Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
чини, бајање и уопште за све магијске радње чији је циљ да се помоћу демонских сила некоме нанесе каква штета или зло. Врачања и бајања се често обављају у млади петак, пре зоре.
, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Нолит, Београд 1970, с. 171. ¹⁵³ Остојић, Т., „Чарања и врачања у осамнаестом веку“, Караџић, 8—9, Алексинац 1901, с. 158. ¹⁵⁴ Драгичевић, Т., исто, с. 455; Вукановић, Т., исто, с.
104. ¹⁶² Фликовац, И., „Вјеровања“, ЗНЖОЈС, 10, Загреб 1905, с. 148. ¹⁶³ Трифковић, С., „Врачања и гатања у околици Сарајевској“, Босанска вила, 21, Сарајево 1886, с. 331. ¹⁶⁴ Микац, Ј.
Кон и етнопсихологија детињства“, у: Кон, И. С., Дете и култура, Завод за уџбенике, Београд 1991. Трифковић, С., „Врачања и гатања у околици Сарајевској“, БВ, 21, Сарајево 1886. Тројановић, С.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О СВЕШТЕНИЦИМА 215 10. О РАЗНОМ 218 ИВ КАЗИВАЊА 222 А) ПРОЗНА 223 А) ВЕРОВАЊА 224 Б) ГАТАЊА 248 В) ЧАРАЊА И ВРАЧАЊА 251 Г) БАЈАЊА 254 Б) СТИХОВАНА КАЗИВАЊА 260 А) ОДРАСЛИХ 261 Б) ДЕЧЈА 291 В ГОВОРНИШТВО 297 ЗДРАВИЦЕ 298 А)
В) ЧАРАЊА И ВРАЧАЊА (да би се остварила каква жеља) ДЕВОЈАЧКА 1 (Девојка, умивајући се рапо ујутру, говори): Умивам се хладном водом,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Б. се баје око болесног места (ЖСС, 329; СЕЗ, 16, 275); чисти се приликом врачања, вода (СЕЗ, 17, 1911, 578); приликом сетве меће се у семе (ібід., 14).
На Ђурђевдан пре сунца мећу жене глог у омају у којој ће се купати. Из бајања и врачања у вези са г. јасно се види да је г. сматран као дрво сеновито. На њему бораве демони који су у стању да пошаљу болест.
На Ђурђевдан девојке се купају на г. или га јатшу, »да се момци грабе за њима« (Караџић, 3, 1901, 123). За слична врачања упор. Вук, Живот и об., 29; Рјечн., ѕ. в. Ђурђевдан и грабило.
, и после тога заспе (СЕ3, 16, 280; 316). Ако девојка жели да је момак заволи, она врши са ј. извесна врачања у млади петак пре зоре, па онда у недељу дâ момку да ту ј. поједе (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 190). О прошевини ј.
се десило да се, с једне стране, од сетве па док се не оснује и не изатка, стално предузимају профилактичке мере и врачања у њену корист; с друге стране, она је врло често табуирана. К. се сеје на Јеремијев дан (то је.
1925, 131); исто тако, од Светог Николе до Бадњег дана, и од Божића до Светога Саве, није допуштено сновање кудеље. Врачања у њену корист врше се нарочито о Бадњем дану и на Беле покладе.
При вађењу катартичке живе ватре потребна су понекад три клипа црвеног к. (С. Тројановић, Ватра, 81). Врачања у корист к., у вези са разним забранама, врше се често, нпр.
Србобран, 1886, 189; Беговић, 119). Ако стоци омали млеко, па се сумња да га чинилице одузимају, врше се врачања са купином да би млеко поновно »покупила« (Беговић 229. Етимолошка магија!). С помоћу к.
употребљује се догодине за сејање. Ни тога дана не даје се из куће ништа (СЕЗ, 17, 20 ид). Врачања у корист п. врше се нарочито на Бадњи дан (нпр. Караџић 1, 1899, 213; Шневајс ‹22, 24, 43›).
Гатања и врачања нарочито се радо врше са украденом п. Уочи Тодорове суботе девојке украду мало куване п., коју тога дана сви у цркву
трску, налије у њу вина, умеси девет колачића и узме један стари нож, па да то све зашије у платнену кесу и (уз друга врачања) пусти у текућу воду (околина Кучајне, ЖСС, 200).
Водом у којој је скувана ш. кора треба плакнути уста живинчету које болује од шапа (иб., 429). Позната су извесна врачања и забране у ш. корист.