Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
година тешких чамотиња? увирања ил врења?), кроз петролејски сумрак и сјај, по невидљивој црти, враћамо се у родни крај, из туђине, сна или смрти.
Дође и вече. Уморили се стрелци. Одвезују нас, псују нам Бога и мајку. Са стрељања се враћамо кући ко с посла, и док се у кујни подгрева вечера жене нам крпе рупе у оделу.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
удари и народ у цркву поврви, а ми по један станемо на вратима, и људе пропуштамо редом, старије напред, а жене враћамо да иду на друга, западна врата у препрату своју.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— нек живи резон! Ми смо модерни људи, поштени људи. Не седимо на друму да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо! Шта ће врлина? — доста је дужности. Па, истина, и чиме сам ја обавезан?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! ГЛАВА ДЕСЕТА Њоме се враћамо за неколико недеља уназад. Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће извикнути: »Види, види
Африка
њима бамбара, што је језик судански, али који, као Европљани француски, говоре сви трезвенији црнци у западној Африци. Враћамо се на брод да вечерамо и да наставимо пут на југ. Сав угаљ није још ни после вечере укрцан.
Међутим, показује се да прави тркачи дремају у сенци. Враћамо се на пристаниште. Шалупа је тек стигла, црнци клате лампама и истоварују камембере велике као точкови.
Одједном смо сасвим у мраку. Једино се још беласају наша одела. Враћамо се између бенгалоа кроз густину тропског расадника који се, не знамо на којој линији, претвара у прашуму.
оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима и плећима, јаким обојеним пругама, ми се враћамо само са два зеца, што је Швајцарац погодио, између оне десетине које је његов рефлектор изненадио.
што је на домак величанственог плавог Океана, којим плове бродови на све стране, пут злата, среће и богатства. Враћамо се у варош, између нових белих улица, дворишта са пацијима, лозама и шедрванима.
Теодосије - ЖИТИЈА
чуда од гроба и гробног праха били смо спречени да говоримо о самом светом, али се гроба и праха ослободивши враћамо опет светоме.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
да смо кукавице и да никада нећемо освојити Европу, али чекале су нас добро познате кухиње, безбедност дома у који се враћамо и једемо охлађени паприкаш са пећи, читајући успут сутрашње издање новина. Јер, шта ако тамо нема ничега?
Мој стриц је спавао покрај пушке, а око четири сата ујутру вукли смо се трагом коњске балеге према граници да враћамо украдене коње. Млади бармен тада није био ни за шта.
ни да краде бостан, а када би нека крава пребегла у Мађарску, ко зна из каквих политичких мотива, морали смо ми да је враћамо за њега. Његова фамилија била је најжилавија од свих породица које сам икада срео.
И због чега? Да бисмо вратили вечере на којима смо били и тако отворили нови круг вечера, које ћемо поново морати да враћамо...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Проговори Маркиша: — Погоди мој несрећни сан!... Вођ рече весело: — Четири главе за двоја носила! Е баш се враћамо с образом! Причаће се ово, дјецо! — Шта ћемо с Крцуном? — запита Маркиша.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
искуство основа од које смо сви пошли, те да, и као одрасли, често имамо и потреба и разлога да се том искуству враћамо.
И данас, кадгод покушамо да говоримо најмањој деци, враћамо се змајевском осмерцу. Првом читаоцу најсрећније се обраћа први наш дечји песник.
Дечја песма може да се роди разграђивањем неке синтагме, пословице, израза, пошто се тим разбијањем враћамо елементарној семантичкој равни, предискуственој невиности речи: али од самог таквог подстицаја читава поема се теже
Али, у препознавању атмосфере, њених карактеристичних и заувек запамћених детаља, ми се враћамо далеко, у детињство, или, ко зна, још даље, у светлу и чисту вечност.
То је књига која гаси једну од наших најјачих и најстаријих жеђи, па није чудо што јој се враћамо у разним добима живота, и што, кад год је узмемо, завапимо за даљинама, за неким другим, далеким, непознатим светом.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Јер блажена је сумња Кад сенчи обрис наде у обнављање чуда Које се зове љубав. С тот враћамо се, можда, Местима завољеним: проверавамо правац, Меримо убрзање, испитујемо жиг На злату.
и он мудар У својој одсутности, спојио једном цртом Љубав и смрт; а то су две звезде, један бином У коначном рачуну. Враћамо се у собу, Виа Фірензе, ропе на четвртом спрату: Тамо су хлеб и вино, постеља и светиљка, Све сама оруђа недовршеног
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ту тек започиње прави провод! Панично се враћамо кући, али тамо се испоставља да је бакута имала Фату Морганову — све је О. К.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
односи у лету Са беле тачке трга добро се виде сводови Јерусалима зорњача светли где је Соломоново здање ми се враћамо у занатске радње на оштрења цијук странац у пролазу пита где је судница Сутра ће бити овде јуче је била у Палестини
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Увиђамо да су наши негде ту, прикривени, али због близине непријатеља притајили се. Сада нам је лакше, јер се враћамо. Лево опазисмо неку светлост, као да неко пали цигарету... Застадосмо. Александар викну: — Хеј, има ли кога тамо?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Месец је, међутим, засјао кроз маслине и мрак се спушта. Враћамо се у Крф путем који води кроз та гробља. Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца није на њих потрошило досада ни толико
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А старе расе и обућу не враћамо у манастир. А другу одећу, ако не прими игуман старо, да не даје ново. Црковницима, пак, да се даје свеће ради по две
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Наша су гробља млада. Тек у овом последњем човечјем конопцу почињемо земљи да враћамо дуг и кости остављамо њивама чија смо зрна зобали.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нисам Вас заборавила ни за време тешких дана што сам их преживела. Недостајали сте нашем друштву. Но сада се враћамо старом добром времену и обнављамо наше пријатељство. Желим и надам се да ћете ме чешће посетити.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И све тако, све тако. Па се враћамо кући лети о распусту и срца би нам цветала од среће да није оне страве. Журно силазимо с кола, стрепимо, не видимо га
Оставите тог човека, пустите да продужимо пут. — Да продужимо — дрекну он — јесте ли ви полудели? Враћамо се у варош. У вашем присуству, пред вама, кроз један сат, ја ћу показати и доказати ко је син мога покојног оца.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. — Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Он се мање или више митологизује и као митологизован може се враћати, односно ми се њему час несвесно час свесно враћамо. Такав значај код нас има заснивање старе, средњовековне књижевности.
Ништа у језику није чиста материја; све је у њему информација. Враћамо се тврдњи коју смо малочас изрекли: нема поезије без живе интерференције између два различна реда информација, од
Кад, рецимо, свог познаника трећи пут сретнемо у току дана, неминовно се враћамо (у мислима) на претходна два случаја. И пошто знамо да се све што смо о стиху рекли подједнако односи и на оне мање
Али ако сада овим огољеним схемама почнемо да враћамо изостављене делове, готово да бисмо могли тврдити како се на наше очи поново рађа и разраста Матићева песма у
Вероватно код сваког ко о књижевности пише постоји и избор по сродности. И постоје писци којима се често и радо враћамо. Мене је можда најдуже и највише привлачио Момчило Настасијевић. Зашто, тешко је рећи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
не само из њене свести, него,и то је још важније, из њенога укупног самоосећања, емотивног колико и чисто телесног. Враћамо се опет на онај све до израза чистог телесног бола згуснут опис Софкинога расположења у часу кад се први пут пребацује
У том случају, међутим, увелико напуштамо прамски истакнуту тезу и враћамо се на раније већ помињану лествицу вредности од које зависи понашање Станковићевих ликова.
Отуда и размештај ликова, будући да је тешње повезан са композицијом текста, приметно избија у први план. Враћамо се стога поново на раније већ описани контрастни однос између ликова двојице браће: (1) контраст по телесним
Петровић, Растко - АФРИКА
њима бамбара, што је језик судански, али који, као Европљани француски, говоре сви трезвенији црнци у западној Африци. Враћамо се на брод да вечерамо и да наставимо пут на југ. Сав угаљ није још ни после вечере укрцан.
Међутим, показује се да прави тркачи дремају у сенци. Враћамо се на пристаниште. Шалупа је тек стигла, црнци клате лампама и истоварују камембере велике као точкови.
Одједном смо сасвим у мраку. Једино се још беласају наша одела. Враћамо се између бенгалоа кроз густину тропског расадника који се, не знамо на којој линији, претвара у прашуму.
оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима и плећима, јаким обојеним пругама, ми се враћамо само са два зеца, што је Швајцарац погодио, између оне десетине које је његов рефлектор изненадио.
што је на домак величанственог плавог Океана, којим плове бродови на све стране, пут злата, среће и богатства. Враћамо се у варош, између нових белих улица, дворишта са пацијима, лозама и шедрванима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ви ћете бити на објавници. Са командирима батерија држаћете отворену везу преко телефона. Кад осетите да се ми враћамо, онда распалите што брже, што жешће, да им ватром запречите пут.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је Аристотел! Ми се враћамо натраг, поноћ је давно прошла. Цела варош лежи у дубоком сну. И ми смо осањивили, па тромо корачамо кроз тиху, пусту
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ама, побогу... — Мир је, дакле, закључен и сутра се враћамо кућама. Врховна команда је решила да ми официри преузмемо управну власт.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Примам те, добар си друг. А предвече, кад се ђаци враћају кући, и ми ћемо кретати натраг као да се враћамо из школе. Сутрадан је и Стриц, као што смо већ чули, добио батине због ријеке Дунава и одмах одјурио у Прокин гај, до