Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
заставу, За име, чест и славу рода, Земље за слатку свободу лете, На све, как' муња, стране потекоше, Чељуст у адску вргоше тиране. К свободи отворене двери; Победа ј' правим јунаком скора.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Небом свеци сташе војевати и прилике различне метати виш’ Србије по небу ведроме. ’Ваку прву прилику вргоше: од Трипуна до Светога Ђурђа сваку ноћцу мјесец се ваташе, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше.
Другу свеци вргоше прилику: од Ђурђева Ао Дмитрова дана све барјаци крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, да се Србљи на оружје
Трећу свеци вргоше прилику: гром загрми на Светога Саву, усред зиме, кад му време није, сину муња на Часне вериге, потресе се земља од
А четврту вргоше прилику: виш’ Србије на небу ведроме увати се сунце у прољеће, у прољеће на Светог Трипуна, један данак три пута се
од јада сви седам дахија начинише од стакла тепсију, заграбише воде из Дунава, на Небојшу кулу изнесоше, наврх куле вргоше тепсију, у тепсију зв’језде поваташе, да гледају небеске прилике, што ће њима бити до пошљетка.