Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовникâ, то бјеше врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела и писати стихове.
све више ствари, али само послије „сијесте“. Из скуле опет би се Бакоња јавио своме врау да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове.