Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо! Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове. Ја духнем те изиђем од њега... И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Са свих страна људи су испружали вратове и питали поверљиво: — Шта је? Шта има? Шта каже? Па се убрзо све сазнало. Заступник председника владе изашао је из
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кроз полутаму, Исакович је спазио неколико коњских глава. Пружали су вратове из боксова. Чинило му се да га гледају, ужаснуто, својим крупним, црним, очима.
Теодосије - ЖИТИЈА
Амин.“ Самодржац и сви благородни чувши ову страшну поуку, са сузама приклањаху вратове своје, тако да су од многог умиљења заборавили и хлеб да једу, јер се већ беше и дан преклонио.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Из жагора који око њих владаше, из држања жена и девојака око њих, из начина како су теглили ноге и брисали вратове, разумео је да су играли.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Три дана су моја, а после макар вратове, то јест, поломили. (Одлази.) УГЛЕД 2. (КОД ДЕВОЈКЕ) ОТАЦ и МАТИ МАТИ: Али, човече, ја не знам шта ти радиш; не
Милићевић, Вук - Беспуће
њега је престравила ова несвјесна, мирна, тиха биједа која се осјећала у овој кући, би једа пред којом су сви сагибали вратове, послушно и покорно, без помисли да имају право да се буне.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Јест, врага, откуд сад он! Вратоломије долази с трешњама тичаркама, кад се дјечурлија највише веру по воћкама и вратове ломе. — Да не буде неки вучји светац? — прожвака забринут самарџија и укоси очи према софри.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
уштављују коже восак се топи отвара се печат и вавилонска кула пада као маљ по последњој граматици сликама лагано вратове дељу у дугој бици преостаје оштри профил Мономаха и у тешком злату лик богосиромаха иконокласти сад са сувом лађом
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Предвече паде киша, покупи прашину, али се ораница расквасила. Уморни коњи опустили вратове, а војници, каљави, завукли се у шаторе и чекају вечеру. У неко доба зачу се жагор и шљапкање по блату.
Следећа запрега најаха. Командир викну на возаре, те ови размахнуше бичевима. Уситнише коњи ногама и, кривећи вратове, гледаху исколаченим очима црне надувене прилике, али, потерани бичем, опружише вратове и зарише копите у трула, буава
коњи ногама и, кривећи вратове, гледаху исколаченим очима црне надувене прилике, али, потерани бичем, опружише вратове и зарише копите у трула, буава тела...
Бичеви заошинуше. Неко јаукну... Коњи издужили вратове, очајно се одупиру, а возари полегали и бију мамузама, да већ и крв цури из коњских трбуха.
Батерија галоп! Зафијукаше бичеви, коњи уситнише, онда опружише вратове избацујући копите, и батерија полете. Возари се уздигли на узенгијама, па полегли, левом руком држе дизгине левака
После толико времена данас су први пут скинули спрему са коња. Животиње се стресале, издуживале вратове, онда окретале главе уназад, и, као чудећи се, посматрале људе. Појахасмо до Београда.
Потом им канапом увезаше вратове, сабише их испод шињела и, опет погурени и смирени, кретоше у правцу возарског ескадрона.
— Заклаћу вас као мачке... Јесте ли разумели? Војници истурили вратове, жмиркају и, отворених уста, блену у каплара. — Је ли... ’оћете да вам ја чувам стражу... А точак украдоше, је ли?...
Бректали су коњи и грцали, издужујући вратове да бисмо им попустили дизгине, а са вратова њихових је капао зној, измешан са белом пеном. Пред дивизионом сјахасмо.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка... Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнели су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мијат усправно стоји у санкама и целу своју тежину и снагу држи дизгинама, коњи савијају вратове и фркћу, Аћим припаљује цигару, немоћан пред неком слутњом. Друкчији је њему овај, сваке године исти дан.
— официр замахну сабљом на сељаке. Црна го мила с е зањиха, али се нико не откиде. Коњи стресају ознојене вратове, танко звецкају узенгије, туно лупају празна седла. — Нећемо кући.
Сиротињу немој да жалиш. И курјаци иду на четири ноге, али зубе заривају у дебеле вратове овнова. Високи се издалека виде, па на њих и птице слећу. А и ветрови их млате и нагрђују им лице. Ја нисам умео.
Попа, Васко - КОРА
земљи ништа Под облацима Нејаке лампице шкрга И немушто запомагање алги НА ЧИВИЛУКУ Оковратници су прегризли Вратове обешених празнина Задње мисли се легу У топлим шеширима Прсти сутона вире Из обудовљених рукава Зелена страва
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он још гледа [у] монарха као у ретку звер, као у нешто необично. Гледао сам на Крфу: поломе ноге и вратове да виде владаоца и да га поздраве.
ни да иде тамо, толико је сигуран у своју руку, док они скидају зубуне и гуњеве у трку и бацају, те сви јуре да поломе вратове, све док не стигну до мете и увере се својим сопственим очима да је оно дрво које су синоћ утувили све изрешетано од
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад освануло јутро, имаду Турци шта и видјети. Нова војска, нова посада. Тко да још дуже крха вратове о те проклете зидине, тко да удара на та прождрла ждријела крајишких кремењача!
те помисле да му је у оном памуку лијепо и да им се смије, те и они окрену за њиме скакати у ону маглу, и сви поломе вратове.
Ћипико, Иво - Приповетке
У вратима стоје жене, чекају, а друге с прозорчића испружише вратове између крњастих лонаца у којима цвијеће расте, и искривише вратове гледајући за њима.
стоје жене, чекају, а друге с прозорчића испружише вратове између крњастих лонаца у којима цвијеће расте, и искривише вратове гледајући за њима. Познаници и пријатељи, јављајући им се, некако се чудно осмехују.
Преко села опет гомила дјеце за њима пристаје, и жене с прозорчића испружају дуге, наборане вратове. На вас глас јављају се и радују им се!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
] Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Јест. — Која? — Пета. — Где је командир? — На челу. Војници су полегали покрај пута. Коњи опустили вратове. У нашем ходу наилазимо наизменично на топ, онда кару, док не стигосмо на чело батерије.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Овима је стварно и преостајало једино то да криве вратове гледајући је како, онако накострешена и пркосна, мрси облаке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници силазе на коленима, да их изведу. Коњи су већ за страшени, издужују само вратове, а ногама се одупиру... Неки џакови лете низ падину.
Тако је наређено. Људи су доста заморени, а и спрема им је прилично тешка. Чак и мазге се притајиле и опустиле вратове. Чује се само, некипут, како ланац поводника зазвечи. — Боже, ако зањачу... одаће нас као оне гуске на Капитолу!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И ја ево такођер бисер, по Христовој изречености бадијава, скупи издајем вама, не вратове него умље ваше и душе цифрајући.
А једни с коња, с кола, с дрвета вратове поломе. А једни у води се подаве и мразом, ватром, димом и од голема зноја, или се хитро затрче, — те издишу.