Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Промаљам главу кроз отвор и жудно дишем. Испод, доле, дубоко као у провалији, вратимљска долина обасјана месечином, мирна, непокретна. Вода се готово повукла, светле још понегде заостале баре.
Многи су нашли само тужна црна згаришта међу плотовима зараслим у коприву. После разбојничке најезде вратимљска долина је остављала чемеран утисак запуштености.