Јакшић, Ђура - ПРОЗА
знао да је врло лако могућно да је, уместо вас, закопана само сенка ваша, а да сте ви обукли само друкчије рухо, па вребате прилику да и опет искрснете пред нас — у једној руци са катанцем, а у другој са празном а ненаситном касом. 1871.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Као гуја без отрова у глави по гудурама лежим немоћан да своју кожу променим. О кнежеви пијани што ме са бедема вребате зар мислите: неће мој говор даље од локве моје крви?