Употреба речи врату у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

однео дијамантске и брилијантске наките које је милостива госпођа о празницима и другим разним свечаностима на своме врату носила; приповедали су како се и сâм господин том приликом одликовао, како је пуцао на њега, како га је ранио, и како

И он мету узду на коња, потапка га по врату, пребаци уздицу преко свога лакта, и ми пођемо лагано, ногу пред ногу, пут манастира...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

веровање, имао је толико хитрости да их од стране божје каже, пак ко сме онда даље испитивати или сумњати — намах по врату!

Свако доказателство које се подупире с проклетством и с анатемама, или, што је јошт опачније, с сабљом по врату, то се већ види шта је, само нек је слободно казати.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

фалити — десило се зло фрас — несвест од страха или изненађена фрлити — бацити Хамајлија — ствар која се носи о врату ради зштите од зла хамелеон — афрички гуштер који мења боју према боји предмета на коме се налази; превртљив човек

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Коњ га погледа тужно. Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. — Је ли ти жао твога хранитеља?... Та, ја сам те гајио као дете!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

кад и жртва свачем; Живеће у теби исти час, — знај чуда, — Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда, Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.

Слуша седу госпу самац у те сате Стари кнез Геталдић, њен љубавник први. О врату му виси крст Анунцијате, Међ прстима бурмут узбуђено мрви. Пре триест година... гле и песма иста!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: Монтагѕзеітунг, Абендпоѕт, Фіга-Фіга-Фігаро!

Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом. Кроз ту свилу не може прорезати сабљица којом се они дуелишу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Мантија само што им не прсне испод назува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.

— Не бој се! Неће те скоро узети! Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату... — ... да се не мучим и злопатим на овом свету кад сам сваком на терету и на путу!

Ију-ју, ију-ју! Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Госпођа ми заповедила да изволите одма’ доћи. — Дакле, хајдемо! — рече Гавра. Љуба још мало поправи мараму на врату, па онда оду. Лепо обучена млада госпођа — рекао би човек да је девојка — дочека их.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И на сред Теразија сноп разних штапова: витла се, крши, меша, ломи и шиба по згуреним леђима и увученом врату оног грађанина, који би хтео да нешто зна и коме цуре танки млазеви крви из разбарушене косе, а не може никако да дође

— У тамбуру, у шта било, тек не би више засвирао. Девојка са шкрофулама на врату и образима враћа се из Београда очајна. Била је тамо да тражи своју одбеглу сестру гимназискињу, па све узалуд.

Африка

Његов је врат био укочен и велики ожиљци видели су се по рукама, врату, прсима. Сваки час он је склапао очи и отварао их опет као са досадом.

Једна је накићена перјем као црвенокошци; њој висе о врату дугачки низови семења и шкољки, а њене сасвим празне, спарушене груди заплићу се у овај накит.

Њена глава, само велика и мрачна лобања на танком врату, има израз на дивнијих египатских портрета. Један афрички пас крај њених ногу, треби се од инсеката; једно дете на

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

кума Персе капа од блонда, црвена пантљика и бео цвет; око врата ланац од две струке; аљина лила-фарб и црн појас; на врату леп бајадер, па ти стала код стола сека Јуле, мило ти је да је погледиш: А ја? Идем као мајстор Глишина жена.

Црњански, Милош - Сеобе 2

своју црну кринолину, узјахала, ухвативши се, смејући се, за гриву, па би пројурила прва, а као везана на коњском врату. Њен отац, сенатор Јаков Богданович, имао је обичај да каже: „Куд ми Бог даде Татарку!

Да га не гледа, у оковима, и да му не виси на врату, сад, кад се решио одселитсја. Али се сећао, како је виде, кад су се први пут видели.

Кад би се Варвара појавила у Трифуновом дому, намирисана, сва би деца Трифунова висила о стринином врату. Плакала би, кад би Варвара полазила. Мати их је посматрала, зачуђено, и огорчено.

Осећао је њене усне, како му клизе по врату. Кад је покушао да се ишчупа из тог, лудачког, насртаја женског, лопта му остаде, на грудима, закачена у ширите

Кад би им окренуо леђа, они би га гурали, њушком, и климајући главом, и гривом, док их не помилује по врату. А сад, у туђини, све је то нестало, у топоту коња, који су довезли интов, у ову мрачну варош, у којој ће, можда већ

Гарчула је Пеју ударио бичем по врату. А Пеја је тек онда потегао из штуца. Тек онда, тек онда! А кад јој Павле рече да ће Темишвар арестирати и жену

Морао је да је носи на врату, као неку овцу. У недоумици шта да ради, Исакович је био сео, на своју постељу. Могло је бити око десет сати, то

Велико слово П, у Павловом иницијалу, изгледа као неки багрем, на који су навукли омчу – као нека рода, савијена у врату – као нека сабља нацртана на папиру, у потпису. Испод тога има неколико линија, које су као стазе у беспућу.

Дизали су се и спуштали, на њеном врату. Вишњевски је причао, кад би мало више пио, да ће та госпожица, кад се буде удала, моћи да замори читав један полк.

А кад би добијао на коцки, точила би му вино у чашу и висила му на врату, тако рећи. Ђурђе се чудио шта га је снашло, али је сматрао да су сви, у фамилији Вишњевског, добри, а мало шашави.

Исакович је јахао, као што нам ветар јаше, за вратом, насумце, полегавши по коњском врату, како је био научио, у детињству. Шевич је био добар јахач, али је коња сматрао, за најлуђу и најглупљу животињу.

У гледалишту све је викало. Павлу се чинило да му се кобила отима из руку, и да јој, скоро немоћан, чучи на врату. Његова глава била се сама спустила, удесно, по њеном врату, као да су у неком загрљају, који је био диваљ и врео.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— А зашто ме возиш у колима? Могао си да ме упртиш на леђа. — Ехе, мој Тошо, ти на своме врату имаш толико тешких крађа, крупних лоповлука, грдних подвала и масних превара да то једва може стати у једна добра кола.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Та жена ту, је ли то твоја маћеха? - приближила ми се тако да сам њен врео и влажан дах осећао на образу и врату. Рекох јој да је теле: Раде Галац не би вукао Станику чак овамо, то ниједан мушкарац не ради с венчаном женом.

Обале су и даље промицале, али сада нисмо имали времена да их посматрамо. Моје усне биле су на њеном врату, на образима и свуда. Били су то пољупци у којима је било више воде, светлости и сунца него било чега другог.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави

Шамика обучен као да је из кутије искочио. На њему фини фрак и панталоне црне, марамица на врату тако удешена, машлије тако израђене као што нико не може, само Шамика.

Црњански, Милош - Сеобе 1

У страху који је личио на лудило, она му је висила о врату, шкропећи га, већ богзна који пут, освећеном водицом и молећи га да се тамо не жени, као што то други чине, да се тамо

Тек тад поче да трчи под пљуском што га је шибао невешто, по глави, врату, грудима и леђима. Урлајући од бола, а везаних руку, крвав, трчао је тешко, вијући се, савијајући се и љуљајући се,

Прекодан је виде, непрекидно, у сузама и циктању, у загрљајима и облачењу, о врату мужевљевом. Истина, она је тек сад била лепа, упаљена, при том угојена, бестидна, али зар нису такве и све друге са

се на коњу, опет пун перја и свилених трака, привезаних за грудњак од овнујске коже, Исакович је, полегавши скоро по врату коња, грабио, преко бедема, на главни трг у граду.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

³⁵ Нероткиње на Косову носе о врату самотворну бритву „не би ли зачедиле и родиле дете“. Веома се много користе делови добијени од неких животиња или саме

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

И не гледајући га, она подиже своју руку па он осети на врату лаки додир меких прстију, а сасвим доле притисак чврстих и у исто време топлих бутина које су се њихале праћене

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

мајстор га лупка по врату, пита га за здравље, мјери му леђа и најзад му нешто шапуће у само уво. Ех, да ми је чути шта му је казао.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

»Ја сам сад у највећем очајанију, писао је он у Земуну у пролеће 1832: овака гоњенија, на врату жена и четворо ђеце, а сувише слабо здравље и сиромаштво!

Милићевић, Вук - Беспуће

лопата; таљиге вукао један крупан, стар и лијен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом који му поиграваше на врату; на смећу спавао је слатко млад радник, са црвеним и једрим лицем, у искрпљеном прљавом одијелу, са уздигнутим

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Устао би рано, па би се прошетао по околини. То му је пријало. После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао. Пође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ови овде нога уштапљени, А по врату тешко увијени, А на главам' капе калајбуће, А у рукам' оно вито пруће, Што час тамо, час амо с' гибају, Па

Страшне л' ноћи, страшне муке! О врату ми њене руке, А сувише ноне њене Око кука савијене... Збогом, збогом, клета ноћи, Та кад ћеш ми опет доћи?

Па узе њега нако на довату, И удари га по беломе врату. Баш једним маом откиде му главу И обори је у пра и у траву, Још кликну јунак: „Благо ли си мени, Да дивно ли га,

Мурто-бего, ђаво те излегô, Па у кола своја те упрегô, Нећеш видет дивотне хурије Да о врату пуста се савије; Ти загази у крвави брчак, Бићеш ђавлу диван чалабрчак!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дај га доведи, вјере ти. Дјед се послушно диже и доводи окретна коњичка. Мајстор га лупка по врату, пита га за здравље, мјери му леђа и најзад му нешто шапуће у само уво. Ех, да ми је чути шта му је казао.

— Ево их, стриче, долазе. Сељак се само лупи по врату. — Рекох ли ја, Василије, гони краву. Долазе, па да. Не бој се, то нас добро неће мимоићи.

Дана дванаестог шестог ове године приступи овој станици непозвана Савка Батић и ...и остави те, брате, нама на врату, шта да се лажемо. Је л тако?

мученичким невесело рече: , — Лакше је теби, Стево, ти водиш бригу само о мртвим споменичарима, а мени су живи о врату. Кад би ти само знао шта ту све има и у шта се све то изврће ...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ево ја, ја те молим! — И дршћући, сагао се пред Стојаном, скинуо капу, те му се бела коса расула по врату и раменима. — Ево на. Уби ти мене... Ти ме уби! — Грцао је старац, а руке му, плећа, глава, цело тело дрхтало је.

На њеном, истина старом, али јаком врату виде се где брекћу и трепте вене. У соби тек што се сталожила прашина од чишћења после ручка.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ноћи и дана када те буди звекет ђердана, на меких груди, са грла мека када те буди умилна му звека, ил' о мушком врату кршење гривна, тишино моја, ал' си ми дивна!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече главу, а див пане у град унутра; онда он рече: — Е сад хајте по један редом да вас ја овамо спустим.

Они не знајући што је са онијем горе на бедему било, пођу један по један, а царевић њих све по врату, док све девет посијече, па се скине низ јелу и полако сиђе доле у град, онда пође по граду унакрст, али никог жива да

Кад дође ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету. Онда змија рече чобану: — Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби

па кад он види хамала покаже јој га прстом, пак се у крај прибије, а она онда као без душе полети к њему па му се о врату објеси, вичући: — Ово је мој човјек, па има већ двије године како је побјегао, а мене са два сина оставио без иђе

Онда чоек узме торбу с травом те објеси о врату, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу, и управо у цареве дворе.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Доста већ један пут, стиди се од кума. МАКСИМ: Шта да се стидим, и он има такву аспиду на врату. КУМ: Камо срећа, да ми је таква, те би и ја прогледао као моја браћа.

НИКОЛА: Максиме, буди једанпут паметан. МАКСИМ: Остави ме, немаш ђавола на врату, пак ти је лако. КУМ: Али, кума Максо, кад сви признају... МАКСИМ: Ја један не могу.

који у богатству плива, тужи се што нема деце, а други би му сирома радо деветоро поклонио, и опет би му троје на врату остало. Али су ово новци туђи. — Туђе присвојити, значи с њим симпатизирати. — Шта је симпатија?

Него, чу ли, дечко, овде сам ја везао једно магаре, с овим истим уларом, што је теби о врату. Куд се он део? ЈАКОВ: О, чича, теби су вечити путови непознати.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

одвео на кафу; шта јес-јес, био је страшно фин и уопште није покушавао да се прави важан или да ме, као, додирује по врату, док ми је објашњавао да је тај хепенинг у ствари дешавање на лицу места.

Млађа сам од тетке Брижитке, Чарли, ево погледај, нигде ни једне боре на врату, зуби ми се беле, танка сам као жилет, богами, кожа ми ружичаста, Чарли, ево, погледај ако ми не верујеш, а тетка

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

О, да је бити трен у крину - ждрал! В Хеј, срце руди!— Ми смо Бели Град, о лабуд-врату двеју вена вал где стучен плаче душин виноград, а с модре капе капље звездан кал, што блати Месец, свинут перорез.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Прогунђа Жућа крај топла пања: „Дере се гуска, лисицу сања!“ Мачак се снено по врату гребе: „Јавља се гусак, сањао тебе!“ А деда рече, мерећи кров: „Оно је, децо, путнички зов.

Оба купујем ја!“ Купусна глава стоји, кротка је попут свеца, о врату држи оглас: „Нудим четири зеца!“ Из шатре зове лија, има лукаво око: Одлично чистим перје, уђите, госпа коко!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

А по витком стасу, што га дичи тако, Тврдом се је ликом опасао јако. И он смерно стоји. О његовом врату Само крст трепери у сувоме злату. То бејаше Растко.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Јер су нам стопе земљом рањене и срца о врату висе неокајана, јер сикћу још гује у костима и неисплакани знојеви под кожом пеку јаче но бисер у шкољци, о

Са брда је народ виде о сечиво на моме врату и голуба у лету за њим. Посечен бих, и голуб ми застаде у грлу, цркви се с рамена сливала крв.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ТЕТКА: Остави, дете, ту бригу; имамо доста других на врату. Него, узми тај служавник па 'ајде. Кафа се потпуно охладила, а, велиш, неће ни да је пију. ДАНИЦА: Па јест!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Облио је зној и људе и коње. Тек тада командир даде вољно. Али возари нису равномерно шљапнули коње по врату, те опет паде команда: „мирно“, затим „вољно“, опет „мирно“, и напослетку „вољно“. Једва нам мало лакну.

Када га поједе, окрете се око себе као да некога тражи — размахну клипом и удари Крсту возара по врату. Онда се брзо окрете, наслони се на штит, претварајући се да дрема. — Фирија дракулуј!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби... Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...

— Море, село... шта село !... Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник. Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

који још није рукоположен за свештеника и помаже свештеницима у служби ђердан - огрлица, женски накит који се носи о врату ђерђеф - оквир у коме се учвршћује затегнуто платно за везење; само то платно с оквиром заједно ђинђер - бисер

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Старац се бранио обема рукама, пљескао се по образу, по врату, љутио се и псовао. — Доиста — гунђао је — зашто је Бог створио тако ситна бића која су само од штете.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Из побочне собе одмах донеше ваздан разних ордена, звезда, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља. Шеф нареди те ми на брзу руку метуше две-три звезде, једну ленту; три-четири ордена

оним пандуром, морам и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?“ — упитам пандура. — „Оно је орден за заслуге на просветном и културном пољу!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах... Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.

— Ама здравља ти, па како изгледа ова? — Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? — Седло.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А то је била дужност заменика Вујице. И он узе депешу са потписима и метну је у недра. Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. Он оде, а они осташе. Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.

Све се дало на посао. Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Дар негдашњег племства и побожног себра, Ђердан од дуката о врату му блиста. По оквиру утиснута срма чиста, А оквир јој рез̓о уметник из Дебра. Такав лежи Христос, сред пустога храма.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.

куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима. Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.

Амам бруји. Чак и амамџика ушла. И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се. А све надвисује и води она иста девојка. Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.

Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.

Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала

Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату. Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.

— А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Стара и оне двије, уђоше и оне, па стојећке гледаху странце. „Гле! исти онаки гуњић и оне златне пруге на врату, носаше Јанко, кад га Тајо доведе на Бадњи дан!“ рече полако Милица. „Јест, богами, и овај је вицер.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

У тебе ни пјевало ни плакало! Црна се земља под тобом распукла — и у њу пропао! Што ти руци то ти на врату (било)! (Клетва звонару кад звонећи кога узнемирује; мисли се на уже, тј. да буде обешен).

Поуздано као кратак штап у дубокој води. Прав као уже у врећи. Приличи му кô крмачи бисер о врату. Прионуо (на посао) ко чичак за јаје. Пристоји му као магарцу (златно) седло. Провео се као бос по трњу.

Прво јој је јутро прекорено: „Да си добра, не би дошла сама!“ Тешко злату на дебелу платну, И ђердану на гараву врату. Тешко кеси често кумујући, И магарцу с коњ’ма путујући, И нејачем с јачим се бијући.

Да падну кускуни с неба, вујашу би се о врату објесили. — Приповиједа се да је некакав Вујаш сједио негђе између Мучња и Јавора, па га Турци све биједили које зашто

„О, Јаворе, јадан ти си! „Да падну кускуни с неба, „Вујашу би се о врату објесили“. Даће бог, родиће зоб, неће бити Ћира без водира!

(Кукавица) 375 — Која је риба најбоља? (Печена) 376 — Која је риба најмања? (Којој је реп најближе врату) 377 — Ко је мачки најсличнији? (Мачак) 378 — Које су животиње после смрти црвене?

турице, која је била као најглавнија међу њима, није се људска глава ни видјела, него је више ње на дугачкоме чупавоме врату била коњска глава с великијем зубима, која је тако начињена да су се уста одоздо могла ласно отварати и затварати, те

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда човек узме торбу с травом, те објеси о врату, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу, и управо у цареве дворе.

Међедовић бјежећи уз једно брдо врло сустане, а кад изиђе на брдо, нађе чоека на узораној њиви који је у торби о врату имао сјеме, па по један пут заграби шаком те сије, а по други у уста те једе; овоме чоеку повиче он: „Помагај, брате,

Кад дођу ту, змија на врату | чобанову звизне, а змије се све одмах расплету. Онда змија рече чобану: „Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби

Онда чоек узме торбу с травом, те објеси о врату, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу, и управо у цареве дворе.

Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече главу, а див пане у град унутра, онда он рече: „Е сад хајте по један редом да вас ја овамо спуштим.

“ Они не знајући што је са онијем горе на бедему било, пођу један по један, а царевић њи све по врату, док све девет посијече па се скине низ јелу, и полако сиђе доле у град, | онда пође по граду унакрст, али никог жива

“ На то узме дијете, повије га, и објеси му драги камен о врату и на један листић карте запише: „Прими куме Бога и светог Јована а дар узми“, па изнесе дијете и остави на раскрсницу

непријатељски војник да овај бјега, натури се за њим те овђе те онђе да га посијече, док га стигне па не погоди по врату, већ му одсијече сабљом темењачу | и угледа му се мозак. Кад ово види други војник а он повиче: „О јој!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

С тим крстићем да ми имаш молитву. Носи ми га увек о врату, макар и другу иконицу да имаш, али њега увек носи. А појасићем се опаши, да је увек о бедрима твојим, јер сам га

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

) ЗУЛФА (улази тихо и седа на столац према Јовчи, подаље; у раскошном оделу, с низама о врату, забрађена танком, фином шамијом, тако да јој се виде само очи, крупне, сјајне, живе; поглед јој је умиљат, нежан,

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

им је старост светиња; људи су како год и ми, једу, пију и раде да стеку новаца, као и други који имаду фамилију на врату. То говорећи, ја и[х] не осуђујем; тога се ни они сами н[е] одричу.

Ако ми је ко непријатељ, сад се има чему веселити, јер никада у животу нисам имао ни десету част овога дуга на врату.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Брат о томе није ништа говорио, иако су га често питали. Бакоња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Хајде! Што ћутиш? Ђорђе се спусти на сламу. Пас му леже између ногу, послушно трпећи миловање по врату и гужвање дугих, клемпавих ушију. — Сви сте се погојили... Марш, животињо псећа!

Прежи их опет. — Па није јавио да долази. Аћим се окрену и, презриво прелетевши погледом по Мијатовом мршавом врату и опипаној шубари, подиже глас: — Рекао сам: прежи!

опет је отишао ради тих проклетих избора... да је сада овде, као дете би га шљепкала по образу, чупкала му косу на врату, голицала га... Не, најпре би га окупала. Окупала би га...

Ћуте везани Преровци, а ћуте и војници идући пешке за њима. Коњи њушкају војнике по врату и пожурују их да што пре изиђу из села у коме се данас пуцало бојевом муницијом. У Катићевом дворишту је тихо.

Због Симке је заборавио да понесе пару и откупи душу. Нема звезда, а ноћ све види. Осећа: костреше му се длачице на врату. Те неоткупљене душе не остављају, иду за ножем и смрде на крв. Никола отегнуто јекну кроз нос.

“ „Право је да онај ко има пара има и брига...“ „Никакав ти човек ниси. Почео си да стариш. Види Ти се по врату. Свуда ти се види.“ „Бриге су ти као вода: дођу и прођу. Човек ти је као река. Кроз њега мора све да протекне.

Уђе као пребијено псето, глава му спарушено Виси на омршавелом врату, и тако се куштрава и сува преломила на црном зубуну, из кога млитаво теку два пртена рукава, а не руке, да се Андри

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Вишњић га је брзо осетио над собом, неки силник, мук је трајао, сабља га је већ тукла, пљоштимице, по лиду, по врату, грудима, није се измицао али се усправљао, силник је урлао а мук бивао све дубљи, он лаже, гад, Хасан никад није био

слеп, измислио је, нека призна, Вишњић је одмахивао главом, не, равнодушно, сабља га је засецала по образу, секла по врату, не, све равнодушније, гуслар се смешио, спокојан, не, радост га је испунила, не.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Дар негдашњег племства и побожног себра, Ђердан од дуката о врату му блиста; По оквиру утиснута срма чиста, А оквир је рез'о уметник из Дебра. Такав лежи Христос сред пустога храма.

Попа, Васко - КОРА

за тебе беле Локвање из моје крви Дајеш зелено лишће Моме стаблу од пепела 29 Ово су ти усне Које враћам Твоме врату Ово ми је месечина Коју скидам Са рамена твојих Изгубили смо се У непрегледним шумама Нашега састанка У длановима

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Но благодарећи свом високом стасу и дугом врату, она је у толико способнија да брсти лишће са дрвећа. Стална употреба тог врата учинила ју је, по замисли Ламарковој,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

седишта и услужно отвори врата дами, на чијем крилу лежаше красан букет, дотле већ бела рундава пудлица, с машницом о врату, искочи на калдрму, лака као лопта, па се запиљи и очекиваше да богата дама, сва од грације и болног израза, сиђе и,

Мала вижљаста, анђеоска міѕѕ Поунд, са златним коврџицама на врату и заобљеним својим трбухом у коме нов живот један спрема се.

лице нареди да се брзо спрема, па му је помагало да се усправи и мокром крпом брисало му усирену црну крв по лицу и врату.

Све то издржавала је она, и сама на пијацу одлазила, јер деце нису имали, а још да је децу на врату имала, не би она ни ову операцију дочекала.

Она има дукате о врату. Била је код зубног лекара да јој удари златан зуб, па сваки час отвара и затвара уста и загледа се у огледалце.

И мучи се тако задуго сељак, те му све варнице на очи искачу, па сав крвав и одран по лицу и врату, појављује се понова на вратима дућана.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Скотрљала би јој се суза и зашкакљала ме по јежуљиво осјетљивој кожи на врату испод уха. Грађанска породична идила. У доба бербе цијела би доља јекнула вревом и гласовима берача.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату. Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.

А сад ми је то велика, тешка брига на врату... Али шта да радим, научи ме, попо ? — Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те

— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране. Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад дођу ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету. Онда змија рече чобану: — Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби

Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече главу, а див пане у град унутра. Онда он рече: — Е сад хајте по један редом да вас ја овамо спуштим.

Они, не знајући што је са онијем горе на бедему било, пођу један по један, а царевић њих све по врату, док све девет посијече, па се скине низ јелу и полако сиђе доле у град.

Кадији се задријемље, а Херо га гледаше онако дебела завратка, а киван на кадију, па удари руком по затилку и врату што је боље могао, говорећи: — Ефендија, ја немам кад чекати, него, кад се бег врати, узми ти кусур, — да ти је халал!

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

И ЖИВКА, САВКА ЖИВКА, САВКА САВКА (седи крај стола): Шта си се замислила? ЖИВКА (стоји иза стола, о врату јој виси сантиметар, а у руци велике маказе.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Зато Томча алату рукама покрива очи и уши, док га по врату сулудо уједа: „И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао да је овај појурио и у скоку

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

АНЧА: Преко руке, милостива госпоја. (Забележи.) ФЕМА: То је мој густ. Обично се носи крст на врату, али ја сам наручила звезду; то је лепше, а и не носи свака шуша. Шта ти се чини, Анчицкен?

Краков, Станислав - КРИЛА

Тек тада је опазио да његов сусед, мали ордонанс Бакић, не само да нема шлема, него ни главе. Било је нечега на врату — вилица која се клатила и мало косе. Осећао је по себи крв, но није знао да ли је његова или туђа.

Душку су метли шкотску капицу на главу, и две црне траке дирале су га по врату. Авијатичари се пентрали уз преграде од ложа и освајали више галерије.

Петровић, Растко - АФРИКА

Његов је врат био укочен и велики ожиљци видели су се по рукама, врату, прсима. Сваки час он је склапао очи и отварао их опет као са досадом.

Једна је накићена перјем као црвенокошци; њој висе о врату дугачки низови семења и шкољки, а њене сасвим празне, спарушене груди заплићу се у овај накит.

Њена глава, само велика и мрачна лобања на танком врату, има израз на дивнијих египатских портрета. Један афрички пас крај њених ногу, треби се од инсеката; једно дете на

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Знаш ли што?... РАДАК: Умакао је срећно, Станоје. Ал’ браћа тужна!... Снахе његове! О нежном врату младе Петрије, Откуд су злата ташки низови Са сунцем сјајну парбу водили, Сад грубог гвожђа колут зарђан По танком

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Гдекоме само фркне коњ на нос, и, поплашен од онога стрва, удара у страну, а он га нежно тапше по врату и ласкаво га умирује: »не бој се, не бој це, није ништа!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

На његовом врату видела се велика рана... Глава му клону у страну. Крв је текла из његове ране и црвен поточић цурио низ камење.

Увукао сам главу у рамена и сагао се... Осетио сам наједном њене зубе на своме врату. Издигао сам рамена, па се нагло окретох и снажно је одгурнем. Сав сам дрхтао.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Драга, о жалосна браћо! Ја већ трпити нећу. Врату ми с’ неће у гвоздени јарам свирепа врага. Ако је драго вам, чујте ми светлу и велику тајну, Која дубоко у прсима

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа.

пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

зубобоља (ЖСС, 319), окобоља (ЖСС, 317; СЕЗ, 16, 428), ухобоља (ЖСС, 318), глисте, и у том случају обично се носи о врату (ЗНЖОЈС, 9, 52; 19, 206; СЕЗ, 13, 369), пантљичара (СЕЗ, 13, 1909, 350 ид; 14, 226), чмичак (СЕЗ, 40, 232), лишај

Софрић, 17). Б. се носи о врату као средство против падавице, лудила, промуклости и вратобоље (ГЗМ, 4, 138). Поред жртвених јел која се о Ђурђевдану

Ћипико, Иво - Пауци

Шчепа је и гризе је по врату, и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта, и тек се тргне кад му загледа

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Гурнуо је потом стрелу у засек на јарчевом врату и додао је Јањи. Она је клекла на једно колено, наместила стрелу на тетиву, затегла лук и одапела.

Била ми је окренута леђима. Гледао сам је. Пажљиво сам осматрао, не бих ли видео какав било трептај на њеном рамену и врату да бих по томе могао наслутити шта мисли, пошто ми се учинило да је отишла ка прозору и да се окренула леђима не би ли

Идем ка њему, али корак ми је несигуран, колена ми се подламају, висока дивизма се савија и шиба ме по лицу и врату, њен жућкасти полен ме гуши и надражује на кијање.

Желела бих да ми стави дланове на кукове и да ме привуче, снажно, уништавајуће. Осећам већ његов дах на свом врату. Окрећем се јер више нисам у стању да се уздржавам. Ужас! Лауш, стар и уморан. Одсечено му је лево уво.

Измаћи се изван домашаја наших прогонитеља. Ако останемо, они ће нам непрестано бити на врату, и што год започнемо вазда ће они у томе видети прст ђавола.

ни крив ни дужан, због лудости овога балавца шнирати уздуж и попреко долинама, ливадама са осветољубивом јахачицом на врату. „Али шта ја ово радим?“, промрмља Матија, као да се препао мојих туробних мисли.

Знао сам да ће Црни Стеван и на најмањи мој узвик, па чак и шапат, померити своје предње ноге ближе моме врату. Највећи ужас у мени је изазвало мењање боје његових блештавих очију.

Оно што је можда личило на крв, густу тамноцрвену крв из ратникових рана, биле су мрље проклетих дудиња, модрице по врату су потицале од дивљих зуба или оштрих ноктију младе помахнитале вучице.

Силазим с падине под нарамком трулог грања, умазан по врату и лицу распаднутом кором и буђом, стрепим да се не оклизнем низ гњецаву стељу и не откотрљам у врзину купине.

Седим у води окренут лицем низводно, пуштам да ми се једва приметна матица раздваја на врату и потиљку, да пола иде преко левог а пола преко десног рамена.

Једва сам се држао на коњу. Бол под ребрима, слабост у бутинама, жигови у коленима, тупи жмарци у врату. Слепоочнице ми зује, и вид, вид ми је био замагљен; нисам то ваљда плакао, боже мој, зар сам плакао?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

- на доброме хату, Кад би се врлине цениле по врату. 8. Ето ту су деца нашег бурног века, Почевши од момка до зрела човека.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

себе одједаред у плавој хаљини с чипкама, у финим ципелама, и осети сасвим стварно како јој растресена коса пала по врату, додирује јој образе, оквирујући јој лице и чинећи га мањим. Слика се шири.

У нашој кући, свему је крива сиротиња. А сироти смо зато што нас је много на једном очеву врату. — Моја мати каже да твој отац има рђаву нарав, да је тврдоглав.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

главе лете пчеле И граде му живи златокруг У риђој му бради Засутој липовим цветом Громови с муњама играју жмурке О врату му вериге висе И трзају се у гвозденом сну На рамену петао му пламти У руци штап премудри пева Песму укрштених

пресрећан на облаку Бос у подераној кошуљи Опасан репом убијеног змаја У путиру препуном крви На пресеченом врату Парчад се његовог мача претварају У дробни хлеб Света мајка Субота По други пут га рађа Жив је у црвеној капи

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, зашто не расте? Зашто му једино глава бива све већа? Гледају га с тугом отац и мајка: на танком врату, као балончић на танушноме концу, њише се дечакова чудовишна глава. Жалости црна!

— Девојка се гордо насмеја сигурна да таквог нема и не може га ни бити. Али, младића ни то не поколеба. С руком на врату верног пса, он стаде пред Златокосу и рече: — Реци ми те три жеље, Златокоса!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

и под божјом руком село спава, Жетеоце чудне, коштане и суре, Ја видим где с неба низ лествице слазе, С косама на врату шобоћући газе... И сврх села звони удар кобне уре. 1913. ДОДАТАК ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ... Остајте овдје!...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Кад погледа Ђемо Брђанине више себе Марка Краљевића, а на врату синџир-гвожђе тешко, скочи Ђемо на ноге лагане; синџир-гвожђе земљи притезаше, он потеже рукам’ и ногама, — попуцују

га покри чохом до кољена, од кољена ките до копита, пригрну га суром међедином, заузда га ђемом од челика, о врату му бисер објесила, ситан бисер и камење драго: кад он иде ноћи у поноћи, да се види њему путовати у поноћи као усред

Од свију је и већа и љепша, љепотом је коло зачинила, а висином коло надвисила; стоји звека на врату ђердана, стоји шкрипа гаћа од сандала.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

да чује другарев глас па, обрадован, одговори сасвим искрено: — Тјерам га, али он стално каска за нама и шкакља ме по врату. Побјегао је тек сад, кад си се ти јавио. — Ехе, зна он да се Лазар ничега не боји! — испрси се Мачак.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Нама доста друге бриге и старости светска посла и дуговања има; жена и деца су нам на врату, дом и кућа, а камо толики данци и порције.

орач, копач, војник, херак, петак ли био, жену, децу имам, многу кућњу чељад, стоку, милкове и доста ми је белаја на врату.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности