Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
сина, Та баш оне клете потурице Мурто-бега, љуте изелице; Млади момци, тек брчићи тргли, Ал' се синци на бабајка вргли: Србе сећи цео живот бели Бесни Турци оцу се заклели.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
један чоек | средовијечан, но громорадна стаса, онако прекрштенијех рука и нога као што су га кад је умръо у гроб вргли. Коњи около њега једнако скакаху и вриштијаху, ма га не дотицаху, нити он њима што одговараше но све плакаше.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад се ја трећи пут врати' од Брадаре, затекô и' у Партениној соби. Вргли руке, прошћете, остраг, па 'одају гор' и доље по одаји. Намргођени, љути, кô гладни курјаци; шуте. — Зар не да?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Небојшу кулу Јакшићеву, одшеташе у каву велику, пак сједоше по кави великој, све сједоше један до другога, старца Фочу вргли у зачеље, бијела му брада до појаса; пак повика све седам дахија: „К нама брже, хоџе и ’ваизи!