Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
интимна веза с природом изражава се у многим топлим обичајима велике старине и дубине, у навикама, веровањима и врачањима, која се везују за смену годишњих времена, за небеске и климске појаве, за планине и врхове.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Оне су у вези са врачањима, гатањима, бајањима и др., нарочито са молитвама, у првом реду од разних болести, човекових и сточних, од несрећних
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На њ »не сме никаква нечастива сила« (ЖСС, 326). Нарочито се од њега плаше вештице и сви који стоје у вези са врачањима и гатањима (упор. Вук, Посл., 974: »Да не једе бијелога лука, био би врач«, са објашњењем. »Који не једе б. л.
при лечењу, међутим, долази готово увек у обзир његова егзорцистичка природа, и третман с њиме је врло често у вези са врачањима, бајањима, записима. Отуда је природна ствар да је нпр.
Пошто б. на овај начин може бити сеновита биљка, разумљиво је што је нашао примену и у врачањима за дочаравање људске плодности. Ако млада жели да има деце, треба, кад иде на венчање, да у недрима понесе киту б.
жила (С. Тројановић, Ватра, 97). Б. се употребљује и у врачањима за преношење дремљивости (на б.? ЗНЖОЈС, 6, 319). У народној медицини б. је доста познат. Б.
Wіѕłа, 14, 1900, 527—597 (Реферат у ЗНЖОЈС, 7, 409). БУСЕН Раѕен (цаеѕпеѕ). Бусен. Употребљује се при врачањима, нпр. када се крави хоће да »преокрене« млеко.
ВИШЊА Wеіцхѕелкірѕцхе (цераѕум апроніанум). Вишња. В. има важну улогу у врачањима и гатањима, нарочито љубавним. Кад се гаси угљевље да би се дознало ко је дете урекао, употребљују се гранчице од в.
Д. се употребљује и у свадбеним врачањима, којима је циљ да се одржи међу супружницима слога и изазове плодност. На Косову, кад сватови улазе у младину кућу,
(Софрић, 98). З. има улогу и у љубавним врачањима. Девојка, да би је момци волели, треба да уочи Ђурђевдана метне з. (и друго неко цвеће) да преноћи под ружом, и онда
По расцветаним зовама виђа се и ђаво (Венац, 14, 609). 3. има нарочиту примену у врачањима око стоке. Њоме се баје преко крављих крста, »да би крава имала млека« (СЕ3, 32, 1925, 425).
, на коју је натакнут у природи нађен пробушен камен (евентуално преисторијски), употребљује се у ђурђевданским врачањима око стоке (СЕЗ, 17, 174).
Јечам се просипа под врбу, кад се за њу »венчава« грозница (ЖСС, 279). Ј. се употребљује и у љубавним врачањима и гатањима.
направи бич, што год тим бичем потера на вашар, добро ће продати (Беговић, 223). И иначе у врачањима и гатањима има к. значаја. Жена која је косата треба да остриже у младу недељу пре сунца дете у к.