Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Плач и смех врве у вреви, букћу као смола, бледи проносе тугу. И ја бих у вреви да врвим, осама на тргу ме снађе, тишина њином хуку: куд они шестарим, са рујних лица штијем лобање коб.