Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Не чујем да прска Ни таласић измеђ густих трска, Ни птић речни гдегод у врбаку. Само дрхте у провидној тмини Две-три звезде беле у дну свода; И диже се изнад немих вода Црн силует шуме у
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ене вам Пеја, тамо, у врбаку! Тамо ви њега! Дочекаће вас, мој рођени, ватром из пушака! Откад је то царски бефел да се жена пита за ајдука?
На запрепашћење и увесељење становника Токаја, који су се питали, шта тај росијски официр ради у води, и врбаку. На још већу муку шпијуна општине, у Токају, који су те росијске официре пратили, и, са обале, гледали како се
Она млада жена, Ђинђа, коју је у кућу довео, а чијег су мужа, Зековича, потере убиле, у врбаку, на Бегеју, отишла је једно вече и није се вратила. Удавила се у Бегеју, тамо где је најдубље, где песак ваде.
Како је њен муж, Зекович, из Махале, бежао. Како су га убили, у врбаку, на Тамишу, и како је Трифун довео ту младу удовицу у кућу. И њега је, каже, обузело, нако лудило, као и његову Кумру.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Весна је сада у врбаку или на њиви неког ко је био довољно луд да засади рану салату. Тамо је због зечева. Нисам вам ништа рекао о зечевима?
Потражих глисте у врбаку из кога се вода лагано повлачила, али их тамо није било. На површини мутљага пловили су угинули Тисини цветови.
Око нас ваздух је био густ и сладак као мед. Негде, у врбаку, детлић је кљуцао у дрво. Био је то такав дан да се човек морао осећати срећан што постоји. - Ви знате шта ја мислим?
- Она нас је заборавила, Грета! - шапнуо сам, али сам слободно могао и да заурлам. Бароница је дремала негде у врбаку, а милион километара унаоколо није било ни шугаве мачке.
Сада сам чучао леђима окренут сунцу, а Тиса је била тако мирна да се чинило као да је неко посуо уље по њој. У врбаку је још кљуцао детлић, брзо и неуморно као да скупља поене за норму, док су кубикаши на другој обали вадили песак.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Међу нама је лењост од безвлашћа и много голих у врбаку грезну у воду која не даје чистоту. Неко је на небу заверу ково и кидао перунике с ливаде као што смрт отима
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
прозоре, крцкале су греде, нешто је тупо лупило у прозор и одбило се, мислио је на Луку Дошљака што је имао да скапа у врбаку поред Мораве; онда је оно опет тупо лупило у прозор, видео је да је то ласта, и први пут је била ласта, пијукнула је
И што је толико слаб, а његови вршњаци се хвале и причају, само о томе причају по читав дан у врбаку, код стоке. Сећао се, знао је из прича како то они раде, а шта је ово с њим? Прислонио се уза зид.
“ Зашто се баш тога сетио? Испричао сам му: „Кад су бежали од Турака, отац и мајка оставили су га у врбаку поред Мораве. Жена која га је нашла по расту је закључила да има четири године.
„Да му се не изгуби име. Даје требало да нестане, он би умро још у врбаку на киши.“ Мирисало је Мокро врбово лишће. У корену ишчупане врбе дете. Ветар ишчупао врбу. И дете и лишће донео.
На киши. Поред реке. А била је јесен.“ Дуго је говорио о збегу у врбаку, чије је слабе ватре киша погасила чим су тополови чамци зарили кљунове у другу обалу њихове бежаније.
„У жито ми се заклињао да памти оца, мајку и браћу. Нисам му веровао. У годинама кад су њега оставили у врбаку, ништа се не памти. ’Хоћеш ли да ти покажем место где су ме оставили?’ запитао ме, устао и узео ме за руку.
У очима је мрак, дисање га боли, и хладно му је од кише и јесенске студи у врбаку, поред угашеног огњишта у напуштеном збегу.
— Ђорђе није издајник — додаде на Аћимово ћутање. — да није преровска баба изгубила свињу, не би по киши луњала по врбаку. Тако га је нашла. Сат доцније, он би скапао на киши. — Ко? — Могли су пси или неке зверке да га поједу.
Случајно сам се тако и ја родио. Могао сам да се не родим. Требало је да сви ми с Луком угинемо на киши, у врбаку. Због тога су га мати и отац оставили. И сада ми, Катићи, случајно живимо. Морао сам раније то да знам.
Ћипико, Иво - Приповетке
Миливој, гледајући пламен, крши озебле прсте. Дође му да загази у воду и да приђе к ватри. Пас у врбаку заштекта... Миливој се трже. —Да идемо! — рече Арнауту. —Нећу! — не мичући се одсече заробљељшк.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и десетогодишњи дечаци биће одведени, осакаћени, или убијени, према томе да ли ће ту и ту под каменом у врбаку лежати мања свота од оне тражене, или ништа. Па онда, убиство Лазарићево тамно је; Бог један зна шта се ту још крије.
Што је год могло, отишло је у воду. Наравно, многи леже код куће, главоболни; непливачи се преврћу у врбаку, на хладном муљу; мало даље, читаво туце рибара спава и сви се у сну бришу од зноја. У порти, у парку, само муве зује.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
КРИЛАТИ БЕЛКО Једно лакомислено племе мрава сагради мравињак у врбаку поред реке. Како су само запињали! Како журили!
— Које још племе, са зрном памети у глави, гради мравињак у врбаку? Где има врба има и воде, а зна се какве опасности крије вода у себи!
Травке би за коленце израсле да је виде, па је чак и река гледајући је заборављала да тече и задивљено жмиркала у врбаку. Приче о лепоти Златокосе шириле су се земљом као пожар.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У поле слазе, гдје ријека плава Тече и класје жедно пије росу И по врбаку танка магла спава. Погледај! Ко је мушко носи косу Преко рамена, а струка му бедра Ресама бије.