Употреба речи врдај у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Не знам ништа, ни где сам ни шта радим. Стаде нешто да ме запиткује, а ја, онако збуњен, муцај, врдај — сто љутих мука! Поче испит. Бадава, одмах опазих да сам пропао. Ђаци из трећег разреда сричу као букварци...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Из цркве идем, брајко, и прозирем те као стакло! Истину! Не врдај, не лажи!“ И истина се говорила, и све се разјашњавало... Једне недеље, тужи се момак из млина баш на саму госпа Нолу.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Е, не може тако, него ти тако: родио си се у Бачкој, зовнеш се Сремац, а пишеш на нишлијски дијалект. Е, у литератури врдај колико хоћеш, али овде мора да говориш. – Па шта имам да говорим? – одбија Сремац увређено.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности