Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— затим поведемо опет разговор о његовом поласку, и он рече: „Да је Бог дао, да најмање писмо имате од поглавара с Врачара на мене, могао би̓ се онда ишчупати, а овако ми не даду”.
— Кажемо: да смо Срби и од Београда с Врачара дошли, и зашто с прошенијем и полномошчијем идемо у Петробург, императора за обрану и помоћ молити, пак смо чули за
Онда је и Јаков са 300 коњика очô на Врачар, док су Турке заплашили и у град стерали. Једну ноћ оду сви с Врачара коњици, и сакрију се у мајдану, у ону рупу, где је сада гробље; а кад Турци изиђу у Мокри Луг и Врачар да траже траве,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁰ У Скопској Црној Гори врачара малим хируршким захватом — подсецајем испод језика — разрешава проблем проговарања.¹¹ Када дете не може да проговори,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
о жишко липе ц јасеновог xпацта! ИВ У тесном склопу метрике и бола, „Миришу липе с питомог Врачара“, а с врата мојих врба, грм, топола зашуште жаром, као са ватраља, те чекам пљусак, плòдотворан, семен, да будем
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Био је у војсци каплар, па сад цело село зна, како му је једном командир дао да врати чету с Врачара у град, па је »Теразијама« прошао генерал, и Ђокић целу чету ставио у »вронт« и »дао чест генералу«.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Миришу липе с питомог Врачара, ''Нешто се миче и нешто се мрда'', И, као око које се отвара, Засветле ватре с Топчидерског брда.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабицâ, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Дијете се зачуди откуда странац зна име његову бившем учитељу. Маломе се учини као да гледа некога врачара. „Нећу више никад!“ прошапта у страху. И осталој дјеци приону страх.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нарочито су конзервативно чувана од стране жена, највише од баба врачара и биљара, — тих наших првих примитивних лекара и апотекара.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
снаха Јовчина, за Арсом МАГДА, сестра Јовчина, удовица НАЦА, сестричина Маријина СТОЈНА, чивчика НАЗА, стара Циганка, врачара ЗУЛФА, млада Циганка, с Васкиним очима ЈЕДАН ДЕЧКО ЦИГАНИ, СВИРАЧИ: варошки (с ћеманима) и сеоски (зурлаши,
И тако, забради је и само те очи да јој се виде, тако целе ноћи седи спроћу њега. Она, та Циганка са Васкиним очима и врачара што му сваку ноћ баје и гата на кост. Тако целе ноћи. И још једнако само љуту ракију, Љуту, љуту.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
За пород су жене криве. Ни у њеној фамилији нема нероткиња. Лечила се и код доктора у Београду и код врачара, и у манастир ишла, шта све није чинила... Мора да роди. Мора. Зар за њу земља нема лека? и Николу је молила.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
се бездани светлости у којима сенке праисконских прошлости сачекују безмерја сјаја што клизи са југа, од Теразија и Врачара.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— пушчано зрно, тане, кугла бастати — ићи од руке, бити могућно батерисавати — расипати, траћити имање баџа — баба врачара, отвор на димњаку бе — узвик којим се изражава одобравање, похвала и чуђење безбели — заиста бели — зацело доиста,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара, по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини! . . .
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
борбе против Турака правдао одметништвом дахија од султана, њихова законитог господара: Дивјег јаничара терај са Врачара Који свог истога сад не слуша цара — а Боројевић 1847.
Спомени се, мати наша, твоје перве славе, Твојих враждебника ти посрами главе! Дивјег јаничара терај са Врачара, Који свог истога сад не слуша цара! Востани, Сербије!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(СЕЗ, 17, 35). У источној Србији, за време док врачара, вршећи »црне« враџбине, »изводи ђаволе«, многи не смеју ни да се макну из куће без б. и бела лука (БВ, 7, 1892, 399).
сматран као дрво сеновито. На њему бораве демони који су у стању да пошаљу болест. Уочи младог уторника врачара однесе под какав г. у пољу малу погачицу, вина, воде, соли, цвећа, коњску потковицу и клинац, и заклиње демоне на г.
Димитријевић). Клен може бити место где се састају демони болести. Кад демон болести неког нападне, врачара, »с вечери уочи Младог Уторника«, однесе под клен малу погачу, чашу вина, мало воде, и труди се да покрене демона
да би жито расло високо (СЕЗ, 70, 383), а у Горњој Пчињи се забадају »да сачувају њиву како од града тако и од жена врачара (,мађосница̓) да не оберу род« (СЕЗ, 68, 1955, 99).
Ако је неко много болестан, овако ће молити самовиле 39 дана, а четрдесетог ће га врачара, пре сунца, (»у туђем синору«) направивши круг, посипати водом и »замајавати« самовиле док болесник одлази не осврћући
Изједелица (геум рівале). Њом се лечи жличица (бол испод ребра). Врачара трима и. надене имена, од којих једно мора бити болесниково, па их сутрадан ишчупа, и ако је оној с болесниковим
Пошто је болест тако утврђена, ишчупане и. се скувају, и ту воду пије болесник. После извесног времена врачара понавља поступак са давањем имена трима и.
болесника« (побратима или посестриме) и које ће га, по свршеном отварању, трипут запојити оном водом у коју је врачара — уз ливење »коситре« и гашење угљевља — спустила »гранчицу босиљка и три зрна црног пасуља« (ібід., 265). П.
Он је и утук за демоне болести: кад врачара бајањем гони издат, на болесниковом пупку морају бити »три зрна кукуруза, три зрна пасуља и три семке од паприке«
Употребљава се за растеривање чини с ловца »који за дуго не може ништа уловити«. Уочи среде или петка врачара ову траву »стуче у вагану и потопи у води да преноћи нопољу, па је ујутру рано пропусти трипут кроз цев«, и, уз басму,
з. врачара умаче у воду и шкропи болесника (ГЕМ, 21, 1958, 225—263). Трандовиље (трандавиље), трандовило (алтхаеа роѕеа).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он намешта заседе подлом поробљивачу и бије га из преваре, као и хајдуци и ускоци. Тутањ његовог коња уз поље Врачара и његова сабља над Порчином главом, — то је бунтовничко куцање срца и гневни сјај очију осветничке раје, која не може
“ Докле Порча седло опремио, дотле слуге изведоше ђога: довати се ђогу на рамена, право оде низ поле Врачара докле дође тихој води Сави, па се Порча покрај Саве фула. А да видиш два Јакшића млада!
ни маштраве, већ ђевојку за бијелу руку, па је баци за се на ђогата, притеже је свиленијем пасом, па побјеже уз поље Врачара.
Све то гледа Змај од огња Вуче, па с' довати на свога кулаша, па полеће уз поље Врачара; кад је мало Порчу сустигао, па је онда Порчи говорио: „Стани, курво, од Авале Порча! Стани мало, да се огледамо!
Стани мало, да се огледамо!” Кад га Порча виђе и познаде, потурио у траву ђевојку, па он бјежи уз поље Врачара, за њим трчи Змајогњанин Вуче, за њим трчи, стићи га не море.