Употреба речи врбово у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

„Да му се не изгуби име. Даје требало да нестане, он би умро још у врбаку на киши.“ Мирисало је Мокро врбово лишће. У корену ишчупане врбе дете. Ветар ишчупао врбу. И дете и лишће донео.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Шест дана се није догодило ништа, ама баш ништа. Извиривао сам кроз размакнуто врбово пруће, ловећи најмањи покрет који би могао да се изметне у нешто присније.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Откину Старац неколико листића и спусти их себи у џеп, мислећи: »Када се пробудим, ово ће опет бити врбово лишће!« Кад, одједном, Софроније викну: — Не кради, Стари, не кради! — Ко би врбово лишће крао?

« Кад, одједном, Софроније викну: — Не кради, Стари, не кради! — Ко би врбово лишће крао? — окрете се Старац и виде Страшило како стоји на самој ивици реке држећи највећу лубеницу у наручју.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности