Употреба речи вратовима у књижевним делима


Африка

Има их дугачких и танких, витких, кратких, угојених, главатих, сасвим ситних глава на јаким вратовима, црних као абонос, црвених, у свим тоновима скоро до ружичастог, плавичастих кожа скоро до азурног, тетовираних

Један напред и један позади, прави, померајући се целим телом али не и главама и вратовима, трудећи се да одрже равнотежу.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Затим, погледавши кровове над собом, прозоре, са ћуповима цвећа, и своје псе што урликаху насред улице, уздигнутим вратовима, пропусти слуге које одведоше коње, а од којих један коњушар, неочекивано, паде на калдрму, као проштац.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

виде деца која јашу; у скуту им бошче, за појасом „пиштољче“ од чаури це, а босе им ноге клате се и ударају коње по вратовима. У страни, поред зидова, иде женски свет.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Над њим, по асури, шушти зрнасти снег, шкрипе и крцају кола трзана издуженим воловским вратовима, сударају се рогови у помрчини.

варошки петлови мукло и први пут оглашавају, као да се све те заморне и гласне припреме за прекидање мождине у људским вратовима врше само да би Ђорђе сазнао и уверио себе да и он има сина, па да каже некоме ко га није чуо у знојавој и плачљивој

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па, поспе поздравних говора, пук наиђе. Најпре штаб иа коњима умотаним у пешкире. О коњским вратовима клате се велики, дивни венци.

Краков, Станислав - КРИЛА

Мија се мало подиже. Војници леже као црне трупине по земљи. Главе се одигле. По вратовима се види да им се очи развукле. Очекују. Гледају у куће за оградама. — Ау, ау...

Петровић, Растко - АФРИКА

Има их дугачких и танких, витких, кратких, угојених, главатих, сасвим ситних глава на јаким вратовима, црних као абонос, црвених, у свим тоновима скоро до ружичастог, плавичастих кожа скоро до азурног, тетовираних

Један напред и један позади, прави, померајући се целим телом али не и главама и вратовима, трудећи се да одрже равнотежу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

И нехотице зауставих коња. — Терајте, што стојите! — виче са обале поручник Коста. Али наше ноге су на вратовима коња, а они су неосетљиви на ударе шаком, те једва кретоше ногу пред ногу, фркћући. Затварам очи, да ме вода не занесе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности