Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПАДАЊЕ ЛИШЋА Корачаше нема, хладна, поред мене, Без сребрне сузе у мутноме оку; Крај нас беху мртве руже и врбене, Падало је вече на воду широку Старе једне реке. Њен је корак био Кô корак самоће, нечујан и сетан.