Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Мајке ми божије, имаш ти сто и тридесет руку. На ту примједбу сељачак се толико збуни да чак не умједе ни да врдне, већ директно, очи у очи, нађе се насупрот интенданту. — Болан, друже, да имам толико руку зар би ја овако изгледо?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне... Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан... И нашто овако живети?... Зар је ово живот!...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!... Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И све ме пита, једе ли ми се што. Ја поменем грожђе из туршије, знајући да је оставио јесенас пуну качицу, а појка врдне очима и промени разговор... Али ме бар теши очински и каже да се не бојим ничега, док ми је оваквих пријатеља...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА: Знаш како је, господине Ивковићу, не можеш данас ни рођеном брату веровати. Обећа па врдне. Кад си с њим у четири ока, он оволика уста на власт, а када се са властима погледа у очи, он не уме да зине.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али то није све. Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао. Јест, кажем... А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања! Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Знаш ли кад ће да се из воденице врати? — Ако иде правим путем, неће никад ни доћи, а ако врдне кривим путем, зар ће и доћи.