Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
љубавна гатања (предсказивање, прорицање, дивинација) и 2. љубавне чини (чарање, врачање, опчињавање). 1. Гатањем девојке (ређе младићи) настоје да помоћу тумачења извесних знакова проникну у будућност,
²⁰ Добро је да се дете роди у понедељак јер ће бити срећно.²¹ Уторак јесте „најнесрећнији“ дан седмице. У песми „Врачање материно“ каже се: „Мајка сина свога сјетовала, да се чува и да се сачува од ујамка и од урезника, од суботе и од
²⁴ Уторак као „несрећан“, „нечист“ дан управо зато је погодан за врачање, гатања и уопште за сваку комуникацију са хтонским силама и божанствима. Ко се разболи у уторак, тешко ће преживети.
15. ⁴⁵ Караџић, В. С., исто, с. 436. ⁴⁶ Вукановић, Т., исто, с. 213. ⁴⁷ Врчевић, В., „Народно сујевјерије: врачање, слутња и бајања“, Србадија, 3—4, Беч 1876, с. 47. ⁴⁸ Вукова грађа, СЕЗ, Л, Београд 1934, с. 27. ⁴⁹ Караџић, В. С.
7, Нови Сад 1890, с. 216; Бујановић, Ј., „Прапутник у Хрватској“, ЗНШОЈС, св. 1, Загреб 1896, с. 201; Трифковић, С., „Врачање и гатање у околини Сарајевској“, Босанска вила, 21, 1886, с. 330; Грбић, С. М., исто, с. 104. ¹² Петровић, П. Ж.
Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888. Врчевић, В., „Народно сујевјерије: врачање, слутња и бајање“, Србадија, 1—6, Беч 1876—1877. Врчевић, В.
), Просвета, Београд 1983. Остојић, Т., „Чарање и врачање у 18. веку“, Караџић, 8—9, Алексинац 1901. Павићевић, М. М., „Народно благо из Црне Горе“, ВЕМ, 3, Загреб 1937.
Чајкановић, В., „Имена од урока“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973. Чајкановић, В., „Врачање, Народна енциклопедија, 1, Загреб 1926. Чајкановић, В., „Кумство у капи“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Б) ВРАЧАЊЕ И ГАТАЊЕ По народном схватању врачање, гатање, па и бајање није једно исто. Ове три тајанствене радње, иако имају посеб
Б) ВРАЧАЊЕ И ГАТАЊЕ По народном схватању врачање, гатање, па и бајање није једно исто. Ове три тајанствене радње, иако имају посебне улоге, — стоје у међусобној вези.
и глумачке, нарочито ритуалне елементе имитативног карактера налазимо и у народним култичким обредима као што су врачање и гатање, бајање и чарање; њих има и у импровизованим интерпретацијама народних гуслара-певача, и веселих
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Није то — рече писар. — Ама видим и ја да су сви различни. То су жене доносиле баби за врачање... Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Рађа се кано цвет и посечен он падне. Мине он као сен: и тлом куд прође он, рођени не зна га траг. ВРАЧАЊЕ ПРОРОЧИЦЕ ИЗ ЕНДОРА Ом. Ом.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(ЖСС, 299). На Ђурђевдан девојке се купају на в. или је јаше (»етимолошко« врачање: да би момци »свисли« за њима, Караџић, 3, 1901, 123). У Сарајеву, уочи Ђурђђевдана, дође девојка-удавача под в.
био висок и да би се клипови укрштали (СЕЗ, 70, 1958, 543); у Алексиначком Поморављу слично врачање зове се: »лера« или »леро« (последњи струк сви заједнички загрну земљом, оките га најлепшим цвећем и листове му завежу
По свој прилици, са култом мртвих је у извесној вези и врачање за проналажење лица »које ће отварати болесника« (побратима или посестриме) и које ће га, по свршеном отварању, трипут
̓« (СЕЗ, 16, 362). Налик на ово је и врачање око последњег струка кукуруза (СЕЗ, 70, 543; 83, 163). Више него при окопавању врача се о жетви и вршидби.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То су: блудост, нечистоћа, распуштеност, идолопоклонство, врачање, непријатељства, свађа, љубоморност, срџба, себичност, раздори, странчарења, зависти, пијанке, разуздане гозбе и овима