Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Вратим се натраг и видим још поиздаље где се и Стана са својом мајком враћа у село... Замишљено сам гледао за њима, после оседлам и ја коња, па се упутим моме несрећноме побратиму.
— Ох, Милисаве!... драги мој!... И они се наново пољубише. Беше то свечан тренутак какав се у животу више не враћа... Нико га двапут није уживао...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ГОДИНЕ 47 ЈАДАЦ 49 ДРВОСЕЧА ПОПУ 51 ТОБЏИЈА СВОМЕ КОЊУ НА КОМЕ СЕ ВРАЋА ИЗ РАТА 52 БИТКА НА ЦЕРУ 53 СЕОБА СРБИЈЕ 55 ИЗВЕШТАЈ 58 ОПЕТ ВОЈНА 59 БАЛАДА О СТОЈКОВИЋИМА 61 ОКУПАЦИЈА
ТОБЏИЈА СВОМЕ КОЊУ НА КОМЕ СЕ ВРАЋА ИЗ РАТА Да колика је, светица наша, земља! Изађе сунце иза Гојкове ковачнице, обасја липу пред црквом, орах
Ко каже да у светлост? Иду у мрак, из ког се и звер, престрављена, враћа, иду кроз крв, кроз коју не могу мужеви, иду кроз грех, кроз који не смеју браћа!
4. Лађо с које се види Јерусалим! Путе којим се враћа блудни син, ратник из рата, с робије робијаш! Чашо вина, хлебе, свето слово! Шљиво крај извора!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
се на велики друм, и кога сретнем да на Саву с фамилијом и колима иде, кажем: да се врати натраг, и кога сретне нека враћа и нека бегају натраг у велике планине, јербо су Турци, једни од Београда а други од Шапца, Саву у̓ватили и од Цесарије
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. — Симо! — рече он брзо. – Чујем! И Сима скочи као опрљен. — Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа!
Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка. А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!...
То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту... Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.
— О, хвала ти, боже!... А је л̓ се вратио мој побратим? — Данас се враћа. Вечерас ће бити у Парашници... И поздравио вас све. — Поздравио?... Хвала му!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Од љубави наших веће су тишине... Тишина је мати љубави; и така Као голубице од себе их вине, И опет у руке враћа јој се свака.
И он, који је стајао изван свега и против свега, је ли осетио сад да се најзад враћа у вечиту, тиху и топлу Хармонију?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп настави: — Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим. Не дај боже смртна случаја или каке задјевице, шта би оно, сироче, онда?...
Сутрадан устала она, стала на врата па гледа. Поп је већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара устала. Пред зору је била лака киша.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
је бујније струјала у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа, и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће, и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од
преде на банку, и прекида предиво само онда кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И тако, једнако стидећи се, жељно заобилазећи око гробова за час изређа цело гробље. И онда се враћа, али слободнији, расплакан, пијан. Тада би ишао на своје гробове где, вели, да му је жена и кћи закопана. Седа тамо.
А обично и не чека да му се дâ, већ чим уђе, залети се по дворишту и пошто покупи све по њему крпе, пруће, враћа се. И тако, дрхтећи, скупљајући, јури из куће у кућу, из маале у маалу.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Требала је моју тепсију сестра моја да је вратила, но она не враћа. То је основ. Иначе, ја ћу све израдити, а ти ћеш само преписати и суду предати. — Амин, нек буде воља твоја.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— У тамбуру, у шта било, тек не би више засвирао. Девојка са шкрофулама на врату и образима враћа се из Београда очајна. Била је тамо да тражи своју одбеглу сестру гимназискињу, па све узалуд.
Ви говорите: зло је, ја кажем: добро је; ви кажете: враћа се назад, ја кажем: иде се напред. Хоћете ли доказа? — Доказа, доказа, дајте доказа!
Африка
У часу кад смо силазили реци било је око пола осам. На пола пута пресрета нас један од мојих носача; враћа се са обале да ми јави да је шалупа већ прошла. Зашто је прошла пре времена и зашто ме није сачекала?
— Пошто? — Десет франака! Ја му дајем још пет за поклон, а он ми враћа десетицу тражећи новији папир. Тако за петнаест само франака добијам маску за коју сам доцније дознао да је као тип од
Велики пламени језици пењу се уз небо, запаљујући га скоро до зенита, а онда се одједном све црвенило враћа оданде, сливајући се као крв.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па да се онда сам самцит, кроз празне улице Темишвара, враћа, кући. Ваљда да би се спасао тих мучних мисли, Павле поче да мисли на своје коње, и како ли ће бити збринути?
бивших сератлија, полазио је из Махале, на Бегеј, и Трифун је знао да ће га, вечерас, видети, издалека, како се лагано враћа, пун песка, и шљунка, и пузи, као нека џиновска гусеница, вечерња.
Стићи ће до Бестушева, лако. Све се може, кад се хоће. Ето, каже, кроз који дан, враћа се у Беч фамилија Јоана Божича, мајора, па је он, Трандафил, мишљења да би са њим, Исакович, могао да путује, лепо.
Она се, као и њен муж, радовала, да се враћа у престоницу, где је провела девојаштво. А радовала се и гошћама, које знају немецки, а које је испитивала о том, како
Госпожа Евдокија се на то осмехну. Засада, рече, о том, треба ћутати, као у гробу. Она ће рећи Божичу да се враћа оцу, ускоро. Не боји се Божича и ништа је не може задржати. Сад томе још није време.
Она би рекла да је пошла тамо где се онај бели зец на вратима налази – или да се враћа одатле. Главно је да је она имала оно што је пожелела, од првог тренутка кад су се угледали.
Узалуд је Агагијанијан богорадио. Исакович му довикну из кола да се остави тога и да се враћа. Вратили су се несвршена посла.
Учио је карту, у сирмијским хусарима, и питао се: откуд Чрногорци тамо? Митровиц. Да се враћа тамо, откуд је дошао? Да опет стоји на женином гробу?
Припростим речима, али срдачно, тешио је фамилију и јављао, о свом скором доласку, о повратку у Темишвар. Каже, враћа се, да имање и коње своје распродаду. Пашпорт је добио!
Да мора да се враћа путем, којим је, недавно, био дошао, чинило му се тако лудо. Цео његов план селидбе у Росију био је пропао.
А тек кад је у Руму стигла, поручила му је да више не мисли да се враћа и да му децу не да. Тужиће се, каже, митрополиту, због његовог харемлука. Писмено му јавља, каже, конац брака.
Павле је онда узе за руку и поче да јој тепа. Није он дошао да је у Темишвар враћа, дошао је војеним послом. Али она не сме заборавити да је тек тридесет и две, да је млада, да је лепа.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер твојом заповешћу држи се све што се управља и стоји, и твојим мигом претвара се и опет враћа у свој чин. Заповеди сада ветровима да уђу y цвоја цкповишта, и водама морским да се у тишину саставе!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
год., реч је о подели животних намирница становништву; један стари, слепи ускок, кога води унука, враћа се с оним што је добио певајући песму о Краљевићу Марку а народ је у хору прихвата: сви су је знали.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Та оставите, молим вас! (Оде у собу и враћа се носећи један бољи капут.) Тако, скините то! АЉОША: Не так, бога ради! ПАВЛЕ: Та скините то, кад вам кажем!
(Одлази.) ВИИ ПАВЛЕ, РИНА ПАВЛЕ (враћа се и навирује најпре на врата где је Рина, па као да је опазио нешто или чуо покрет, одлази брзо месту где је у
Пасош је визиран пре шест недеља, кад сам помишљао ићи на сајам. Та виза још важи. То је добро, то је врло добро! (Враћа пасош у портфељ.) ЉУБОМИР (хоће да пође): Ја ћу вас оставити. ПАВЛЕ (пружајући му руку): Рачунам на вашу дискрецију.
ЉУБОМИР: Молим! ПАВЛЕ (оде у другу собу, па се отуд враћа са једним волуминозним свежњем рукописа везаних између картона, по облику фасцикула): Ово је, млади пријатељу, моја
Ма ко био, реците да нисам код куће. СОФИЈА: Разумем, господине! (Одлази и враћа се.) Госпођа и господин Новаковић. СПАСОЈЕ: А, они? Нека изволе! СОФИЈА (пропушта Новаковићеве, па оде).
(Прати га до спољних врата.) Софија, одведите господина у моју малу собу. (Враћа се.) XИВ ЉУБОМИР ПРОТИЋ, АНТА, ПРЕЂАШЊИ АНТА: Срео сам господина зета; он је већ ишао по редакцијама.
РИНА: Па добро, куда ће он сада? СПАСОЈЕ: Он се враћа у покојнике. НОВАКОВИЋ: Мислите ли, одиста, да је тиме он сишао с позорнице? СПАСОЈЕ: О, сад више но раније.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
У девет њен отац се враћа са дежурства а она дотле мора да потрпа оне најмање у кревет. На снахе што се тога тиче не може да рачуна, јер оне
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
побринула, ако се и није још заплашила, јер зна она да је велики враг Чамча, особито кад на пут оде, брзо се не враћа. Госпођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили.
три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа. Тако у разговору дођу до једне вароши, већ се тороњи виде. То је Кошица. Ту ће стати добро одморити се.
Све спреми, па ће да се враћа. Но, спомена ради, купио себи за сат златан ланац венецијански, јер венецијански филигран је у свету најсавршенији;
Црњански, Милош - Сеобе 1
толике танане нити, беле као и месечина, које су га везивале за живот, да га је жена збиља могла осетити као да јој се враћа те јесење ноћи.
Да се жив враћа тамо, куд је мислио да се више вратити неће, сасвим га је раздражило. Сваки крај, сваки нагиб обале, све падине,
Желео је да све то што га код куће очекује, ту дреку и лелек избегне, желео је просто да се жив кући не врати. Да се враћа, чинило му се тако лудо.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Када се кум враћа са крштења кући, он би требало да унесе кумче тако што улази у кућу десном ногом и да при том каже: „С десном ногом
⁵⁴ Када се у Црној Гори и Херцеговини неком рађају само кћери, онда кум „када се враћа са крштења презује опанке с лијеве ноге на десну, да би жена родила мушко дијете“.
даје родитељима неопходну психолошку сигурност и уверење да су дете заштитили, а истовремено се друштвеној заједници враћа поремећена равнотежа изазвана доласком новог, опасног члана, који у тренутку рођења припада дивљем, демонском свету, и
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
И ако јерес не усхте да мења, да му царевог не буде опроштаја, да се не враћа са даљних обала; али да му, грешнику, свакога јутрења и вечерња за спас звоне звона велика и мала.
Нисам ни властелин ни себар који се свети, који враћа жаоку за жаоку, срам за срам, нож на срцу за нож на оку, ја се по срцу не управљам, ја сам цар заробљен законима које
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
искрсао млади контрабасиста Сеад, смешећи се на невоље и на сиротињу: осетих да ме тог часа његова дрска, лажна музика враћа у свет живих, тамо где још постоји укус смеха.
За тренутак потпуно га напусти лажна ветеранска сигурност — и сасвим изгуби главу осећајући како се враћа у своју школску клупу, преплашен, повређен и узбуђен до крајњих граница.
Када му балон прсне, смешан је са гуменим падобраном преко уста. Средовечни мушкарац враћа се кући са својом лепом тајном. После слатког ћутања и кратких.
« Сузи трчи својим натеченим ногама у посластичарницу преко пута хотела и враћа се са огромном чоколадом. »Моја мала је на селу. Плаћам за њу педесет комада месечно...
И одједанпут, њему је јасно да га она неће издати својој мајци. Чини му се, такође (заклео би се у то), да враћа све оне услуге које јој је чинио толико година, све оне стрипове и посете зоолошком врту, мале тајне када су ознојени
Често би остајао и на спавању код својих доконих домаћина, који му нису дозвољавали да се враћа у хотел. Причао је о себи, о Београду и париским данима, жалећи се на паклени ритам живота, смог, неправедне
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Опчињен далеким сјајем у којем је учио да воли и да посматра, писац се, најпре, враћа омиљеним ликовима свога детињства — стрицу Ниџи, деду ради, самарџији Петраку, лопову Сави, Петру Чобанину,
Деда Раде и стриц Ниџо су питоми, посвећени заштитници сна о срећи и завичају, па им се писац без престанка враћа, као да страхује да би га, без њих, напустила милошта.
У Лукићевим песмама одиста пева и осећа дете, па вам се учини да се песник и не враћа детињству, већ мисли и говори с њим, из њега. Лукић је, у том смислу, рођени и непоправљиви дечји песник.
Пародија, као израз који опонаша ритам, фразу и тему озбиљног дела, враћа речима и појмовима праве размере, изгубљен укус. Ту је, пре свега, важна њена критичка функција.
Говор је старији од писања; не ваља се превише удаљавати од њега. И ту, дечја књижевност враћа се почетку. ОПРОШТАЈ ОД ДУШАНА РАДОВИЋА Срео сам га почетком педесетих година, у тренутку кад је на позорницу
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Убио бог који је први започео! ШЕРБУЛИЋ: Несреће, кад нису били вредни да нису ни устали. ЛЕПРШИЋ (враћа се): Маџари су три штације далеко. Дакле, сутра ако стигну. СМРДИЋ: Брзо да се бежи.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и траје до 1900, отприлике. У реакцији противу романтичарске сентименталности и реторике, враћа се ка здравом разуму; главне идеје су: култ науке, тражење истине, позитивни погледи на живот и књижевност, ослањање
1790. са купљеном штампаријом враћа се у Нови Сад, и чини узалудне покушаје да добије право за подизање штампарије. Јоште млад умро је у 1792.
У Србији остаје од 1833—1839. После чини нова путовања, чак до јужне Русије. Враћа се 1842. у Србију, где у оскудици умире 8. новембра 1847. Јоаким Вујић је по својим идејама човек из XВИИИ века.
1817, због везе са грчким хетеристима, буде ухапшен и у затвору мучен. Пошто се једва спасао, он се враћа у Србију. 1818. је писар код Јеврема Обреновића. 1819.
1859, после династичке промене, прелази у Србију и ту остаје до 1862. Враћа се у Нови Сад, 1863. попово креће Напредак и безуспешно покушава да настави политички рад.
Од 1860. враћа се уставно стање, а са њиме и бољи услови за јаван живот. У Србији династичка промена од 1858. није била само смењивање
био је у Боки Которској. Те године, обогаћен материјалом и са ширим и потпунијим познавањем народнога живота, враћа се у Беч. 1835. године успева да добије малу пензију од Србије (прво од 200, после од 400 талира годишње). 1837.
је у Новом Саду, где оскудно живи од сликарства и од књижевног рада. 1863. враћа се у Србију. 1863. је учитељ цртања у крагујевачкој гимназији, 1865.
Око 1890, када је сасвим раскрстио са политиком, он се поново враћа књижевности. Деведесетих година излазе главни његови приповедачки послови: Иконија везирова мајка (Београд, 1891),
за време медицинских студија он прекида тај књижеван рад, мења своје првобитне социјалистичке идеје, и духовно други враћа се у Србију. Тада се краће јавља са приповетком. 1879.
Он напушта реторичну, емфатичну и претерану субјективну поезију романтичара шездесетих година, и унеколико враћа се одмереној, полукласичарској, »објективној лирици« четрдесетих година, којој је Ђорђе Малетић био теоретичар, Јован
Он враћа песнике на ранија и тачнија схватања: да је народна поезија једно а уметничка друго, да обе постају и живе у нарочитим
Милићевић, Вук - Беспуће
испод прозора његово кашљање или како одздравља својим погрјешним нагласком, и све се то наједном изгуби и у кућу се враћа стари мир.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Купају се и седају. — Кајо, испеци нам по једну кафу, татли-кафу. Кајо, — дере се домаћин и враћа је, — донеси Лиру, песмарицу ону!
ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа. Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа — Ал' му ајдук зајам враћа.
Ил' ако уме, ваљда не разуме? Па једну речицу за другом лаћа, Ал' слуга њима ни на што не враћа. То беше свима, што бијау, жао. Ал' јад је грдни деклице спопао!
седа, И ведро опет небо гледа, Овако бија, друже, с нам', Кад подиже се бурни плам, Овако тиша се љутина, И прва враћа се тишина. Итд. за тим9 у 40 и неколико редова њему о проведеном животу говори, и опрости се.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— У шталу, сивоњо стари, па тамо њачи — враћа му самарџија. Још ми у срцу кљуца туга за долином и остављеним дједом, али кад ми кроз крошњато дрвеће букне у
је у добро знано брујање марљива поточара који неуморно сије брашно и још сањива пролазника, ранораниоца, са смијешком враћа на затрављене стазе дјетињства.
И што се боца више празнила, старац је постајао све куражнији, као да из оне литрењаче претаче и поново враћа у своје жиле све ватре прохујалог живота.
— одврати путник новом загонетком. Опет уз дједа нови трнци: откуда то шапуће младост, како ли се то прошлост враћа? Није ли живот окренуо натрашке, своме исходишту?
— Куд бих сад с њом, бог је видио? Враћа се натраг набрана чела, али већ на прагу ошамућен застане: на његовом столу миче се замотуљак с дјететом, а од мајке
Испитивао, пипкао и коначно се досјетио. Не би то био стари Спасе кад не би био такав. На Илиндан, пред вече, враћа се Спасоје с црквеног сабора и реферише старици: — Бако, ником ни ријечи о овоме што ћеш чути: данас на збору појавио
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Крв коју теби не би ни понудили, он је морао да прима као почаст! ХАСАНАГИНИЦА: А крв се враћа... МАЈКА ХАСАНАГИНА: Он је почео одакле је могао почети. Друго си ти.
(Јусуф излази) Видиш да не вреди, па не вреди. Виде само оно што плива на врху воде. (Враћа се Јусуф са колевком) ХАСАНАГИНИЦА: Ево моје молитве, сија у колевци... Посло ми Алах колевку пуну светлости...
ХАСАНАГА: Ма ајде, испратићу те! (Бег излази, праћен Хасанагом. Јусуф разгледа ножеве, Хасанага се убрзо враћа.) ХАСАНАГА: Јес видо? Дошла маца на вратанца! Ја ти рекох да бег не сме на мене. Јес видо како се упреподобио?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па кад доста накупи, онда се враћа и свакој кући у махали даје по неколико стручака. Био је син неке просјакиње Назе.
Кад буде готов, Димитрија гологлав, онако накарађен, скачући с једне на другу ногу, враћа се Тоди и показује јој своју накарађено ошишану главу.
ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи околне:
И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут. У том већ почне први мрак. Њиве почињу да се губе; варошке улице да
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Хтеде старац дале клети, ал' у грлу стаде клетва: ево с' онај слуга враћа што га посла круна светла. Послани се враћа слуга, за њим воде једног слепца, стаде дрека Филишћана: „Убијте га,
” Хтеде старац дале клети, ал' у грлу стаде клетва: ево с' онај слуга враћа што га посла круна светла. Послани се враћа слуга, за њим воде једног слепца, стаде дрека Филишћана: „Убијте га, једног штенца!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг: зато, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне хоће, него држи куда ти хоћеш.
Најпосле науми да иде у свет да тражи своју пауницу, и да се не враћа кући док је не нађе; па онда отиде к оцу и каже му што је наумио.
Ал' јест, не враћа се ни Милош ни Дивоња. Отац кад је видно да ови замакоше у шуму, врати се кући јаучући, па кад дошао кући стаде жену
Лалић, Иван В. - ПИСМО
слике што боји се Са непознатом да споји се Ко дух и дах у певање О слатком страху виђеног Што невиђено враћа се, О страсти која плаћа се Грозницом непревазиђеног — Године?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ради шта хоћеш!“ Маман му сада управо шапуће: „Пусти је само нека иде; гарантовано се враћа до деветке. Биће мања од маковог зрна!“. Е, видите, у томе и јесте штос!
Питам се само шта ће да се догоди ако се Мишелино пређе и не постане геније, па буде морао да враћа сву ону лову? Чабар! Пошто се казнена експедиција успешно завршила, вратили смо се у куполу снабдевени као Божић Бата.
ГЛАВА XИИ Ана се враћа кући, гдје њени родитељи корачају на прстима. За то време Мишелино стоји на бранику њене и његове отаџбине, али се у
Да ми умре мајка ако сам тео да збришем! Ево, овога ми крста!“ Кад, прича Суле даље, враћа се онај први тип што је збрисао преко црте на бициклу са бројем један, наравно, после много, много година, да види
У праву сте! Прича о једном српском бику која враћа поверење у љубав Читава ствар догодила се на пољопривредном сајму у Новом Саду, а причао ми је човек близак говеђим
Коњовић — казао је — а син је коњичког официра из Коњица; станује на Коњарнику, храни се у кафани „Мањеж“, а кући се враћа увек преко Сењака, јер ради на хиподрому код Цареве ћуприје. Недељом га тамо увек можеш срести код падока.
читаоче, чућете како према овом најкраћем поглављу у хроници звижди брзи воз, носећи малој Ани њеног Мишелина који се враћа из војске.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ У овој земљи људи су браћа, ту ти се добро за добро враћа, не видиш нигдје погледа злог. Човјека човјек од срца воли, не плаче нико, никог не боли у земљи Врапца Црвеног.
Кад падне вече, крену се браћа, Сваки се дому — печурки враћа. ИИ Цурица нека једнога дана купећи дрва у шуму зађе и тако најзад, с бременом грана, пред малом кућом она се
Уз прозор ћути старина сиједа, тужна ока пучину гледа, да ли се враћа Мачак. Вечери једне, у сутон меки, до куле чамац доплови неки, у њему дечак вити срдачно руку старини пружи:
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Он гледа нарочито у језеро иза мене, тј. не гледа ни у шта, пошто тешко да тамо има шта да га занима. — Ова се барка враћа на острво; тако ћу вама уштедети труд. Хтео бих да вас замолим да узмете за пиће.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
За тим се разговор чује. То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује. А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Он је упућен у тајне, његова душа постаје друкчија и у његовом телу коме се враћа живот настаје друга телесност у новом трајању.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
То је породица покојног Мате Тодоровића која се враћа са гробља, где је одржан седмодневни парастос покојнику. Цела породица је у црнини и погружена.
(Оде.) ПОЈАВА В МИЋА, АГАТОН, СИМКА МИЋА (гледа за њом, седа, пали цигарету). АГАТОН (враћа се из собе, за њим Симка): Гле, и ти си ту? МИЋА (увређено): Како то: гле, и ти си ту?
Сви испуштају кофере и пакете, а све надмаша врисак Симкин на степеницама, која се враћа и силазећи низ степенице чује последње речи те пада у несвест. Нема слика траје извесно време.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неки поскакали из воза и потрчали на перон да траже воду. Капетан виче, стража их враћа. О наше вагоне с треском лупи локомотива и одмах затим крете, да нас прикачи за нову композицију. — Вози... терај!
Осматрају... Пушке се чују све чешће. Један погрбљен трчи дуж ограде. Сигурно је ордонанс. Али, видеће га!... Сад се враћа, застаде, ено га где леже и он. Одахнух мало. Војници се слепили са земљом, као да су укочени...
Тек када пређосмо реку Битву, одахнусмо мало. Ишла је колона мрачна и туробна, као да се враћа са неког погреба. Људи осећају, сваки на свој начин, да се одиграло нешто тешко и срамотно, иако је сваки уложио целог
Одмакли смо прилично, кад зачусмо да нас командир зове. — А-ха... Да видите како то изгледа, кад вас неко враћа... Него, намучисте се и ви због мене... Ред је да вас почастим. Хајде, натегните ову ракију, да се мало загрејете.
— и сва сломљена, и онако разбарушена, враћа се поводећи се и седа на клупу испред станице. Кажу, данима она чека, не би ли јој случај повратио изгубљено дете.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један
И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој
постао је развалина, рушевина која труне, сенка... Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелијицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама... О, још да није тих суза!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(И она се, заједно са Василијем, враћа у кућу) ГИНА: Као да нису у рату, него на излету! БЛАГОЈЕ: Глумци су боеми, и уметници, и светски људи!
СОФИЈА: Грех је овакав дан провести у кући! (Отрчи према реци. Јелисавета се љутито враћа унутра.) ГИНА (Благоју): Док стојиш докон, мого би да ми напумпаш воде за испирање... Благоје, чујеш ти мене?
Док су га скидали с конопца, набро сам трнкила! (Излазећи са сцене, Дробац се скоро судари са Софијом, која се враћа са реке. Тим сударом су обоје изненађени и збуњени. Дробац, за тренутак, гледа у Софију са запрепашћењем.
БЛАГОЈЕ: Добићеш флашу љуте! МИЛУН: Спреми, па ћемо виђети! ГИНА: До неба ти хвала! (У двориште се враћа Симка) БЛАГОЈЕ: Можда би могла нешто часком да умесиш? ГИНА: Шта да умесим? БЛАГОЈЕ: Шта било... питу од јабука!
Господине Василије! ВАСИЛИЈЕ (с веранде): Долазим, долазим! (Збуњен као и у тренутку када је напустио сцену, враћа се Филип. Са све већом пажњом слушаће део разговора који следи.) СИМКА: Знате ли шта се то јутрос стварно десило?
МИЛУН: То ће се виђети! Још траје увиђај на лицу места! Још ни лешеве нисмо изнијели! (Враћа се Гина) ГИНА: Ево, дај му ово! И, молим те, кажи му... Шта да му кажеш? Кажи му да ништа не брине! И кажи му...
Полицијски службеник не може да поништи дозволу врховног војног заповедника! МИЛУН: Дај да видим ту дозволу! (Враћа се Софија) ВАСИЛИЈЕ: Видео је господин Мајцен! МИЛУН: Дај да ја видим!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Одлазим, дакле, са тела топлих, и младих, срна, леду, на врху неком, у болном свом хитању? А плач ми само враћа се, порфиру једног зрна, што виси, о дрхћућем, жарком, концу, у свитању?
Поред те службе, прегледа возова, која је каткад и врло тужна – јер се све више болничких возова враћа из Италије, ноћу, да их не види становништво – имам и службу присуствовања погребу.
Сем тога, тај замор, после победе, и у рату и у револуцији, појава је која се враћа, у историји. После победе њихових идеја, уморни су и појединци. Пост цоитум омне анимал тристе.
Он је сад у великој, белој, шубари Козака. Био је заробљен у Русији, па се враћа са чином прапорчика. Води са собом и неког, белог, Руса, коме сваки час довикује: „Вјатка, држ’ фасон!
ПЛЕС О, пустили смо свуда душе и, ето, враћа се само страст невесела. Одосмо по ћилимовима драгих тела у небеса, што нас изменише.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И сад, кад сунце за планине зађе, Прошлост се враћа из даљине сиве, Кад се Назарет у сутону нађе И старе приче, легенде оживе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах... Но и противници не ћуте.
Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче. Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: — Ехееј,
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Збогом, господине Ивковићу! ИВКОВИЋ: Збогом, газда-Јевреме! (Одлази). ВИИИ ЈЕВРЕМ, ШЕГРТ ЈЕВРЕМ (враћа се и стане насред собе замишљен. На лицу му се оцртава брига која га све више обузима.
На лицу му се оцртава брига која га све више обузима. Узима шешир и хтео би да пође али се код врата устави, враћа се и седа на столицу брижан). ШЕГРТ (носи једну дућанску кесу од хартије и на њој нешто написано: Газда!
(Одлази.) ЈЕВРЕМ (за њим): Право у дућан и ником ни речи! X ЈЕВРЕМ, МЛАДЕН ЈЕВРЕМ (враћа се нервозно, узбуђено и иде право левим вратима): Младене! (Пауза.) Павка, пошљи ми, бога ти, тога Младена.
СРЕТА: Видећеш ти шта вреди Срета, нумера 2436! (Одлази.) XВИИИ ЈЕВРЕМ, ДАНИЦА ЈЕВРЕМ (пошто га је испратио, враћа се замишљено). ДАНИЦА (улази споља): Оде господин Срета? ЈЕВРЕМ (тргне се из мисли): Где си била досад?
СПИРА: Па кошта, али вреди. СПИРИНИЦА: Хоћемо ли? СПИРА: Хајде, збогом! ПАВКА: Па дођите! (Испраћа их и враћа се.) ВИИ ПАВКА, ЈЕВРЕМ ПАВКА: Нисам хтела пред њима, али ови твоји избори довде ми дођоше. ЈЕВРЕМ: А зашто, Павка?
(Меће звонце.) Тако. 'Ајд' сад! Седи ти тамо па тражи реч! ЈЕВРЕМ (оде још једном те ослушне на вратима, иа се враћа и седа на столицу према Срети.
(Откључава полако врата, обзире се и шапће.) Он може написати и други. (Улази у Ивковићеву собу, а мало затим враћа се радостан, са говором у руци, заборављајући да затвори врата за собом. Кад уђе у собу, развија и разгледа.
Живео народни посланик! СРЕТА (прилази Јеврему): Један ће говорити, да одговориш! (Враћа се гомили и нуди поједине да говоре.
А и да прођем мало, да чујем и да видим шта је напољу. ВИИИ ИВКОВИЋ ПРЕЂАШЊИ ИВКОВИЋ (враћа се у своју собу, седа и наставља писање).
Ништа, шта, хтео сам... управо... дакле... ти си изабран за народног посланика? ИВКОВИЋ: Ја, газда-Јевреме. ЈЕВРЕМ (враћа се у своју собу, а Ивковић улази за њим): Ама је л' то истина, људи? Је л' то истина, Спиро?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама. Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани.
Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа! Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Џон Хохохонд изнад свега воли да се напије, Касно у ноћ се враћа, пуца у небо, виче. Кад дође пред кућу — извали пола капије, А престрашени Пепо задрхти као птиче.
Интернатски мачор спава најгоре, То јест горе, на тавану. Оно што пролази, то се не враћа: Спавају сложно као браћа. И још нешто, што много значи: Заспали су и васпитачи. Хрчу, кô да пиле табле лима.
И загледа се у небеса бела Као да за нечим изгубљеним жали. Тиња задњи пламичак-пијавица; Ево је, враћа се, одлази у ћоше. Кашљуца. Трепће. Па да: кијавица! Прехладила се. Осећа се лоше. Уснивам. А шта друго и могу!
Под облацима потамни сасвим Приморје, све до Равних Котара. Али се зло враћа злим: Не стигне ни да повуче други дим, А облак, што га је издахнуло, црн Муњом се љутом огласи, Пљусне киша на
Сви сте ви млакоње и топла браћа! Народе, на продају се даје деда! Ова се роба кући не враћа, Чим продам, сместа идем у Хоргош, Да доведем и други олош!
Пишем, а једним ухом слушам тужни солилоквијум: — Нема Цице! Послала ћерчицу да купи хлеба, а девојчица се не враћа. Све забринутија, понавља за себе: — Нема је...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Један огранак образује Канарску Струју, која се дуж обала Марока и Мауретаније враћа у северну екваторијалну струју из које и полази, и тиме завршује циклус свога тока.
По чему онда ларва или јегуљица предосећа да ће јој у тим морима бити отежан живот, па се још са близине таквих мора враћа пре но што је на њих и наишла?
Такав рибарски брод, кад се враћа у своју луку са уловљеном рибом, изгледа врло живописно, са по неколико стотина тако обешених туњева.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Исток се ведри, звезде гасе... Зора. СУМОРНИ ДАНИ И Опет се враћа старо време Са ниским небом мутних дана, И око сузи, уста неме, Суморна пустош са свих страна.
Тужно, о тужно! Душа ћути, А око сузи, уста неме. Несрећу тајну срце слути, — Опет се враћа старо време. У такав дан смо некад давно Међ људе пали пуни јада. Време је било тако тавно, Мрачно и влажно ко и сада.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових. Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве. Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он
сав остали богати свет иде, који, пошто одлази | својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.
Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.
Али она виде како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко дође до бунара и Ту остаде дуго, дуго. После скрену и упути се подруму.
Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. | Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.
седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа. Мати, светлећи иза њега, није говорила.
се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује. А то је било добро.
Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа. Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.
Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа. Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило — донесе
Чу га како се овамо к њој враћа. Дише толико да се Софки учини како се цела соба креће. Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се
Не гледа куд. Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока. Опет се она враћа, опет га изува. Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући
Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике. Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Увече триста, ујутру ништа. — Што се говори а није истина, рашчини се као маглина. — Ко иде с преваром из дома, враћа се кући са штетом. — Ако коза лаже, рог не лаже. — Лаж свака на лажи остаје. — Лаж се брадом не може покрити.
Он устаје ноћу из гроба, претвара се у разне животиње и чини свакојаке пакости својим суседима, па се опет враћа у гроб. Ако „гробник“ успе да оплоди своју жену, родиће се вампир. Само он може да убије гробника.
Која мајка нема толико јаја колико баба-коризма заиште, не враћа јој се дијете; зато... не ваља уз пост јести јаја, да о Ускрсу не би премањкало.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
брадића усточиће, виш' усточића носочиће, виш' носочића гледочиће, виш' гледочића челочиће, виш' челочића Гојко крмке враћа. 68. Ноћу стеоно, а дању јалово. 69.
Најпосле науми да иде у свет да тражи своју пауницу, и да се не враћа кући док је не нађе; па онда отиде к оцу и каже му што је наумио.
па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али којигод чобан тамо отиде, онај се више | не враћа натраг; за то, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне хоће него држи куда ти хоћеш.
ја велим нека иде и ова моја девојка у свет да тражи срећу, видиш, ону смо послали, па се не враћа, може бити да до сад злато на њој трепти.” Човек уздахне па пристане и на то.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА: Лакше је кад се зна да постоји и нека друкчија памет! ЦМИЉА: Ја кад на то помислим, сва се најежим! (Враћа се за шанк) МИЛЕ: Овај друг Вилотијевић, са говорнице!
Има таквих несрећа у животу, да се само у чудо можеш надати! ЦМИЉА: Далеко било! (Цмиља се враћа за шанк. Миле улази, узима столицу, ставља је крај одшкринутих врата, и тако наставља да слуша говор.
СТАВРА: Стоји на говорници и одолева природним појавама! МИЛЕ: Како ти то мислиш? (Враћа се Иконија) ЦМИЉА: Ево ти комовица, стави на кутњак! ИКОНИЈА: На кутњак? Боже ме прости, па мене сасвим престало!
МИЛЕ (пробуди се): Ја се од таквих ставова ограђујем! (Поново заспи; враћа се Иконија) СКИТНИЦА: Да вас питам. Сад баш кажем овој вашој, за шанком.
Тешко храмље, подупире се батином. Посматра Милета, гледа према шанку. С муком се спушта на столицу. Враћа се Иконија.) ИКОНИЈА: Да ми је ко причо, не би му веровала! Стоји и говори, а пред њим нигде никог!
Нема код мене лабаво! Он да мене ту хвата за ревере! (Враћа се за свој сто) СКИТНИЦА: Како само трпите овакве? ИКОНИЈА: Свецу запали једну свећу, а ђаволу запали две!
СТАВРА: Шта све овај несретник неће видети! Није му сад лако са таквим очима! ВИЛОТИЈЕВИЋ (Враћа се за сто. Говори с паузама, у које су смештене замишљене реплике невидљивих војника.
А уво расцепљено, расцопано, крв само липти! Нико не може дудари онако како уме дудари најрођенији! (Враћа се Цмиља, подупирући Анђелка) АНЂЕЛКО: Реко сам ти да од тог нема ништа! ЦМИЉА: Најлакше је упропастити девојку!
Ено ти га тамо, у ћошку! АНЂЕЛКО: Видим и сам! (Анђелко прилази Иследнику, опрезно седа за сто. Цмиља се враћа Иконији, која, код шанка, покушава да поврати Јагоду.) ЈАГОДА: Од моје руке, несретник, да погине! После свега!
Све три жене стоје као скамењене. Тетурајући се од шока, у кафану се враћа Иследник.) ИКОНИЈА: Човече, шта то би? ЦМИЉА: Шта је са Ћором? ИСЛЕДНИК: Налетео! Десето! Тонац!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВЕЛА Па не знам, тато. Ваљда с тобом се за то разговарао па то чинио. Не знам. (Прихвата пешкир који јој Јовча враћа.) ЈОВЧА Е, е... СОФИЈА (износи појас и одело горње; она и Вела држе појас којим се Јовча опасује).
) А за друге, остале, јеси што донео? (Уђе у собу.) ЈОВЧА За које друге? И зашто да донесем? МАРИЈА (враћа се): Па и другима требао си шта да донесеш.
МЛАДЕН (одгурне га снажно и с оделом одлази). ЈОВАН (враћа се ближе): Срећан си, Младене, срећан што си њен, што њу двориш, служиш и што, кад је облачиш, можеш руком да је
МЛАДЕН (излази, унезверен). ЈОВАН (потрчи да се уклони, мислећи да ће и Васка изићи; враћа се): А бре, обуче ли је? МЛАДЕН Па? ЈОВАН Ништа. МЛАДЕН Што су ти очи вреле?
Сви су тамо само се ти извлачиш. (Враћа се посрћући): Ох, ово се не може више! Ја, не више. ... »Донеси воде, Младене! Поливај ме! Облачи ме, Младене!« ...
се часком врата на кујни, једна снаха у нанулама са свећом оде горе у Јовчину собу, отвори је, запали још свећа и враћа се у кујну; друга свећа, с тежим корацима, испадне из кујне и промиче десно иза куће.
БУБЊАР СЕОСКИ (док се други свирачи намештају пред кујном, улази у кујну и завирује лево и десно, враћа се к својима слежући раменима, тихо, зачуђено): Никога, бре, нема. Пусто!
ТОМА Доста, а сад нас води и умири се, да он што не примети. Хајде, брзо, одмах! (Силазе лево.) Пауза. СТОЈНА (враћа се, умирена већ, подстиче ватру на огњишту, намешта грање): И боље, боље тако! Иначе се већ не може овако.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
метаниса три пута шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући: — Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи, угњу масла, да намаже жвале и надимале!
У варош! Чује ли то Бакоња збиља, или снијева? Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
(Гледали смо је, у мантилу, са моста!) Покрај нас: грана с начетим лишћем некуд оде. Смишљамо да нам се враћа лето. Али: варка! Са невидљивих брда ослушкујемо нешто друго: Ослобађа се ветар и пада жир, шишарка...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Туђинци ће брзо пождерати снагу његових њива, винограда и ливада. Снег је сасвим поцрнео. Ђорђе се полако враћа кући, гоњен леденим шумом реке. Вратнице га са циком пропуштају у двориште. Стоји и гледа тамне гомиле зграда.
Рачуну није било краја, никако да сабере. Стално заборавља почетне бројеве и поново се враћа на почетак, помажући се и прстима на ногама. ...Истераће Симку. Зар је то нека жена кад ноћас може да слава? Тако је.
Сад смо, људи, начисто свршили. ...Једва вуче ноге, ноћ је, враћа се Никола. Неопажен од паса, ушуња се у сењак и поред стога клону на снег. Дише хроптаво, успорено и недоклано.
му је у души, неће због Ђорђа, па опушта дизгине да јахање кроз село овога јутра што дуже траје, да сви виде како се враћа из манастира са, водицом“, и сваком кога види довикне: „Унук ми се родио! Са свим укућанима дођи на част!
— Само да Адам оздрави... — Хоће ли? — Ђорђе се загледа у њега одоздо, лица изобличена од жалости. — Хоће. Враћа му се крв. — Тола се спусти на под и леђима се наслони на кревет. Толине речи га охрабрише. У бунилу дете јечи.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ту су га виђали како помаже рибарима, а као зараду узима рибљу младунчад и враћа је у воду. Ко је још то радио? Ко толико зурио у воду и облаке?
Хвала ти, ма ко да си! — она подиже дечака-капљицу до свог лица и пољуби га. У истом часу мали чистач осети како се враћа у свој прави лик, а на раменима расту му крила. Пећина се, наједном, отвори и он полете. Високо! Више!
Сама од себе ниче прича како њихова свирка усправља одузете, глувима враћа слух, слепима вид. Они за ту причу нису знали, али веселило их је да се враћају на знана места.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кнегиња се, узбрдицом, враћа у свој Конак а песник се, низбрдицом, спушта ка Дунаву. Опет се мимоилазе: Кнегиња би, изгледа, да пита нешто песника
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ил' можда суза иде жалости, Да нас ороси тужна капљица? Или нам мртве враћа земљица? Врата шкринуше... О душе! о мила сени! О мајко моја! о благо мени!
За тим се разговор чује. То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује... ...
И док ми над главом свиће зора нова, И звездано небо почиње да плави, Враћа ми се јато белих голубова, Клонуло од бола, и крила крвави', И ту покрај мене умирући цвили.
Ходећ' кроз цвећем ишарана поља, Где оне смерне не цветају више, Где наше стазе поветарац брише, Дух ми се враћа у времена бола, Што скора прошлост у себи их скрива; И то сећање сузу изазива. Сад нема љубичица!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Вид фамиље числа великога, кад се лиши свијетле надежде и с гроба се ухиљена враћа, представљаху полци Адамови. Враг небесни са сл'јепом јарошћу све једнако битку продужује и све жешћу и очајанију.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Последњи посетилац излази из собе Кивијеове, а служитељ улази онамо, преговара нешто са својим господарем, па се враћа и саопштава ми својим погледом да његовим заузимању имам то да захвалим и отвара ми свечаном позом врата која воде у
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада се враћа у дућан да поднесе рачун, спреми газдину собу, изриба канту, попуши цигарету, па да се отегне на клупи дућанској као
унутра студен, заједно с пешачким капетаном званим Фикусом, чувеним забушантом што сваки дан бежи у варош, а отуда се враћа накресан: — Ууууу... уф... уф... ф... ф... ф...
Па капетан полази на врата и мрмља: — Цепидлако из позадине, мизантропе! После се враћа, отпочиње да прича са афектацијом и претенсијама на духовитост, и цео павиљон се претвара у уво: — Ево шта ми се
тежак као гвожђе, непомичан као укопан, напуштен, беспомоћан, сасвим сам, док се опет све не почне да врти, поиграва и враћа на своје старо место. И понова стоји црква онде где је била, онако исто.
Стане Икета баш на самој бојевој линији па нишани, нишани, док они просто и не трепћу, задуго мерка, враћа, намешта капислу, опет нишани и циља, и сви већ да изађу из коже, кад он, најзад, окине.
Онда одлази, па се мало после враћа. — Коштаће — вели — најниже, пет динара. А кад би дала још пет, могао бих и да га видим.
А кад би дала још пет, могао бих и да га видим. И даје му она десет динара, те он иде да разговара, па се после опет враћа, а она га нестрпљиво пита како је. Боја и је л’ здраво и задовољно.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тако ваљда већ бива у старости, под конац. Елипса се сужује и своди према свом крају. Живот се враћа на своје почетке. Лежим тако, стрпљиво, бесконачно дуго с канулом усађеном у истрапљено месо.
И волим што се не враћа. Свикао сам се на ову. Љубезна је. Настоји да ми олакша усамљеност, задужује ме с хиљаду малих пажња.
А послије смрти такав се службени трбух у својој љубичастим баршуном постављеној трбушници, заједно с одликовањима, враћа у државну ризницу. Али у пракси то ријетко бива, јер (како нас искуство учи) обично прије тога пропадне држава.
Кад ми препријече пут краљевске кочије у којима се високи пар враћа са свечаног Тедеум-а или одлази у посјету Турској (да тамо потврди „традиционално пријатељство наших двају народа”) а
Најогорченије протестирамо против нечувеног насиља које нас враћа у најцрњи средњи вијек... Смијали смо се до суза. — О добра стара либералска времена!...
То није смрт, то је само ноћ. По ходнику кораци особља и цилик суђа. Болесник се враћа у стварност вечерњег компота и вечерњег мјерења температуре. Претурен је и тај дан.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Вујо га нагна да оде још једаред. Беше прошло доба малога ручка. Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана. На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.
Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану ; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и
— Како ? Кога то ? — запита Ђурица живо. — Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши. Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир. Хо-хо-хо... — одговори Вујо.
Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.
Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник. То се Никола враћа с пута. Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит !
То се Никола враћа с пута. Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит !« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад.
— Готово! — Викну Митар и устаде. Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... »Шта се ово враћа светло, слатко ?... Гле, слободно се дише !... Ох, како је слатко дисати !... А шта је ово заковано?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Најпосле науми да иде у свет да тражи своју пауницу, и да се не враћа кући док је не нађе; па онда отиде к оцу и каже му што је наумио.
па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг; зато, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне xоће, него држи куда ти хоћеш.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
После неколико недеља или месеци, моја страст за привремено напуштеним изумом се враћа и ја стално налазим одговоре на сва тешка питања, готово без напора.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сутра, на домаку свога села, Цвета се умири и радоваше се што се враћа кући. Мали Марко заојка чим су према селу заокренули. Близу првих кућа срели се с комшијом Радом и с њиме се здравили.
Надаше се сваки час да ће подноћ однекуд банути човек с нејачади. А мали, тихи комшилук домало оживи. Стока се с паше враћа и тежаци с радње. Чобанчад се дозива, свраћа овце и козе.
Заграби сићем и у узбуђењу због данашње вијести враћа се кући. При вечери и послије, мисао је носи к Спасоју, и једва чека да пође у своју собицу; тек онда ће средити
— одговори он, а очи му једнако играју, веселе су и свилетле као да у се купе ведрину дана... Девојка се враћа кући смирена, и свега се лијепо сјећа. Издвојито и бистро гледа у Спасојеву прилику и сама мисао к њему одилази. ....
Па снуждена, с кошарицом у руци, враћа се у тијесне улице засјенутог града. АНТИЦА Прије но сам је лично упознао, из потанког причања сељака, у више махова,
Да је жена му код куће, онако накресан легао би уз њу, испод једне кабанице, као обично кад се из вароши враћа, и кабаница била би им пространа: стопили би се уза њу и осетио би сласт у животу, и барем за час заборавио би на
У први мах Миливој се љутио на њ. Ови вечити бунтовници криви су му што се из војске још кући не враћа. Али у дугом путу, у друштву Арнаута, одљутио се.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
тренутку лице искривило у ироничан осмех, који се тумачи као скврнављење Мајке Земље, у чију се утробу јунак управо враћа. И то изазива колективно страховање од опште пагубе.
Песник враћа постојању ону меру коју смо му ми у својој сазнајној охолости били одузели. Има у овим песмама нешто од класичне лирике
судбина бића које у себи носи божју искру, али не може проникнути ко га је у овај свет послао и коме се на крају враћа: Да стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена „ Свом стрелцу ком
Поред песника који се враћа из рата, појављује се „један добар друг“, који се такође из рата враћа: из азијског дела Русије, па преко Јапана и
Поред песника који се враћа из рата, појављује се „један добар друг“, који се такође из рата враћа: из азијског дела Русије, па преко Јапана и Енглеске.
У песми из које су ове речи узете, а која и носи наслов „Тајна рођења“, помиње се „црвена светлост дома где се не враћа“ и „умрли већ дом где се не враћа“. Умрли дом је утопијски простор смештен у пренаталну прошлост.
а која и носи наслов „Тајна рођења“, помиње се „црвена светлост дома где се не враћа“ и „умрли већ дом где се не враћа“. Умрли дом је утопијски простор смештен у пренаталну прошлост. Он је заувек затворен.
Сватови је сахрањују и разилазе се. Милић се сам враћа кући, и одмах легне и премине. Кад се „мртав належао“, поново се појављују сватови и сахрањују га.
И ту, на крају дана који потања у ноћ, песниково будно срце такође се враћа у сан: Ил осврни се на вече што заста да гледа још у дан, И расветли се нагло ко да би сунце да врати; Осврташе се
Ето зато нам, на пример, следећи катрен Радојка Јовановића не говори ништа, осим што нас доста вешто враћа у Дучићев песнички свет: А ноћ тугом тоне... тоне... вечно тоне...
поезије условљени су, између осталога, чињеницом да се поезија овде, као и велики део модерне уметности, почела да враћа повлачи ка своме особеном, унутарњем и самосталноме „језику“.
75 Могуће је, међутим, и супротно: да се забрана касније појави и језички канонизује, па нас њено укидање враћа на једно старије стање у језику.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
И онако си сама, па сврати који пут и да ручамо; сврати као код своје куће. САВКА (већ на вратима): Збогом тетка! (Враћа се и, пошто је завршила кројење, умотава панталоне.
МОМАК: Није! ЖИВКА: А љут? МОМАК: Није био ни љут! ДАРА (враћа се): Нема га! ЧЕДА (за њом): Нигде га нема! ЖИВКА: Ама, како да га нема? (Одјури задњим вратима.) Анка! Анка! (Свима.
Ви станите иза мене. Боже мој, ко би то рекао: отишао јутрос од куће као обичан човек, а враћа се министар? Ама станите овамо, немојте ми сметати!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је такође занимљиво, он није мотивисан ничим конкретним, дакле по себи је значајан: „Софка, оставивши отворену капију, враћа се.
резом са наглим смењивањем временских равни: Софки пред очи „све изиђе”, у мислима се окреће прошлости, у сећању се враћа све до трећег предускршњег дана када је отац ефенди Мита из крајева под турском управом - куда је био пребегао -
сада разматрамо, видљиво оно што је касније делимице укинуто, делимице прикривено: да се време у тексту степенасто враћа назад.
” Стога је разумљиво што је она такође графички одељена. А већ идући пасус доноси темпорални заокрет, враћа на временски почетак приповедања, на јунаково рано детињство: „Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као
ускоро се понавља - са варираним тоновима смрти - када је већ у разговору са оцем сломљена ћерка пристала на жртву и враћа се назад: „Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе. Вода је са чесме тешко падала.
95 Са отупелим чулима и расејаним погледом, јунакиња се у XВИ глави мирно враћа из хамама све док јој у видно поље не дође кућа.
Ефенди Мита својим поступком - чак можда више начином и речима којима новце тражи него то што их тражи - све враћа назад, на почетак: показује Томчи да је био и остао недостојан хаџијске ћерке, јер је, сада као и раније, само „керпич
Томча се, дакле, у суштини не мења ни нагло, ни неочекивано, него се само враћа у свој свет, идентификујући се, као „већ одрастао”, с оцем.
да је посувраћена баш зато што је окренута унутра, према сопственоме телу; еротска жудња која из тела допире до свести враћа се, опет, назад на само то тело.
Тако с краја на крај Сеоба тече понека мутна, устајала река, а то читаоца стално враћа на сен (и коб) Дафинину. У трећој глави, да наведемо пример, Аранђелова сенка - и овај пут као мимогред - долази у
Њих самосвест о трагичноме положају враћа у окриље пејзажа. Да би се показало којим средствима Црњански то постиже, предузећемо касније нешто опсежнију анализу.
Добија се чудесна слика, коју није лако образлагати: Вук Исакович излази из пејзажа кад и из сна, и враћа се у пејзаж кад и у сан.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Приђе и још једном погледа мужа. Тога тренутка јој постаде јасна стара истина да се с овака пута тешко кад ко враћа. Саже се и узе сина. Уви га у своју шареницу и изнесе подаље ван куће.
Осим тога и сажаљење се пробудило. Без големога јада овакав се човек не враћа у државу друге вере. Зна он добро Селима Друштину. Зна, зна...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Воли те отац, воли те мати, Воле те сестре, воле те браћа; Ја нисам чуо да ко са тебе Свој поглед брзо, мргодно враћа. Воле те болни, воле те гладни, Срцу т’ и руци кликују: хвала!
Што је било охладнело Опет се загрева, Што је било пренаглило Враћа с’ са крајева. Застава се у вис диже, Али једна само На њој пише: „Српство пада, Ал’ ми га не дамо!
Гледа оне пусте путе, На ким нема трага: На те ј’ путе испратила Свога војна драга. Још га нема, не враћа се, А њу бриге вуку, — Ово ј’ место њојзи свето: Ту јој стиснô руку.
И ти, Тесла, у коме се Исполинске мисли роје, Тебе враћа неодоље Да пољубиш стабло своје. Љубни стабло, Дојчине му, Сисни дојку, сине врли: Свака грана српског стабла
Ех, радуј се, Светли Кнеже! Црно ти је небо било; Ево сад се разведрило, Враћа ти се свет. Ех, радуј се, Петре стари, С унуцима, с унукама, Пред вама се не пролама Страшни амбис, клет.
Ех, радуј се, радуј и ти, Црногорска мајко мила, Што нас ниси ојадила, Што те воли спас; Што се здрављем твојим враћа Нова зрака стара нада И у старе и у младе, У све, у све нас.
Краков, Станислав - КРИЛА
Мали ађутант на коњу је срећан, и враћа пољубац целом шаком. Горопадна поворка камиона наиђе на сусрет, и обави све загушљивим облаком прашине.
А одлучност делује на слабе. Издвајају се сенке, које неодлучно стају. Један прикупљени, збијени ред се враћа, и гура пред собом устављене сенке. Све је јача рика: — Напред, напред... Сад се тек сећа оружја у руци.
Петровић, Растко - АФРИКА
У часу кад смо силазили реци било је око пола осам. На пола пута пресрета нас један од мојих носача; враћа се са обале да ми јави да је шалупа већ прошла. Зашто је прошла пре времена и зашто ме није сачекала?
— Пошто? — Десет франака! Ја му дајем још пет за поклон, а он ми враћа десетицу тражећи новији папир. Тако за петнаест само франака добијам маску за коју сам доцније дознао да је као тип од
Велики пламени језици пењу се уз небо, запаљујући га скоро до зенита, а онда се одједном све црвенило враћа оданде, сливајући се као крв.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ал’ он је добар... једно узима, А друго враћа мајци несрећној!... Ал’ краја нема празном говору, Време је давно да се путује... Хајд’, Спасо, жури се!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
да командује: пли, кад коњица већ стиже под шанац, и гле, то је — наша коњица, наша патрола извидница, која се у трку враћа чувши пуцњаву на Шуматовцу.
Знате ли какви оцећаји спопадају човека кад се враћа с гробља, на коме је са покојником закопао и парче срца свога? Тако сам се отприлике оцећао и ја.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Навикла се суза оку, Издахнути ту је рада; Ал’ се с мртва ока враћа, Па на мртво срце пада. Мртво срце суза буди, Падајући на њ са виса, Из њег’ ничу ове песме, Мртво цвеће без
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сваки би хтео да је мало више напред и тако су прешли означену линију. „Фикус“ их враћа. На уском простору коњи се тешко крећу, и онда сударају и пропињу.
— смеје се Радослав. Дуго су разговарали о борбама, о Солуну како је горео. Прошло је пола часа, али Коста се не враћа. — Море, иди види шта је са њим! — рече Радослав. — Можда је заспао? — брине се ветеринар. — Ех... сефте је то њему!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Бој једнако траје. Турци вичу. Пушке пуцају. — Катуновић се враћа.) КАП. ЂУРАШКО: Шта је, војводо? Озбиљом кобном шта ми доносиш?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Од велике мржње и пакости никад неће проћи друмом покрај наше куће кад се враћа из парохије, иако му је много ближе, већ околиши, па пô сата иде странпутицом.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Чита.) „које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма”... (Враћа му депешу.) Читај даље! ВИЋА (чита): „са намером да их пренесе преко границе”... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха! Дедер даље!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Он се по неким особинама враћа на звучан парнасо-симболистички стих, с реторички подигнутим тоном. Таквим стихом написана је и Плава гробница
Мада се његова поезија веома разликује од Попине, он се такође враћа у дијахронијске дубине памћења: Млеко искони (1963), Велика Скитија (1969), Нова Скитија (1970) итд.
Лалић се не враћа само у Византију (Византија, 1987) него и шире у антички свет, јер попут неких европских неосимболиста с почетка века
С једне стране је лиричар који тежи уопштавању и мисаоности, с друге се враћа завичајној западној Србији, њеним пределима, прошлости, као и свакодневном животу, који досад нико није песнички
у обликовању савремене тематике, док је, насупрот њима, Младен Марков (1934) приметно традиционалан и кад се дубље враћа у историју и кад пише о поратном селу. У историју, даљу и ближу, враћа се и Војислав Лубарда (1930).
У историју, даљу и ближу, враћа се и Војислав Лубарда (1930). Употпуњава слику о Босни, која у прошлости не изгледа много ведрија него што је данас.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ил’, можда, суза иде жалости Да нас ороси тужна капљица? Или нам мртве враћа земљица? . . . . . . . . . . . . . . Врата шкринуше... О, душе! О, мила сени! О, мајко моја! О, благо мени!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу.
Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост. Смрт да ли је? Није.
Застиди се. Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: — Гори, гори! Не гледај!.
Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Вратич, повратич (уманика, Шулек). »Вратич« означава биљку која магичним начином враћа нешто на старо стање, које је туђим враџбинама било поремећено.
Кад се стока враћа из планине у тор, домаћин је броји шибљиком само од леске или д. (Врчевић, Помање, 50). Исто тако терају се краве само
нађену на улици. Вероватно је овде к. жртва демону болести (уз жртву враћа се демону болести болест): ми знамо да се к. радо приноси на жртву душама мртвих (нпр.
(СЕЗ, 32, 17). Онога дана кад се почне сетва не даје се никоме ништа из куће, па чак не враћа ни ствар која је дата у зајам (СЕЗ, 7, 321; 14, 262; 32, 9; 109; 40, 332).
Пелен. У народној песми п. је знак несреће и жалости — в. нпр. Вук, Пјесме, 1, 609: девојка која враћа прстен јунаку (зато што га њен »род не љуби«), обраћа се пелену као цвету којим се кити мртвачка пратња: »Ој пелен̓,
златорогу« (дакле: са атрибутом паганског божанства) сусреће стару мајку, која је »уранила светој цркви на јутрењу«, и враћа је (као чувар старог, паганског култа) гостима колеђанима, који моле за Бадњака и за Божића, и то (као и хипокористика
Ћипико, Иво - Пауци
Жупник приђе болеснику и пружа му посљедњу утјеху пред смрт. Уто стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује
— И, бројећи новац, вели биљежнику: — Чудо је ово, да је и по вражјем закону! Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.
Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији. Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику,
Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. Па стаде, у двоумици би ли ушао. Али однекуд надође жупников слуга и вели му: — Што ти, Раде, ту чекаш?
у путу, чисто га стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа. — Тешко је, — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да бог учува!
У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине. Настајних дана ходаше по вароши од трговца до
Није ти за главу... Гледај пустих пара! Газда руком враћа новац: — Залуду, брате, зубе тупиш. По закону тражим што ме иде ... Никако , већ по закону!
—Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем. Кад кући дође, насмија се туробно кад га старији син упита: — Гдје си, ћаћа, био?...
Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је. Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући. Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.
Брат, први проговори: — 'Ајдемо! А Иво иде све с њима. Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен. Он не проговори ни ријечи. Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.
што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу. Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. — Рекли су ми да вас поздравим. Збогом вам!
Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души. Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Друга поворка с празним самарима враћа се одозго једва се размимоилазећи с овом која иде горе, на стрмој, узаној стази усеченој у стеновити предео.
На тај одред може да рачуна одмах“. Макарије Већ три ноћи Прохор одлази у свој гроб и леже у трње. Одлази у сумрак, враћа се у свитање. Потпуно је исцрпљен.
како она све то чини из захвалности због тога што јој је калуђер спасао мужа од сигурне смрти, а она му ето сада враћа истом мером, показујући своју предусретљивост и добро срце.
ли се згрејао али нећу да уђем унутра, не зато што се плашим Црног Стевана (знам да је он већ отишао и да се никада не враћа у току исте ноћи), него што бих да наставим да сањарим о девојчици. Настављам. Где сам оно стао?
у Кулу сав црвен од дудина и, богме, ономе ко није био упућен куда је то челник тумарао по ноћи, изгледало је да се враћа из тешког ратног окршаја. Окршај је додуше био, можда чак и тежак окршај. Али није био ратни.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Затим се разговор чује. То се комшија Панта, сигурно, из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује. А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим
“ И пође ракију пити. Он није имао моћи Да враћа кметицу своју са стазе којом ће поћи У све преласти греха. Штавише, збуњен је био, И ову забуну своју од ње је пажљиво
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Каква год била његова путања, Марс се после тог времена враћа у свој стари положај. Кеплер прибележи тренутак ове прве опозиције Марсове, додаде му време обилажења Марса око Сунца
Овај снег на планинама зна врло добро да га Сунчеви зраци слабе својим пољупцем, па их зато враћа у целини. Због тога нам он изгледа бео и засењује нам очи.
Он ми је тада причао да Вегенер полази спролећа на своје треће путовање на Гренланд, одакле се враћа тек у јесен. То путовање треба да буде припрема за велику експедицију Вегенерову на коју ће поћи спролећа 1930.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа – Ал му ајдук зајам враћа.
После револуције 1848. враћа се на студије, овога пута медицине, али ни њу не завршава. Познанство са Вуком Караџићем и Ђуром Даничићем имало је
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Чује се бат ногу. Звек бројаница и кашљање. ТАШАНА (Стани): Иди види. СТАНА (одлази и враћа се): Хаџи Риста. Улази Хаџи Риста.
А где су деца? Хоћу, по обичају, да их пољубим и дарујем. (Полази дечјој соби.) ТАШАНА (га прати). ХАЏИ РИСТА (враћа се из дечје собе мећући у недра кесу из које је децу даривао. Ташани): Како ти? Добро?
Њихово је цвеће тамо код њих. Деца га узела. ТАШАНА одлази и враћа се водећи два дечка који носе ките цвећа. Ташана их доводи до корпи.
(Притискује прса.) Ох, што дрхтите, што се не смирите, што једном не усахнете! Враћа се Ката. КАТА (радосна, весела): Баш као да сам знала те изађох, јер га сретох.
Слушкиња одлази. СТАНА (полазећи): Има, има. Има од синоћ доста јела и даћу свакоме да једе. ТАШАНА (враћа Стану стајући испред ње): Чекај и види да ли сам као што треба закопчана. СТАНА (прегледајући је): Јеси, јеси.
) Улази Сарош. САРОШ Зар још никога? Ах, сада! (Потеже јатаган, хоће да се убије. Трза се, враћа нож.) КАФЕЏИЈА Саг ће, саг ће, мољем. Сакаш ли тазе раћија? САРОШ Дај! КАФЕЏИЈА Аха, еве гу. Ја!
(Вади јатаган из силава, баца га.) Шта ћеш ми ти, бре, када ти је газда кукавица? НАЗА (узима нож натраг и враћа га Сарошу): Немој, да ти се смеју бегови када те виде без оружја. Чује се свирка Цигана, чочека и њихов долазак.
— све што се ноћас потроши, ја плаћам. Хајде, чочеци, овамо! Игру! Игра се: »Чочек аваси«. Враћа се Наза. НАЗА Леле! РЕШИД БЕГ (спазивши Назу): Ја, а где си до сад, моја стара ђувендијо?
Иди одмах нађи Сароша, и кажи му: кола, коње да доведе и одмах одавде да се бежи. СТАНА (пође и враћа се): Да идем, идем... али можда ће и моја глава отићи ако чују да сам га ја овамо увела, пустила. ТАШАНА Не бој се!
Хтедох за њим али, бојим се, окренуће се и неким ће ме каменом можда у главу. ТАШАНА (враћа се, у очајању, крши руке): Ох, па бар сада иди, сад га нађи, доведи.
ТАШАНА (узима метлу, ђубровник и полако, погурено улази у Парапутино сопче. Чисти га. Односи ђубре и баца. Затим се враћа и пење у кућу). На капиџик улази Мара, девојчица, унука Ташанина, са још неколико комшијских девојчица.
СЛУШКИЊА Горе. МАРА (отрчи у башту). СЛУШКИЊА Та доста то цвеће. Већ га и нема. Све покидасте. МАРА (враћа се из баште са цвећем, ишчупаним заједно са корењем и земљом). СЛУШКИЊА (уплашено): Па што га сасвим чупаш?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
После две године дође и Сека. У мајстор Кости порасте сујета оца. Почео је богме и да се хваста, па и да враћа мило за драго. „Хвала великом Богу, би како он рече, а не како шор хоће. Шта ће теби деца двоја — је л' тако беше?
отворио кључем улазна врата, а њој заповедио да на том месту стоји док не прођу и она двојица, да не писне, а да се не враћа у собе док с друма не чује звизак.
На том штајервагну се и пребацује, у мислима, наравно, у свој незаборављени родни крај, и опет враћа оданде стварности и чињеницама. — Паула и Љуба испали добри спекуланти.
Баш да видимо и та швапска посла. Кад се госпа Нола по рђаву времену враћа кући, на степеницама је дочека Јулица са сувим собним ципелама.
Јулица, на изненађење целе варошице, оставља дете у кући сестриној, а она се враћа да негује мужа. Случај је био тако тежак, и тако пун развојних могућности, да је паланка просто отворила билтенску
Дете је здраво, Роза и Јова имају новаца колико хоћеш, а Павле испраћа другове на станицу, редом, и враћа се кући. — Не може то да буде! Сви не дамо! Павле је наше дете!
А ипак ти се ништа тако сигурно неће вратити као доброчинство, ништа, никакво потраживање, никаква интабулација. Бог враћа добро дело кад и како хоће, али враћа... Павле је после носио књигу да чита Исаку једну српску пословицу.
Бог враћа добро дело кад и како хоће, али враћа... Павле је после носио књигу да чита Исаку једну српску пословицу. — Ух, сад још и пословице да слушам. — Седи!
И они су, знај, друже, од две врсте Јевреја, боља врста... Хајдмо сад кући. Ова вечерња сета ме враћа на мисао да сам сâм, да ми је умрла мати. У варошици већ сумрак.
Сад је истински напуштао кућу и усамљивао се. По два месеца се не враћа. Али не због неког доброг шумског газдинства, него зато што се манијак у њему све више испољавао.
Домаћин се и по трећи пут враћа да види је ли капију закључао, јер се „жене боје”. — „Угаси ту свећу, чкиљи као на гробљу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Веле, када човек остари, да се у њему понова јављају некадашњи детињи осећаји и, што више стари, све се више враћа у дечји менталитет. Ја то донекле примећујем на себи, бар у погледу осећаја.
А познат је и онај случај где командиру једне пограничне чете враћа командант рапорт да стави тачке и запете, јер је овако написан рапорт потпуно неразумљив, тако да се никако није могло
је то грдних мука стало, уздржавао да пишем песме, па ипак сам једног дана подлегао ономе нагону по коме се човек радо враћа своме првоме греху. Када сам ову другу, односно последњу песму написао, поновило се готово исто што је било и код прве.
је са свих страна, проучава се ствар, пише се реферат, пажљиво се пакује и шаље на оправку, па се здрава здравцата враћа у фронт.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Људи намах оживеше. На друму су била два камиона и са њих су истоваривали неке сандуке. Ађутант пука се враћа отуда и саопштава да је донесен пексимит. Командири одредише људе за пријем. Свакоме војнику је дат по један пексимит.
Хук је све јачи... Гррр-у-у... проломи се негде у близини. Сваки хвали Бога што на њега није пала бомба. Али, ево, враћа се... Шестари као птица грабљивица над нама... Опет хучи. Опет стежемо вилице и песнице... Гррр-у... Гррр-у!
Просипа немилосрдно бомбе... Зар оволике муке преживели!... Господе! Грр-у! Одлете ка вароши... Ваљда неће више. Враћа се. Оде мало десно... Изгуби се у магли. Свима лакну. Распитујемо се где паде. Кажу: међу пешаке. Има доста рањених.
— Сумњам... стигао га је Лука — вели Живадин. — Него се он љути и прети. Најзад угледасмо Луку где се журно враћа. — Код команданта је још... — Није могуће... — Јест.
Тада постанемо говорљиви. Лукино лице се тада обично опусти, његове очи заводене, језик му одебља, он се враћа поводећи се у шатор, и зове свога посилнога Исајла. Затим почне тужним гласом: — И-сак, бре, ш’о ме мрзиш?
— Због велике врућине престао је да пије каву — добаци Живадин. Тек пред вече угледасмо Исајла, где се враћа из вароши, сав знојав и прашњав. Кад га угледа, Лука као ударен електричном струјом, подскочи. — Овам’!
И ја одо... Шамар пуче преко његовог лица, да се Исајло занесе. — А сад марш тамо, па ми скувај каву. Враћа се мало после Исајло са шољицом, коју стави на сточић пред Луком. — Ња... Хоће човек у Солун... Женске...
Али мени је ипак лакше, јер упућујем сеиза на коњу до језера и он се после путовања од три часа враћа. За коње је најтеже, јер њима треба много више воде, а толику количину је немогуће донети.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Прва песма Откровења ТАЈНА РОЂЕЊА О црвенило ми дотече из матере Светлост, чуј, из дома где се не враћа Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе За смешног младића (Коме се визија детињства повраћа!
Али црвена светлост дома где се не враћа, И крепко тело још звучно од химни и покрета Побркаће ме код начела и каљача, Побркати - ха дивоте!
Али умрли већ дом где се не враћа Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара, И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа до спасења: Но умрећу,
толико већ је да спремам дивљу сич му: Поклони Сунце, чија прљи ме врела сачма Залуд ме млеко твоје блажи и враћа моћ Осећам да се буди оно што тако давно зачма У крви нашој, мајко, у праотаца ноћ Неумитно, ђоном ћу газити поља
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Гневно): Ах! (Виче ка вратима): Овамо! Улази уплашено Стана. ТОМА Где ти је мајка? СТАНА (враћа се): Сад ће, оцо! (Виче): Нано! Улази Ката. ТОМА Где ти је син? Син твој? КАТА (снебивајући се): Па... ти знаш...
(Стреса се): Ох, не! Чекај, боб да му бацим! Да видим шта му стоји. (Одлази и брзо се враћа са ситом. Преокреће га и ставља насред собе. Клекне, и нагнута над њим почне по њему да размеће зрна.
МАРКО (одлази ка капији и враћа се радостан): Газда, газда! МАГДА (полази ка капији): Који? МАРКО Млад, млад! МАГДА Слатко моје дете, сећа се
ТОМА (виче): Марко! Низе, дубле, дукате! МАРКО (забезекнуто): А не то, газдо! ТОМА (бесно): Ћут’! МАРКО (враћа се и доноси му низе од дуката). ТОМА (прилази Коштани и везује јој низу око врата): На, кћери.
(Одводи га у кућу.) ГРКЉАН (понизно полицаји): Аман, газдо! ПОЛИЦАЈА (сурово их ућуткује): Ћут’! АРСА (враћа се; Салчету, Гркљану): А ви? Зар сте само ви на овој земљи, те човек не може само вас да умири?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Када ћеш из те постеље оловне Устати, сине?'' — ''У моравске чете Када ме, мајко, нова труба зовне.'' ''Сунце се враћа. Ево тица, гнезда, А тебе нема. Шта ћу твојој дјеци, Шта љуби рећи?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ни стрепња за сином не враћа старцу снагу. Али кад се после добијеног мегдана вратио Иво у турском оделу, кад се Ђурђу учинило да то долази Турчин
је сивоме соколу: нека носи стару бабу моме, нека купи сву латинску силу, нек ти хара бијела Жабљака, нек ти враћа жалост за срамоту“.
место сретно, (по другом тумачењу) сјетно и весело значи да је Иван у исто време и тужан и радостан (радостан што се враћа кући и забринут на шта ће наићи после дугог одсуства). А код твоје земље државине, тј. а код земље која припада теби.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
– Предај се, Јованче! – јечи са свих страна. – Не предајем се! – тврдо враћа невидљив хајдук. Шћућурени у сјенци, пуни чудне треме, дјечаци очекују кад ће да груне гарав топ, али све је уоколо
Чак и навече, кад би се који од наших дјечака затекао негдје подаље од куће и морао да се враћа сам, по мрклу мраку, није се више плашио као некад.
—То Јованче никад не би урадио — озбиљно дочека Вањка Широки. — Онај ко је тучен, више се не враћа у шаке учитељу Паприки. Потрк одмахну руком. — Ехеј, знам то и ја.
погађа у ком дућану има шарених марама и других беспослица за њену душу, осјећа још по кораку да ли се њезин старац враћа пијан или љут. Још овако мала, као ова Луња, она одмах затрепери чим се у близини појави нешто ново и необично.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
53 СМРТ 54 ПОСЛЕДЊИ ДАН 55 АД 56 ГЛАСОВИ ПРЕИСПОДЊИ 57 БОГ СЕ ВРАЋА АДАМУ 58 БОГОРОДИЦА НАРИКАЧА 60 МОЛИТВЕ ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ 64 ЗА ДОБРУ БЕСЕДУ МОЛИТВА 65 МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ
БОГ СЕ ВРАЋА АДАМУ Васкрсни, моје саздање, устани моја налико, мој зраче — на мој образ си ти саздат; устан' и пођи одатле, ти си
Ако ли дела не буду снела, с какотањем, ништа нам нејма јела. Свако зло злом се и враћа. Царску тајну добро је тајати. Ко вели да зна што је, оному и јест оно бог, што он зна.
Нитко се изучен није на свет родио. Ко камен у вис фућа, он неба стићи не може, него враћа се скоро натраг и сврх главе му пада. Кад се ракијом посипа ватра, она већма планти.
Земља к земљи и тегли. Није к небу пристало. И после у земљу се пак враћа. Ал' што но је живи изнутра човек, речевита и разумна душа, — она је промењена из тога и никакве тегобе нејма на себи.
Еда до виђеног места пружа се, ил' се вид путем настала ил' му тамо преходи, враћа ли се натраг? Како то једно и подиже и носи се само с вољом упраљано?
Хукне у крај, лак се запенуши и враћа се у своје пучине натраг; задржава га песак те забрањује у поља се разливати. А и што ли је слабије од песка?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! — и враћа се натраг!... Тако, ето, почесто ради Мане. Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради, — то ни за живу главу
га је само запитао кратко и хладно: задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући.
Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшијске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара,
названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур! Адресат се не налази у месту!...