Црњански, Милош - Сеобе 2
Коњаник, кад је усамљен, усамљенији је и од усамљеног пешака. Данима и ноћима, Исакович се скривао по врбацима и није залазио у села.
Виде како неки човек узјаха, загрме преко дрвеног моста, протрча, кроз баре, па одјури према далеким врбацима. Као из хиљаду грла орило се: Утече Пеја! Утече Пеја! Павла, међутим, неко задржа, вичући: Нећеш, капетане, потере!
Лазарет се белео, аветињски, у баруштини рукавца Дунава, међу врбацима, крај једног порушеног бастиона, где је била укотвљена стара, расходована, фрегата, дунавска: „Ла Фортуна“.
Тиса, у врбацима, који се још зелене, уз Сунце вечерње, које залази. Жена му се сад, у сећању, у Токају, поче јављати, онаква, каква је
синчићу, као да га показује, и брду, у травама, иза леђа, и кући, и кућерцима низбрдо, и Подољу, доле, и Дњепру, и врбацима, и целој степи у даљини, под облацима.
До на крај видика, где год би преноћили, крај села, у врбацима и бари, гореле су ватре подунавске коњице. Били су добили похвалне грамате, а исплаћени су им били заостали, порциони,
Црњански, Милош - Сеобе 1
са децом, и пси, трчали дуж обронка стрме обале, јаучући и плачући, све дотле док се оба чамца не изгубише у густим врбацима, из којих је допирала после промукла песма.
Дете поче да га милује рукама, хватајући га за сребрне кићанке на клобуку, смејући се, кроз плач. Над ритинама и врбацима почело је да се ведри и крај кола зачуше се прве шеве.
Спремао се топал, пролетњи дан, после кише. У баруштинама и врбацима, на другој страни, подиже се магла, млечна и тешка, што ускоро као дим испуни сву дубину над Дунавом, и поста густа.
варош, расута међу баруштинама и трском, а, даље, прокрчене шуме и, дубље, широка река, у тршчацима и барама, међу врбацима, из којих се указа бескрајна раван.
Око њих је густа трска чујно шуштала. Иза њих се видела река, која се чинила да стоји, непомична са својим врбацима. Кад год су кола стизала до ког шумарка, треперили су им у сусрет свици.
Живе душе не беше данима на брегу; ни по земљаним обронцима брега, испод кућа. Све до неба, над свим врбацима, над брдима, једноликим дубинама и сивим равнима, видела се сама густа, магловита киша.
Кад је киша мало престала и кад почеше лепи јесењи дани, над празним, жутим пољима, над врбацима, у којима се појавише бескрајне, зелене жабокречине, ноћу, кад је месечина долазила са шуме што се простирала уз брдо,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Оспе се врлет крсним знацима а миро тече кроз мјесецослов. Маглена руна по врбацима разруни хујем орах богослов. Гдје ли жубори, кад букће слама, најлепши псалтир међу шљивама?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па после да краде твоје крушке, па кад се замомчи, да јури девојке по врбацима. Па после — свадба, ја у челу совре, а музиканти око мене. Онда опет деца. А кад умрем, сви кажу: „Толини унуци...
Тишина му је била само кад лед окује воденицу и заустави реку. Тад би бежао из воденице и луњао по врбацима. Или би маљем разбијао лед, само да нешто ради и да се чује лупњава. Добро је што му то никад нисам рекао.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тако се једне ноћи нашао, самцат, у врбацима поред Дрине: сенке су претиле, претње су се мрсиле а он је, опет, осетио укус пустоши и осетио да је наг и ништак под
Остарео и у ритама, да га Турци не препознају, крио се, опет, по врбацима. Ходање у ритама није било никаква нова улога, јер ни за какву улогу више није имао ни снаге ни воље.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Никанор На обалама Мораве распадају се трупла цркотина и стрвина. Густ смрад базди по јовицима и врбацима. Буђ се нахватала по камењу. Вода заостала, усирила се у удолицама, згуснула и створила гљечкот и жабокречину.