Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле, таман се газда Милун тако развикао, Док ето ти му Видака, помоли се па вратнице. Видак је, као што већ знате, општински писар. И он је човек у стању; барем је богатији од многог општинског писара.
Еле, тако у разговору стигоше већ до куће. Милисав окрете својој кући, а Среја са оним момчетом на Милунове вратнице. Оно момче једва се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се поред њега на траву.
Утом Среја некако одгурну Милуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице. Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још
— 'Оди, 'оди, брате!... — прихватише и остали. — Одмори се мало! — додаде кмет. Страхиња већ уђе на вратнице и назва им: — Помози бог! — Де, Страхиња, пијни мало! — рече Срдан и додаде му бардак. — Може бити уморан си.
Радним даном баба се обично не одмиче од огњишта. Чељад послује по кући. Утом се отворише вратнице и уђоше Зарожани. Кмет Пурко још с вратница викну: — Домаћине!... Има ли кога дома? — Има, има!
Кад већ не могоше ништа више докучити од бабе, они се дигоше те одоше. Пошто су изишли на вратнице, рећи ће кмет Пурко: — Није вајде, људи, баш нам ваља тражити ту јаругу, а? — Вала, јакако! — вели чича Мирко.
— И ја сам кмет! — обредну се Живан на њ. — Ако. си ми дошао за то, слободно иди! Ено ти вратнице! — Немој тако, куме, немој! — поче Пурко блаже. — Није оно момак наодмет.
— чу се међ њима и попов глас. Еле, кмет одиста оде с дружином. Брзо су стигли у Овчину, пред вратнице Живанове. Ту застадоше да се договоре шта ће и како ће. Одмах су се договорили.
Страхиња и Ћебо прескочише преко плота, полако уклонише неку грдну каменчину којом беху подупрте вратнице, па их отворише широм. Пурко, чича Мирко и остали ту код вратница.
— Их, шта учини, болан! — рече Ћебо. — Избуди чељад!... Бежи, бежи! И сви троје побегоше, што игда могу, на вратнице... Док, ништа ти бог не даде, излете Живан пред кућу, па подвикну: — Лопови! Пушку амо! Не дај!
Притрча поша и поможе му, те се једва посади у седло. — Отвори нам вратнице, пошо! — рече поп и окрете вранца напред, смејући се узјахивању Вујином.
— рече поп и окрете вранца напред, смејући се узјахивању Вујином. Поша отрча те пропусти на вратнице оба коњаника, и упита: — А кад ћеш кући, попо?
Африка
Оно што је необично ретко у другим селима, и што показује неповерљивост Зегељана, јесу сталне вратнице од дебелог тешког дрвета на уласцима.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Упознао сам у исто време једног другог „американлију“ из тетовског села Вратнице. И то је предузимљив човек: довео је добру пијаћу воду у село и почео уређивати запарложено средсело; пошто је радио у
Осим понеких планина све је земљиште обрађено. А уза стране Шар-планине, нарочито од села Вратнице преко Тетова до Врутока у Вардареву изворишту, простире се воћарска област у поменутој заветрини Шаре: шуме од
Област је пренасељена бар за данашњи начин рада. Особито од Вратнице преко Теараца до Тетова има читав низ села, која се скоро додирују. Пролази се као кроз улицу од 20 км дужине.
У целини су у овом погледу најближи људима Средске и Сирнића. А становници љуботинских села и Вратнице су слични Косовцима и са историјском свешћу Косоваца.
А становници љуботинских села и Вратнице су слични Косовцима и са историјском свешћу Косоваца. Од Вратнице настају села збијенога типа: куће су им без реда утрпане, без улица у правом смислу, само што у средини има мали
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Утераће аутомобил у двориште кроз шкрипаве вратнице које су одавно заборавиле испрезање коњске запреге. Из штале ће изаћи неудата сестра и казаће: »Види ме каква сам, што
употребе, а расушени ормар, велик као кућа, испуштао је нешто слично јецају кад год би отворила његове расклиматане вратнице.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Придошлица само ратоборно дрмну својим широким гаћама и чукну на отворене авлијске вратнице некаквом позамашном тољагом. — Ехеј, домаћини, хоће ли ово бити кућа Раде Ћопића? — Хоће, хоће!
Ено је, управ замаче даље иза оне окуке. — А ти притвори вратнице да ти не утече из авлије — дочекује Циго. — Баш јој је код тебе лијепо и потаман, не би, вели, никуд кренула од тебе,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Одавде нема до њих више од по дана хода. Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори.
Одавде нема до њих више од по дана хода. Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори.
И тако путујући наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
! — Децо наша, зар ми самохране да се бијемо! А једна отворила вратнице и виче: — Народе, војско, носи, носи све, боље ви него непријатељ!
Застајкивали су, ослушкивали и провиривали кроз вратнице. Далеко је до зоре. Ха, није им толико до точка. „Мртва ствар!“ — лако ће са њим, већ уз пут, онако узгред, није
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави. Иђаше кицошки, некако подигравај
Има времена, други пут... — Е онда до виђења. Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.
— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену. Љубица пође за њим. — Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац?
дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге. Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу. Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.
— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу. У том се отворише вратнице на дворишту. Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. — Ето га!
Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.
Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори. лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник. Стаде да се прибере. Беше се веома уморила и узбудила.
Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица. Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се
Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега. — Био... јест, био сам ... због квартирине. Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.
— Не бригај... Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено. Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... Шта је ово... зашто он иде ?...
Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште. Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...
Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама. Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице. — Добро ви вече!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу. Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац
Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају. Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата
И то се још над књигом сањало! Па јутрос је, кад је изишао на вратнице, прво угледао Асу Циганина, а то је добар знак, као и свака претпоставка коју је двадесет факата узастопце потврдило.
по мекој трави из дворишта у двориште, проћаскају неколико њих заједно, па, не могући заситити љубопитство, изађу на вратнице и гледају има ли кога да прође, да им штогод каже.
Обртох се око себе, мислим како ћу пешке уз њега, а он већ изјаха на вратнице. Не остаде ми ништа друго него да се пожурим за њим. Идемо заједно и ћутимо.
После два месеца тета, опет у одређено време, истрчи на вратнице, осврћући се бојажљиво да је ко не опази. Дете запази баш ту плашљиву опрезност, па стаде и само истрчавати до
гле... што се онако спотиче?... Дете шмугну кроз вратнице. — Тето... гле како се онај спотиче! Ха — ха — ха... Тета јој поклопи руком уста, а главу носи све за оним смешним
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ишли су му пред кућу и викали: »Уа! Уа! Живела Бразилија! Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Одавде нема до њих више од по дана хода. Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори.
Одавде нема до њих више од по дана хода. Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори.
И тако путујући наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује.
врата од камаре ђе му је невјеста спавала; јер царица обазна да је он отишао у лов, те некакијем штапом такне у вратнице те врата једанак бупише на тле.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Никад се није вратио с пута, свеједно у које доба ноћи и по каквом невремену, а да га она није будна дочекала, вратнице му отворила, испрегла стоку и нахранила, њега топлом вечером понудила, обућу му изула, и ноге опрала, као дете
Аћиму су сувише весели и безбрижни, па приђе прозору и поче ноктима да гребе ледено жбуње са стакла, да боље види вратнице и пут поред јасенова. — И јуче сам забадава презао коње — рече Мијат. — Ако си. Прежи их опет.
Зашто бар није одговорио на моје последње писмо? А зна да пише кад му паре требају. Кроз отворене вратнице коњи лако укасаше у двориште, па одједном стадоше као да ударише у зид. Санке су празне. Са њих сиђе само Мијат.
Снег је сасвим поцрнео. Ђорђе се полако враћа кући, гоњен леденим шумом реке. Вратнице га са циком пропуштају у двориште. Стоји и гледа тамне гомиле зграда.
Симка му истрже ибрик из руку, а он постиђено саже главу, пође, окрену се па брзим кораком изиђе на вратнице и замаче низ пут. Она га прати очима, с победничким осмехом, док јој из нагнутог ибрика истиче ракија.
Са свим укућанима дођи на част!“ — Чуо сам како плаче. Биће говорник на тебе! — смеје се Мијат и отвара вратнице. Аћим се загледа у њега: подсмева ли Му се или искрено говори? Не подсмева се.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
(Кажу да су тачно ту, на простору од Споменика до Народног позоришта, биле вратнице Стамбол-капије.) Кад нема снегова и киша, на мермерном подножју споменика седи младеж, мали аутобуси доводе мале ђаке
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.
Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.
Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.
Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви. Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште. Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: — Помози Бог, снахо!
Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. Беше тихо летње вече.
Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник. То се Никола враћа с пута. Они из заседе поиздизаше главе
— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива. Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.
После поноћи стиже пред среску кућу. Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну... Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Одавде нема до њих више од пô дана хода. Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице; кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори.
Одавде нема до њих више од пô дана хода. Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице; кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори.
И тако путујући, наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
карте, свакако за време самог путовања, он је уграбио да запише песму митолошког порекла о девојци која чува небеске вратнице: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, Звездама се накитила.
још је важнија, разуме се, Недићева тврдња да је пред нама песма „митолошког порекла о девојци која чува небеске вратнице“.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
поп Буњак, некако равнодушно очекујући да му се после велике лупњаве и вике отворе, досле вазда гостољубиве, арнаутске вратнице. Уосталом, и побратимске.
С лица, покрај шире стазе којом смо наишли, велике озидане и црепом покривене вратнице, затворене. Иза њих засовница као у старо доба и као да ограда није од прошћа но озидана да боље чува господара.
Смерно нам отвори вратнице, поможе да сјашемо, па штуче да позове господара, намигујући мојем пратиоцу да дотле подржи коње.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Паф, паф, паф... Мија је скакао по реци. Танки млазеви воде бризгали су увис. Кланац се указао као вратнице спасења. Видели се војници како збацују ранце и веру се по стрмим падинама.
Петровић, Растко - АФРИКА
Оно што је необично ретко у другим селима, и што показује неповерљивост Зегељана, јесу сталне вратнице од дебелог тешког дрвета на уласцима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Војник одговори са извесним снебивањем: — Не знам: — Море, знаћеш сад! — командир касом истера коња на вратнице, заобиђе ограду и у галопу приђе групи војника, који су копали на њиви. — Ко је међу вама најстарији? — запита строго.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ископајте је из гробова, да се Заблиста сјајем уз јеку фанфара, Патријарх седи нек обнови часе, Кад небо славе вратнице отвара. И, с пуно сунца, Нек спровод крене преко царска моста.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и »ђурђевским травама«, па се с њима и врбовим гранчицама плете у венце, који се стављају на кровове зграда и на вратнице (СЕЗ, 58, 1948, 241, Гружа; в. за »ђурђевске траве« СЕЗ, 70, 1958, 377).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Звуци се од свуда хоре, Исток се у пурпур осу и сунце одскочи горе. И дан огреја сјајни. У дољи река се светли, Вратнице лупају селом и жустро певају петли, И кравар, зевајућ гласно, говеда погони тада На равни сеоски пашњак, где бела
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А зима хладна као авет... Дува ветар кроз Руговску клисуру, ковитла између трошних кућа, вратнице лупају, онда избија са фијуком у равницу, дижући вихоре снега, док се изнурена војска српска размешта по пустим
— Заиграће мечка и пред твојом кућом! — добаци неки пешак. Лупамо на вратнице једне куће, али нам се нико не одазива. Решавамо се да развалимо врата.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Кад смо дошли пред рај, закуцасмо на вратнице: Љупки нас је бог дочекао исто тужан као и ми. Како смо се дуго цењкали да нас пусти, Сетих се да смо заборавили прво