијен човјек.

“ Клепање затече владику будна: на први куцањ он устаде, одмакну резу на вратима и опет леже. Његов момак, Мило Савов, бјеше већ пред вратима, те уђе и, чучнув пред оџаклијом, распрета жеравицу,

Његов момак, Мило Савов, бјеше већ пред вратима, те уђе и, чучнув пред оџаклијом, распрета жеравицу, наложи и поче пирити. — Какво је вријеме, Мило? — запита старац.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Али са првим покушајима није имао среће, одбијан грубо на вратима на која је закуцао и не нашав листа који би их штампао. Обесхрабрен, он је престао писати.

Милићевић, Вук - Беспуће

вјетар дигне покаткад дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; тресне вратима каване, задрма прозоре; негдје у сусједству тресну вјетар прозором и стакло се расу по плочнику; некоме вјетар понесе

ситне кућице, са црном иструлом шимлом, малим прозорчићима, неједнако изрезаним у дрвету, високим праговима, отвореним вратима, кроз која се црвени дрхтава ватра на огњишту. Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу.

Воз се љуљао, трескао и тутњао; кондуктер пролажаше, лупајући вратима, са фењером у руци. То једнолично лупетање навлачило му је дријем на очи, али му није дало да спава.

А ујутро кад је кретао, при праштању са сељаком пред вратима , он му гурну у шаку нешто новца, док се сељак снебивао да га прими.

Он сиђе с кола, вукући предугачку шубу по снијегу и уђе у ходник, с отвореним вратима са оба краја, кроз који свираше вјетар са цесте у авлију. И уђе у собу, без куцања.

Он стајаше неко вријеме поред ње, тражећи једну паметну и утјешну ријеч, али је не нађе. Па онда лагано пође према вратима. — Лаку ноћ! — рече. Она га не чу и не макну се.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Први мрак паде на земљу, и пун месец се издизаше иза Карабурме, када се на авлијским вратима појави једна детиња прилика рамајући и вукући једну ногу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Живо дакле намастиру крочи, Док длан о длан, вратима докрочи, Муну кроз њи, поред кујне муну, У тај часак лаган ветрић дуну, Замириса са ражња пециво, Заигра се моје

И гле опет, само преко, А баш није ни далеко. И деца су за час тили Пред вратима једним били; Чудна врата та бејаху, Ма леп мирис пропуштаху. 'Ајд'мо, ајд'мо!' стари рече, Кајгана се богме пече.

Глену врати — за час тили Кô мрави га свег промили. 112. На вратима нешто бело — Крв му стаде, кад га згледа, Зној му ледан проби чело; Тео б' устат, ал' се не да, Зборио би, оће

113. Сад авети с врата неста, Открави се момче наше, Па на ноге скочи сместа, К вратима се нагоњаше: Отворена врата широм — Не ид', Србе, буди с миром! 114.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Бата старац тамо-амо за неким невидљивим послом, незадовољно шмркуће, а кад се стриц Ниџо појави на вратима, он само прогунђа никог не гледајући: — Добиће неко вилама иза рогу, па ће га проћи воља за Маријаном.

Ех, јадна мајко, да човјек није шепав ... Као да му чита мисли, умусана старина се диже, узима штап и креће вратима. — Куда, ђеде Васо? — На Врбас, Дуле, за унуком! — одјеца стари.

Кад се он појави на вратима, све ће то престати као по невидљивој команди и тек онда ће се показати прави лик нових догађаја: гдје ти је Јазбец?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

А и ово свраћање је сумњива ствар. Све ми говори да се ја држим што даље. Наше је да стојимо пред вратима, и да сијамо колко можемо.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби. Почесмо вечерати. Вика се утиша. Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас: — Тето, ту ли си?

Не знам. Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања. У том се једна жена диже и пође вратима погурено. — Што не седиш, Стано? — упиташе те.

А магла пада, пада... Осећа се чак по образима. Долазимо. Већ с капије виде се два фењера обешена на кућним вратима, да се види и зна где је слава. Велика соба осветљена. Кроз широке, с дрвеним решеткама прозоре виде се људске сенке.

У кујни држи слуга свећу више главе и осветљава нам степенице по којима се пењемо. На собним вратима дочекује нас теча, гологлав (једини пут у години), отвара врата, уводи нас у ту велику собу из које запахује светлост,

за њом, а она окрећући главу од осталих, као бојећи се да ови то не опазе, гледајући у таванице, више себе, пође вратима и запева: Горо ле, горо зелена, Доста сам по те одија. И изиђе с девојкама у другу собу.

Немој опет да назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха јој, Марика. — Марике, врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти

Она то опази. Би јој непријатно, те, збуњено, тобоже неким послом, изиђе у кујну. Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци. Мајка му ђипи. — Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори.

Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци. Мајка му ђипи. — Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован. Уђе. Он још онаки исти, висок и озбиљан.

од калдрме испод лозинака до камених степеница, па горе, у кући широко предсобље, кујна, гостинска соба, са отвореним вратима, прозорима — све је изгледало некако свечано, чудно, укочено.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа.

Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: — Отвор', царевићи, врата!

Овај одговори: — Ја се зовем Баш-Челик. Царевић пође ка вратима а овај га стане молити: — Дај ми и другу маштраву воде, па ћу ти поклонити и други живот.

! Идем ја да виђу шта раде у подруму — ...Чувши ово, војник отпаше са себе каиш и приђе ближе вратима; кад ето ти арамбаше. Војник га брже боље спути каишем, па завика на стару да му донесе зубљу.

Старац му даде и рече: — Слави алаха и хајде с миром. Путник се окрену вратима да изађе, ну старац га заустави: — Вјерујеш ли и сада да је твој отац имао право кад ти је рекао да се чуваш људи са

Кад он тако идући примакне се близу куће, кад ал' има шта виђети: пред његовим вратима имаде сто људи што су се накупили и чекају подне да Мујину џеназу снесу у џамију.

Мујо дође до својих врата, отвори врата, па се окрене људима: — Шта је, људи, што сте се искупили овди пред мојим вратима, шта хоћете? На то сви одговоре: — Та дошли смо да џеназу носимо у џамију.

Пролазећи тако улицама, опазе како се људи брију и шишају у бријачници, застану пред вратима, те се почну договарати, како би било да иду и они унутра, да се мало уљуде.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Али, вратимо се на почетак! Како се ми уопште рађамо: откуд ми овде? Сем у ретким случајевима, када бебу пред вратима клинике дочекује буљук фото-репортера и војна музика, а телевизија врши директан пренос порођаја, обично закмечимо у

“ Те: „Богати, како је то имати ћерку? Сигурно ти већ пред вратима чучи туце швалера, а?“ Систем да се изврнеш у несвест! Мој матори ћути и пуши.

на предња врата, испостави се да не пуштају све троје на предња, па маман уфура са мном, а матори потрчи према задњим вратима, али јесте — тролејбус, наравно, у том тренутку већ крене и тако он обавезно остане, а ми отпутујемо.

дан и како сте, и да враћају лову коју су дужни; замислите тај хепенинг да вам неко уступи место у трамвају или на вратима каже: „После вас, господине!“ То би нас стварно запрепастило! Такав хепенинг, мислим.

тај тип да мазне једно пиће, да се мало среди, прича госн Суленце, па уђе у једну отмену београдску кафану, кад на вратима — онај исти новинар што га је нападао 1950.

За то време, Чарли, десет портира и чувара на вратима Коларчевог народног универзитета будно пазе да се неко не би случајно увукао без карте на концерт музике кватрочента

У најижваканијој пиџами на свету, матори још увек покушава да сања нешто ружичасто, док ми остали трескамо вратима од купатила по систему „Дан се рађа!“ „Могао би макар једанпут у животу да одеш на пијацу уместо мене!

— Ипоред тога, то је диван брак! — Ко каже да није? — слаже се матори. Питам се само због чега спавају са отвореним вратима од собе? Е, ту, маман, наивна као што је Бог дао, улети и по други пут у конопце: — Како са отвореним вратима?

Е, ту, маман, наивна као што је Бог дао, улети и по други пут у конопце: — Како са отвореним вратима? — Па због тога — тријумфује матори — што његова мамица не допушта никоме да покрива њеног Кокана — мушкарчину када

онда кад анђео тишине пролети кроз нашу трпезарију, а маман и њене вештице исцрпу први део вечерње теме — нас децу, на вратима се зачује страховито брундање и ударање. Читава кућа се тресе као луда.

Прва вештица, она која је седела најближе вратима, отвара их и — има шта да види! Наш „Зануси“ брекће и скакуће од нестрпљења да види ко нам је то дошао у госте! Шокинг!

Ништа више! Седео је тако очајан једнога јутра, кад — бззззз! Звоно на вратима. Пред њим стоје два типа са жицама, клештима, бандерама и, уопште, свим андрмољама потребним за прикључивање једног

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Руше се с дажда, негде за Гомор, секунд, минута, одломка одлом. Трудничке шпиље вратима шкрипе: завија свевук с бодеж-кадифе.

што каза онај јагањце што пасе. Раздвоји склоп јој, Милости и Спасе, да махне, широм, вратима четворма. Овако шта ће јадник сиромашак: да слуша облак како коми грашак? а ипак „има нека васиона“.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Довиђења, млади господине. Једна девојка која ради филе на ђерђеву врло је лепа. Цела породица је у вратима куће код које се секу двоје степеница. Мора да је чудно живети над тако косим перспективама.

У једним вратима неколико људи и деце. — Добро вече. — Добро вече, господине. — Јесте ли рибари? — О, има врло мало рибара овде.

Чим га поздравим застиди се и брзо наставља свој рад. Два корака од њега, такође пред вратима други кује котао сужен на средини.

Завршавам пењање и видим на вратима девојку која држи испред себе лампу обема рукама. Лице и очи су тако осветљени да се не зна да ли је уплашена, или се

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Како да владам у царству невидљивом? Могу само да слуга будем и просјак пред вратима замандаљеним, отац који ме је ослепио за овај свет извидаће ме на оном.

очи вука ко скакавци роје се приземљем, кровови тихо клизе низ немирна плећа ветра, понеки глас одјекне као да се вратима тресне, женски плач по ваздуху копа гробове за двојне јунаке, на облацима лисице се гоје и голицају ме реповима

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

тако падне какав тестамент богатога покојника, они се појаве и зађу од адвоката до адвоката и по цео дан дрежде пред вратима старатељског судије. ДАНИЦА: Изгледа да су сви блиски род покојнику?

АДВОКАТ: Извол'те, извол'те. АГАТОН (оде). ПОЈАВА XИИИ АДВОКАТ, ДАНИЦА АДВОКАТ (кад сагледа Даницу на задњим вратима): Но, је л' се обрадовала тетка? ДАНИЦА: Како да није?

Није изиграти, него подвалити. Ово је просто подвала са покојникове стране. ВИДА: Још кад смо стајали пред вратима старатељског судије, мени заигра лево око, а мени лево око никад не игра на добро.

времена, боме, ето не могу крај с крајем да саставим”, а ти га казниш за преношење узнемиравајућих гласова; пљуне пред вратима своје радње, а ти га казниш за прављење ђубрета на јавном месту.

АДВОКАТ (полазећи за Даницом): Будите спокојни, нећемо вас узнемиравати. АГАТОН (кад су Даница и адвокат већ на вратима): А, овај, по оној ствари немојте ништа говорити пред тетком; то оставите мени.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Штета би велика... — Ћут! — Викну неко са улаза, и они који су седели поскакаше. На вратима вагона појави се онај капетан. — Шта је ово? — капетан све одмери погледом и поче да нас пребројава.

— А о шта ћу да се одупрем ја? — запита један који је стајао при отвореним вратима. — Ти се згури, а кад наиђе мост, ти се онда наслони... — Да ти мало прочибука леђа...

У соби је тишина, на коју наше уво није навикло, те нам је необично и готово нелагодно. На вратима се појави батеријски наредник и стаде мирно пред Александром. — Господине потпоручниче, стање је ратно.

Ми на прстима приђосмо соби и ја клекох код врата гледајући кроз кључаоницу. Према вратима је био кревет, на коме је лежала млада девојка увијене главе и покривена губером.

Посилни, дај ми сабљу и рукавице. Командантов стан је био у близини нашег. Пођох са командиром. Ја остадох пред вратима, а командир уђе у собу командантову.

Иако у муци и болу, ипак сам затезао блузу. Командант се појави на вратима. — Зар ти не знаш како се команданту излази на рапорт! — гледао ме је строго. Онда ми окрете леђа. — Разумем!

Чуо се само звек његових мамуза и фрктање неког коња. На вратима се заустави. Загледа се у једну лопату наслоњену уза зид.

Наскоро улете локомотива вукући бескрајан низ затворених вагона из којих су вириле коњске главе. Или су на отвореним вратима теретних вагона стајали војници и радознало посматрали гомилу. Јуриле су композиције као помахнитале...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

« Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање : »Шта је ?« — Остадоше њих двоје сами.

Неко закуца на вратима тихо, лагано. Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она

Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута... Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па

Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима. Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...

На вратима је дочека домаћица: — Еј, веселнице, скапала си од глади. Да ти начиним часком кајгану ? — Не треба... не могу, промр

Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа... Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме. — Стој, смрдибубо!... Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...

претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе, Љубица стајаше на вратима учионице дрхћући, сва пренеражена. Стојан се дизаше, стењући: — Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...

— Куцни, братићу, нек те чује. Гојко познаде Вељин глас одмах. Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици. Беше га срамота, тешка га срамота обузе...

Овако је боље; дошао је као наручен. И он притрча к вратима и отвори их. Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем. — Пхи, како можеш у овом смраду ?...

Стаде да се прибере. Беше се веома уморила и узбудила. Приђе к вратима и ослушну. Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ...

Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима. Не чује се ништа, ама баш ништа!... Стој, неки покрет и звук... као да се љубе ?... Јест, пољупци!...

Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај. Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост н задовољство, а не смејући то ничим показати.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ “Нема деце испред двора; Поспавај, јагње, код мене!“ “Мајка више на вратима; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Није мајка на вратима; Поспавај, јагње, код мене!“ 139.

“ “Мајка више на вратима; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Није мајка на вратима; Поспавај, јагње, код мене!“ 139. Хода, хода преко поља Младо момче и ђевојче; Стиђе момче нег’ ђевојче, Испод

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

(Прекине га Симка, која се појави у вратима своје куће) СИМКА: Да ли би неко могао да ми помогне? ВАСИЛИЈЕ: Наравно, само кажите! Шта треба?

Али Гини је, видели сте, у међувремену ухапшен син, и мислим да нема смисла да јој сад, такорећи пред вратима... Испало би као да јој се ругамо! ЈЕЛИСАВЕТА: Тој Гини све смета, а нарочито уметност!

И све ми је смрдело на официрску чоју и чизме! ГИНА: Нападам ове белосветске курве... СИМКА: А курва ти је пред вратима? Јеси то хтела да кажеш? ГИНА: То, с тобом и Секулом... како се десило? СИМКА: То се није десило...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

А живот имам да захвалим матери једног Шиђанина (мислим кројача), која ме је узела у кућу кад сам лежао пред њеним вратима. Та стара жена се није излагала само опасности инфекција, него и казни за скривање мародера.

Појавих се, тако, новембра 1915, опет у Бечу, али не у свом пансиону него пред вратима једног женског манастира (Тоецхтер дер Гоетлицхен Лиебе), који је био манастир у приземљу, а на спрату болница.

Увече сам могао да идем код ујака, или у позоришта, и свуда, а кад бих се у зору појавио пред вратима манастира довољно би било да викнем „дер Неффе“ („нећак“) и врата би се отворила. У Галицији сам видео рат.

После подне пада жута магла све ниже. Тихо, све тише, прелази ме гроза. Видим себе пред вратима кућа где сам становао; пред кућама у које сам се враћао зором.

Они се намрштише, и одведоше ме пред једну Марију, над једним вратима, чији се камен расцветао, као стоструко водено биље, које су два анђела страсно гледала и кадила тамјаном.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— То је наша Полиција. Кад изиђем из кола, видим двојицу где се туку пред самим вратима Полиције. Пандури около стоје и посматрају борбу, а и шеф полиције и сви остали чиновници са задовољством гледају.

сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима. — Напред! — рекох, а и шта сам знао друго. у собу уђе господски одевен човек с наочарима на носу.

Хајдемо тамо заједно. Ја морам пожурити. Таман ми да пођемо, кад се, тек, пред вратима чу пуцањ бича. Провирим напоље, кад ал' имам шта видети; један човек са неком тророгљастом, сјајном капом, а у

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Наједаред, пред кућом се зачу бат. Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима. У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу. Сад тек отпоче мутљава и тумарање.

испрêче столице у вратима, па забринуто и љубопитно журе низ чаршију, тетурајући кривим и несигурним ногама које су навикнуте да у скрштену

А на вратима стоји она друга тета, неваљала тета, подигла нож у руци па страшно гледа маму... »Хоћу ли ?« — пита тета махнувши ножем

Ево ти врата!... И он се обрте, једним бесним и нервозним скоком притрча к вратима, отвори их рукама које дрхтаху као у љутој грозници, одјапи их широм, па као да му она црна празнина што зијаше кроз

Погледавши у велики часовник и сравнивши његове показаљке са својим сребрним часовником, упути се к вратима, на којима беше исписано: шеф станице. Предањ изађе некакав нижи железнички чиновник.

Тргнем се и, у прво време, не знам ни шта сам мислио. Стоји на вратима некакав средовечан, просед, округле главе и ошишане браде господин.

Проста ствар: треба само одзвонити по реду, сићи доле и прочитати посмртну листу слушкињама, које чекају пред вратима. Шта ћеш друго! Сад се баш сетио како се покојни ћир-Никола оклизнуо једне зиме на глатким степеницама црквеним.

Гости пођоше преко дворишта и затим залупаше многе чизме уз степенице, које воде соби болесничкој. На вратима се појави једно црвено, младо, зајапурено лице, на коме ни неочекивана вест није могла одједном избрисати трагове

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

И ПАВКА, ДАНИЦА ПАВКА (долази из десних врата, па кад види да никог нема у соби, одлази вратима у дну, напоље): 'Оди овамо! Чујеш ли, овамо кад ти кажем! ДАНИЦА (улази). ПАВКА: Ти опет?

ШЕГРТ: А увраћао у дућан и газда Јовица, питао за тебе, газда. ЈЕВРЕМ: Добро! ШЕГРТ (сретајући се на вратима са Јовицом): А, ево га! (Оде.) ИX ЈЕВРЕМ, ЈОВИЦА ЈОВИЦА (с врата): А ја свратио у дућан, па кажу момци отишао кући.

ЈЕВРЕМ: Откуд ти? ЈОВИЦА: Откуд? Отуд, наишао, нанео ме ветар! ЈЕВРЕМ: Седи! (Одлази десним вратима.) Данице, дедер још једну кафу.

X ЈЕВРЕМ, МЛАДЕН ЈЕВРЕМ (враћа се нервозно, узбуђено и иде право левим вратима): Младене! (Пауза.) Павка, пошљи ми, бога ти, тога Младена. (Стане насред собе и дубоко се замисли.

ИВКОВИЋ: А ви му реците отворено да ви сад припадате мојој партији. Довиђења!... ДАНИЦА (на вратима): Дођите на подне! ИИ ДАНИЦА, ПАВКА ДАНИЦА: Знаш, мајка, право да ти кажем, све ме нешто страх од тих избора.

ИВКОВИЋ: Па да... али... дође, видите, тако реч. ЈЕВРЕМ: Зато, видиш, ми не треба никад да смо сами. (На вратима.) Данице! (Ивковићу.) Боље да нисмо сами. (На вратима.) Данице!

ЈЕВРЕМ: Зато, видиш, ми не треба никад да смо сами. (На вратима.) Данице! (Ивковићу.) Боље да нисмо сами. (На вратима.) Данице! ИX ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (изненађена): А, то је лепо, тако сте се брзо вратили.

(Меће звонце.) Тако. 'Ајд' сад! Седи ти тамо па тражи реч! ЈЕВРЕМ (оде још једном те ослушне на вратима, иа се враћа и седа на столицу према Срети.

(Седне.) СРЕТА (дуго звони): Господо, господин Јеврем Прокић има реч! XИВ ПАВКА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (на вратима): Јевреме, црни Јевреме! СРЕТА (строго): Пст! ЈЕВРЕМ: Ћути, иди одавде! ПАВКА: Ама, само да ти кажем.

Море, ови одистински иду! О, брате, што ме снађе напаст ни крива ни дужна! (Ослушкује на Ивковићевим вратима.) Није овде, отишао је у агитацију. (Вири.) А говор ено га тамо на столу лежи. (Вади кључ из џепа.

) Извол'те браћо! ГРАЂАНИ (улази гомила разноликих типова, који су помало и ћорнути. Пре уласка се гурају на вратима или застајући нуде један другога да уђе. Међу њима је и Срета.

СПИРИНИЦА: Добро... (Оде.) XИИИ ДАНИЦА, ИВКОВИЋ ДАНИЦА (куца на Ивковићева врата). ИВКОВИЋ (скочи и одлази вратима): Шта је то сад опет? Ко је? ДАНИЦА: Ја сам! ИВКОВИЋ: Ви? ДАНИЦА: Морам да говорим с вама.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Онима у редакцији се смркне кад га виде. Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.

— Добро вече — рече Срета кад уђе. — Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. — Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана.

Изгледао је сав као покисла кокошка. Фамулус Максим га дочека на вратима. Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

На небу поклонио, да га богат изведе Из беде, па макар, после, са богатима, Морао годинама џоњати пред небеским вратима.

Покуњени, стајали су сатима пред вратима И пиљили у пену безгласно, безгласно... Сви су они били вични многим занатима, Ал то им је и до данас остало

се распали, кад букну све оно Што је у њој тињало сатима, Она се заљуља кроз собу, ко звоно, И одскакута према вратима. Изиђе у снег, онако врела, Оде, пепео да истресе, шта ли?

поднева до вечери играју партију шаха, А мало даље — сатима и сатима — Један се налактио на прозор, други стоји на вратима! То и није град, већ нешто мимо, пре града, Нешто по страни, одувек, од некада.

Са последњим стихом, и девојчица се појави на вратима. Нисам јој, наравно, рекао да сам је управо опевао. Данас је превалила четрдесету, и вероватно не зна да је песма о

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

После скрену и упути се подруму. Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.

старим полеглим кровом са оним неколиким већ наереним али окреченим димњацима и са опраним | прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.

је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке. Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.

нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и

Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима. Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка. Она са Симком уђе.

Она са Симком уђе. И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање

А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.

Куку! Леле, мајчице моја! Леле, слатка кућо моја! Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Сваки од њих ноћас стаће, Прстом ледним Закуцаће На вратима тужним једним. Јер се негде бој сад бије, Пушке праште, Крв се лије За ловоре славе таште.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Колико је поље пред градским вратима, све је поље војска притиснула...“ Тако отприлике овијестише први гласници. Слободнији грађани слетише низа

“ Тако отприлике овијестише први гласници. Слободнији грађани слетише низа степенице, али се уставише на кућнијем вратима.

разиђе; неколико оближњијех Примораца и Катуњана врзло се по граду док сунце наже, па и они упутише се к црногорскијем вратима. Дан је био ведар, сунце је гријало, као што само у нашем убавом Приморју у то годишње доба гријати може.

„Удари вријеме, божê вријеме, бјеж’ народе!“ викну неко. Сви наврли к вратима те одигли пут неба главе: утоли граја, да би чуо муху да прозуји. „А ха! дома наши, дома!

Сердар је одбијао димове: поглед му је био расијан, као онда на градскијем вратима; ништа око њега није могло сврнути његов поглед и његову пажњу.

Поткровља није било, но сламени кров, поцрњели од дима. Према другој ластавици, виђаше се дрвени пребој са затвореним вратима; ваљда је била клијет за млађе женске и дјецу. Према пријебоју бијаше тара, а над таром о чукљама повјешано одјело.

и утјеши, подиже главу те набра густе обрве, и таман отворио уста да брекне женскима нека прекину, кад неко закуца на вратима.

У час мужевни горштак преруши се у смјерна калуђера: „облечетсја в новаго человјека.“ Затијем приђе к вратима што бјеху у дувару, те хрбатом од средњега прста закуца на њима. „Иво!“ зовну старац. „Чујем Господару!

Стари се снеби најприје те прекиде посао; па забобоња нешто и истрча вукући по патосу дугачку трску. Пред вратима раскорачи се, па стаде махати главом готово с рамена на раме.

Ђакони Иво и Алексије стадоше пред вратима дворане, да редом пропуштају главаре. Иза њих наврсташе се перјаници. Сви остали помијешани мицаху се по тријему

“ рекоше неки млађи од главара, те се одвојише и одоше пред манастир. Игуман остави вељу пушку пред вратима, а под малим и јатаганом уђе, приступи Владици па се и с осталим цјелива.

То ми каза неко момче што је пред њима пртило...“ Сердар Пејо помоли се на вратима и затутњи: „Помага ви Бог и на здравље!“ Господар и сви остали обрадоваше му се, ништа мање но игуману.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

“ (тј. да се млијеко укисели док она буде до врата), па се обрне к вратима, а лонац и млијеко за њом по земљи, јер је нехотице била запела ногом за упрту од торбе. Милутину по полутину.

Нуде се као Грци у апсу (аришту). — Приповиједа се (у војводству) како су Грке поћерали у ариште, па су на вратима све нудили један другога да први (као части ради) уђе унутра, док их није пандур батином ућерао. Удари ли ме, удари!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Но оно му одговори да ће много и много ухватити. Он пође су ова два јаја у пазар, и срете на вратима од града некаква чоека, | који тек што виђе јаја притрча к њему и упита га шта иште за њих, а он му одговори: „Што

Мало времена за тијем постоји, ал ето ти лисице с водом и са травом. Како дође пред кошару стане по обичају на вратима танко говорити: „Кобо, кобилице! отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.

“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа.

Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: „Отвор', царевићи, врата.

“ Овај одговори,: „Ја се зовем Баш-Челик.“ Царевић пође ка вратима а овај га стане молити. „Дај ми и другу маштраву воде, па ћу ти поклонити и други живот.

Кад дође гвозден човек, стане лепо на вратима лупати да му отворе, а кад види да нико не отвора, он бубне песницом у врата, а врата се одмах на двоје распадну, тако

неситој аждаји и теке се враћаше да ухвати и поведе снаху, приспије у толико и ње син из лова те једанак се нађу на вратима од камаре.

Видећи цар где је нема задуго да дође међ госте, пошље једнога слугу да слуша на вратима, купа ли се још. Слуга отиде и стане слушати, па кад чује где се патке лепршају по води, он помисли да је она, пак се

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

И на вратима дајте у хлебу и вину колико буде братије. О овоме је довољно рећи ово, а споменућемо и о другим стварима. ГЛАВА 12 О

Празнујте га светло, и појањем, и свећама, и јелом и пићем, а усто хлеб и вино на вратима да дате ономе ко се затекне тога дана.

А оно што треба на вратима давати за неке, што је принео неко достојно за нечији помен, као што је уговорио у манастиру, пошто је оставио или

Сви знају, ако и не кажемо. Ово је сада овако и тако држите. ГЛАВА 38 О давању братији на вратима Оно што ће бити речено и што ви треба веома да чувате, не малу корист и спасење вам умножава. А шта је то?

А шта је то? То је давање на вратима страним и немоћним који су нас спокоја ради посетили — због њих гостиницу сазидасмо, испросивши место од неког

Тога дана заповедам да дајете на вратима колико год можете, и наша рука ће вам у томе помагати. О овоме је довољно рећи, а споменућемо и о другим стварима.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Докле овај мисли овде да спава? ИКОНИЈА: Боље да спава, него да чапљезга! ЦМИЉА (пришла вратима, отворила их, слуша. Затим их затвара): Чујеш ли овога напољу, молим те! ИКОНИЈА: Баш ме занима докле ће!

ИКОНИЈА: Да л би још можда хтела и нешто од дамаста? ГОСПАВА (бесна, пришла је улазним вратима и отворила их): Одиде да видиш! Па овај напољу уопште нема публике!

Па овај напољу уопште нема публике! ЦМИЉА (прилази вратима): Маса се сасвим разишла! ГОСПАВА: Нигде никога, а он прича!

ЦМИЉА (прилази вратима): Маса се сасвим разишла! ГОСПАВА: Нигде никога, а он прича! СТАВРА (и он је већ пришао вратима): Отишли и они који су га попели горе!

(Сви излазе. У кафани је остао само Миле: спава, с главом на столу. На кухињским вратима појављује се Анђелко. Тешко храмље, подупире се батином. Посматра Милета, гледа према шанку.

(Наставља да преврће столице и да чисти. На вратима се чује снажно лупање.) ЦМИЉА: Затворено је, фајронт! ЈАГОДА: Одринглавај! Помагај! Ако Бога знаш!

Да сипам? СТАВРА: Наравно да сипаш! Наруџбина је наруџбина! (Ставра наставља да чита новине. У вратима се појављује Просјак.) ИКОНИЈА: Ко је то тамо у вратима? ЦМИЉА: Онај просјак! ИКОНИЈА: Питај га што не улази.

(Ставра наставља да чита новине. У вратима се појављује Просјак.) ИКОНИЈА: Ко је то тамо у вратима? ЦМИЉА: Онај просјак! ИКОНИЈА: Питај га што не улази. ЦМИЉА: Пита те Иконија што не уђеш!

Затим се нагло отргне, гурне столицу Иследнику под ноге, и појури према вратима. Иследник, кад се прибере, за њим.) ИСЛЕДНИК: Стој, пуцаћу! Анђелко, не буди луд, не компликуј! Стој!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Десно, на доксату, испод прозора, миндерлук с јастуцима, застрвен ћилимом. Доле, под десним вратима, већа, кујинска врата, отворена; десно од њих два мања прозора, отворена.

Летње јутро. МАРИЈА (на доксату намешта по миндерлуку јастуке, иде полако, у чарапама, ослушкује пред обојим вратима, тихо послује). МАГДА (долази с лева иза куће, под степенице, спази снаху своју горе): Дошао?

) МИТА (повлачи се, силази). МАРИЈА (која је стајала доле на кујинским вратима и слушала, дочекује га прекорно, пригушено): Ниси требао баш толико и све сада да кажеш Јовчи.

Док затреба. С нама само тиха свирка. Је ли тако, пријатељу? ЈОВЧА (трза се): Да, пријатељу. (Виче према отвореним вратима кујнским.) Подрум отварајте! (Свирачима): Ракију, вино, све да вам се да, не чекајте, одморите се, док...

ЈОВЧА (освешћује се, диже се у вратима; пипа се по силаву, гледа је ли му револвер пун, браћа га, нагне се на доксат, бесно, пригушеним гласом): Коња!

Рзање коња, топот све даљи. Урлик пса, прекинут такође. Вијук ветрова појачан... СТОЈНА (извирује на вратима лево, бојажљиво се крстећи, мотри на Јовчу). ЈОВЧА (тресе се у силом загушиваном плачу): Дрвце моје... све моје...

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

баш изрекли „приђи краљевство твоје“, кадли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну: — Фра-Брне!!

! Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.

(показа руком како ће га истољагати), па нек иђе откуд је и дошâ. Уто се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.

Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом: један чати, други прати очима. Послије њеколико, онај други поче да чати, а први

Ма неће то бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од... Њеко залупа на вратима. — Ово ти је јопет она криворепа Цонтрона, губава вештичина. Мисли да ће се и вечерас мукте опити.

Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим. Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке. Допадоше сви. Врата разврнута. Уљегоше сви заједно. Крава нема. — Ајме мени, нема их!

али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три-четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: — Умра је! Умра је! — па ста звонити, одскачући лакат од земље.

Мачка остави пред црквенијем вратима да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно написа два листа.

— Е, може остати, а може и умријети. — Чудне мудрости — шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима. — Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску! О, да ми га је почешати по леђима.

допираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, домало, затутњаше кораци пред малијем црквенијем вратима. Кувар и Бакоња отидоше на прозор. Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака. Наста гужвање и граја.

Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође. Сви се кренуше. У тај мах њеко закуца на вратима. Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка.

Пошли збогом! — вели својима. И Тетка застаде докле не изађоше Јерковићи, па махну руком на странца, да причека пред вратима. — Која добра, Думе? — пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Споро откопчавајући гуњ, спусти се на миндерлук с модрим јастуком. — 3на се! — у одшкринутим вратима забелеше се зуби у бусену механџијине главе. — Не треба, остави ме. Кад рабаџије попију ракију, зови!

— Да узмемо вреле цигле, биће ти зима. — Не треба, терај! — рече кад виде Симку у отворе— ним вратима старе куће како га изгубљено и уплашено гледа. — Терај! Симка пође ка санкама, па се нагло окрете и врати у кућу.

Држи га за главу, а петао, висећи, маше крилима као да лети. Деца се згомилала у вратима и нешто весело довикују оцу. Смејући се, селак из све снаге завитла петла укруг, и витлао га је све дотле док петао

А она нада с којом је после два покушаја трећи пут одлучно дрмнуо браву на очевим вратима, та снага се сва претопила у страх.

Дуго су руке, затупасте и несигурне, пипкале и трзале резу на вратима собице с прозорима педаљ високим. Замирисао је црни лук и својим дахом и сасушеном земљом у белој брадици жилица.

Кафеџија Ика притрча, ухвати га за врат и, као мачку, избаци кроз врата његову вриску, дуже постаја на отвореним вратима, па, уплашен, приђе Ђорђу: — Пролази војска, коњаници! Рат су неком објавили...

Њен уморан и јецав уздах дуго је пузио по каменим ребрима цркве. Мајка је сачекала на вратима, зањихана и погурена. Планинским усеком низ речицу проваљало се магареће њакање, гадно као лудачки смех, губећи се у

И против себе ће данас. Аћим скочи с кревета. На вратима, погурен, стоји Стева Чађевић, председник општине преровске, ћути дуго, па каже: — Војска пије у грабовачкој механи.

Саме га ноге увеле у радикалску кафану „Орач“, на зиду је опет угледао плакат, застао је на вратима уплашен начичканим столовима, хтео брзо да се врати и затвори врата да га нико не види, али га.

Тада је Чакаранац пошао ка вратима, али га је Аћим ухватио за рукав и посадио на своју столицу. „Седи да пијемо за наше измирење!

„Дођи код мене“, рекао је изнемогло кад су се зуби забелели и влажне десни заруменеле на вратима. А она га упитала да ли се отрезнио; тад је скочио из кревета и, у јези, грчевито и дивљачки, обема шакама шчепао

Ђорђе уђе у кухињу и застаде на вратима. Симка се не окрену. Поставља вечеру и ломи хлеб. — Је ли истина оно што си ми рекла?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ко зна колико је спавала? Шта сањала? Када је отворила очи, била је на обали неког језера, пред вратима дворца начињеног од светлости. — Каква је ово кућа? Где сам? — зачуди се, али је цврчак упозори да ништа не пита.

Оно малено, светло биће несташно јој намигну. — Па, Татагина кућа је пуна деце! — потрча девојчица ка Татагиним вратима. Била су отворена. Је ли један тренутак или је читава вечност прошла док јој се очи нису навикле на промену светла?

Дечак, посрчући, пође кући. — Где ти је тањир? — сачека га мајка пред вратима. — Не знам! — малишан слеже раменима, али, отворивши врата, занеме од чуда.

А пред њим велика бакарна врата читаво небо заградила, нити их прескочити, нити заобићи, а пред вратима троглави жабац, страшан, престрашан. Из очију му бије ватра, у грлу тутње громови. Дечак у ужасу затвори очи.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

коју дотад није показивао: први је подигао, у Старој чаршији, неколико дућана од камена и од цигле, са гвозденим вратима и са капцима од гвожђа на прозорима. У оријенталној архитектури ове улице то је представљало право чудо.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

И Демокритос се сит насмејао; он се појави на вратима и запита учтиво: „Шта желите изненадни гости?“ Сад номофилакс зину да говори.

У то закуца неко на вратима. То беше Диоклес, кујунџија. „Архимеде“, узвикну он, „хајде са мном; извешћу те из вароши“. „Како можеш?

„Герарда из Кремоне? - Знам га врло добро, он је - Бог му дао дуг живот! - мој искрени пријатељ“. Вратар се указа на вратима чекаонице, јављајући ми да ме часни Герардо очекује у својој соби.

„Не брини се, набавићу ти берберског ждрепца каквог није јахао ни Цид Кампеадор!“ - Дон Родриго закуцаће на мојим вратима: „Мардохају! Треба ми добар оклоп“. „Добар оклоп, доброме јунаку! Имаћеш га, бољег но што га је Орландо носио!

Ху ху! Промрзао сам до костију“. „Спреми брзо врућ грог!“, рече госпођа Смит својој старијој ћерци. На вратима закуца кочијаш који је довезао свештеника, и донесе у собу повелики пртљаг господинов.

Сигурно је да ме, када закуцам на његовим вратима, неће осорно дочекати. Но у којем својству и звању да се појавим пред њим и оправдам своју изненадну посету?

Нема сумње: ту се налази лабораторија великог хемичара. Куцам на вратима поред тих прозора, но како се нико не одазва, улазим у једну малу претпросторију.

Обузима ме побожни страх и већ хоћу да се, посрамљен, повучем одатле, но у том тренутку појави се у вратима у средини зида, супротног моме улазу, витак и отмен човек и ослови ме речима: „Шта желите, мој господине?

“ „Молим за извину! Закуцао сам на вратима, а како ми нико није одговорно, ушао сам. Хтео бих само да се распитам где бих могао наћи господина Лавоазијеа“.

Препознао сам га по његовој слици која виси у мојој соби за рад, чим се појавио у вратима салона. Посматрајући његове црте рекох: то је он. Када нас један другом претставише, погледа ме учтиво и доброћудно.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А тек што је спровод прошао кад се глава и рука поштанског разносача помолише на вратима моје собе. Рукопис на писму које ми ова рука пружи, иако нешто измењен, познао сам одмах.

Ту, на самим вратима станице, стиже ме Марија и пружи ми кутију са жутим ималином коју је опет била заборавила и коју ја оставих у џеп

Муњевито звирнем ка вратима и замало нисам вриснуо. — Је л' она? — Она... Брзо зажмурим, намрштим се, као спавам у највећем јеку; али ми се тело

Кад сам се окренуо да бацим још један поглед на кућу, сељанка је стајала на вратима. Био сам озлојеђен, киван, нисам жалио да погинем тог тренутка, па у тој љутини продерах се да чује командант: — У

Французи имају реч фріпон која је скована за Грка. Господо, на вратима Грчке треба да стоји: Земља фрипонса. Али ја изузимам жене. Гркиње су дивне. Ето вам моје оптужбе и моје одбране.

ћелија, сва крвава и опогањена по зидовима, била је слабо осветљена, а два искривљена, зла и злобна ока стражара пред вратима, са бајонетом о рамену, вребала су га крвнички кроз четвртасту решетку од гвожђа.

И баш у том тренутку зачули су се несложни, уздржани нечији гласови пред вратима, па тежак, велики кључ што се, уз звекет других кључева, са неком језивом претњом, окретао и вртео у брави, као каса,

Кад се постепено савладао, а умирила га тек неумољива одлука да умре заједно с њом, он лагано, на прстима, приђе вратима да ослушне. А за то време њој се већ чудно учинило његово задржавање у суседној соби, па га позивала слабим гласом.

Њему силно одлакну. И кад се она, са извињењем на уснама и нешто збуњена, појави на вратима, он хитро скочи па јој пође у сусрет. — Драга моја, — рече он нежно — ето тако те волим.

Она је испунила водом свој бљештави суд, па журно ишчезла за вратима доњега стана, али се вратила одмах, застала непомично, и у заклону старинске куће наслонила о зид.

„Свршено?“ — обратио се он доктору. А тада наједанпут учини се Митру као да су и он и доктор и ходник са дуплим вратима и цела болница као у неком огромноме лифту, и да се тај огромни лифт заједно са њима вртоглаво спуштао у неку бездан.

За то време као смушени, суманути и полудели излетесмо ја и мој клијент из заседања. Још на вратима он ме погледа очајно: — Шта урадисте, ако Бога знате? Ја да се кунем?!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Дугачки ходник био је размеђе двају царстава: ту су се укрштавали свјетлост и сјена. На свим вратима била су дебела млијечна стакла; она на десној, сунчаној страни сјала су у жару, оживљена жутилом сунца које је

На свим су вратима мјесто квака биле кугле од брушеног стакла. И те кугле као да су биле љепше на вратима сунчане стране: њихова засићена

На свим су вратима мјесто квака биле кугле од брушеног стакла. И те кугле као да су биле љепше на вратима сунчане стране: њихова засићена плава боја чисто је живјела, као да у њима гори по жижак.

загријевала: на уговорени знак или ријеч, сви бисмо се разбјежали да се што прије дохватимо по једне јабуке на вратима; ко би остао без ње, морао је да врши неку обредну радњу или одређену казну.

Чујем промицање тапкавих женских корачића по ходнику, куцање на сусједним вратима; затим слиједи оно посјетилачко нарочито дискретно-обазриво отварање и провиривање кроз одшкринута врата милим очицама.

Кад би ко наишао, он је улазио или силазио, правио запослено лице и завиривао у таблице на вратима — човјек тобоже некога тражи.

у ставу одласка, с малим неспокојством због дужности које је тамо чекају, испушта из руку пречку и откида се према вратима. Ја је не задржавам; знам, тамо је потребна.

Кад сам дошао, ауто је већ чекао спреман пред вратима. — Зар нећемо пјешице? — Не, одвест ћемо се колима. — Колима, велиш?

Наслонила образе на сложене руке. Долорес се опрости и пође с њом на спавање. Домало се и домаћица појавила на вратима са свијећом у руци да нам зажели лаку ноћ. Кад је све у кући утихало, Петар.

Само начас, јер се то не смије. (Ни то се не смије! Ништа се у животу не смије!). У облачне дане, кад угледам у вратима ону његову округлу, жуту сељачку главицу, као да угледам једно мало сунце.

Прошао сам кроз мјесто незнанац међу незнанцима. Имао сам осјећање да газим невидљив и беспросторан. На вратима некадашње дједове агенције стајао је трговац у кецељи од црнога клота, ослоњен о довратак.

Пошао сам уз поломљене камене степенице. Млијечна стакла на вратима у ходнику била су полупана и надомјештена другима, плаве јабуке замијењене мједеним квакама.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. — Добро јутро, момче! — поздрави га писар.

У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: — Ево ме, Перо, сад ћу. Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка. То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.

Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.

Ни једне мисли, ни једнога покрета!... Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.

Варош се буди... Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав. Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.

Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. — Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима. Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. — А-а-а-а...

— Дете се не би могло овуда провући! — Отварај ! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. Радисав откључа браву и отвори врата широм.

ВИ После неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти,

Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто. Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. — Дај нам Дарвина!

Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: — Ништа ти не знам где је. Да питам нану.

Да питам нану. После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: — Ходи дер ближе, момче! Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.

друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном. »Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .А шта ћу овде ?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Цар му одмах даде, и они га упртише, те баџи у собу. Ту се мали помокри у сметље за вратима, па у то сметље замеља реп, и рече друговима: „Чим ја зграбим прстен, зграбите ви мене па бјежите“, па онда понајлак

“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати: задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа.

Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: — Отвор̓, царевићи, врата!

Овај одговори: — Ја се зовем Баш-Челик. Царевић пође ка вратима, а овај га стане молити: — Дај ми и другу маштраву воде, па ћy ти поклонити и други живот.

Али ко гођ хоће да прође испред ње кроз њезину собу, треба да плати сваки пут на вратима десет ћеса. Кад то чу везировић, оде одмах, плати десет ћеса и прође испред царске кћери; ли му она ни мукајет, а не

Мало времена затијем постоји, ал̓ ето ти лисице с водом и са травом. Кад дође пред кошару, стане по обичају на вратима танко говорити: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.

Дозову одмах онога рају, који, кад дође, нађе онога истога Турчина пред кадијиним вратима, па полако на ухо рече му: то ти и то Мухамеду. А Турчин завиче: — Ево, ефендија, опет ми Влах опсова свеца.

једну ствар што други никада није учинио и да тим докаже свијету своје богаство, те измисли и начини алку на авлинским вратима сребрну па позлаћену, и запише на вратима великим словима: „Овако чини ко има.

да тим докаже свијету своје богаство, те измисли и начини алку на авлинским вратима сребрну па позлаћену, и запише на вратима великим словима: „Овако чини ко има.

човјек сиромах, па кад види што није никада прије чуо ни видио, донесе по ноћи једно гвожђе те разврати алку на вратима и понесе, па запише: „А овако чини који нема.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

” Бацио сам четврт долара на шанк и јурнуо према вратима, али гомила ми је већ била за петама вичући: “Стани, Стив”, што су наравно многи пролазници погрешно разумели,

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

После нешто више од једног сата сви смо стајали пред овим вратима. Исељенички брод ”Вестфалија” пристао је у Хобокену, а онда нас је један мањи брод превезао у Касл Гарден.

На вратима Касл Гардена седела је једна старица и продавала колаче и шећерлеме. За око ми је запао један комад пите са шљивама као

Ћипико, Иво - Приповетке

—Ма'ни се, ђаволе, крштена чељадета! — мирно избаци Загорац. —Убиј Загорца пред вратима од цркве, — умеша се неки од младића што је с другима уза зид био прислоњен. —А зашто? — примети сажално други.

На крају града, с једне и с друге стране улице, из крчме слуша пјесму, а ондје гдје су црвени застори на вратима спуштени весело свира неко у хармонику и види се на застору како се сјенке унутра помамно врте.

Намјери се пригода, те то и уради. Али дијете никако да се свикне: већ трећега дана нађе је пред вратима гдје га трпељиво чека и гледа га умилно да је под свој кров прими. Опомиње је и наговара.

Чељад је дозива, али се она не обрће, већ једнако трче. Увече, поочим, носач на обали, нађе је пред вратима са завежљајем у руци; круха није окусила, а када га угледа, зајеца и вели му, а да је он за што и не пита: —Ја ћу с

Прегледа кључаоницу, оде, а њу остави пред вратима. Киши и хладно је. Неко вријеме, згурена уз кућу, гледа у чељад што се жури, блене у простор, а најпослије буљи у

А увече, гоњена навиком, пошљедњи пут пође да заграби воде на врелу пред градским вратима. Опрости се с господарима сузних очију, али мирна и прибрана, а и они узвратише љубазношћу, очито тога часа ганути:

— Гледај, Лазо, псето вуче колица! — рече наједном она, диже се и пожури к вратима. — Ја одох, — рече јој он, кад се повратила. —Имам да свршим неки посао, — и диже се. — Остани, Лазо!

У вратима стоје жене, чекају, а друге с прозорчића испружише вратове између крњастих лонаца у којима цвијеће расте, и искривише в

не слуша звоно што навијешта подне, не крсти се нити се обазире на чељад што се разилази својим кућама, већ чека на вратима док изађе млади парох из цркве, — чека га, а мале, упале очи сјаје се и изражаја су као да увијек нешто истражују, па

„Није друге, свако жив тражи лиго!” — смисли се и упути кући. Пред кућним вратима ослушкује тешке гласове што испрекидано до њега допиру и селом се разлијежу: тежаци пјевају, омамљени ватром, умором и

У понедељак пре подне, кад је Цвета имала изићи из тамнице, дошао је Илија у варош, чекао је пред вратима, па, док су је пустили, пође к њој и поведе је за собом у крчму. Жена упита за децу и друге потребе у кући.

Нигде као овде нису тако верни једни другоме: прави друзи! Иза гробља ређај у се вртови грчки, турски са затвореним вратима, џамије испред чијих чесама купе се деца, ретки пролазници који пролазе као поред какве ствари.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Два разумевања песме, очито је, нису само различита него су и међусобно непомирљива. Јер девојка на градским вратима обучена у небеска тела може бити митолошко биће, али та иста девојка у одећи на којој су само ишарана, а то би могло

Рецимо у песми „Девојка на градским вратима“, у другом издању прве Вукове књиге под бројем 571: Соко лети високо, Крила носи широко, На десно се окрену, Граду

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Ти још не доби кафу? Е што је безобразна, по три пута човек да јој каже. (Одлази задњим вратима.) Анка, шта је с кафом? АНКИН ГЛАС (споља): Ево! ЖИВКА: Ето, и то се зове млађе!

И онако си сама, па сврати који пут и да ручамо; сврати као код своје куће. САВКА (већ на вратима): Збогом тетка! (Враћа се и, пошто је завршила кројење, умотава панталоне.

) ВИ ЖИВКА, РАКА РАКА (излази из собе, умивен, и упућује се спољним вратима). ЖИВКА: Ехе, где си нагао? РАКА: Тамо! ЖИВКА: Ама, зар ти је мало било, окачењаче један?

ЖИВКА: Хоћу, господине! ПЕРА (већ на вратима): Ако би било што врло интересантно, ви ћете допустити...? ЧЕДА: О, молим... ПЕРА: Ви ћете ми допустити... (Оде.

Охо, мој брајко, само кад се хоће, има ваздан. (На вратима.) Рако! Рако! ЧЕДА: Шта ће вам? ЖИВКА: Да купи новине. Цркох од радозналости! Рако! Рако!

ЖИВКА: Ох, боже, тако сам се збунила. Па где је сад та Дара? Рако! Рако! ЧЕДА (на левим вратима): Даро! Даро!.. XИИ ПРЕЂАШЊИ, РАКА РАКА (на средњим вратима): Шта ме зовеш? ЖИВКА: Јеси ли купио новине?

Па где је сад та Дара? Рако! Рако! ЧЕДА (на левим вратима): Даро! Даро!.. XИИ ПРЕЂАШЊИ, РАКА РАКА (на средњим вратима): Шта ме зовеш? ЖИВКА: Јеси ли купио новине? А јест, бога ми, ни сам ти ни дала. Ама, где је та Дара?

ЖИВКА: Јеси ли купио новине? А јест, бога ми, ни сам ти ни дала. Ама, где је та Дара? ДАРА (на левим вратима): Била сам у кујни. ЖИВКА: Цилиндер, отац тражи цилиндер! ДАРА: Па где је?

ДАРА (враћа се): Нема га! ЧЕДА (за њом): Нигде га нема! ЖИВКА: Ама, како да га нема? (Одјури задњим вратима.) Анка! Анка! (Свима.) Та тражите га, забога! ЧЕДА: Ама, шта сте се збунили?

ЧЕДА (усплахирен): Дакле, бивало је и то?! (Одјури вратима и продере се на њима.) Ама, шта се ваздан мајете, дајте тај цилиндер!

Није мени бадава око тако наједанпут заиграло. XXИИ ПРЕЂАШЊИ, ЧЕДА ЖИВКА (Тек што се Чеда јавио на вратима): Говори! ЧЕДА: Чекајте, забога!... ЖИВКА: Ако ми одмах не кажеш, пашћу у несвест!

Ама станите овамо, немојте ми сметати! XXИВ ПРЕЂАШЊИ, ПОПОВИЋ ПОПОВИЋ (појављује се на вратима под цилиндром). ЖИВКА (грли га): Министре мој! ЧЕДА и ДАРА (љубе му руку): Честитамо!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Тако се, на пример, на почетку романа описује како се Вук „дигао из постеље”, пришао вратима, одшкринуо их, погледао шта се напољу збива, и: „Тада, кихнувши громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се

Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини ... град, кровови ... тамо облаци ... сазвежђа ...

За један тренутак она га виде, као да је био закорачио у вис, у вратима, која постадоше видна. Плав кафтан, жут лик, са пљоснатим носем, брадица, ретка коса, за часак стајаху, као у

кафтан, жут лик, са пљоснатим носем, брадица, ретка коса, за часак стајаху, као у продужењу сна, у светлости зоре, у вратима.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Кад овај са друштвом Пође к вратима, он му добаци, обраћајући се Колашинцима: — А видите ли да заиста нема више Турчина?.. А?..

Скромна планинска кривача, покривена сламом до земље и ограђена плотом, без иједнога прозора. При отшкринутим вратима, као што то сви по селу чине док не легну, Богдана је нешто радила око наћава, колико да забашури и себе и своје дете

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

осуђених ноћас сви сањају У вртовима где расте неповрат и папрат, и наде Нема, али нема ни страха од змије Пред вратима иза којих простор гњије.

ВИИИ СЕВАЊЕ НА ПОКОЈНИКА Пред вратима иза којих простор гњије Он је збуњени златник и двосмислени раст Мутне речи све дубље која чека на нас Да нам срж

Лепи мој дане с душом елегије Тражим почетак сјај и сате стале Кад су ти две тужне птице вечност дале Пред вратима иза којих простор гњије. Ту изгубљено сећање пустињу храни.

варај врата, пише на вратима Поезија зија у своје глупо п Песме сме свако да пише И онај који не зна како се пишу Велика слова од данас

Краков, Станислав - КРИЛА

А пуковник је и даље говорио, а највише о својим болестима. Шта их је он само имао. У том се на вратима појавио насмешени велики Жан из Провансе и јавио да је ручак готов.

Око лица му се сплела дуга плава брада. На отвореним вратима су стајали стражари, и тупо се погледали преко натакнутих бајонета.

Рањени је звао у помоћ, и хватао за крваву главу, завеса је пала, партер се комешао и празнио. На вратима се указала војничка патрола.

У једном куту је била гомила конзерви. Отворили су и баквицу са вином. На вратима се помаљали нови људи. Сви су имали нечег сличног што се утиснуло у њих. Сви су јадиковали.

Петровић, Растко - АФРИКА

Сликам га поред вратница од тешког вајаног дрвета, којима се улази у двор. На вратима су изрезани фетиши: крокодил, корњача и змија.

Не бојте се. — Не, не бојим се, — одговорих му постиђен и пођох натраг по хартије. Звери више није било на вратима. Сви смо се заслужено одмарали необично дуго.

Неки Арапин, који чучи у доколици на вратима, зграњава се да дечаци уопште и питају могу ли ја ући, те најенергичније објављује: да се то не може, не може и никако

Овде су три ћелије у једном реду а четврта је преко пута. Све четири су са решеткама на тешким гвозденим вратима. Пространије су, можда мало светлије и више, у њима се може и исправити.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Уклања се устрану.) ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Главаш долази. Радак, Вук и Исак остају на вратима. ГЛАВАШ: Помоз бог, Турци! (Турци се уклањају у знак поштовања и гладе браде. Једни говоре: „Ожђелдум!...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Њихови бајонети су светлуцали при јутарњем сунцу... Пред отвореним вратима Капије Слободе остали су мртви као неки стражари. Нас рањене, уз јаук и шкргут зуба, понели су на супротну страну.

За њу је привезан канап који је био провучен кроз једну рупу на вратима и висио слободно изнутра. Закуцао сам на врата. Нико се није одазвао. Подигао сам скакавицу и отворио.

Али зачуо сам нечије кораке. Придигао сам се и ставио шлем на главу... На вратима се указа висока и витка прилика, светлих очију и танких бркова. Придошлица на себи није имао официрских знакова.

Не пушите и не пијете. А онде видим и икону. Недостаје вам још само крст на кући. — И један натпис на вратима: „Овде почивају наши мили и никад непрежаљени.“ — Капетан Бора се наједном уозбиљи. — Џамићу!

— Добро, кад је таква и таква ствар! — Бора се диже, али у пролазу намигну Кости да и он изиђе. На вратима застаде. — Нека стоји моја кава... идем да се мало олакшам... — Ах, добро ме подсетисте.

У дворишту се чула ларма. Неко је питао ужурбано: — Јесу ли овде? Наскоро се појави на вратима један пешадијски капетан са шлемом. Иза њега стајали су војници, изнад чијих су глава штрчали бајонети.

Пењали смо се уз слабо осветљене степенице, готово до на врх и, већ задихани, застадосмо пред једним вратима, где она зазвони. Искашљивао сам се како бих прикрио замор од напорног пењања.

— Устао сам и узео своју капу. Она приђе вратима и наслони се леђима. Стајао сам према њој. Гледала ме је грозничавим, молећивим погледом...

Узео сам капу... Погледао сам је да бих је поздравио, али она ме није ни гледала. Пришао сам полако вратима и дохватио за браву. Закључано!... Опустио сам немоћно руку. Онда сам је погледао љутито.

— и дохватих је за руку. Није се опирала, али ме није ни гледала. Повукао сам је за руку и водећи је тако пришли смо вратима. — Отворите! — заповедих. Она ме је посматрала равнодушно, и уместо одговора лупи три пута песницом у врата.

Био сам сада приправан на све могућности. Она се диже, и приђе полако вратима. — Анцора но! — Онда се обрати мени. — Разуме те ли!... Тако ми знамо — жмиркала је лукаво.

— Знам... није потребно. Код ње... како хоћете. — Она извади кључ из недара, диже се и приђе вратима. Али није откључала. Посматрала ме је. — У мојој сте власти... А сад, пољубите ме!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОШКО: Што не вукова, Вујо? ВУЈО: Вукова се данас тета-лије играју, а ја сам ви, ђецо, на вратима свијетле госпође пас. БОГДАН: Па везују л’ те за синџир, Вујо? Ту је доброме синџар одлика.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Неко ми и звоно скинô с авлискије' врата! — врисну, упути се, дрхћући, вратима и стаде снажно теглити за дебео конопац, који ми нисмо ни опазили кад смо ушли. Конопац је био везан за кућни комјен.

Сад полети једном прозору, сад другом, сад се затрчи под један сто, сад под други; сад опет полети вратима, сад опет међу ноге.)... Ето га управ међу краке! Чувај се, господине!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МАРИЦА: Како год хоћеш, мени је свеједно! В ЈЕРОТИЈЕ, ПРЕЂАШЊИ АНЂА (чим се појави Јеротије на десним вратима): Хтела бих, Јеротије... ЈЕРОТИЈЕ (значајно прст на уста): Пст! МАРИЦА (одлучно): Слушајте, оче!

(Одгура је у леву собу.) АНЂА (одлазећи): Бога Ми, Јеротије, грешиш... (Оде.) ВИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА ЈЕРОТИЈЕ (на вратима, из којих је дошао): 'Оди' господине Вићо. ВИЋА: Јесте ли сами? ЈЕРОТИЈЕ: Сам.

Грли те твој Ђока.” АНЂА (улази слева, па кад сагледа поломљене судове по земљи, она застане на вратима): Маро, дете, ти си мора бити разговарала с оцем о твојој удаји? МАРИЦА: Ко то каже?

ВИЋА: Па знате како је... био жандар у Београду, пред министарским вратима. ЈЕРОТИЈЕ: Дај овамо да видим! (Узима карту и чита.) „Алекса Жуњић, срески шпијун”. (Говори.) Па је л' он луд?

(Сви се повлаче у канцеларију, сем Жике који остаје спавајући.) XВ ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА, МАРИЦА ЈЕРОТИЈЕ (на левим вратима): Анђо, Марице! АНЂА (једновремено са Марицом на вратима): Шта је? ЈЕРОТИЈЕ: Дај ми качкету и пиштољ!

) XВ ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА, МАРИЦА ЈЕРОТИЈЕ (на левим вратима): Анђо, Марице! АНЂА (једновремено са Марицом на вратима): Шта је? ЈЕРОТИЈЕ: Дај ми качкету и пиштољ! АНЂА: Шта ће ти пиштољ, човече? ЈЕРОТИЈЕ: Дај ми кад ти кажем!

Жикиним превија у колено и полази лево, те пробија зид над вратима практикантске канцеларије. Десно од задњих врата, крај зида, стара дрвена клупа и на њој маса аката, која су с једне и

(Опет звони.) МИЛАДИН: Па тај Јосиф тако чешће увраћао до мене у дућан, па... ЖИКА: Она стока Јоса опет није пред вратима! Слушај пријатељу, изиђи напоље на бунар па ми укваси ову крпу, па после натенане да те саслушам.

) XИИИ ЖИКА, МИЛИСАВ, ЈОСА ЖИКА: Па онда? (Звони.) МИЛИСАВ: Ја и господин Вића уђемо сами. ЈОСА (јавља се на вратима). ЖИКА: Не пуштај више никог! ЈОСА (повлачи се).

ВИЋА: 'Ајд', дај ми те твоје грађане! ЖИКА (звони). ЈОСА (на вратима). ЖИКА: Нек уђе газда Миладин и кажи апсанџији да ми доведе Спасу механџију. ЈОСА (повуче се).

Напиши му тамо „рађено” и упиши имена присутника. (Звони. Јоси, који се јавља на вратима.) Доведи ми онога господина из 'апсе. ЈОСА: Кога? ВИЋА: Онога, де, јутрошњега.

Нагазили смо на жуљ! (Дочепа звонце и звони.) Ту смо, дакле, голубе, пипнули смо тамо где боли! (Појави се Јоса на вратима.) Има ли још кога ту? ЈОСА: Алекса! КАПЕТАН: Зови га, дођите обојица! ЈОСА (мане главом те улази Алекса).

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Камено за хлеб се сваки стонтао на длану по жуљ. И брава, и мимо браву кључ кључа у вратима врата. Издаји то, муклије се увуче. В Закити, намерниче, пест окрвави, бравама овим по крваву ружу.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац. Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и

Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: — Добро вече! Зејтина нестало па...

Лежала је као и пре. Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала. И лице било јој друго.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, најзад пред дворишним вратима: »Мој суђениче, или си у гори или у води, или си у лугу или си у ћумуру, дођи ноћас да се видимо« (ГЗМ, 6, 1894 658).

Комад те исте ј. девојка на Нову годину ујутру, пред кућним вратима, загризе и према првоме који туда прође закључује каквог ће занимања бити њен будући муж (іб., 467; Сцхнееwеиѕ, 137).

Такве жене рано ујутру заите воде с баре или реке где се напио жут бик, метну у њу к., и окупају се при отвореним вратима и прозорима, и при том поједу по једно зрно од глога и шипка (СЕЗ, 19, 85). Теј од к.

На Бадњи дан л. ките гробље (СЕЗ, 65, 1952, 208, Поповци). Тога дана ујутру задене се повећа грана л. у звекир на вратима, и ко први дође на честитање стави гранчицу л. на сто, а увече домаћин унесе »балу« л.

(која се износи по повратку са венчања), у момковој кући меси се »саборник« а у девојачкој »младин колач«, свекрва на вратима даје млади погачу, старојко и кум ломе »саборник« (око чијих се комада грабе сватови), похођани носе »девојачки

носе кући ћутећи (да мишеви не једу жито) и држе је због њене магичне моћи — до идуће сетве на прозору, »над кућним вратима или амбарима«, на стожеру (о вршидби), у винограду (СЕЗ, 70, 544 ид; 83, 163 ид; 68, 100; ГЕИ, 9—10, 127 ид; упор.

Ћипико, Иво - Пауци

На суду Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео.

—Чудо је! — повика као за се. —Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, намећу се... — па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу. — Не зови га, вјерујем ти, господару! —прекиде га Илија.

До њих одмах преживљу говеда, а споља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима. Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен. —Павле, знаш што?

Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; цјенкају се као на сајму...

Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну робу и пренашају у кућу. Уто појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и њему приђе. За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.

А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка вратима. — Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући. — Имам посла у селу, — одговори Раде и изиђе.

Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима. Удари свом шаком и задрма њима. Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?” —Марко!

” —Марко! Ја сам, отвори! —Ти... Чекај, одмах! Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу. Заструже кракун на вратима. —Ча је? Како си? Нисмо ти се надали. —Нијесам имао времена писати. А како је? — Ка' и увик, добро! Улази!

Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења. Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. —Блиди од источне стране, — рече као за се. —Зар је брзо свануће? — упита Иво.

—До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...

је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. — Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима.

— измаче се Иву. — Дакле! — Паљетковали су... — Не зановетај! — подиже отац главу. Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље... Уто уљезе у дућан, протркујућ', боса дјевојчица. Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Пипао је исписане странице пергамента. Угледавши ме на вратима, збунио се, оборио поглед и без речи шмугнуо напоље. У народу се пронео глас да је у манастир дошао неки грбави

али је онда у њој нешто пукло, грунула је из ње бујица осећања, лице јој се згрчило, кораци се успаничили, и на вратима, која је гурнула оштрим ударцем длана, очајање је њоме овладало. Оно што се у одаји даље дешавало, нисам видео.

У реду, рекао сам, чим се појавио старац на вратима, знао сам како ће све испасти. Нисам могао да гледам како се пренемаже.

Дадара је био неопходан као со. А и није било време за трвења кад је Брзан стајао пред вратима, помамно ударајући звекиром.

Затекао сам их усред разговора. Она је седела на кревету подно његових стопала. Кад ме видела на вратима, учинила је један нестрпљив покрет руком као да тера муву и ја сам изашао.

Слао сам у неколико махова псара Алексу да прислушкује на вратима, али он се увек враћао без ичега. Мрзим Јелену, не волим Доротеја, па ипак им не бих могао направити такву сплетку.

Оставе нам по комад раженог хлеба и ћасу непосољеног, бљутавог варива пред вратима ћелија. Не знам да ли ико овде у манастиру саосећа са нама.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тако смемо у овом класичном облику, без зазора прескочити двадесет и два века и закуцати на вратима Архимедове палате у Сиракузи.

Вратимо се улазним вратима те галерије и почетку мога писма. Имам драгог једног познаника, емигранта руског, који се у своје срећно доба, док је

Чим зазвоним улете њих тројица, један преко другог, у моју собу; остали, који су задоцнили, чекају услужно пред вратима.

У свима вратима сале и прозорским удубљењима узели су места турски полицајци. Ваздух се испунио смрадом и проламао од дивљачке вике.

Страх и грозне слутње обузеше срца свих учесника конгреса, али се брзо претворише у радост и весеље, када се на вратима сале указаше француски војници.

се приземна сала, у којој је требао да одржи то своје предавање, показала као мала; један део аудиториума стојао је на Вратима и у аркадама лепога здања.

је, сем постеље, још сто, столицу и петролејску лампу, која је горела, по целу ноћ, да би стража, кроз мали отвор на вратима, могла видети шта се у соби дешава. Ја сам постао нови комад намештаја ове собе.

Са својим портфејом под пазухом, закуцах на вратима библиотеке мађарске Академије наука. Ту ме њен управник, седи математичар Коломан Сили, дочека оберучке.

Пођимо онамо, да их разгледамо! Ево, стигли смо већ пред главни улаз тога музеја. Оглас, окачен на тим вратима, казује нам - као и мени кад сам први пут овде хтео да уђем - да је данас Музеј неприступачан публици.

Зато ћу, љубопитан, да закуцам на вратима другог пророчанства, код техничких наука. Наше модерно доба захваљује своје главне одлике развитку технике, он ће у

Ево испунио се тај сан. Колико сам срећан! Но, ко то куца на нашим вратима? Је ли Мефисто или Вагнер? - Ни један ни други, него Хомункулус, тј. „бој“ одељења за ручавање.

Е, па до виђења! О Божићу закуцаћу на Вашим вратима. Са коликим ћу усхићењем угледати Ваш осмејак и заузети место које сте ми определили, и у Вашем писму тако лепо

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Не могу више да овако издржим. Ох, излудећу од страха. КАТА (сасвим преплашена од Ташанина изгледа, појури вратима): Како страх? Од чега те страх? Ама шта је то? (Виче): Стано! Улази Стана. СТАНА Ево ме.

Да смо те њему дали, сада би и он био баштован, а не ово што је! СТАНА (појављује се на вратима): Ево деде! Чују се кораци како се пење. Улази Мирон (са требником, увијеним у епитрахиљ.

СТАНА (не дајући му да уђе, заклањајући га на вратима, благо): Твоја, твоја, Парапуто. Само зашто не идеш у кујну, и тамо ће ти дати да једеш и пијеш.

У вече, у мојој ћелији, сâм ја, преда мном твоје јело, чаша твога најбољег вина. Мој слуга, клисар, пред вратима, уздисао би жељно и завидно, што он нема толико јело и пиће, док ја овамо од свега тога не бих смео ништа окусити.

Моје су руке нечисте: оне више не припадају само њиховом оцу. Али могу децу бар кроз рупе на вратима да последњи пут видим. (Прилази отворима и кроз отвор гледа): Слатка моја децо! Погле како се играју. Ништа не слуте.

У те собе пење се степеницама. Ниже степеница види се Парапутина кућица. Проста, четвртаста озидана соба са јаким вратима. Средина била је некадашња башта са старим клупама, редовима шимширова, црним, рачвастим шамдудовима и другим дрвећем.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Нешто слично је мислио у себи стари професор историје, најфинији и најдушевнији међу професорима, оставши на вратима последњи, сам, пошто се други разишли.

Куда? докле? зашто само дотле? ... Еј, како се јасно сећам сцене тамо у вратима гимназије... Како је брзо дошло, и како је неочекивано дошло да ја станем у она врата међу оне који остају...

Из апотеке је Павлова жена једва изашла, толико се света међутим скупило пред вратима. Апотекарица је вирила кроз прозор: — Елегантна! Налик на мој костим од резеда свиле.

А касније, бездушно избио дечка који је на његовим вратима звонио узалуд. А касније, ко зна, можда ће погинути на улици као демонстрант за бољи живот слушкиња.

Вратар клостерски на једнокрилним вратима имао је ваздан посла. Друго насеље су чинили Јевреји, углавном Јевреји с немачким језиком.

Синагога им у кући јеврејске општине, а општина, сем суботом после подне, увек затворена тешким и лепим храстовим вратима.

„Да уђем у своју гробницу” — рекне тек у себи Спида. Навикао се да улази у њу. Висока, надземна, с нормалним вратима, гробница га често дочекује отворена. „Сунча ми се гробница, још је празна...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Та околност, вероватно, довела је до тога да је Чича-Илија, враћајући се једне ноћи после поноћи кући, затекао пред вратима своје собе један пар наредничких чизама. Можете мислити како су те чизме потресле уметникову душу.

То је познанство било сасвим случајно. Ја сам био пред кућним вратима у наручју куваричином. Практикант, пролазећи улицом, пришао је мени, помиловао ме је и рекао: — Како је слатко ово

б. ф. ф. ф. ѕ. дипломом пред вратима универзитетске зграде. Излазећи још из ректорове канцеларије, где сам диплому примио, и силазећи низ степенице,

Али — кад сам се једном нашао на улици, пред вратима универзитета, ја сам стао збуњено пред питањем: хоћу ли лево или десно?

пред излогом, већ сам почео да се упуштам и у пријатељске разговоре са младим подузетником, који је увек стајао на вратима своје радње. — Шта мислите, — рекао бих му стојећи тако пред излогом — шта мислите ви о овоме сандуку?

Те ноћи, крчећи себи пут кроз облаке којим ми ваља кренути на небо, застао сам пред једним полуодшкринутим небеским вратима, јер сам сагледао тамо чудну једну појаву.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ено онде! — з астаде старац. — Тамо је црквена порта. Ено је и ватра. Око ватри су промицале неке прилике. На вратима цркве блесну светлост. Улазе... Има их више. — Полако, на прстима! — шапну командир.

Пред радњом Лука сјаха. Рече ордонансу и Исајлу да чекају пред вратима, а он сам уђе. — Помаже бог! Ослоњен рукама о тезгу, гледао је трговац мрзовољно и промрмљао нешто у знак поздрава.

Трговац махну главом, и журно пође излазу. — Ордонанс, задржи га! — Назад! — испрси се на вратима Груја. — Господине поручниче, еве га шећер — појави се Исајло, вукући једва пун џак шећера. — А шта је ово?

Онда још једном погледа душмански трговца, па изиђе мрмљајући неку страшну псовку. Пред вратима застаде: — Слушај, газда, ја не говорим два пута. Тек тада трговац махну главом дечаку да изнесе шећер пред радњу.

Мучио се да изгледа достојанствен, и, да би и вероватно доказао господство своје, викну: — Ђуро! — на вратима се појави онај служитељ. — Припалидер ми цигарету. Ђуро отвори пећ и принесе му један угарак.

Мала је варош, те је одмах нађох. Ходници су били пуни наших официра, који траже разна обавештења. Пред вратима собе где је командант, стоји војник са пушком. — Код нас војник стоји пред спољним вратима. Али кога овај чува?

Пред вратима собе где је командант, стоји војник са пушком. — Код нас војник стоји пред спољним вратима. Али кога овај чува? — разговарају официри. — Ех, знак достојанства... Зауставих једног официра, да запитам за стан.

— Јес’, враг га однио! — и показа ми руком на улаз. Чуо сам ларму и веселе гласове људи и жена. Пред вратима не беше никога да ме пријави, те закуцах.

две године рата, тешког прелаза преко Албаније и мора, огромних мука и патњи, стајали су војници као изгнаници пред вратима своје земље... Тамо иза оних планина налазило се њихово огњиште.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

једном Освету ону вечну Сунце, једино теби што сам жудео бити раван Знати једну једину ствар и њоме знати све И за вратима чеках кришом рођај ти вечно славан И једино рад твога лика жртвовах оне сне Цео дан остах скривен укочено мотрећи ти

Сунце, једино теби што сам жудео бити раван, Знати једну једину ствар и њоме знати све: И за вратима скривен чеках рођај ти вечно славан, И једино рад твога лика жртвовах оне Сне.

Но одједном слободног, журног, разазнах себе пред вратима: Гледам у небо, Сунце лије, по мени, гле, зрачним јатима! Од светлости ме лице боли, И рану ко гвожђем да ми пече; Али

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Каса опрезно шкрипну вратима да би отерала пољске мишеве који су у њој већ почињали да се гнезде, али ко се још мишева отресао?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Неке узеле тепсије место дахира; неке шоље од кафа место чампара, ударајући у њих. ВАСКА (иде ка супротним вратима вичући): Стано, ходи и ти овамо. Ходи да играмо и да певамо.

Кога имам да видим? Њега, с Циганкама по механама; и њу, мајку, што само плаче и кука... (Гневно): Ах! (Виче ка вратима): Овамо! Улази уплашено Стана. ТОМА Где ти је мајка? СТАНА (враћа се): Сад ће, оцо! (Виче): Нано! Улази Ката.

И родила си се таква! Стара, мртва, ледена, плачна... Никад се не насмеја, никад не зарадова! (Ка вратима куда је Ката изашла): Шта се овде по кући само вучеш и плачеш? Тамо иди! Иди у циганску махалу.

Мајка јој дошла у походе. Она се још не буди. Свекрва стоји пред вратима, буди је и тужно поје: О јансана а’нн ђелди Ојан, ојан, маз.* (Салчету, показујући на Коштану): Зна ли она ту песму?

Улази Митка. МИТКА (Марку): Чепрње! Котлове вина! Дизај теј чаше, туј срчу! СТОЈАН (на вратима; бесно, љубоморно Коштани): Циганка! Ко да више! (Одлази). ТОМА (згранут, прилази зиду, где је оружје): Ко тамо?!

Погледај се! ТОМА (с пушком на њега): Хоћеш?... АРСА (очајно, узмичући вратима): Брате, брате! (Коштани, у страну, да Тома не чује): Начини се ти болесном. (Одлази).

(Курти): Курто, ти горе, на сокак и пази! (Курта одлази.) А ти, Ахмете (показујући на Коштанину кућицу), овде, пред вратима да си, и чувај је! АХМЕТ (одлази иза Коштанине кућице). КМЕТ (остаје, и сваки час вири.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

А тако ми моје вјере тврде, докле мене то весеље прође, обојицу хоћу објесити о вратима града Вучитрна, по свијету да ме не срамоте!

Ја се онде деси на вратима кад се шета војвода Милошу: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на

Кад је дошô пред стамболска врата, пред вратима копље ударио, а за копље свезô бедевију, пак разапе бијела чадора, и на Стамбол он наметну намет: све на ноћцу по

Шћаше Арап да заметне кавгу, али Шарац свезан на вратима, не даде му унутра уићи, већ кобилу бије по ребрима. Арапин се у сватове врати, па одоше низ Стамбол-чаршију.

двору бијеломе, дође Сава шеру Митровици, дође Јанко бијелу Коњицу, побратиму бегу Али-бегу; па он куцну халком на вратима, — на руци му прстен од мерџана, халка звечи, прстен одговара.

То зачула Алибеговица, па говори своме господару: ,,Господару, беже Али-беже, неко куца халком на вратима, чини ми се мој је ђевер Јанко“.

бијелу Коњицу пред дворове бега Али-бега, ал’ капија пуста затворена, затворена и замандаљена; куца Павле халком на вратима, а кад нитко не шће отворити, затрча се Сава од Посавља, те прескочи камену авлију, и дружини он отвори врата.

пред сватовима, по сокаци м. по сокацима, по хајдуци м. по хајдуцима, с Турци м. с Турцима, на врати м. на вратима, мене м. мени, тебе м. теби, себе м. себи, ни м. нам, ви м. вам итд.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Жуја одмах ускочи за њим, окрену се и леже с главом према вратима као свако право псето чуваркућа. — Види ти ње! — зачуди се простодушни Стриц, па и сам крену да провири у колибу, али

“ — Ол рајт! — повика Ник Булибрик. — То ће бити добро. — То, то! — прихватише и остали. Већ послије један сат над вратима шумске колибе био је прикуцан поклопац од кутије за ципеле на коме је стајао натпис од крупних штампаних слова исписан

— Еј, жено, је ли ту негдје стари Лијан? На полуотвореним вратима помоли се старчево шпијунско лице. — Ту сам, кнеже витеже.

XXИВ Као да су омађијани, дјечаци су зурили у тајанствену цедуљу прикуцану над вратима своје колибе. Ко ли је то писао, ко ли се то шуљао по њихову логору? — Шта да радимо, откривени смо?

Пролазећи поред школе, шибан сусњежицом, он је домахнуо опроштајни поздрав Јованчету и Стрицу који су стајали на вратима и невесело забрундао: — Дјечаци, оде Ниџо у рат. Ако се не вратим, припазите моју стару матер, дрва јој донесите.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе: каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.

! — цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти га фрљим и обијем о главу... Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!

стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...

Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима. Сви отурају од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.

Предаде таблу ради контроле. И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре јаре. — Ела! — рече само толико. Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...

Појављују се и попови, застану за часак на авлијским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се журно крећу на свој посао; журе се да пре од

Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутру читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: „Трговина Петракија Н* и Сина“. Лицем на Свету Петку била је свадба.