Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Приказе сву ноћ слазе с тавана, Сто ножа моје руке требају! Ноћас ме кроз мрак, као Гавана, На раскршћима маске вребају. Како су тамне ноћи звездане, И страшне замке празних путања!
Африка
али је из њих непрестано избијао већ укорењени ужас што су сигурне и лагане жртве климе, пригушених грозница, које вребају један час када ће заборавити да се заклоне.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Као што им очи махом извирују, вребају и гледају с неповерењем и испитујући оно што се око њих дешава, тако су и целом својом духовном природом начуљени и и
Они из нижих слојева често беспослени седе и чуче у хладу, али стално вребају добит и корист: чим је опазе, силно се на њу окоме отимајући се о њу уз гестикулацију, ларму и свађу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
које излазе из мора само да би снеле јаја у песку, о малим корњачама излеженим из тих јаја, затим о птицама које вребају тренутак излажења корњачица из јаја да би их прогутале, и безнадежној трци малих корњача према мору.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
И у нашем народу постоји велики страх од урокљивих очију, које посебно вребају младенце који су лепи, млади, а налазе се у једној прелазној фази, па су стога веома подложни њиховом утицају.
затруднела, њена главна брига јесте да заштити дете које се развија у утроби од негативних утицаја и опасности које га вребају са разних страна, те отуда у овом другом случају знатно претеже негативна магија (табуи) над враџбинама.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Просто је осећао потребу да је проведе кроз непријатељску територију, где је вребају све могуће опасности. Па то је природно, правдао се пред собом, могла би да ми буде кћи!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У шуми овој, у чаробној, имаде чуда невиђен број. Одасвуд тајне вребају очи, за буквом старом дивотно лице; ту незнан човјек смије да крочи уз помоћ капе невидљивице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али са пола пута врати се задихан. Вели, како на мотки ђерма нема кофе... Треба ићи на Саву, али са оне стране вребају стотине пушака. Сада се диже Станоје.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Шестопер калопер И рани босиљак; Ту су с’ навадили Момци нежењени, Босиљак ти беру, Калопер ти секу, И тебе вребају, Младу да обљубе. Не дај се, девојко, Млада преварити. 35.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Где дању и ноћу дува одасвуд А не знаш кога да гониш на суд? Неки вребају кроз далекозоре Одшкринуте капке и прозоре Па чим који смотре, већ хитају Да га затворе, ма био у Китају!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
толико разнежиле, да ми грубост мојих огромних чизама, целе моје конституције и спољашњости, топова који су остали да вребају горе у ампласманима, мојих војника и другова и све оне дивље природе око мене, притисну до такве одвратне
Ћипико, Иво - Приповетке
И подаће се пустом, испусном весељу, кад му је све за руком пошло— и Боијца је ту с њиме... Два клапца са звоника вребају на жупника и, док га угледаше да долази, прихватише звона и живо заславише. Макоше се.
Они навлаш свраћају говор на девојчице што носе ручкове тежацима у поље, које они вребају и с њима се састају... Он се чуди њиховој дрскости и гледа их у чуду, као да их није у школи досада видео, и чини му
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал вребају нас висине где ствари смисао губе, Где је суштина округла и облик себи сличан, и од целе јаве остале су тек речи.
Петровић, Растко - АФРИКА
али је из њих непрестано избијао већ укорењени ужас што су сигурне и лагане жртве климе, пригушених грозница, које вребају један час када ће заборавити да се заклоне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али наиђе магла. Онај је вероватно настрадао. Бугари имају нарочите стрелце, који вребају. Ја се дигох да тражим Грују. — Наћи ће га она двојица. Не брините. А ако се магла дигне, не може му ни Бог помоћи.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Нина ми нина, спи, Бела, Спи, не буди се, вребају. ПЕСМА ОДОНУД БРДА Не тужи, нељубљено, драго ти броде броди, Туго ле туго.
Ћипико, Иво - Пауци
Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама