Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он стоји крај уског прозора. Дакле, већ је устао. Толико се опоравио да шета по соби и гледа доле у вратимљску долину. Подбуо је и блед, брада му је замршена, на њој се јасно виде остаци од јела и пића: мрвице хлеба, громуљице
њихове рањенике по камењару испред Куле, и како им вида ране које смо им ми задали својим оружијем бранећи нејач вратимљску. Тамо је он био. до јуче је са нама јео хлеб и со. Био је наш брат. Волели смо га и поштовали.