Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад већ није било ратова, и кад већ нису више онако слатко могли уживати у јурњави за јеленима по шумама Вратимља, пошто им је то досадило, дочекали су као освежење Јевђенијеву враџбину.
И Доротеј. Док је имао трава, лечио је и себе и остале, али оно што је скупио прошлог лета по ливадама Вратимља потрошио је или му се убуђало од претеране влаге. Ћелије су загушљиве, водене капи висе с таванице и капљу по поду.
Каже да ће Брзан грунути из Усоре чим од својих ухода буде сазнао да је војска отишла из Вратимља. Упашће, вели, да пљачка и да се свети за пораз од пре две године.
Све је дошло некако пепељасто, и небо и предели, само су се обронци Вратимља над долином опасали свежим зеленилом и расцветалим јабукама. А долина је мртва.
Био сам просто неспокојан и уплашен. Окренула се. Упитала ме тихо али одлучно да ли сам се побринуо да становништво Вратимља има довољно хране и семена за сетву. Био сам забезекнут.
Додуше, њему је особито пријатно. Њему храну доноси лично господарица Вратимља, Јелена, наша добра хранитељка. Не, ја се овим што сам сада рекао никако не придружујем злобним гласинама које иначе
Душе тих младих, голобрадих ратника лутају шумама и пољима Вратимља, обилазе места која су ти младићи волели и на којима нису стигли да остаре.
орни дивовски Дадара и његов коњ, прте моћним ножурдама широку пртину, а за њима одлучни коњи и одлучни људи грабе пут Вратимља и Куле с врећама пуним сваковрсне крепке хране.
Дадара одмах није дошао на поклоњење, да је тим дрским поступком покварио све оно што је иначе учинио за житеље Куле и Вратимља и да ће га многих будућих невоља стајати његов мушичави инат и охолост.