Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМА 302 СВЕТАЦ 303 ЗИЗЕМА 304 СЕМЕ 305 СТАРИ ЗАПИС 306 ПЕСМА ХРИСТУ 307 НА РАСКРШЋУ 308 ДОДАТАК 309 ВРБАС 310 МОЛИТВА 312 НА ЦАРЕВ АРАНЂЕЛОВДАН 314 БОСНА 316 ЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ 318 НА ОБАЛИ НЕРЕТВЕ 320 ВЕЧНОЈ
Жена не види божанство кад између божанства и ње стане човек. ДОДАТАК ВРБАС Носи, српска реко, крв наших синова, Јер крваве реке свуд су наше међе; Мачеви убијца сви су истог кова — Сад
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хајде, ожежи! Дјечак разви писмо и поче: „Драги ђедо, друже Василије, буди здраво ти на двору своме, а ја одох Врбас-води ладној, Врбас пијем, а четнике бијем. Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .
Дјечак разви писмо и поче: „Драги ђедо, друже Василије, буди здраво ти на двору своме, а ја одох Врбас-води ладној, Врбас пијем, а четнике бијем. Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .
Као да му чита мисли, умусана старина се диже, узима штап и креће вратима. — Куда, ђеде Васо? — На Врбас, Дуле, за унуком! — одјеца стари. — О, мој Васо, мој Васо, гдје је Врбас, гдје ли Прва крајишка!
— Куда, ђеде Васо? — На Врбас, Дуле, за унуком! — одјеца стари. — О, мој Васо, мој Васо, гдје је Врбас, гдје ли Прва крајишка! Није то за твоје године. — Остави, синко, идем ...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Низ другу стазу јуриша хучно весело момче, смјело и бучно, поносни Врбас, лакога хода, планинац Врбас, ледена вода, под њеном снагом клисура пуца, злаћано зрнце на дну свјетлуца.
Низ другу стазу јуриша хучно весело момче, смјело и бучно, поносни Врбас, лакога хода, планинац Врбас, ледена вода, под њеном снагом клисура пуца, злаћано зрнце на дну свјетлуца.
Нигдје знака, Врбас хита журно, и рибице трепте несигурно. Од тог дана, у сновима честим, над Врбасом оглед'о сам лице, и тражио у
оглед'о сам лице, и тражио у дубини зрнце, знак варљиви среће невјернице: да ми каже куда воде пути, да рибица Врбас не замути.
Захучаше године немирне, језде мрачни хати без биљега, Врбас граби коње и јунаке, однесе ми друга најбољега. Таласима, низ поље зелено, изгуби се момче нежењено.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Стотину малијех чини једно велико. — Много зрна гомилу начине. — Свака вода с поточића јака. — Паде Плива у Врбас па изгуби свој глас. — Свака вода к мору тече (иде). — Од мала мало. — У мало може бити доста, а у доста мало.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ама, зар није тако? Него ви њега осудите. Ако га не осудите, скочићу у Врбас, јер жени не смијем на очи. Судац: Зар ти је тако жена наопака? Давид: Е, мој господине, не до ти Бог ш њом живити!