Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Заправо: морало је бити три сата јер су чиновници долазили на плажу, а они из трговина одлазили са ње. Врбак је био пун љубавника и клинаца који су пустошили птичја гнезда.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Зарастале су стазе и ногоступи, у травуљину тонули и лијегали престарјели плотови, врбак се згушњавао и сплитао изнад утишана потока.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Јежио се од страха. Иду, рекла је Симка. И оно друго што је она рекла. Узеће децу и побећи из села. У врбак ће да се склони док војска не оде. Зар због странке да изгубим главу? Сети се Симке и прикова се уз плот.
Била је помрачина; да није вода хучала на витлу, не би се знало да смо на реци.“ Он је, сигурно, често одлазио у врбак, на место где су га оставили, помисли сада Аћим.
Ћипико, Иво - Приповетке
Затим крава изиђе из воде, очеша леђа о стару врбу, рикну и замаче у врбак. Миливој зажеле да пређе преко речице, да сврати у заселак. —Еј! —јави се дечацима. — Може ли се прећи вода?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
имаш четири крајцаре аустриске вредности, да купимо по слану кифлу, и да идемо мало у шетњу, на Тису, да видимо врбак и да чујемо вивке... Видети их, ђаволе, и не можеш! Лако је њима кад имају крила.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — помисли Старац. »Мора да се присетио старог дуга!« — потрча Старац, сав претрну: на обали је реке? Није? Врбак је оно? Није?