Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
тигар 214 148 Овца и Јупитер 215 149 Козе и Јупитер 217 150 Дивја јабука и ружица 219 152 Три адске фурије 222 153 Врба и трн 224 154 Старац и Соломонов гyx 225 155 Славуј и орао 228 156 Препелица и препеличићи 230 157 Херкул и
153 Врба и трн Врба, гледајући да трн сваком који покрај њем прође за хаљине заквача, упита зашто он туђе одјејаније к себи вуч
153 Врба и трн Врба, гледајући да трн сваком који покрај њем прође за хаљине заквача, упита зашто он туђе одјејаније к себи вуче, и нашто
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У Горњем, у сенци високих чемпреса, зелени и златни, плаве се пауни, у Доњем, у сенци дудова и врба, гушчар тера гуске кроз кокошке. У Доњем дими се казан, са Горњег топ: Горњи град брани Доњи, који га храни!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ВЕЧЕРИ У СУТОН 15 ЈАБЛАНОВИ 16 ЧЕКАЊЕ 17 ПОВРАТАК 18 ЧЕЖЊА 19 НОВЕМБАР 20 МОРСКА ВРБА 21 САТ 22 ПОНОЋ 23 ЗАШТО?
МОРСКА ВРБА Сама врба стоји над морем, врх света, Расплела је косу зелену и дугу, Наличи на нимфу која је проклета, Да постане
МОРСКА ВРБА Сама врба стоји над морем, врх света, Расплела је косу зелену и дугу, Наличи на нимфу која је проклета, Да постане дрво и да
— Сама врба стоји... САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га заниха и баци на проваљено мјесто. Врба пуче, а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено место. Чвркну вода, а дим се склупча.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
је ледина за нове гробове и река по којој, гдегде, било је младих, високих топола а остало било пуно старих, кривих врба.
А најрадије су били око порте, уз зидове и ту се вукли, лежали. Дању би, ако је лепо време, ишли у реку, и тамо испод врба седели, или се прали, чистили.
Африка
У пото–потоима, мочварима обраслим густим биљем и дебелим дрветима, која имају облик наших врба и пуштају изнад блата и воде корење као пипке, живи риба која на месечини излази из воде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А после опет настају бескрајне равни. Кадикад се, на тој равници, укаже по неко усамљено дрво, багрем, или врба, па и неки коњаници који брзо ишчезну.
Био је донет из Беча, кад се Кумрија родила. Павлу се прво причини као да је врба. Имао је дуге, бледозелене, гранчице, које су личиле на гриву, а цвет ружичаст, висио је, преко целе године, са тих
није претворио у прави, непролазни, огањ љубости, према сапатницима, него је био колебљив, као што се грање, старих, врба, лако љуља, на ветру. Он је јахао, погнуте главе, неколико сати, за тим својим сународницима, а после се вратио.
очи Анине, него очи Варваре, за које је тврдио да боју мењају, и да прелазе из небесног плаветнила у нежно зеленило, врба. Никад такве очи, каже, није видео. Ни такве тамне трепавице, тако дуге – ни тако дивну, густу, риђу, косу.
Дњепар, који је носио санте отопљеног леда, а преко реке, бескрајну раван, још белу, изукрштану дугим редовима врба и јабланова. На дну видика небо је треперило, од Сунца, као да се смрзнута и завејана земља светлуца.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
А тај Неко сигурно мисли: — Знам и ја да ми се смркло, јер се у џаку ништа не види. Поред кола промиче ред старих врба. Кола, значи, путују крај неке ријеке. — Сад ћеш ти мени у воду, свињо једна! — гунђа чича и опет се окреће.
У слиједећем ће, вјероватно, бити превише рибе, а још даље, враг да га носи, неће ми се допасти сјенке врба или тако нешто слично. Тако ћу, најзад, стићи и до краја ријеке, а посао неће бити готов.
“ Што су се примицали ближе чича-Тришином млину, Тошино срце све је јаче ударало. Најзад се између врба и јова показа сив млински кров. — Ено га! — узвикну мачак Тошо.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Шапнух му, такође, и да буде лаф, али он то није хтео да буде н тако смо сат или два гацали између поплављених врба, све док Рашида није приметила чамац завезан за водомер и увукла се у њега.
тихом сумраку тај топот је одјекивао као ударци маљица по јакој разапетој кожи бубња, док се у ваздуху осећао мирис врба. Водени цветови залетали су нам се у лице и заплитали у косу, умирући бешумно и на хиљаде као што у јесен умиру муве.
Био је то млак ваздух пун влажног мириса песка, врба и речног биља, али мени се чинило као да удишем паучину. Ако се окренем само мало, можда неће приметити? Три... четири.
Црњански, Милош - Сеобе 1
реке, којом је његово тело требало да отплови до далеке, друге стране пољане, а над којом се наднело пруће, као гране врба...
да је провуче кроз млаку површину реке што је протицала, она је својим телом наслутила и песак и трске острва и грање врба што беше увелико запупело, и топлоту по врховима брда, а увече, при свлачењу и легању, велико, недогледно плаветнило
Изнад врхова врба и жбуња, далеко од села, могли су се до гледати оком обори и она кућа у којој је Вук Исакович са женом био провео
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„На Ђурђевдан изјутра обавља се опасивање деце врбовим прутићима, да буду бујна као врба.“⁹ Ритуално шибање деце један је од најраспрострањенијих и најбољих начина да се магијски подстакне и убрза њихов
¹⁰ Врба, с обзиром да је „кочоперна и бујна, показала се врло згодном да постане магична шибљика, лебенсруте (шибљика живота)“,
шибали с младићима врбовим гранчицама и изговарали: ’да си здрав(а) као дрен, да си брз(а) као јелен и да растеш као врба’.“²⁴ Овим обредима иницијације подстицана је плодност девојака и младића.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ти се трже уплашено. — Не бој се — рекох ти шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе... Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, време је! — И заиста први петли певаху.
Онда, изривена калдрма, опале чесме, река, камени мост с турским натписом, пресушено корито, обала пуна врба, топола. Воденице које не раде, већ се у њима пече ракија. Опет куће.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Добар вече!” авет ме поздрави; познајем глас: кô поноћнога ветра пирук, кад иње стреса с врба надгробних; познајем глас, тако је предисô у часовима својим последњим Руварац Коста. „Добар вече!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИВ У тесном склопу метрике и бола, „Миришу липе с питомог Врачара“, а с врата мојих врба, грм, топола зашуште жаром, као са ватраља, те чекам пљусак, плòдотворан, семен, да будем кућа којој пева темељ.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ДЕДА ТРИШИН МЛИН КОД СТАРОГ МЛИНА Чим очи склопим, ја одмах видим и поток Јапру, и врба ред, ево и млина препуног лупе и пред њим Триша, старина сед.
Ту ти се рађа весела Јапра. Поток-јаренце скаче и ђипа, на миру није ни једног трена, по њему игра сенка од врба, блиста и трепти одећа-пена. Брзицом оштром ко муња шиба пастрмка смела, ватрена риба.
Нећу да ловим, нећу да спремам, милости немам!“ Па ипак чича крену се крадом крај врба старих, познатим путом, логору рибљем, дубоком виру, тамо се смести с дугачким прутом. Удицу баци и викну: „Хоп!
Ваздан га тражи весели друг, иште му неки прастари дуг. Пови се врба, заигра листом, откри се небо сиво, долети чапља и прва капља, пред Жућом блесну живо.
Кажи ми само, не буди љут, Колико беше дугачак пут?“ „Од нашег млина до краја села где стоји врба пет, од старе шуме до врха брега дотле се стере свет. Ако би даље некуда макȏ, ничега нема — ја мислим тако.
Зар свет од млина па чак до врба?! Охо-хо-хо-хо, пуче ми трба!“ „Та што се чудиш? — повика Тоша, и већ би да га лема — И ја сам стигȏ до старих
! Охо-хо-хо-хо, пуче ми трба!“ „Та што се чудиш? — повика Тоша, и већ би да га лема — И ја сам стигȏ до старих врба, а даље — ничег нема.“ — А ждрал ће: „Нисам из неба пао?“ „Откуда идеш, враг би те знао!
МЛИН ЈЕ СТАО Од рана јутра до мркла мрака долином реке путује хука, дане и ноћи између врба дединог млина чује се бука.
Ево и јутра с руменим лицем, трепти по трави пламена роса, врба у води огледа лице како јој стоји зелена коса. Покрену пужић кућицу мрку, вредан је много, иде на трку.
Златно зрнце у шљунку се жари, над њим трепте рибице стражари. Јурили смо под чадорјем врба, играли се колико ти драго, разгледали вирове зеленце, да покажу сакривено благо.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине. Не чита, него их, мислиш, гута. Дах му застао, не трепће!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Врбе не мораш цртати: оне и саме могу да Дођу, у пролеће, са ветром, ко зна откуда ... Врба је по природи упорна и задрта: Чим негде осети воду, сама се крај ње нацрта.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Порастао као конопља. Пун беседе као шипак зрна. Пући ће као неначет кестен (у ватри). Расте као врба. Румен као ружа. Сâм као суво дрво у планини. Сув као вејка. Танка као конопљика.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Е, мој госкапетане! Са новом женском човек се осећа као процвала врба! МАНОЈЛО: Завежи, кад ти кажем! и у заклон! (Склањају се иза других, старих, гробова.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
184 ЛXXXИВ 185 ЛXXXВ У СУМРАКУ 186 ЛXXXВИ 187 ЛXXXВИИ ЈАБЛАНОВИ 188 ЛXXXВИИИ САТ 189 ЛXXXИX ТИШИНА 190 ХС МОРСКА ВРБА 191 XЦИ ИЗ „ЈАДРАНСКИХ СОНЕТА“ 192 XЦИИ 5 193 XЦИИИ ЗВЕЗДЕ 194 XЦИВ ПОДНЕ 195 XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА 197 XЦВИ АНЂЕО
„Добар вече!“ авет ме поздрави. Познајем глас: К'о поноћнога ветра пирук, Кад иње стреса с врба надгробних! Познајем глас: Тако је предис'о У часовима својим последњим Руварац Коста. „Добар вече!
Ј. Дучић ХС МОРСКА ВРБА Сама врба стоји над морем на стени, Расплела је косу зелену и дугу: Наличи на нимфу коју су проклели Да постане дрво
Ј. Дучић ХС МОРСКА ВРБА Сама врба стоји над морем на стени, Расплела је косу зелену и дугу: Наличи на нимфу коју су проклели Да постане дрво и да шуми
- Сама врба стоји... Ј. Дучић XЦИ ИЗ „ЈАДРАНСКИХ СОНЕТА“ (1—10) 1 Само ја и једро изнад мртве воде, Неспокојни, мрачни, неми
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда ће један рећи: — Ене, другови, ожеднела она врба па не може да дохвати воду. Хајде да је напојимо — севап је. — Па како ћемо, — упитају остали — кад је дебела и
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Некако пренех свој живот наг И наду на зору да опет сване. Над мојом земљом надви се жалосна врба, А туђина мене прими са слободом Срба.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да је провуче кроз млаку површину реке што је протицала, она је својим телом наслутила и песак и трске острва и грање врба што беше увелико запупело, и топлоту по врховима брда, а увече, при свлачењу и легању, велико, недогледно плаветнило
Краков, Станислав - КРИЛА
Било је масно и подерано. Понео је са собом једну дугачку узицу. Иза врба су стидљиво повиривале мршаве кућице. Отвори на њима су били као црне ране.
Петровић, Растко - АФРИКА
У пото–потоима, мочварима обраслим густим биљем и дебелим дрветима, која имају облик наших врба и пуштају изнад блата и воде корење као пипке, живи риба која на месечини излази из воде.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
То мајке палу младост траже, Мишице жељне миловања; Но лубања се венац слаже И тужна врба вечност сања. Вртови копне, блесак чили, Јаучу плоче и дрвета, Ограшјем пустим север цвили И заборава бокор цвета.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ТРАВА 25 ВИД 25 (ВИНОВА) ЛОЗА 26 ВИЊАГА 26 ВИСИБАБА 27 ВИШЊА 27 ВРАТИЧ 28 ВРБА 28 ГАВЕЗ 31 ГЛАВОБОЛКА 31 ГЛОГ 31 ГОРУН 34 ГОРУШИЦА 34 ГРАБ 34 ГРОЖЂЕ 35 ГУЊА 36 ДАН И
ЛОЗА 38 ДИВЉА РУЖА 39 ДИВЉИ КЕСТЕН 39 ДРАГУМИЋ 39 ДРЕН 39 ДУД 41 ЂУМБИР 42 ЂУРЂЕВАК 42 ЕНДИВИЈА 42 ЖАЛОСНА ВРБА 43 ЖАЛФИЈА 43 ЖУЧЕЊИЦА 43 ЗАНОВЕТ 44 ЗДРАВАЦ 44 ЗЕБРИЦА 45 ЗИМЗЕЛЕН 45 ЗЛАТОГЛАВ 45 ЗОВА 46 ИВА 47 ИВАЊСКО
Бере се на Биљани петак (СЕЗ, 14, 57). ВРБА Wеіде (ѕаліx). Врба. Реч је прасловенска. Упор. Шулек, Рад, 39, 13. У старој српској религији има в.
Бере се на Биљани петак (СЕЗ, 14, 57). ВРБА Wеіде (ѕаліx). Врба. Реч је прасловенска. Упор. Шулек, Рад, 39, 13. У старој српској религији има в. врло угледно место. В.
Да врба у дочаравању кише има известан значај приметио је још Маннхардт, WФК, 1, 283; в. и Фехрле, о. с., 144°). В. се, најзад,
везана црвеним свиленим кончићима (СЕЗ, 17, 16). Нарочиту спасоносну снагу има ђурђевданска врба. Поред осталога, таква в., иситњена, меће се на Бадњи дан у храну којом ће се нахранити живина (СЕЗ, 7, 297).
Код села Оштарија (модрушко-ријечки крај) била је некада поред неког лековитог извора велика света врба, по којој је и извор добио име Врбица. Ту и данас сваке младе недеље (особито лети) долазе болесници (ЗНЖОЈС, 14, 132).
је саставни део теја који треба да пије жена да би имала млека (ЗНЖОЈС, 15, 128). »Врба која грожђем роди« спада у типична άδύνατα ‹= што не може бити› у народним песмама и пословицама (нпр.
даде те се не удала, Док не вид̓ла три на небу сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем«...; Вук, Посл., 2187; Софрић, 74). Неверна жена тражи од мужа да јој донесе »са в.
У Славонији верују да је г. дрво »вражје«, док су друга дрвета (топола, храст, јасен, врба, ракита, леска) виловна (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Али има докумената по којима изгледа да је г.
ЖАЛОСНА ВРБА Трауерwеіде (ѕаліx бабyлоніца). Жалосна врба; јадика; јадиковина (Шулек). О ж. в. постоје супротна веровања.
ЖАЛОСНА ВРБА Трауерwеіде (ѕаліx бабyлоніца). Жалосна врба; јадика; јадиковина (Шулек). О ж. в. постоје супротна веровања.
Ћипико, Иво - Пауци
— мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаху, и не хтједох их повратити док нијесу голе к мени дошле .
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
По њеним мирним обалама, Као једини накит њен, Са својим витким гранчицама Жалосна врба баца сен. У томе хладу, мрка лика, Кад сунце жеже, кипти зној, По какав Турчин из Зворника Спокојно пуши чибук свој И
1892. НИОБА У хладу жалосних врба, где вале поточић броји, Сливена од хладног туча Ниоба очајна стоји, Са беспомоћном тугом руке је клонуле свила На
5. Тамо, где Дрина кроз питоме стране Са бурним током орошава цвеће Жалосна врба где савија гране, И бео лелек на спрудове слеће Потражих мира.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
белим покривачем, а пролеће персиским ћилимом, обојеним сочним зеленилом младе траве, протканим срмом расцветалих врба. Тако видим, кроз тај варошки прозор, како годишња доба пролазе једно за другим.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У кући је радила као роб. У цркви стојала као жалосна врба. Скупљала је читав мали музеј дечакових ствари: „Мама твоја то мисли на тебе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Батерији је исто овако пресечен пут. На место ових врба, што предлаже наредник сада, у провалију су легали луди један изнад другог, док је телима својим нису испунили.
Зажалише војници тада за својим густим шумама. — Ко се код нас склањао још испод врба! — говорили су јетко људи, гледајући искривљене гране маслина. Киша намах престаде. Небо заплави и сунце грану.
а, пропаде... — А Кочо, а душо, а није све пропало — подражава га један из угла. — Ми смо ти врба; што је више крешеш, а све се, а више, а подмлађује!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Место врба, удове и црева простирати на Цвети. Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато! Човек, ком дадох пријатељство у времену
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Које још племе, са зрном памети у глави, гради мравињак у врбаку? Где има врба има и воде, а зна се какве опасности крије вода у себи! Гунђао је старац, гунђао, али нико и не обрати пажњу на њега.
Ишчезли су некуд шарани, замрсиле се мреже у корењу врба, а старца одвели у кућу пуну старога света који је на старост покушавао да заборави.
Како је тиха, како глатка била површина воде! Како блиставе и нежне гране врба, врхови трава, лет свица! У ноћи пуној мириса трава спуштале су се звезде и попут сребрних лептирица падале на језеро.
»Шта знају оне о очима младића? Шта о језеру и о тишини која као сребрни лабуд на њега пада чим у сумрак поцрне гране врба? Шта о свирали чобанина?
Затим закључа небеску башту. — Шта ли је са Звездом? — питао се Чобанин и свирао тако нежно да је лишће с врба капало, а месечина се као суза низ образ неба сливала. Али, његова Звезда не дође.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Шуморе брезе, дршће лист до листа, Мрмори поток испод врба стари'; Одблеском меким дијаманта чиста Модру му трску златан црвић зари.
1901. ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА... Пошље много лета овдје опет стојим; Лепеница тече исто као прије, Над њом стара врба још једнако бдије И Високо шуми врховима својим. Гдје си?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
довест војске, ја се први с Турци бити нећу: јер ја нисам дрво врбовина, кад пос’јеку, да с’ омладит могу, па да будем врба кô и била, већ Ћурчија, горски арамбаша, — кад пос’јеку, омладит се нећу!