Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ми смо могли слободно да шврљамо унаоколо, да пливамо или да се пентрамо по врбама тражећи птичја јаја с малим зеленкастим пегицама. Грета би лежала непомично, чекајући, на месту где смоје оставили.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Певаху вичући. Кад стиже сав упрскан, до ватре, међу врбама, јавише му се два официра и поп, који је био потегао заједно са његовим братом, чак из сребробогатога Земуна, да
околним, сламним крововима, испод неких згаришта и шанчева, на којима се населише роде, она се видела издалека, међу врбама, па су је сви рибари и лађари знали.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
од крушака и кајсија, С густим, густим џбуновима и грмљем; сан потока што поред куће тече са високим тополама, младим врбама, брестовима и меком, увек влажном травом.
Осветљена пространа поља, благе удолице, река и потоци с високим тополама и густим врбама, све се покренуло, као дахнуло, и учас се осетио онај тих и кô балсам ноћни миомир.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шапуће ветар, грома се боји, врбама старим листове броји. Облак се шуља, долину целу прожима мрзлим дахом, дȃљи без краја, препуне сјаја, засипа
А сунце врелу поплаву просу, врбама суши зелену косу. Изиђе Жућа, на сунце шкиљи, смешка се сваком зрачку, па онда вели: „Питам се, је ли, шта ли то
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тамо на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук. А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање. Долази ноћ...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Кола би силазила наниже. Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али зато пун свежине.
и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и | разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Сетно ти прамен косе залелуја кô врби, где нам се дели целови? Кад умрем, чекај ме на води међу врбама и оне тако сане од сете на веки чекају неке жуборе из незнани.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
у рајској реци Обрисао га о скуте сунцородице Надвијене над торњевима Засадио сам очев штап У глину на обали Да мећу врбама пролиста Кренуо сам ка великој капији Отвореној нада мном у зениту Нисам знао спушта ли се бели град Из облака у
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Под њом пустош крша, Ровитих стена. Или је једини грозд окачен о лозу, Као сок из тебе сише туберкулозу. Под врбама је писао песме, Крај вода је сањао девојке; Зажарене му биле јагодице грозничаве На помисао: да једне малене
је сањао девојке; Зажарене му биле јагодице грозничаве На помисао: да једне малене дојке Никада додирнути не сме, Под врбама тек зеленим, на обалама Саве.
Мислио је да колико је његова пријатељица чедна, Исто је презирна и срца ледна, Под врбама тек зеленим на обалама Саве. На ади прекопута Љубила је баш тог тренутка, опијено, Јаког и милог једног регрута.
) о, ћут! о ћут! Под врбама сад пева, ко отац, месец жут. Ах боже мој, шта је то за мене! Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз
завиди, Тешком, студеном водом тихо ме сад умиваше: Некад смо се, ко дечаци, по истој речици гњурали, А затим, под врбама, за истом девојком, плакали.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
КОМШИНИЦА 13 НА ПОТОКУ 16 ЧЕЖЊА 19 НЕ ВЈЕРУЈ 21 ПРОЉЕЋЕ 22 ПОД ЈОРГОВАНОМ 23 ПРЕД МОДЕЛОМ 25 ПОД ВРБАМА 26 ПАХУЉЕ 28 ИЗ БОЛНИЧКЕ ЋЕЛИЈЕ 29 ЉУБАВ 33 ЕЛЕГИЈЕ 34 МОЈА НОЋИ 35 ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА...
1907. ПОД ВРБАМА Сјај ђурђевске зоре ране Падао је преко страна, А ти крадом газила си У ријеку, испод грана. Врану свилу твоје
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Већ је вече. На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света. Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање