Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА (Коштани и осталим): Свирите бре и појте већ. КОШТАНА (пева): Стојанке, бела врањанке! Кад те је мајка родила, На шта је оком гледала: Да ли на сунце сјајано? Или јабланче танано?
Или јабланче танано? Бре гиди, џанум, Стојанке, Стојанке, бела врањанке! ТОМА (први пут се окреће Циганима. Строго, зналачки посматра Коштану, себи): Силан глас... Али доста.
Да ми те она милује, Да живиш како гидија, Да гучеш како кумрија, Бре, леле, џанум, Стојанке, Стојанке, бела, врањанке! ТОМА (грчевито чупа колено): Не тако, не толико силно... Доста, доста...