Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... — Они су заварчени! Неће им пасти на памет... — То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чучим тако на врби и зурим у нијем свјетлуцав рибљи рој, а онда се пред мојим засјењеним очима одједном разграна густа крошња питомог
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ . . . . . . . . . . . . . . . . . Шумори Јапра, шибају рибе, сунчани тече дан, под врбом Жућа, на врби Тоша, смишљају ратни план. ВЕЧИТО ЛЕТО Високе трске зелена ћуба њише се покрај реке.
У тихој ноћи, уз леђа врби, Видран се брине о својој трби. Ево и јутра с руменим лицем, трепти по трави пламена роса, врба у води огледа
који, вукови туле на месец, шуму нам јесен црвено боји, храшће на стражи спокојно стоји, пролеће доносе ласте, на врби — грожђе не расте. Овде је главни чаробњак славни, пријатељ ђавола, вила, (још мало — добиће крила!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Шта каже господин начелник? ЈОВИЦА: Вели, морамо наћи другога! ЈЕВРЕМ: Јес', другога, као да овде роде посланици на врби, па ми само да узберемо. ЈОВИЦА: А кад се човек зрело размисли: зашто као не би могао и ко други?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); ж) биљну (ботаничку) (о јасици, јасенку, жалосној врби, папрати, ститку, имели, булки, вилинској косици итд.). Све је то врло измешана озбиљна и разноврсна, неизмерна и
Од рођене тикве дршка. С два плота трње. Чорбине чорбе чорба. Г) НИКАД Кад гавран побели. Кад на врби роди грожђе. Кад нестане петка у години. Кад орô летети заборави. Кад пође сунце натраг.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Јесте!“ „Дабоме!“, викнуше њих неколико. „Он ће нам“, рече администратор, „зацело доћи у помоћ“. „Када?“ „Кад на врби роди грожђе!“ „Не липши, магаре, до зелене траве!“, викаху већници један за другим.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ми чекамо — али шта? — не знамо. Да на врби ваљда роди грожђе! 1842. Никанор Грујић СИВА МАГЛО... Сива магло, ти не падај на ме!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Да не целујем усне но чело невеселој, текло нам текло на вале. Сетно ти прамен косе залелуја кô врби, где нам се дели целови?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Б. л. се баје око болесног места (ЖСС, 329). Кога хвата грозница, испече пре сунца главицу б. л., оде каквој врби, тресне је и рекне три пута: »Не тресем с тебе росицу, него с мене грозницу«, па онда метне б. л.
Болесник, пошто би се умио и пио воде, оставио би на шибљу или врби кончић са свога одела, и бежао кући без обзира, »јер ако се осврне, и грозница ће се с њим вратити« (Тих. Р.
Или: узме парче воштане свеће, мало соли, јечма или зоби, па оде каквој младој врби и три пута је обиђе говорећи: »Дадох коњу зоб, волу со, и венчах грозницу за врбицу«.
, запали свећу и три пута око в. обнесе говорећи: »Венчах своју болетицу за врби (ЖСС, 314). Понегде се »венчавање« грознице за в. врши увече (СЕЗ, 17, 542).
додана је и »врбовача«: Глишу Елезовића његови земљаци на Косову и Метохији уверавали су да се тако зове што роди на врби, а такву ј. и брескву помиње и Евлија Челебија (Зборник Етнографског музеја, 1953, 273 ид).
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Онда ћеш јамачно потражити добру агину кћер, и бар можеш рећи: Овде лежи покојна моја несуђеница. Сад су јој на врби кости, Бог да јој душу опрости. Диxи!« Почем ово писмо сврши и запечати, пође тражити дрво да се обеси.