Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Поља су пуста; врх ледина њиних Силази вече досадно и мразно. Као болесница ходи бледа река, Скелет врбака наднео се на њу. Чује се јецај и потмула јека — То ветри плачу високо у грању.
Црњански, Милош - Сеобе 2
је био загледан, тужно, у зеленило баруштина, у шашарик кровова кућерака, испод багрења, а иза Махале, у зеленило врбака, које је, ујутру, имало боју нежно зелених, младих, врбових грана. Дан је био топао.
Павле тада виде да су застали у близини једне стражаре славонских војника, крај врбака, које је осветљавала ватра. Виде и непомичне, сапете коње, мало даље, као сенке, на утрини, уз обалу Бегеја.
Кад је зашао у Куманску, Исакович је јахао само у сумраку. Ујутру, неколико пута, завлачио се у измак врбака. Чинило му се да, на видику, види, коњанике потере.
Растао се од својих коња, код једног врбака. Био их је упропастио и гледао их је тужно, као и будимска брда, која су се видела на другој обали, у вечерњем
Деметер, у плићаку. Тврђаву на острву Шабац. А поред ње и тврђаву Дринавар. На турској страни, сем зелених врбака, није видео ништа. Ни живе душе.
Јутро је било хладно и магловито. Из те авлије, видео се, доле, Дњепар и дуг ред јабланова и врбака, који је реку пратио. Апсеник није околину ни погледао.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Перунике су биле златне, хладне и мирисале на муљ и воду. Извукли смо се из врбака носећи читаве нарамке у наручју, али наша одела било је жалосно погледати. О ципелама да не причам.
Предложих јој да потрчимо, јер се неко може окренути. - Неће! - рече. - Држи! Мислио сам да је најбоље поћи до врбака, али је Рашида сматрала да је и скела довољно добра.
- рекао сам, а она ми је испричала све оно што је њој недавно „један господин” испричао, а онда се одгегала до врбака јер је дан постајао одвише врео.
Скела је мирисала на влажно дрво, а из врбака долазио опори дах младог лишћа. Било је то доба године које сам највише волео: чисто, светло и не превише топло.
Лежећи на леђима гледао сам жуту ружу сунца како окреће небо око себе, и обале с мирисом врбака у наручју. Рашидада је била неких два метра испод површине; осетих како ме хвата за пету. - Ја сам морски пас, бежи!
Видех Тису зеленосмеђу, обале начињене од песка, муља и врбака; видех Бароницу како чучи на западној страни скеле; видех Рашиду препланулу и мирисну као тек извађени хлеб; видех
До данас је већ морала заборавити. Очију пуних плавети сав омамљен топлотом која је избијала из реке и врбака, размишљао сам о правцу сутрашњег путовања.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Облаке, што се ковитлају све наниже. Непрегледне врхове врбака, пуне шибља. А кад се заљуља, опет, у сан, запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну
Кроз неколико дана већ, она је знала, по боји воде и врбака, који је час дана. Увече, знала је по боји неба и облику облака да тачно наслути време за сутрашњи дан.
у којој су становали, широка, баровита, са маглама и врућим испарењем, са непрегледном шумом и таласањем трске и врбака, са земуницама и оборима у блату, дрвеним црквицама, нестајала је сасвим из њиног сећања.
пуцању из пушака у исти мах, чему их никада није могао научити, толико их је учио и набијању зидова крај баруштина и врбака, где су они радије становали у грању и шибљу, под дрвећем, па и по земуницама и колибама, где су умирали чучећи.
којих је полазио сјај месечине, полазио и појављивао се над помрчином, па опет нестајао у ноћи и непрегледним врховима врбака, пуним шибља.
Мокар мирис обала и врбака, загушљива топлота ниских и осунчаних облака, магла из дубина, густа као дим, све га је гушило и успављивало.
Међу разливеним водама, рупама и јаругама. Над непрегледним врховима врбака, пуним шибља. Кад после нареди да му припреме постељу, Ананија и цела његова породица стрча се да намешта перине,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И пораза. Људи су зурили попут оних топола и врбака, према густој измаглици над реком Битвом. Али у војсци се не пушта машти на волу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
доба ноћи излазе на раскрсницу друмова, заскачу на леђа усамљених пролазника и терају их галопом преко поља, трстика и врбака крај Мораве све до првих петлова, или док се ти несрећници не скљокају на земљу од страха и умора.